Po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić. Posle pauze? (Da.)
Dajem pauzu do 15,15 časova.
(Posle pauze – 16.05)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad današnje sednice. Po službenoj evidenciji, prisutno je 120 narodnih poslanika. Molim da na početku utvrdimo kvorum. Molim poslanike da ubace svoje poslaničke kartice u elektronske jedinice sistema za glasanje.
Konstatujem da imamo kvorum.
Završili smo sa amandmanom na član 20.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vlahović.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović.

Dame i gospodo, na član 21. Predloga zakona o privatizaciji kolega Čolić je podneo amandman na stav 2, gde kaže da je neprihvatljivo da ministar nadležan za poslove privatizacije određuje i propisuje visinu troškova provizije, već to treba, naravno, Zakonom da se reguliše.
Kada sam govorio u načelnoj raspravi o pitanju restrukturiranja rekao sam, između ostalog, da je nedopustivo da Agencija za privatizaciju vrši restrukturiranje i naveo sam primer EPS-a. Zašto sam to rekao? Iz razloga što je EPS kompleksno preduzeće, velika kompanija, i smatram da Agencija nema dovoljno stručnjaka da bi mogla kvalitetno da obavi restrukturiranje. To znači rasparčavanje na manja preduzeća zbog lakše prodaje istih tih preduzeća.
Hoću da kažem da ovaj član isto reguliše dužničko-poverilačke odnose u postupku restrukturiranja, što znači da ovde ima sasvim dosta prostora za mnoge manipulacije. Navešću jedan primer restrukturiranja koji se planira u elektroprivredi. Naime, jedan centralni remont, veliko preduzeće, preko 2.000 radnika radi na održavanju i izradi delova koji su vezani za površinske kopove, za bagere i prateće mašine koje vrše eksploataciju površinskih kopova. Tu delatnost godinama obavljaju, najstručnije i najbolje to rade.
Smatram da bi izdvajanje tog dela preduzeća sigurno nanelo štetu, jer oko 6.000 ljudi živi od tih plata i bili bi prepušteni sami sebi. Na taj način Vlada može da planira poslovne aranžmane sa stranim firmama koje bi uzimale posao i vršile velike manipulacije.
Hteo bih da poručim zaposlenima u "Kolubari", ako eventualno budu socijalni nemiri, da je kolega Milošević bio zaposlen u "Kolubari", a predsednik je Upravnog odbora Agencije za privatizaciju, tako da će sigurno imati na pravu adresu da se obrate i pokušaju da reše svoje probleme. Na ovaj način Agencija za privatizaciju želi da reguliše restrukturiranje. Smatram da na taj način Ministarstvo i ministar hoće da skinu odgovornost sa sebe i Vlade, tako da bi svu odgovornost snosila Agencija za privatizaciju.
Hoću da ukažem na još jedan primer katastrofalne privatizacije, koja je svakako vezana sa ovim što pričam. Imali smo mnogo slučajeva na sednicama Odbora za privatizaciju, gde su lokalni moćnici radili sve i svašta u vreme samog procesa privatizacije, noću i danju su ulazili u preduzeća i prosto otimali i krali mašine i prodavali, isterivali iz preduzeća. Imali smo mnogo apela, mnogo pokušaja da se spreči taj kriminal, međutim, nažalost, to nije urađeno i normalno da Vlada sve te probleme prećutkuje.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vlahović.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Vlahović povlači amandman.
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vlahović.
Pošto su Vlada i Odbor za privatizaciju prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Vidite, ovo je novi član 41ž i naslov iznad tog člana glasi – Ustupanje ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine. Ovde se ugovor tretira kao potraživanje. Moguće je da se ustupi potraživanje. Jedno lice svoje potraživanje ustupa drugom licu. Vi ovde ustupate ugovor.
Naravno, ovo se odnosi na situaciju kada je zaključen ugovor i kupac kapitala, tako ste ga ovde nazvali, a sada ustupilac, može da ustupi ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine trećem licu. To bi u praksi značilo da na aukciji dobije pravo da zaključi ugovor o privatizaciji, o kupovini kapitala jedno lice, a u ugovoru se kaže da će u roku od šest godina da se otplati ta kupoprodajna cena i posle dva meseca prenese taj ugovor na neko treće lice koje uopšte nije ni učestvovalo na aukciji.
Tu situaciju već imamo. Mi smo tu situaciju imali, čak i korektnije nego što vi predlažete, kod "Soja proteina" i kod drugih firmi gde se NN lice pojavi sa parama ili sa garancijom kupi; nema nikakvih obaveza po osnovu te privatizacije, ispunilo je svoje obaveze, a onda posle tri meseca saznamo da je pravi vlasnik neko treći.
