Reč ima narodni poslanik Momir Marković, pa Branislav Stevanović, pa onda Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, država je jednog trenutka, u nedostatku sopstvenih deviznih sredstava, iskoristila deviznu štednju građana u investicione svrhe, tako da od tog trenutka pa nadalje nije imala devizna sredstva da vrati građanima. Sličan odnos je i sa zajmom za preporod Srbije, država je izdala obveznice; baš se i zovu obveznice, jer obavezuju državu da jednog trenutka vrati ta sredstva onome ko ih je uložio u te banke, a koje je Dinkić uništio.
Prema tome, ukoliko se neko ko je vlasnik obveznice, dakle vlasnik priznanice da mu država duguje, pojavi na prodaji, na aukciji, na tenderu i kaže – imam obveznice, ti meni duguješ toliko i toliko, hoću da taj dug na neki način prebijemo, bar deo tog duga, tako što ćeš mi dati sredstvo ili deo tog sredstva, fabriku ili deo te fabrike, koju sada prodaješ, evo ti sredstva, ne moraš mi vraćati od 2005. do 2017, neka ta priznanica stoji kod tebe. Zakon o obligacionim odnosima takve odnose između privatnih lica vrlo lepo i jasno reguliše.
Razumem da je država jednog trenutka, ne vodeći domaćinsku politiku, dala, recimo, dve trećine zajma za preporod Srbije i dobar deo devizne štednje jednoj familiji, koja je imala zadatak da digne jednu autonomnu pokrajinu, da napravi 75 fabrika, a mislim konkretno na Karića, na SPP ili PPS, kako se zove ova njegova nova firma, jer to nije politička stranka, to je firma. Izlio je 75 kamen-temeljaca, potrošio pare u BK banku, kupujući Mobtel i tako stičući enormno bogatstvo, a od svih 75 fabrika koje je trebalo da podigne tamo podignuta je samo ona u Vitomirici kod Peći, koja je pravila poštanske sandučiće; ona je radila dve godine i posle toga je zatvorena.
Razumem, ali država je kriva što se to desilo. Nije kriv onaj čija su sredstva bila u banci, nije kriv onaj ko je za zajam za preporod Srbije dao državi i nije kriv onaj čijim se sredstvima već godinama raspolaže. Država je obveznik, država mora jednom da vrati te pare. Ne vidim razlog zašto država ne bi imovinom kapitala koji prodaje te pare vratila.
Mislim da ovaj amandman treba usvojiti i mislim da će mnoge stvari, bar što se privatizacije tiče, krenuti nabolje, jer će za mnoge firme koje su neinteresantne vlasnici obveznica imati interes da ih uzmu i da to na kraju ožive.

Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović, pa narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo, pošto sam član Odbora za privatizaciju, a bilo je dosta slučajeva kod nas na Odboru, o čemu smo raspravljali, o samom načinu plaćanja i isplate preduzeća koja su kupovana.
Naime, hoću da navedem primer "Hempra" i "Gorice", koji su zaista krajnje kriminalni slučajevi. Recimo, slučaj "Hempra", a to je ovde na Terazijama, u centru grada, velelepni veliki objekat preko 2000 kvadrata. Kupac je u samom startu prekršio ugovor time što je od tih 2000 (a još nije platio) prodao, otuđio oko 200 kvadrata u prizemlju i sa tim istim parama, za divno čudo, otplatio kompletnu zgradu.
To je više puta raspravljano na sednici našeg odbora i to je jedan od tipičnih primera kriminalne privatizacije kod nas. Posle toga niko se nije, pa ni Ministarstvo, oglašavao. Gospodin ministar Bubalo tada nije bio na toj funkciji. Mislim da je bio gospodin ....
(Predsednik: Maršićanin.)
Maršićanin je tada bio, to je sada manje važno; još gore, to je izvor DSS-a. Hvala na informaciji, predsedniče.
Drugi primer je takođe drastičan, a to je "Gorica". Mnogi znaju, trgovali smo u tim prodavnicama, kupovali smo namirnice, mnogo dobrih objekata ima. Nešto je slično, skoro isti je način – kupac je otuđio nekoliko lokala i sa dva lokala je desetak i više lokala otplatio.
Odbor je više puta upućivao apel Ministarstvu da se to spreči, taj kriminal. Međutim, sudstvo je korumpirano, a kakvo je takvo je, ništa se na tome nije uradilo. To je ostalo i dan-danas kao nerešen slučaj.
Imamo još takvih primera, ali bio je i slučaj "Dive" u Valjevu, gde smo morali da apelujemo Ministarstvu da policija interveniše, jer je čovek krenuo da serijski prodaje lokale bez ikakvih ovlašćenja i bez ičije dozvole. Morala je i policija da interveniše da bi sprečila dalji kriminal.
