Hvala, gospodine Gačeviću.
Da li još neko želi povodom ovog amandmana? (Ne.)
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite gospodine Iliću.

U ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 38. kojim se predlaže brisanje ovog člana. Konkretno, ovaj član 38. se odnosi na iznos naknade za prepisivanje sudskih akata i akata zbirke isprava, u iznosu od 13 dinara po stranici, dok je ta naknada ranije iznosila 10 dinara. Ovo je samo jedna u nizu povećanih naknada i taksi za građane Srbije, a koje se tiču pravosuđa. S obzirom  na to da ljudi danas nemaju posla, ne primaju plate, nemaju dovoljno da se normalno živi, a da su primorani da pravdu traže na sudu, to će im postati teško izvodljivo.

Ovih dana je poskupela struja, putarina, očekuje se veliki skok cena za naftine derivate, a i državna administracija, dakle, pravosuđe, povećava cene svojih usluga. Koliki je to doprinos standardu građana Srbije, koji je sve lošiji, svima je jasno.

Nije razlog za podnošenje mog amandmana samo povećanje od "tri dinara po stranici prepisanog akta", problem je što građanin, koji povede sudski spor, mora da plati sve ostale takse, pored ove kojom je obuhvaćen tarifni broj 33. Građanin mora da pribavi dokumentaciju, mora da piše dopise, često su mu potureni izvodi iz spisa, a kada se sve to sabere, to je velika suma.

Takođe, ima slučajeva da se neki sudski spor dugo vodi, sa obimnim dokaznim materijalom. Tu su nalazi veštaka, pa je tako potrebno prepisati ili fotokopirati i hiljadu strana. Koliko će to ispasti, lako je izračunati. Ta taksa, koja se naplati, umesto da ode namenski, direktno pravosuđu, ona odlazi u budžet Srbije. Ako ovako nastavite, da povećavate iznose sudskih taksi, građani više neće ni da se sude, već će sami rešavati sporove. Dakle, prisiljavate građane da sami uzimaju zakon u svoje ruke.

Zato, nemojte više građanima Srbije da uvodite nove namete u trenutku kada u Srbiji vlada opšta besparica.

Mnogi radnici, ili bivši radnici, bukvalno rečeno, koji su posle ovakve privatizacije ostali na ulici, neće imati sredstava da tuže one koji su im uzeli pravo na hleb i pravo na rad. Na ovaj način zatvarate vrata sudova siromašnom sloju stanovništva Srbije, a takvih je sve više.

Vlada Srbije, svojim delovanjem, zna da doprinese da se na sudu nađu oni koji u sud nikada ne bi ni ušli. Eto, ministar energetike i Vlada Srbije su odgovorni za nestašicu dizela u Srbiji. Na pumpama su gužve, ljudi su nervozni, započne svađa, pa se sve to pretvori u tuču i, na kraju, eto i njih pred sudom, a naravno tu ih čekaju i kazne, a i visoke sudske kamate.

Poslanička grupa SRS amandmanom na član 38. predlaže brisanje ovog člana. Hvala.

Hvala gospodine Iliću.
Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Radić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ivan Radić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujući novom Poslaniku o radu Narodne skupštine, za koji predsednik, gospodin Marković, pre neki dan, reče da je evropski poslovnik, mi smo tek danas u prilici da raspravljamo o amandmanima na Predlog zakona, koji je pre 10-tak dana bio u načelnoj raspravi, što je, po mom mišljenju, apsolutno apsurdno i u suprotnosti sa logikom. Ali dobro, valjda su to nove tekovine demokratskog društva.

Ispred SRS podneo sam amandman na član 39. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, koji se odnosi na tarifni broj 34. postojećeg Zakona. On reguliše plaćanje sudske takse za izvode iz zemljišnih ili drugih javnih knjiga o nepokretnostima, ovim zakonom se predlaže da se taksa po listu formata A-4 sa 50 poveća na 65 dinara. Dakle, radi se o povećanju od 30%.

