Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, mi poslanici SRS smo inače bili uvek protiv nekih novotarija koje ste uvodili do sada; bili smo protiv formiranja agencija pored ministarstava, stvaranja novih službi, bili smo protiv cepkanja određenih društvenih segmenata, pa smo tako i protiv uvođenja prefiksa ispred kriminala i prefiksa ispred službi koje treba da se bave tim kriminalom. Dakle, kaže, organizovani kriminal, svaki kriminal je organizovan.
Pošto vam je sada to prošlo, pa i ono tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala, pa i sud za borbu protiv organizovanog kriminala, sada idemo dalje, pa je ovaj kriminal visokotehnološki, dakle, za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Kriminal je kriminal, sudstvo je sudstvo, tužilaštvo je tužilaštvo i država je država, ukoliko može da se suprotstavi svim tim negativnim pojavama koje se u svakoj državi, pa i u našoj. "U našoj malo više od 2000. godine, otkako je došla ona "buldožer revolucija", ali šta ćete, to su sve tekovine te revolucije.
Kaže – kriminal prati razvoj tehnologije. Znate, nekada se moralo krasti malo drugačije, a danas uđu hakeri preko kompjutera u vaš račun i skinu vam 10, 20, 30 ili 50.000 koliko imate. Doduše, građanima Srbije sve manje mogu da skidaju, jer građani Srbije sve manje imaju na tim računima, ali vama iz vladajuće nomenklature ima štošta da se zahvati.
Ako budemo počeli da delimo kriminal po tim prepoznatljivim delovima, onda ćemo doći, da li je organizovani kriminal kriminal u poljoprivredi, gde se genetski modifikovani organizmi unose u državu, država uništava i zdravstveno i tehnološki i kako god hoćete, ili je to kriminal samo u poljoprivredi.
Ili je to samo kriminal, kao i svaki drugi segment kriminala, da može država, odnosno sud, odnosno tužilaštvo, svaki okružni sud i svako tužilaštvo da može da se suprotstavlja tome.
Da li je kriminal u privatizaciji visokotehnološki, gde prodadoste sve živo ispod cene, nije vas interesovala cena, interesovala vas je kolika je provizija na tu cenu?!
Da li je kriminal u bankarstvu, uništavanje četiri banke, banke koje su nosile srpsku privredu, uvođenjem stranih banaka koje sada sav kapital iznose u inostranstvo, svu razliku koju zarade, a razlike su stravične, jer na kredit morate da platite mnogo veću kamatu nego što se plaćala u državama tih banaka, a na vašu štednju su kamate daleko manje nego što te banke plaćaju u svojim državama?!
Da li je visokotehnološki kriminal i to što naš ministar finansija prenese jednoj banci, za koju smo svi smatrali da je državna banka, jer se zove Nacionalna štedionica, prenese državnu imovinu bivše Službe društvenog knjigovodstva u celoj Srbiji? Da li je uopšte organizovani kriminal i to što ta banka dobije pravo da isplaćuje staru deviznu štednju, pa u svakim novinama kada otvorite vidite koliko ljudi moraju da trčkaraju od šaltera do šaltera da naplate i ono što im je tada pristiglo?!
Da li je visokotehnološki kriminal i organizacija, vi imate običaj da im tepate NVO, ovih nevladinih organizacija, dakle, koje sada više ne nose u džakovima, tašnama, dokumentaciju, nego narežu na disk i predaju. Uostalom, Perišić je samo tri ili četiri diska predao, a onako bi morao kofer dokumentacije da odnese. Doduše, nije se ni tužilaštvo mnogo pretrglo oko tog njegovog slučaja, a on pobeže tamo, a čujem da će ga sada vratiti, ako ga već nisu vratili, nisam bio tu, pa imate sada prilike da ga uhapsite i da mu sudite za ovo.
Da li je visokotehnološki organizovani kriminal i ovo što se gotovi autoputevi daju na 30 godina i samo po osnovu ova dva LOT-a, kako je inače Ministarstvo za kapitalne investicije nazvalo, samo po ova dva LOT-a od Horgoša do Novog Sada i od Novog Sada do Beograda, negde preko milijardu evra od državnih para, odliće se u tuđe džepove.