Kada je reč o prethodnoj tački, član 3, hoću da kažem da imamo banalan primer u Doljevcu; kada su u pitanju kupci i kako treba vršiti selekciju kupaca, treba gledati naravno... Imamo slučaj gde je džezer, čovek koji organizuje koncerte i džez festivale, kupio kasapnicu, mesaru; on je već bio zainteresovan da se bavi time i da se bavi nekim dilom i da vrši preprodaju imovine. Tu ima dosta plodne zemlje i kakvih sve objekata nema. On se bavio trgovinom i uopšte nije imao nameru da nastavi tu istu delatnost, iako je nama u Odboru donosio neke prospekte, a u stvari, to je bilo iz nekih drugih firmi itd. Uopšte nije imao nameru.
Vrlo je bitno za nas i za dalji razvoj naše države i privrede da taj koji kupi preduzeće bude u obavezi da nastavi tu istu delatnost, a ne da menja delatnost, kao što imamo i ovde u centru grada. Mnogi koji su kupili jedan broj firmi menjali su delatnosti i preprodavali dalje objekte.
Hteo sam da kažem nešto i o načinu kupovine, a to najbolje znaju u Ministarstvu. Znači, oni zainteresovani kupci koji su imali nameru da kupe preduzeće obično uđu u neke poslovne aranžmane, a to je više fiktivno. Znači, tu nema zaista nikakvih poslovanja, nego se onako veštački zaduže da bi se posle taj isti kupac pojavio da kupi to isto preduzeće, navodno pod zaštitom tog i tog duga, da bi na kraju, u nekoliko mnogo manjih rata, to isto preduzeće dobio besplatno.
Što se tiče narednih članova, kada budemo komentarisali dalje privatizaciju i njen tok, naravno biće više reči o svemu tome. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević. Vi ćete o amandmanu?

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega dr Paja Momčilov, narodni poslanik SRS, podneo je amandman na član 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, gde se jasno u obrazloženju kaže zašto tražimo da se član 5. briše. Predloženim odredbama stavljaju se u neravnopravan položaj fizička lica koja su vlasnici hartija od vrednosti, koje je emitovala Republika Srbija, a prihvatanjem predloženog rešenja još više se usporava ionako spor proces privatizacije.
U uvodnom izlaganju ministar je rekao da je jedan od glavnih ciljeva ovog predloga izmena i dopuna Zakona o privatizaciji da se ubrza ovaj proces privatizacije. Upravo zbog toga ovaj član 5. treba brisati, jer taj član propisuje da sredstva plaćanja ne mogu biti, recimo, obveznice stare devizne štednje koje nisu dospele na dan prodaje kapitala.
Smatramo da Vlada Republike Srbije treba da prihvati ovaj amandman i nadam se da će narodni poslanici u danu za glasanje podržati amandman koji je podneo narodni poslanik Srpske radikalne stranke gospodin Paja Momčilov, zbog toga što je ovaj član 5. u suprotnosti sa onim što je ministar u svom obrazlaganju govorio i što će usporiti proces privatizacije. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, pa narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo je nelogično da ovaj amandman SRS ne bude prihvaćen od ove vlade, koja bar deklarativno tvrdi da radi u interesu građana. Znači, nesporno je da je država u nekom ranijem periodu, i za to ne možemo da krivimo ovu vladu, nanela nepravdu svojim građanima tj. sredstva devizne štednje upotrebila je nenamenski, odnosno građanima nije mogla da vrati ono za šta im je garantovano kada su ta sredstva davali tadašnjim državnim bankama.
Da bi se taj problem nekako rešio izdate su obveznice, koje je izdala Republika Srbija, sa nekim rokovima dospeća. Bez obzira na rok dospeća, te obveznice su već na tržištu, nalaze se tu, trguje se njima. Neko ko ima sredstava možda dugoročno planira da otkupi to, pa kada dođe vreme za naplatu tih obveznica da ih naplati i da time ostvari nekakav profit. Jednim ovakvim članom umanjuje se vrednost tih obveznica trenutno na tržištu. Umanjuje se, jer nisu samo rokovi ti koji određuju koliko jedna obveznica vredi, već i ponuda i potražnja na tržištu. Prihvatanjem ovog amandmana obveznice koje su izdate po osnovu stare devizne štednje, a čiji je rok dospeća za pet ili više godina, počeće da budu interesantan predmet kupovine. I, oni vlasnici, odnosno fizička lica, jer se na ta lica to odnosi, građani koji su oštećeni nekom lošom politikom moći će više da naplate u kraćem roku, i u tome treba tražiti odgovor.
