Poštovani narodni poslanici, ove kaznene odredbe koje su predložene u ovim izmenama Zakona saglasno podnetom amandmanu poslanika SRS-a trebalo je da se nađu, ako ima obeležja za takvo krivično delo, u Krivičnom zakonu.
Hteo sam da govorim o odgovornosti u postupku privatizacije i kontrole u koji su uključeni i radnici Agencije za privatizaciju, radnici regionalnih kancelarija, koji svojim činjenjem i nečinjenjem čine povrede zakona, a samim tim i krivična del; povrede zakona i ta krivična dela u vršenju službenih dužnosti činovnika države, a u cilju ovakve privatizacije, odnosno pljačke. Ministar je i rekao, dodatno obrazlažući tekst ovog zakona, da je do sada privatizovano 1.500 preduzeća, a da je izvršena kontrola, koliko sam zapamtio, u 1.080. Šta je sa ovih 420, gde nije vršena kontrola uopšte? Zatim, da je do sada podneto 124 tužbe, a ima samo 24 pravosnažne presude.
Nije čudo, oni koji su direktno uključeni u ovaj postupak pljačkaške privatizacije, počev od radnika koji trpe posledice, predsednika sindikata, a na neki način dobro znaju to i članovi Odbora za privatizaciju, čiji rad ne prate sredstva informisanja, verovatno po diktatu aktuelne vlasti, da radnici ne čuju pravu istinu i suštinu kakva je ovo privatizacija.
U kraljevačkoj opštini, ili tom prostoru koji obuhvata ova regionalna kancelarija u Kraljevu, od 34 subjekta privatizacije već skoro 12 je u postupku raskida ugovora ili su ispunjeni uslovi za raskid ugovora. Ne treba pominjati ″Autoprevoz″ - Vrnjačka Banja; tu je već i doneta prvostepena sudska odluka. Zatim, moram da pomenem ″Hladnjaču″ - Kraljevo. To je isti kupac koji je kupio i ″Autoprevoz″ - Vrnjačka Banja, gde je podneta tužba od strane Agencije 4.8.2004. godine. Do danas nije doneta presuda, iako je i laicima jasno da tu ključne odredbe ugovora o kupoprodaji, odnosno privatizaciji nisu ispunjene.
Šta reći o ″Poljoprometu″, Kraljevo? Kupac, odnosno većinski vlasnik je posle sklapanja ugovora otuđio 60% nepokretnosti tog preduzeća, a to su u suštini lokali i poslovni prostor.
Svesno je prebacio na račun Meridijan banke u Novom Sadu, na svoj lični račun, i uz tešku muku i obijanje mnogih pragova došlo je do krivične prijave i određivanja pritvora za tog kupca.
Nažalost, on je bio samo tri meseca u pritvoru i posle su se navodno ispunili uslovi za ukidanje pritvora, ali Agencija nije podnela tužbu donošenjem rešenja o pritvoru, i pored ovih činjenica da je otuđio preko 60% vrednosti tj. imovine preduzeća, već na pritisak Odbora tek 31.12.2004. godine, iako je rešenje o pritvoru od strane istražnog sudije Okružnog suda doneto 12.11. Ni za to preduzeće, odnosno po toj tužbi, ni do danas, iako postoje svi razlozi za raskidanje ugovora, nije doneto rešenje od strane Trgovinskog suda Beograd.
Šta je tu još paradoksalno ili strašno? Posle ukidanja pritvora taj navodni kupac i većinski vlasnik se vratio u "Poljopromet", gde i dalje raspolaže tim subjektom privatizacije, gde i dalje šikanira i ponižava radnike koji su to preduzeće stvarali 40 godina. Gde je tu država, gde su državne institucije?
Svi vi koji predstavljate državu faktički u celom ovom postupku privatizacije, na ovaj način kao što sam vam pomenuo ovih nekoliko slučajeva iz Kraljeva, da ne pominjem Rašku – pekara, Novi Pazar – "Oktanpro" i druga preduzeća, po izveštaju Agencije za koja treba da se podnesu tužbe, saučestvujete u pljački imovine koju su radnici stvarali decenijama.