Razlika u odnosu na to, ovo što vi nama nudite, jeste ta što neko u toku otplate na rate može da prenese ugovor i praktično prebaci svoj status kupca nekom trećem licu, tako da sve drugo što dajete kao neki uslov, da i on ispunjava navodno uslove itd., jeste nešto za šta niste mogli da nađete mesto u postojećoj praksi. Kaže – ustupanje ugovora. Ne govori se o ustupanju potraživanja. Da je u pitanju ustupanje potraživanja, onda je to poznata kategorija iz Zakona o obligacionim odnosima. Ovde se ide sa jednom hibridnom varijantom da na mesto kupca stupa treće lice. Ugovor nije realizovan.
Slažem se sa vama, tretirate subjekt privatizacije kao dobro. Faktički se kao prodavac javlja Agencija. Preduzeće je dobro, preduzeće je predmet trgovine, to je onaj konj. Sada se javlja neko treći. Na ovaj način vi izigravate ceo proces privatizacije i omogućavate da se pro forme u prvoj fazi postupka pojavi NN lice, javno sazna da je to lice kupac, a posle nekoliko meseci istrči onaj pravi sa čijim parama je on učestvovao na licitaciji. To posle postaje ono što je bilo na carini, kad se licitira za vozila; skupe se trojica-četvorica i licitiraju; postigne se, navodno, najveća cena, ali je bilo ograničeno; mogla su samo trojica, jedan dao banku, drugi dve banke, treći tri banke. Što to vredi hiljadu dinara, nema veze.
Dosledno toj logici vi idete dalje, pa kažete – on jeste zaključio ugovor, ali pod određenim uslovima na mesto kupca može da dođe i neko treći. Onda je to izigravanje procesa privatizacije, onda tu nema pravde i pravičnosti, tim pre što se ovde ne ustupaju potraživanja niti se delegiraju obaveze koje taj kupac i dalje ima prema državi, jer nije otplatio. Kad je bila ova situacija da je on otkupio, isplatio, onda je tu njegova sloboda potpuno potrebna i ne bi bilo ove odredbe. Ova odredba se pre svega odnosi na kupovinu na rate. Ovo nije u duhu onoga šta se očekuje od privatizacije i u suprotnosti je sa načelom javnosti i transparentnosti, i poštenja i pravednosti. Ovo celo poglavlje treba da izbacite iz ovog predloga zakona.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne.)
Na član 23. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Boris Karaičić i Jovan Todorović.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Narodni poslanik Vjerica Radeta podnela je amandman kojim predlaže da se posla člana 25. doda novi član 25a.
Predstavnik predlagača, Odbor za privatizaciju i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, u ime poslaničke SRS predložila sam da se posle člana 25. doda novi član 25a koji glasi: ″U članu 60. stav 1. iza tačke 5) dodaje se tačka 5a) koja glasi – Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika.″ O čemu se ovde radi? Radi se o tome da taj član 60, čiju dopunu sam ovim amandmanom predložila, reguliše način korišćenja sredstava ostvarenih prodajom kapitala u postupku privatizacije.
Udruženje vojnih penzionera Srbije i Crne Gore obratilo se 22. februara ove godine Vladi Republike Srbije i ministru za privredu i privatizaciju lično i tražili su, odnosno predlagali da se u ovaj predlog zakona ugradi ova odredba da se od sredstava dobijenih prodajom kapitala u postupku privatizacije deo odvaja i za Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika.
Ovo je jedno opširno pismo koje neću čitati. Tu je podatak o broju korisnika, to je 55.000 korisnika vojnih penzija, i drugi podaci sa kojima se ministar, pretpostavljam, upoznao. Sad imamo odgovor ministra od 4. februara ovom udruženju, koji je, moram da kažem, zaista obmana i, u najmanju ruku, licimeran. Ministar kaže – poštovani gospodine Gligoreviću, povodom vašeg dopisa (neki broj od 31. januara), prosleđenog na nadležnost ovom ministarstvu, a u vezi sa predloženim izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji koje se odnose na pitanje namene sredstava ostvarenih u postupku privatizacije, u cilju finansiranja Fonda za SOVO, obaveštavamo vas sledeće: imajući u vidu da je Vlada Republike Srbije uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kao i da se isti nalazi u završnoj fazi skupštinske procedure, nismo u mogućnosti da razmotrimo vaše predložene izmene.