Obveznice je emitovala Republika. Za nju, u principu, osim kada treba da isplati efektivu, znači gotov novac koji možda nema, nije bitno kada će ta obveznica da dospe, ukoliko je u postupku privatizacije upotrebljena za kupovinu nekog privrednog subjekta, predmeta privatizacije. Znači, prihvatanjem ovakvog amandmana država verovatno ne bi imala nikakvu štetu. Građani koji su vlasnici tih obveznica u svakom slučaju bi imali korist, jer će one obveznice koje dospevaju za pet i više godina mnogo lakše da prodaju, i po mnogo povoljnijoj ceni nego što je to sada, u ovom trenutku.

Hvala. Izvolite, reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, problem sa deviznim ulozima naših građana u Srbiji je nastao onog trenutka kada je, slučajno prezimenjak gospodina Markovića, po zlu čuven tzv. reformista Ante Marković pokupio sve srpske devize i odneo ih kod svoje bratije u Hrvatsku i Sloveniju, a kakav je on reformista bio i kakva je pustoš ostala posle toga u srpskim bankama i u našoj privredi, svedoci smo i dan-danas.
Ali, ovaj amandman koji je podneo dr Paja Momčilov je zapravo suštinski stav Srpske radikalne stranke od uvođenja višestranačja i od našeg prvog predloga projekta privatizacije u zemlji, znači od onog trenutka kada smo imali i taj Markovićev zakon o privatizaciji, koji je posle zaustavljen uz podršku DS-a, pa se dugo godina ništa nije dešavalo.
Od tog trenutka se zalažemo za to da država može da izvrši tzv. prebijanje dugova po osnovu stare devizne štednje davanjem mogućnosti onima koji su imali (a znate, ne možemo da licitiramo do kog iznosa, ima ljudi sa ogromnim novčanim ulozima) devize u srpskim bankama.
Danas imamo potpuno opustošeno bankarstvo. O tome ćemo da govorimo po sledećoj tački dnevnog reda, ali interesantno je, gospodine ministre, da vi ne pokazujete nimalo dobre volje da se izvučete iz tog ozloglašenog plana.
Jer, znate, ako su banke uništene, iako ćemo mi Dinkiću mnogo toga kasnije da kažemo, kada ta tačka dođe na dnevni red, ako su građani svedoci toga da je on izumeo Nacionalnu štedionicu i da se stara devizna štednja isplaćuje samo i isključivo preko Nacionalne štedionice, zašto ih dodatno kažnjavate i ne dajete im mogućnost da iskoriste ono što su nekada teškom mukom sticali, izdvajali i stavljali na račune banaka, koje su uništene od Markovićevog vremena pa nadalje.
Znate, lako je Bogoljubu Kariću.
Čovek je, osim toga što se obogatio na narodnoj muci – a pravo da vam kažem nešto sa njim i sa druge strane nije u redu, jer kad je on mogao preksinoć da izjavi na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom "sve sam lepši i lepši, sve sam mlađi i mlađi, i to što ne znam sve padeže nije nikakav problem", znate, onda nešto nije u redu sa njim, a drugi ljudi iz te struke bi morali njim da se pozabave, stručni za tu oblast, psihologiju i psihu čoveka uopšte – besan od para, od uživanja u svemu tome što je stekao od zajma za preporod Srbije, od otimanja na sve načine.
Ali, kada znate da jedan takav Bogoljub Karić, koji ne samo da nije lepši i lepši, mlađi i mlađi, nego se zaista sa njim u najmanju ruku nešto čudno dešava, osim toga što je jedan od vodećih pljačkaša naroda i države, zašto onda kažnjavate ljude koji imaju nameru, i posle toga što su prevareni, da se interesuju za neko od preduzeća, a bili su nekada u posedu stare devizne štednje.
Kao što vam je gospodin Krasić lepo rekao o tome - bolja je njihova cena na tržištu, na berzi, nemojte vi da brinete o tome. O tome treba da brine Ministarstvo finansija. Očigledno je da vi ne želite da se zamerate sa kolegama koji vode druge resore, jer svako od vas u Koštuničinoj Vladi gleda svoj atar; ova stranka dobila ovaj resor, ova onaj, vi gledate to što je vaše, ostavio vam u nasleđe Maršićanin, odnosno DSS, i samo u okviru toga posmatrate sva buduća privredna dešavanja.
To svakako nije dobro. To samo pokazuje da vi ne samo da ne želite jedni druge da kritikujete, već ne znate šta jedan radi, a šta radi drugi i kako uopšte dalje treba, a bilo bi bolje i privrednim subjektima i onima koji žele da se udome da nađu nekoga da po normalnoj, tržišnoj ceni kupi njihovu fabriku, da pronađu rešenja za svoje muke.