Posledice za ovih otprilike 300.000 radnika su pogubne, oni su ostali bez posla, bez hleba i bez egzistencije, a vi kao predstavnici države pokušavate da na ovaj način, sa ovim malim izmenama Zakona, sve ovo potvrdite i da se nastavi sa ovom trećom i završnom fazom pljačke cele imovine u Srbiji.

Da li ima još neko povodom ovog amandmana? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Stevović.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bismo razumeli amandman koji sam podneo u ime SRS moram reći ukratko na šta se odnosi član 30.
Naime, član 30. odnosi se na privatizaciju preduzeća, finansijskih organizacija i ustanova koje imaju "savezni značaj", odnosno radi se o preduzećima, finansijskim organizacijama i ustanovama gde SRJ ili njeni organi imaju osnivačka prava.
Da bi se ova preduzeća, finansijske organizacije i ustanove privatizovale po odredbi ovog člana 30. potrebna su dva uslova.
Prvi uslov je da oni nastavljaju sa radom i drugi uslov je da postoji sporazum između država članica državne zajednice. Kada je u pitanju prvi uslov, možemo da se složimo, ali kada je u pitanju drugi uslov, a to je sporazum država članica, uređivanje osnivačkih prava, tu već postoji problem.
Naime, ovde se radi o jednoj pravnoj praznini, koju želimo da popunimo sporazumom i na osnovu tog sporazuma da donesemo ovaj zakonski tekst. Sa tim SRS ne može da se složi.
Naime, prestao je da važi ili, bolje reći, stavljen je van snage Zakon o osnovama promene vlasništva društvenog kapitala, a ne postoji ni uređenje ovakvih stvari u odnosu na Zakon o imovini ili uređenju imovine državne zajednice.
Kada je u pitanju ova pravna praznina, ona mora da se popuni adekvatnim zakonskim rešenjem. Mi sada na republičkom nivou popunjavamo nešto što je iz nadležnosti saveznog parlamenta, odnosno Parlamenta državne zajednice Srbija i Crna Gora. Sa ovim ne možemo da imamo adekvatno rešenje. Uvek će se pojaviti problem u postupku donošenja ovakvih odluka.
Dakle, amandman koji sam podneo govori o tome da ovaj član treba brisati, upravo radi pravne sigurnosti, jer bi se u protivnom oštetili interesi i državne zajednice Srbija i Crna Gora, ali, u svakom slučaju, i pojedinačnih članica – i Srbije i Crne Gore.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Narodni poslanik Zoran Krasić.

Pošto ste razorili SRJ, ja ne znam kako se ona uopšte i terminološki pojavila u ovom članu. ″Preduzeća, finansijske organizacije ili ustanove u kojima SRJ...″ – tu možete da kažete državna zajednica Srbija i Crna Gora, jer onda ne priznajete Beogradski sporazum, Ustavnu povelju i sve ovo što je u međuvremenu urađeno.
Doduše, nije ni čudo, pre nekoliko dana vama je i dalje ostalo u zakonu, u ona dva zakona, i: Narodna banka Jugoslavije, i SRJ i svi mogući termini, to niste menjali. Znači, to je prvi problem.
Drugi problem je – ova norma je moguća u nekom od propisa koji se donosi u Skupštini Srbije i Crne Gore. Vi ovde praktično regulišete ponašanje savezne države. Evo kako. Kaže: ″Preduzeća, finansijske organizacije ili ustanove u kojima SRJ i njeni organi imaju osnivačka prava″, a pojmovno to pripada saveznom nivou da to reguliše; kažete: ″koji nastavljaju rad i za koja su sporazumom država članica uređena osnivačka prava″ – druga buduća neizvesna činjenica.
Vama je mnogo jače obrazloženje kojim ne prihvatate amandman, nego ovo što ste napisali u tekstu člana. Da ste hteli ovo da regulišete, mogli ste da kažete – ukoliko ili ako na osnovu sporazuma država članica Republika Srbija preuzme osnivačka prava na nekoj bivšoj od tih organizacija, proces privatizacije izvršiće se po odredbama ovog zakona. Vrlo prosto i jednostavno.