SRS je protiv povećanja sudskih taksi. Ovo je samo jedno u nizu povećanja cena. Imali smo najnovije povećanje cena električne energije, nafte, s druge strane najavljuje se smanjenje penzija. Dakle, potpuno suprotno logici. No, to je politika ove vlade Republike Srbije i ma koliko bilo obrazloženje resornog ministra, gospodina Stojkovića, da će ovo povećanje sudskih taksi ići u povećanje plate sudijama i zaposlenima u pravosuđu, protiv čega SRS, u principu, nije.

Mislim da ovaj zakon nije trebalo sada da se nađe na dnevnom redu, iz dva razloga: prvo, što povećanje plata svih zaposlenih u Republici Srbiji, ne samo u pravosuđu, ne treba da se obavlja na ovaj način, ovaj Robinhudovski način, da se uzima od onih koji nemaju, a da se daje onima koji možda malo manje, odnosno malo više imaju, malo su manje siromašni.

Pre svega treba se okrenuti privredi, da pokrenemo privredu, proizvodnju. Onda će biti dovoljno za sve, da se povećaju plate svim korisnicima budžeta. Ovo je povećanje plata jednih korisnika budžeta. Šta ćemo sa zdravstvenim radnicima, šta ćemo sa školstvom, šta ćemo sa pripadnicima MUP-a?

Sa druge strane, problem je taj što mi ne možemo biti u potpunosti sigurni da će ovo povećanje sudskih taksi ići za povećanje plata zaposlenih u pravosuđu, jer sve ove takse idu u jednu Dinkićevu vreću, a on će, prema svom nahođenju i prema svojim ličnim simpatijama, odrediti kome će iz budžeta opredeliti ta sredstva.

Iz tih razloga, SRS je protiv ovog predloga zakona i u danu za glasanje neće podržati ovaj predlog zakona.