Da li je visokotehnološki kriminal i prisluškivanje građana Srbije, jer mi znamo da i BIA i SUP moraju da traže i da dobiju nalog od suda da bi imali pravo da prisluškuju bilo kog građanina u ovoj državi. A znamo isto tako da je posle "buldožer revolucije" Nemačka, evo, čitajte sada ovo što piše ovaj nesrećni Čeda Jovanović, gde kaže da je nemačka vlada dala uređaj za prisluškivanje ondašnjoj Vladi Zorana Đinđića i da su ti uređaji pušteni u opticaj, u rad, jer nisu mogli da dođu do BIA, odnosno BIA im je bila izvan kontrole ili do VBA, jer i oni imaju pravo da prisluškuju i oni su im bili izvan kontrole?!
Znači, uključili su, Nemačka se potrudila da im da sredstva, uređaj za prisluškivanje. Gde su sada ti uređaji? Ovo nije samo pitanje za pravosuđe, ovo je pitanje za MUP i za BIA, gde se sada nalaze ti uređaji za prisluškivanje i koga oni sada prisluškuju? Sa druge strane postoje indicije da ove mreže KDS prisluškuju građane. Da li je to visokotehnološki kriminal?
Samo još nekoliko stvari. Država jeste država, ako može da sudi. Država jeste država, ako može da optuži. Država jeste država, ako može da brani svoju teritoriju. Sve države koje to ne mogu da urade su –kolonije.
Što se tiče ovog zakona nisu nam potrebni nama ni specijalni tužioci, ni posebni tužioci. Svaki tužilac u opštinskom do nivoa koje optužuje opštinsko tužilaštvo, svaki tužilac u okružnom do nivoa koje optužuje okružno tužilaštvo, svaki tužilac u Republičkom tužilaštvu, pri tom, mislim na zamenike tužilaca, mogu da rade ovaj posao, mogu da optuže. Jel' on prekršio zakon, jel' kriminal u pitanju? Uopšte nije bitno kako je sproveden taj kriminal, bitno je da je država, da je društvo, da su građani oštećeni i da država mora da uzme u zaštitu i sebe i građane.
Tražimo od tih tužilaca, od tih zamenika tužilaca, od tih sudija da zakone sprovode, a činjenica je da su od republičkog tužioca do zadnjeg zaposlenog u tužilaštvu, u opštinskom tužilaštvu, njihov rad je maksimalno potcenjen. Činjenica je da od predsednika republičkog suda, odnosno Vrhovnog suda, pa do zadnjeg sudije, do zadnjeg činovnika u sudstvu, njihov rad je potcenjen. Činjenica je da imamo sposoban kadar, osim onih kada smo prošli put birali tužioce i sudije, pa smo imali prilike da nam je došao pravnik koji je čitav životni vek proveo kao sekretar zemljoradničke zadruge ili osnovne škole i dolazi da bude zamenik recimo okružnog ili opštinskog tužioca.
Sa druge strane naše sudstvo, naše tužilaštvo je bilo apsolutno postavljeno na zdrave noge tako što su školovali kadar od pripravnika, od pravnika koji završe pravni fakultet i biva primljen kao pripravnik, položi pravosudni ispit, ide na nivo stručnog saradnika i vremenom se od tih kadrova popunjavala mesta zamenika tužilaca i tužilaca.
Ima još jedna nelogičnost vezana za tužilaštvo. Mi imamo zamenike tužilaca čiji mandat traje šest ili osam godina, mislim da je osam godina, posle toga može, a i ne mora biti izabran. Imamo sudije čiji mandat nije određen, znači traje mu mandat dok ne bude otišao u penziju ili dok ne bude izabran na neku višu funkciju. Nelogičnost je da javni tužilac biran na neodređeno vreme, a zamenik javnog tužioca na period od osam godina. Mislim da bi trebalo da bude obrnuto, jer tužilac je rukovodilac službe, predsednik suda je rukovodilac suda, predsednik suda se bira na određeno vreme, na mandatni period, a sudija se bira na neodređeno vreme.
Mislim da bi naše pravosuđe i to moralo da ispravi i ljudima koji rade u tužilaštvu i sudstvu dajte plate. Sposobni su da se uhvate u koštac sa svakim oblikom kriminala, jer kriminal je samo promenio možda oblik, inače to je lopovski posao i sa njim treba da se sudstvo i pravosuđe uhvati.