Vi imate potrebu da ovo regulišete, jer postoji veliki nasrtaj na tu imovinu. To je ″Borba″ i neke druge institucije, ″Borba″ pogotovo, cela novinska organizacija; i ta "Futura" koja krčmi jednu po jednu ustanovu, i neki savezni budući funkcioneri, Orlić i ovi koji prave neke svoje privatne šeme, znate vi dobro, i Čović itd. Vi imate potrebu, mi podržavamo to da vi regulišete, ali ovo kako ste regulisali ništa ne znači, jer se uvode neizvesne buduće činjenice.
Znači, ovde se uvodi da države članice regulišu. Znači, sporazum država članica, to je ispod nivoa zakona na saveznom nivou. Nego ste rekli Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Crne Gore treba da naprave neki sporazum. Sve što bi oni pravili kao sporazum ličilo bi na neki međunarodni ugovor.
Povelja predviđa da to Savezna skupština reguliše. Zašto ste pravili državnu zajednicu kada nema nadležnosti? Vi ste i Vojsku isparcelisali po Zakonu za sprovođenje Ustavne povelje. Rekli ste – imovina koja se nalazi u Srbiji pripada Srbiji, imovina koja se nalazi u Crnoj Gori pripada Crnoj Gori. To je ovde u ovoj sali pre dve-tri godine prikazivano kao najveći stepen pravne regulative i demokratije, i brzog priključivanja u ne znam šta, a sada Republika Srbija svojim zakonom u prelaznim i završnim odredbama kaže – kada bude Republika Srbija napravila sporazum. Pa, dok se ovo vaše bude realizovalo, Davinić ima sve da proda. Ne može ovo ovako.
Ministre, ovo ne može ovako. Ako treba sporazum, napravite sporazum, a onda, po logici stvari, prema mestu sedišta i prema imovini koja je ovde. Ono što je ostalo tamo u Crnoj Gori, prema njihovim propisima; doduše, ono je sve privatizovano odavno. Nije urađeno, vi to niste napisali. Vi ste, gospođo, u obrazloženju bolji tekst napisali nego u članu. Možete da klimate glavom do sutra, ali videćete. Na ovo ima da vam se pozivaju mangupi i "Futura", i onaj Orlić i Čović, i svi oni koji su bacili ruku na ovu navodno saveznu imovinu, koja je u nedefinisanom stanju.
Ovim članom ne pomažete Direkciji za imovinu Republike Srbije. Direkcija za imovinu Republike Srbije ima nasušnu potrebu da dobije pravni osnov, jer postoje i sudski sporovi u vezi sa ovim, gde se kaubojski ponašaju ovaj Marović i ovi njegovi.
Mi vas podržavamo da regulišete to, ali pogrešan je član. Formulacija je pogrešna. Ova formulacija može za savezni propis; da ste preformulisali ovo gde je Republika Srbija dobila osnivačka prava, to se privatizuje prema propisima Republike, prema ovom zakonu i kraj priče. Ali ovde, ako se napravi sporazum, pa se reše osnivačka prava, onda po mestu sedišta republike članice, znači, već ste u samoj formulaciji izdigli na savezni nivo. Vi propisujete ponašanje savezne države. To je zabranjeno.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić, po istom amandmanu.

Zaista, posle izlaganja narodnog poslanika Zorana Krasića čovek nema šta da doda, ali ja želim da ukažem na apsurd regulisanja ponašanja druge države članice zakonom jedne države članice.
Vi sada ovde predviđate u normi (ovde ima i gramatičkih grešaka, ali da ne ukazujem na njih) da preduzeća, finansijske organizacije ili ustanove u kojima SRJ ili njeni organi imaju osnivačka prava, pa bi trebalo reći – koja nastavljaju rad i za koja su sporazumom država članica uređena osnivačka prava, privatizuju se po propisima o privatizaciji države članice na čijoj teritoriji to preduzeće, finansijska organizacija ili ustanova ima sedište.
Šta ako Crna Gora ne donese ovakav zakon? Šta će onda biti, dakle, mi donesemo ovakav zakon, a Crna Gora donese drugačiji. Mi smo sada obavezali Crnu Goru da se privatizacija ustanove koja ima sedište u Crnoj Gori obavi po zakonu Crne Gore. Šta ako Crna Gora kaže – privatizacija ovih subjekata obavlja se prema mestu gde obavljaju poslovne aktivnosti, prema zakonu države članice gde obavljaju poslovne aktivnosti. Gde ćemo onda doći?