Još neko o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Vojislav Milajić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju Predloga ovog zakona, kao razlozi za izmene i dopune ovog zakona, navedeno je da je inflacija od zadnje promene ovog zakona 2002. godine do danas bila skoro 42% i da je Predlogom ovog zakona predviđeno povećanje sudskih taksi za 30%.
Međutim, za vreme Dosovske vlasti personifikovane u vlasti DS donet je Zakon o sudskim taksama, koje su tada bile enormno velike, sa obrazloženjem da te visoke takse treba da odvrate ljude koji će voditi nepotrebne sudske postupke, sa jedne strane, a sa druge strane, da će obezbediti sredstva za materijalne troškove u sudu i poboljšati materijalni položaj ljudi koji su zaposleni u pravosuđu.
Međutim, sudske takse ne smeju da budu toliko visoke da bi odvraćale građene od vođenja sudskih postupaka i uopšte traženja usluga od sudske grane vlasti. One moraju da budu pristupačne svim građanima, tako da visoke sudske takse odvraćaju građane i stavljaju ih u nemogućnost da vode odrđene sudske postupke, iako bi mogli da ostvare neka svoja prava.
Ova inflacija koja je bila u zadnje tri godine, u stvari, ona je samo dovela do realnog smanjenja vrednosti sudskih taksi i ta vrednost bi trebalo da ostane tolika, ne bi trebalo povećavati za 30%, jer i građanima nisu plate porasle za 30%, niti je zaposlenost porasla za 30%, niti su penzije porasle za 30%, tako da nema osnova da se sudske takse u ovom iznosu povećavaju, jer su one ionako do sada bile velike.
Interesantna je stvar što ću pročitati ovde, a to je, Analiza efekata zakona koju je dao predlagač, gde on navodi: "Primena rešenja predloženih u ovom zakonu, izazvaće dodatne troškove građanima, privredi, posebno malim i srednjim preduzećima, ali će istovremeno doprineti porastu prihoda u budžetu".
Prosto je neverovatno da ovakvu analizu efekta zakona stavi predlagač. Ne znamo da li se predlagač hvali sa ovim ili se žali, jer sam priznaje da će izazvati dodatne troškove i za građane i za samu privredu. Potpuno je nejasno zašto u ovako teškoj ekonomskoj situaciju dodatno otežava položaj građana i same privrede.
Što se tiče tarifnog broja 37. koji je obuhvaćen u članu 41. izmena i dopuna Zakona o sudskim taksama, tu se govori o sastavljanju pred sudom ugovora u zemljišno-knjižnim, intabulacionim i tapijskim stvarima. I tu se za 30% povećavaju usluge suda. Ta vrsta taksi, koja je uvedena za sastavljanje ugovora pred sudom, potpuno je nepotrebna, jer ljudi koji dolaze pred sud da bi sastavili neki ugovor koji je vezan za zemljišno-knjižne, tapijske ili intabulacione stvari; to su ljudi koji nemaju dovoljno para, da imaju dovoljno para, obratili bi se advokatu i platili usluge advokata koji bi im sastavio taj ugovor. Evidentno je da ti ljudi nemaju sredstava i, baš zbog toga što nemaju para da plate advokata, obraćaju se sudu i traže tu vrstu usluge – da se pred sudom sastavi ugovor koji je vezan za već pomenutu materiju.
Ovo povećanje dodatno otežava ionako težak položaj ljudi koji nemaju dovoljno sredstava da bi platili usluge advokata.
Ceo ovaj predlog je linearno predvideo povećanje od 30% svih vrsta taksi, sa obrazloženjem da će se time popraviti budžet u pravosuđu i da će se popraviti materijalni položaj. SRS je apsolutno za to da se izdvoji poseban budžet za pravosuđe, jer pravosuđe može samo da bude samostalno i nezavisno ako ima svoj budžet i ako ima svoja sredstva sa kojima može samostalno da raspolaže. Dokle god to ne bude, ono će biti vezano, pre svega, za izvršnu vlast, a delom i za zakonodavnu vlast.
Međutim, ovolikim povećanjem sudskih taksi sigurno se neće drastično popraviti materijalni položaj zaposlenih u pravosuđu, niti će se rešiti problem nazavisnosti i samostalnosti suda u odlučivanju, tako da smatramo da treba prihvatiti amandmane SRS.

Još neko o istom amandmanu? (Ne)
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Đorđević.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Rankić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić.

Kada bi ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama rešio sve probleme u našem pravosuđu onda bi sigurno i poslanici SRS bili za povećanje ovih sudskih taksi. Amandman na član 43. glasi: "Član 43.briše se". Član 43. se odnosi na sledeće: "U tarifnom broju 39. stav (1) broj: "200" zamenjuje se brojem: "260", a broj: "400" zamenjuje se brojem: "520". Odnosi se na opomenu kojom se neko poziva da plati taksu koju je bio da dužan da plati i bez opomene.
Međutim, uvođenje ovakvih sudskih taksi i povećanje sudskih taksi, neće poboljšati ni iskoreniti korupciju koju imamo u sudstvu, niti će učiniti sud ažurnijim.
Gospodine ministre, navešću ću vam dva primera, pošto nisam pričao u načelu, o dva drastična primera, o tome kako funkcioniše sudstvo danas u Srbiji, odnosno kako je funkcionisalo u prethodnih nekoliko godina. Prvi primer je iz 1999. godine u Novoj Pazovi. Posle svađe dva mlada čoveka, jedan od njih je otišao svojoj kući, uzeo pištolj za koji nije imao dozvolu, vratio se pred kuću tog drugog dečka, pozvao ga i brutalno na kućnom pragu ubio njega, ubio mu oca i ubio mu sestru od 19 godina. Za to trostruko ubistvo kažnjen je sa 40 godina zatvora, pošto tada nije postojala smrtna kazna, kao ni danas.
Posle samo kratkog vremena, Vrhovni sud mu je smanjio kaznu na 14 godina zatvora, a u Pazovi se priča, javna je tajna, da je familija ogromne pare dala pojedinim sudijama u Vrhovnom sudu i, nažalost, uspeli su u tome. Da su novac dali advokatima, ne bi bilo strašno, ali hoću da vam kažem kakvo je stanje danas u sudu, kakvo je bilo ranije i kakvo je danas, kako se za novac može kupiti pravda.
Jedan drugi primer je o ažurnosti sudova, kod nas u Boru. Naime, profesor na Tehničkom fakultetu, doktor tehničkih nauka Leonida Stuparević je 2000. ili 2001. godine optužena da je uzimala mito od studenata za polaganje ispita. Posle dugotrajnog procesa, kada je ceo sudski proces završen, pre godinu i po dana, još ne postoji rešenje o tome da li je ona kriva i da se uputi na izdržavanje kazne, ili je ona nevina i da se vrati na posao. U međuvremenu, zbog javnosti Srbije, skrećem pažnju na to da je doktor tehničkih nauka, koja ima ogroman broj objavljenih radova po stranim časopisima, danas u stanu bez struje, jer godinama ne prima platu.
Ne može praktično da izdržava, pošto je samohrana majka, sina koji je takođe student. Sudija taj koji je vodio predmet, koji već godinu i po dana nije doneo rešenje posle završenog procesa, predložen je za sudiju Vrhovnog suda, gospodine ministre, i ovo biste trebalo da upamtite. Možda je već izabran i možda je već sudija Vrhovnog suda, nisam dobro upućen.
To su drastični primeri o kojima treba voditi računa, tako da takve stvari koje se dešavaju, nažalost, danas u našem pravosuđu neće ispraviti ovakvo uvođenje povećanja, odnosno povećanje sudskih taksi.

Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Todorović.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Nikola Todorović.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 44. Predloga zakona stoji da za odluku kojom se odbija ili odbacuje zahtev za izuzeće sudije, sudije porotnika, predsednika suda itd. plaća se taksa u iznosu, umesto dosadašnjih 300 dinara, 390 dinara. Nominalni iznos povećanja i nije veliki, za zadovoljstvo da se može predložiti izuzeće nekog sudije koji ne valja, ako bi samo to bilo kao problem i razlog.
Imajući na umu kakvu situaciju imamo u sudstvu i ko sve u sudu radi, posebno, čini mi se da je veoma skupo voditi sudski postupak –od podneska tužbe, gde advokat po tarifi uzme velike pare, pa onda mogućnost odugovlačenja postupka, zloupotrebe procesnih radnji, ako treba da se uključi još i veštak, to dodatno komplikuje stvar, vraćanje loše urađene presude, ponovo istom sudiji po nekoliko puta, strahovito poskupljuje sudski postupak i sve na štetu onoga ko je podneo tužbeni zahtev ili koji je u sporu.
U tom smislu, recimo, jedan primer je najkarakterističniji kada su sporovi male vrednosti, koliko mogu troškovi postupka da značajno prevaziđu vrednost samog spora – a onda se advokati snalaze na sve moguće načine ko će dobiti spor zbog plaćanja troškova postupka, vrednost spora i ovako nije ni važna posle pet, šest ili više godina vođenja tog spora.
Kada se sve to uzme u obzir, voleo bih da gospodin ministar sa Ministarstvom napravi neki program mera gde bi se odredili neki rokovi, dinamika pojedinačnih zaduženja, eventualna odgovornost za neizvršenje tog programa mera; da se stanje u sudstvu popravi, da se stvore materijalni i tehnički uslovi, da se personalno, kadrovski, sudovi poboljšaju, odnosno da sudije budu u skladu sa zadatkom koji obavljaju.
Onda bi verovatno bilo sve bolje u ovoj državi, a neke stvari je nemoguće izbeći, da ne mora čovek da se obrati sudu. Nije samo parnica, nije samo tužba, zaštita određenih prava, nego po prirodi postoje neke stvari koje se na sudu rešavaju i to dodatno poskupljuje, uz sve troškove, što je već, do sada, u obrazloženjima ovih amandmana rečeno.