Jel' prekršen zakon, jel' postoji Krivični zakon. Jel' po tom Krivičnom zakonu može da se odredi kazna? Ne mora zamenik tužioca koji se ovim poslom bavi, da ulazi u tehnologiju kako je kriminal izvršen, kojim je sredstvima izvršen, da upoznaje do zadnjeg elektronskog kola. Njemu je bitno da postoji zakon, da je zakon primenjiv, da sa druge strane postoji krivično delo i svaki tužilac će optužiti, svaki sudija će osuditi.

Da li se još neko javlja za reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo jedna ili dve rečenice o ovom amandmanu. U retoričkom smislu upravo smo prisustvovali niskotehnološkom kriminalu, pa vas stoga pozivam da nikako ne prihvatite ovaj amandman.

Replika, gospodin Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako verujete, nemam pojma šta je ovaj prethodnik rekao. Niskotehnološki kriminal? Dame i gospodo narodni poslanici, za kriminal se odgovara. Gospodine poslaniče – u retoričkom smislu izvršen kriminal? Podnesite krivičnu prijavu i nemojte izlaziti za ovu govornicu, jer da nisam kulturan rekao bih vam da lupate gluposti.

Gospodine Markoviću, shvatio sam da vas nije povredio, tako da nije bilo pravo za repliku, sem da vas je pomenuo.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Milica Gavrilović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što je predlagač prihvatio amandman kojim se menja naziv ovog zakona. Jedino što je do sada stajalo u nazivu, što je predlagač dostavio Skupštini, bilo je neadekvatno sadržini koja stoji u ovom predlogu.
Što se tiče samog teksta zakona i uopšte osnivanja posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal već je dosta rečeno o tome. Da je to suvišno i nepotrebno poslanici SRS su upravo argumentima pokazali i dokazali.
Ukratko samo još par reči da kažem u vezi sa ovim predlogom zakona. Mislim da je, kao što je sam naslov bio promašen, tako je i kompletan zakon promašen.
Naime, zakon je dosta površno napisan i sveden na samo jednu grupu krivičnih dela koja se odnose samo na računare i računarske mreže, odnosno računarske podatke i informacije koje su vezane za računare. Ako se već htelo nešto raditi u ovom smislu nije dovoljno. Trebalo je proširiti ovo i na oblast telekomunikacija, jer tamo postoje visoke tehnologije i tamo postoji taj visokotehnološki kriminal.
Ovde je predviđeno da se pri Okružnom sudu u Beogradu osnuje posebno odeljenje koje se bavi ovim krivičnim delima, a što je još jedno posebno odeljenje kakvih već imamo u našem pravosuđu; što predstavlja problem svoje vrste.
U članu 5. (a malo ću da proširim diskusiju van člana 10. na koji sam podneo amandman,) stoji da će se poseban tužilac za ovu oblast birati iz reda zamenika javnih tužilaca ili javnih tužioca koji poseduju posebna znanja iz oblasti informatičkih tehnologija.
Pitam predlagača mada nije prisutan, da li ima evidenciju koliko to tužilaca i njihovih zamenika danas u Srbiji poseduju potrebna znanja iz oblasti da bi bili kvalitetni tužioci u sferi krivičnih dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala. Smatram da to što se ovde predviđa nije adekvatno u stvarnom stanju i da mi u Srbiji nemamo dovoljno pravnika koji su danas tužioci i zamenici tužilaca i koji su toliko obučeni iz oblasti informatičke tehnologije da mogu ovaj posao valjano da rade.
Takođe, u članu 6. stoji: "Kada dođe do saznanja da se u jednom krivičnom predmetu radi o slučajevima predviđenim u članu 3. ovog zakona, Posebni tužilac kada on se u pisanoj formi obraća Republičkom javnom tužiocu, zahtevajući od njega da mu poveri ili prenese nadležnost. Znači, čeka da dobije saznanje da se u nekom krivičnom predmetu pojavljuje nešto iz ove sfere, pa da onda zahteva od tužioca da mu prenese ili poveri nadležnost nad tim predmetom, odnosno postupkom.