Nikada ne možete republičkim zakonom da namećete obaveze drugoj, ja kažem – republici, a vi u Beogradskom sporazumu kažete – drugoj državi članici; ne možete. Možete da obavežete, da stvorite prava za Srbiju; za Crnu Goru u ovoj skupštini ni prava ni obaveze ne možete da stvarate.
Ako već možete da stvarate za Srbiju, gospodine ministre, ja cenim vaše prisustvo u Narodnoj skupštini, uvek sam bio za to da ministar prisustvuje sednicama Narodne skupštine na kojima se raspravlja, ali vas pitam da li vaše kolege uopšte misle o JAT-u.
Da li misle o tome da sada 700 ljudi štrajkuje, 700 operativaca štrajkuje u JAT-u i da će JAT uskoro doći do grane sa koje neće moći ni da se privatizuje.
Danas je bivši ministar privatizacije pričao o privatizaciji državnih preduzeća na zapadu. Tako je, ali da li je ikome u Nemačkoj palo na pamet da "Lufthanzu" da "Panamerikenu".
A, mi ovde pričamo o nekoliko subjekata privatizacije, ovaj član neka bude nešto kao dodatno da reguliše subjekte privatizacije koji se nalaze na obe teritorije, funkcionišu na obe teritorije, obe države imaju osnivačka prava, a ja vas pitam sada šta će biti sa JAT-om, gospodine ministre, hoćemo li imati tu aviokompaniju u roku od pet, deset ili 15 dana ili nećemo.
Da li Vlada učestvuje u urušavanju naše aviokompanije, da li to radi da bi je neko dobio džabe, da li to radi zato što JAT ima pravo da sleće u svaku državu u svetu; to je vrednost JAT-a, iznajmljeni avioni kojima se koristi JAT nisu njegova vrednost. JAT nema aerodrom i ono što je bilo u Tivtu poklonjeno je Crnoj Gori.
Mene interesuje jeste li vi procenili vrednost JAT-a, šta je sada vrednost JAT-a, i da li to sada urušava Vlada Republike Srbije. Iskreno da vam kažem, Srbiju volim više od svega na svetu, JAT volim više od bilo koje aviokompanije na svetu, ali postavlja se pitanje i pred mene i pred ostale građane Srbije, za 15 dana, ako budu u mogućnosti da kupe JAT-ovu kartu da negde putuju ili kartu nekog stranog prevoznika, za koga će se odlučiti.
Da li će da rizikuju da svoje stare roditelje ili svoju decu pošalju, da sami na neki poslovni put krenu kompanijom za koju ne znaju da li će ponovo da stupi u štrajk i da li će i kada početi ponovo da radi.
Po meni, to je važnije od današnje sednice, po meni bi trebalo već da imamo sednicu o situaciji u JAT-u. Ako 700 avioinženjera i aviomehaničara štrajkuje, to nisu ni sekretarice, zapretili ste im otkazom i oni više ne mogu da uđu. Rekli su da neće na silu da ulaze u svoje bivše radne prostorije ako im date otkaze.
Šta će onda biti prekosutra sa JAT-om, jer JAT nije direktor JAT-a, JAT nije ministar saobraćaja, JAT nije predsednik Vlade; JAT su piloti, avioinženjeri, aviomehaničari, stjuardese, sve osoblje vezano za JAT. Mi nismo JAT, ali smo zaista zabrinuti za nešto što je naš ponos, za nešto što nam je u interesu da sačuvamo, i to se odvija tu pred našim očima.
Mi ovde sedimo i pričamo o popravkama Zakona o privatizaciji, slažem se, jer došao je zakon konačno, a vi kažete da se čekalo dugo, i to vam nisam zamerio posle jednog vašeg izlaganja, jer rekli ste – ovaj zakon čeka od kraja decembra. Ali, ne čeka Skupštinu, Skupština je u moći Vlade, januar, februar i mart, tu je i vladina većina, i mi nismo mogli da zakažemo jednu sednicu Narodne skupštine zato što nismo imali 84 poslanika da zakažemo vanredno zasedanje.
