Kako su predlagači zaredili, verovatno ćemo i u uredbama, pravilnicima, naredbama i odlukama da dobijamo propise o krivičnim delima. Nije mu mesto u ovom zakonu. Međutim, posebnu pažnju zaslužuje činjenica da u posebnim zakonima imamo toliko propisanih krivičnih dela, što je u potpuno identičnoj srazmeri sa brojem situacija za koje može da se kaže da je privatizacija bila kriminalna. Što država više preti nekim članom, nekim krivičnim delom, to se povećava broj spornih privatizacija sa elementima kriminala.
Međutim, ovde se opet postavlja pitanje da li ovo uopšte može da bude krivično delo. Pogledajte kako su ovo napisali, kaže: ″Odgovorno lice u subjektu privatizacije...″. Subjekat privatizacije je roba ...
(Ministar: Nije.)
... koja se prodaje na tržištu. Molim. Jeste, ministre, subjekat privatizacije je konj, a odgovorno lice u konju ne znam ko bi mogao da bude. Ko bi mogao da bude odgovorno lice u radio-aparatu koji se prodaje na tržištu? Znate, tu ne pomaže ni pravo. Evo, ne pomaže ni pravo, ni ekonomija, nema te discipline koja može da pomogne.
Ali, hajde da pređemo i preko toga, onda kažete: ″... koje je dostavilo neistinite ili nepotpune podatke sadržane u programu...″ Neistinite i nepotpune, bez poziva na materijalnu odredbu gde je propisana ta obaveza. Verovatno vidite jedan nedostatak. Naprosto, ne može prst na čelo i da se kaže – e, ovo je takav stepen društvene opasnosti za koji bi moglo da se kaže da predstavlja krivično delo i da se propiše i da postane inkriminisano delo. Vi ovde imate elementa protivpravnosti kojima se nagađa, ali već je problem radnja krivičnog dela.
Ali, čudi me da niste pronašli krivično delo kod onih ljudi u Agenciji za privatizaciju koji verifikuju nešto što je sasvim očigledno da ne treba da se verifikuje.
Interesantno je da niste pronašli elemente drugih krivičnih dela u nekim ponašanjima prilikom aukcija, priprema aukcija, ugovora, realizacije ugovora, ispunjavanja obaveza po osnovu ugovora, ali ovde ste pronašli. Pronašli ste po sistemu – eto, mi smo zapretili da je krivično delo. Da li će u praksi da se sprovede ova odredba? Teško.
Evo ja nepogrešivo mogu da vam kažem ... Molim? Vi ćete da mi date primer da postoji ovo, da će da bude krivično delo (obraća se ministru) i da će tužilac da goni po službenoj dužnosti za ovo delo nekoga. (Ministar klima glavom.)
(Predsednik: Molim vas, bez diskusije. Izvolite.)
Moguće je da tužilac napiše optužni predlog (da vidim koja je kazna, tri do pet godina), optužnicu, moguće je, ali vam tvrdim, na bazi izgrađene sudske prakse oko istinitosti i neistinitosti, potpunosti i nepotpunosti podataka u nekom aktu, da nema tog suda koji će da osudi ovoliko.
Ne, to je centralno pitanje, ministre. Vi ste morali, pre nego što ste utvrđivali elemente ovog krivičnog dela, da se konsultujete, da vidite kakva je sudska praksa sa istim, gde je radnja ista. Radnja izvršenja krivičnog dela je ista. Administracija čini ova krivična dela. To je zloupotreba službenog položaja, nesavestan rad itd.
Morali ste neku konsultaciju da izvršite, pa da definišete elemente bića krivičnog dela, usaglasite sa tim, da bi to prošlo na sudu. Ovo vam na sudu neće proći, jer će svaki sudija, kada pročita ova tri reda, da kaže – molim vas, ja ovde ne vidim delo.
(Glas: Promenićemo sudiju.)
A, vi ćete sudije da promenite? E pa, dobro.