Dakle, ministar nije želeo da kaže vojnim penzionerima da njega baš briga za njih i njihov fond i da on to neće da ugradi u zakon, nego je još 31. januara rekao da je zakon u završnoj skupštinskoj fazi i da iz tog razloga ne može da razmotri njihov predlog.
Mi smo onda 12. marta predložili da ovim amandmanom udovoljite ovom zahtevu, odnosno da i ovaj fond vojnih penzionera bude namiren iz sredstava ostvarenih prodajom kapitala od privatizacije, a vi ste, iz nama nepoznatih razloga, odbili ovaj amandman, zapravo pretpostavljam da ga Vlada nije ni razmatrala, jer ga u izveštaju Vlade o amandmanima uopšte nema.
Takođe želim da kažem da je Zakonodavni odbor napisao u svom izveštaju da predlaže Skupštini da ovaj amandman odbije. Ovo nije prvi put i moram da kažem članovima Zakonodavnog odbora, pretpostavljam da ih ima ovde, pošto predsednik nije tu, da je ovakav izveštaj suprotan članu 46. Poslovnika Narodne skupštine i da Zakonodavni odbor ovakvim svojim zaključcima prekoračuje ovlašćenja. Ovaj amandman niti je u suprotnosti sa Ustavom, niti je u suprotnosti sa zakonom i ne postoji ni jedan jedini razlog da Zakonodavni odbor kaže da ovaj amandman treba da se odbije.
Vama, ministre, predlažem, s obzirom da sam iz ovog pisma koje sam pročitala mogla da zaključim da ste možda i bili voljni da ovo ugradite u zakon, ali niste imali vremena od kraja januara do danas, da prihvatite ovaj amandman, ili da zaista kažete – ja sam vas, gospodo vojni penzioneri, obmanjivao, ja ne vodim računa o vama i to je bio pravi razlog što nisam to ugradio u zakon. Ako ne mislite tako, onda ne postoji nijedan razlog da ne prihvatite ovaj amandman Srpske radikalne stranke.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Narodni poslanik Jovan Todorović podneo je amandman kojim predlaže da se posla člana 25. doda novi član 25a.
Predstavnik predlagača, Odbor za privatizaciju i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Jovan Todorović.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svaki put kad dođu izmene i dopune Zakona o privatizaciji u ovu skupštinu, verujem da ste svi, kao i ja, u prilici da vam se javljaju predsednici, po pravilu, malih opština i nerazvijenih sredina, sa zahtevom da se deo Zakona koji se odnosi na raspodelu sredstava dobijenih od prodaje preduzeća sa njihovog područja malo drugačije uredi.
Šta je suština ovog amandmana? Predložili smo da se doda novi član 25a, tako da se u članu 61. stav 1. tačka 4) promeni i glasi: ″2% sredstava izdvojiće se za finansiranje razvoja infrastrukture lokalne samouprave prema sedištu subjekta privatizacije, a 3% sredstava izdvojiće se za finansiranje razvoja infrastrukture lokalne samouprave prema sedištu organizacione jedinice, odnosno pogona subjekta privatizacije.″
Nadam se da je potpuno jasno šta mi želimo. Ovde se ne menja obim sredstava koji pripada lokalnoj samoupravi, ali se menja, na neki način, lokacija tih sredstava. Imate činjenice da neka preduzeća iz većih sredina imaju proizvodne pogone na području drugih opština. Sada vi prodajete preduzeće iz Beograda koje ima pogon na području, recimo, opštine Stara Pazova, Ruma itd. i svih 5% sredstava pripadaju Beogradu. Taj proizvodni pogon zapošljava, recimo, tamo 50 ili 100 radnika i ta lokalna samouprava nema pravo na učešće u tim sredstvima.
Ne znam da li ovo mora baš zakonom da se uradi, ali život nam pokazuje da sve što nije regulisano zakonom pomalo subjektivno bude rešavano. Ne vidim razloga zbog čega ovo ne bi prihvatili. Ne menja se ta struktura sredstava, ali 2% prema sedištu preduzeća koje se privatizuje, a 3% prema sedištu tog izdvojenog pogona, odnosno lokalnoj samoupravi na čijoj je teritoriji taj izdvojeni pogon.
Molio bih gospodina ministra da ovo prihvati, jer ne vidim zašto bi sada te male opštine stalno bile uskraćene i zaostale u razvoju, a ove veće, po prirodi stvari, koje imaju više preduzeća koja su atraktivna za privatizaciju i za prodaju, dobijaju tih 5%, što opet nije dovoljno za rešenje svih problema, ali su i dalje u prednosti u odnosu na ove male koje nikako da ih stignu, jer nemaju ovih 2% koje predlažem. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.