Gospodine ministre, Vlada je mogla da zakaže vanredno zasedanje povodom ovog zakona kada god je htela, januar, februar i mart mesec. Da je zatražila, gospodin Marković ne bi mogao da vas ignoriše kao mene, on bi to morao da stavi na dnevni red, morao bi da zakaže.
Zato vas molim, možda vi niste upoznati, da dovedete ″kapitalca″ da nam ispriča šta je naumio sa JAT-om i šta će da ostane od te naše aviokompanije.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Inače, kao što svi znate, i u januaru, i u februaru i u martu Skupština je radila, bilo da ste zakazali vi poslanici ili predsednik Skupštine, tokom sednice se ne zakazuje nova.
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vlahović.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vlahović.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
Predstavnik predlagača i Odbor za privatizaciju predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, nisam hteo da govorim o amandmanu na član 32, jer dugo se o njemu razgovaralo i na jednom okruglom stolu sa ministrom, a ja sada prepuštam volji ministra da o tom amandmanu odluči. Hteo sam neke stvari da popravim, a ako to bude bilo celishodno sa stanovišta Vlade neka se prihvati, a ako ne, videćemo kako ćemo dalje.
Ovaj amandman na član 33. zapravo prethodi jednom važnom amandmanu na član 36, odnosno iza člana 36, koji će gospodin Obradović obrazložiti.
Dakle, predlažem da se stvori pravni osnov u članu 33. da se ove odredbe Zakona o privatizaciji koje se odnose na subjekte privatizacije koji se restrukturiraju odnose i na preduzeća, kao i na privredna društva kod kojih je udeo akcija u ukupnom broju akcija privrednog društva prenetih Akcijskom fondu i Republičkom fondu za PIO jednak ili veći od 33,4%.
Šta želim da kažem? Imali smo privatizaciju iz 1997. godine, po kojoj su radnici imali pravo da dođu do 60% vlasništva kapitala, a otprilike 40% kapitala je preneto Akcijskom fondu. Danas imamo potrebu da Akcijski fond upravlja tim akcijama na način koji bi priličio dobrom domaćinu i da postigne dobru cenu, na više načina. Jedan je način da proda svoje akcije na tržištu akcija, a drugi način je da ukrupni paket akcija zajedno sa radnicima, pa da proda nekom većinskom strateškom partneru.
Mislim da je vrhunski interes Vlade, a i nas poslanika Narodne skupštine da izjednačimo u položaju, pre svega sa stanovišta ekonomske celishodnosti, ona preduzeća koja su privatizovana do 2000. godine, a imaju status velikih preduzeća, i ova velika preduzeća koja su obuhvaćena ovim promenama Zakona, a naročito u članu 9. i u nekim drugim članovima ovog predloga o izmenama Zakona o privatizaciji. Mislim da bi to bila i neka pravda.
Radnici jesu postali vlasnici tih preduzeća u većinskom iznosu, ali Akcijski fond ima taj tzv. kontrolni paket akcija u mnogim od tih preduzeća, i treba da ga ima. Ako ga već ima, onda mora da brine o tom kapitalu sa stanovišta povećanja njegove prodajne cene i sa stanovišta interesovanja budućih kupaca za takva preduzeća.
Siguran sam, ma koliko se pričalo o radničkom akcionarstvu, da mnogi radnici neće hteti da budu preduzetnici, i to je prirodno, da će hteti da prodaju te svoje akcije, da će hteti da ih udruže sa Akcijskim fondom, da će hteti mnogo toga u svojim preduzećima. Ali, da bi prošli dobro preduzeća treba da budu u istom pravnom statusu kao ova velika u kojima još nije počeo postupak privatizacije i da se država u odnosu na dug koji ta preduzeća imaju prema državi i prema fondovima ponaša na isti način i u najmanjoj meri koja je prisutna u vlasništvu kapitala u tim preduzećima izvrši taj otpust dugova prema tim preduzećima. Mislim da je to pravni prolaz za ono što će uslediti kao predlog poslaničke grupe SPS, uvođenje novog člana 36a.

Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Žarko Obradović podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 36. doda novi član 36a.
Predstavnik predlagača i Odbor za privatizaciju predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.