Da li može da se zasniva pravosuđe na čekanju da se dobije saznanje. Upravo je gospodin Krasić dobro objasnio, nije ovde osnovni problem u posebnom odeljenju kod tužioca posebnog odeljenja, ovde je problem u otkrivanju ovih krivičnih dela.
Znači, kako ih otkriti? Tu treba imati stručnjake, lica koja su sposobna i dovoljno stručna da mogu da otkriju ova krivična dela. Procesuiranje mogu obaviti i ljudi koji do sada rade krivične postupke, ljudi koji možda mogu ili treba malo da se obuče u oblasti informatike, da bi mogli da vladaju samo tim terminima koji se pojavljuju u ovoj sferi.
Takođe, postavljam još jedno pitanje, a to je, da li postoji evidencija u pravosuđu, recimo, koliko je to do sada krivičnih dela u poslednjih nekoliko godina, koja mogu da se podvedu pod ovaj zakon. Da li smo imali primere takvih krivičnih dela i koliko je tih krivičnih dela do sada bilo u našoj sudskoj praksi?
Član 10. govori o nadležnosti i organizaciji sudova. Ovde stoji: "Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležan je Okružni sud u Beogradu, za teritoriju Republike Srbije. Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je neposredno viši sud." Neposredno viši sud je Vrhovni sud Srbije.
Sada pitam predlagača, ako zahtevamo od posebnog odeljenja, znači od prvostepenog organa, određenu stručnost, svih lica koja su u tom prvostepenom organu, ko će i kako će onda rešavati u drugostepenom postupku ako sudije Vrhovnog suda nisu dovoljno obučene u oblasti informatičkih tehnologija?
Kako će sudije Vrhovnog suda koji nisu i za koje se ne predviđa obuka, kako će odlučivati u drugostepenom postupku po ovim predmetima iz ove oblasti?
Ovo je samo još jedan dokaz da ovo sve nije dovoljno dobro koncipirano i da ovaj zakon ovako predložen u ovom momentu ne bi trebalo i ne bi mogao da se usvoji.
Takođe, ono što je ovde sporno, sporna su sredstva koja je potrebno izdvojiti, a verovatno je ovde predviđeno za ovu godinu da se izdvoji iz budžeta Republike Srbije, nekih 50 miliona dinara. To su prilično velika sredstva, ako se ima u vidu u kakvom je stanju ne samo pravosuđe, nego kompletna država u svim svojim sferama. Hvala.

Imamo još četiri-pet amandmana. Hoćete da završimo to ili da napravimo pauzu. Da završimo. Dobro, zahvaljujem se. Shvatio sam da više niko nema na član 10.
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Milica Gavrilović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Darko Glišić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Rankić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić. Izvolite.
Pauzu ćemo kada završimo ova tri-četiri amandmana. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 12. je veoma kratak: – "Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa obezbeđuje odgovarajuće prostorije i sve druge tehničke uslove potrebne za efikasan rad Posebnog tužilaštva i Veća.
Tražimo da se ovaj član briše, iz razloga što je ovde u finansijskim sredstvima potrebnim za sprovođenje ovog zakona predviđeno da 50 miliona dinara, odnosno tačno 49.610.000 dinara treba u budžetu odvojiti od dodatnih sredstava da bi se sproveo ovaj zakon. Po nama, kao što ste već čuli od predstavnika SRS, ovakav jedan zakon je potpuno nepotreban.
S obzirom na to da ova problematika u najvećem broju podleže Krivičnom zakoniku, i mogli su se postupci voditi pred do sada postojećim sudskim okvirima i pred sada postojećim sudovima.
Ovde ima jedna nelogičnost, a kaže se da će Treći opštinski sud biti sedište novoformiranog veća i tužilaštva, ali je ipak izdvojeno 24.610.000 dinara za opremanje prostorija.
Pretpostavljam da se neće praviti nikakve nove prostorije, pretpostavljam da u Trećem opštinskom sudu već postoje sredstva za rad, počevši od računarske i druge tehnike. Ovih 25 miliona je novac koji će se praktično utrošiti u neke druge svrhe. Jasno, zbog finansijskih sredstava koja treba da se obezbede u budžetu, a budžet se puni kao što i sami znate, uglavnom iz potrošnje, iz džepova građana.
Voleo bih da ovaj amandman prihvatite i da ovaj zakon u potpunosti ne usvojite.