Hvala. Po istom amandmanu, narodni poslanik Momir Marković, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS i nekoliko poslanika iz vladajuće koalicije, koliko vas ovde ima,  došli smo do člana koji bukvalno određuje odgovor na ono pitanje koje smo postavili na početku kod člana 1, 2, 3. i 4. Odakle sredstva? Kada smo govorili o zavlačenju ruke u džep građanima Srbije, dame i gospodo, narodni poslanici izlazili su ovde na repliku pojedini poslanici iz nekih poslaničkih klubova, ne bih da im dam opet pravo na repliku i zato neću pomenuti koji su, a vi gospodo poslanici znate. Kada smo rekli da se dovde zavukla ruka u džep građanima Srbije, neki su se vređali, neki su se smejali.

Član 22. kaže: "Početna sredstva Fonda za osiguranje depozita u iznosu od 700 miliona dinara obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije za 2005. godinu". Šta je budžet Republike Srbije, nego, u krajnjoj liniji, džepovi svih nas koji u ovoj državi živimo. Šta je budžet Republike Srbije, nego, u krajnjoj liniji, džep svih građana Srbije, iz tih džepova se vadi da se taj budžet napuni.

Šta je budžet Republike Srbije, nego nešto što ste napunili kroz poreze, takse, prireze, razreze i ostale dažbine. Mnoga imena ste smislili za način kako da se uzmu pare građanima Srbije – da se stave u taj budžet i sada ćemo sa ovim sredstvima puniti fond Agencije. Naravno, radna mesta ćemo popuniti simpatizerima i aktivistima jedne političke stranke, pošto ona drži finansije, tako da i taj deo bude zadovoljen.

Dame i gospodo narodni poslanici, dokazali smo u današnjoj raspravi da je ovaj zakon, prvo, bespredmetan, a drugo nepotreban, jer je do sada depozite obezbeđivala, osiguravala Narodna banka. Zašto Narodna banka i dalje to ne bi mogla da radi, nego se mora formirati Agencija, mora se proširiti i onako širok birokratski aparat. Ja sam svojevremeno, za ovom govornicom, objasnio šta je birokratija, poput amebe, jednog činovnika postavite, za tri dana je otvoreno još jedno činovničko mesto. Njih dvojica za šest dana ponovo će četiri, itd.

Znam da će mnogi iz jedne političke organizacije naći uhlebljenje i to u trenutku kada i zadnje fabrike gasite ili rasprodajete za bagatelu, onog trenutka kada zaposleni iz tih fabrika idu na ulicu. Pogotovu što u sindikatu, predsednik tog sindikata koji ih predstavlja, sedi na mestu predsednika Upravnog odbora fonda za zapošljavanje, pogotovo što ste drugog predsednika sindikata kupili i pogotovu što treći predsednik sindikata iz jedne vaše stranke, jedna predsednica (da mi ne bi ženska mreža zamerila), sindikata, takođe, obmanjuje građane zaposlene, nezaposlene, one koji gube posao.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da najpametnije što bi moglo da se uradi, (ukoliko ima ovlašćenja čovek iz ministarstva, ne znam mu funkciju, mislim da je zamenik ministra) da ovaj predlog zakona povuče. Bilo bi najbolje i za Srbiju, za Skupštinu i za sve deponente koji su u ovome.

Da li još neko želi po istom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega Momir Marković reče koliko će ovo da košta - 700 miliona dinara. Dali smo nekome igračku koja se zove budžet, pa se dete igra, malo tamo, malo ovamo, malo u džep, a malo i preporuka lokalnim samoupravama da otpuštaju radnike. Malo po malo, preporuka da organi državne uprave smanjuju broj radnika. Malo po malo, pa 700 miliona za nove radnike. Koje? Iz G17.

Ono što je više puta ovde ponavljano, za ovom govornicom, u stvari je agencija za koju obezbeđujemo 700 miliona dinara. Naslednik Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, osnovane Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, preneće se na poseban račun Fonda za osiguranje depozita, itd.

Znači, postoji jedna agencija, postoji određeni kapital u toj agenciji. Ona je već radila ove poslove. Ona je već zatvorila 29 banaka. Ona je već rasprodala poslovni prostor tih banaka – Nacionalnoj štedionici i Komercionalnoj banci. Oni koji su vodili tu agenciju već su dosta toga strpali u džep. Izgleda mi da nije mnogo ostalo za Agenciju za osiguranje depozita. Dolazi nova ekipa gladna i željna. Zato će tu novu ekipu građani Srbije da plate sa 700 miliona dinara, da namirimo sve.

Postavljam pitanje, iz koje stranke će biti ti novi radnici? Iz koje stranke će da bude direktor Agencije? Iz koje stranke će da bude upravni odbor, nadzorni odbor, itd.? Hoćemo li opet, po onoj liniji –šifrovani, Ministarstvo finansija, Narodna banka Srbije, Agencija. Sve nekako u krug.

Izvolite, reč ima po istom amandmanu narodni poslanik Milorad Buha.

U članu 22. spominjemo početna sredstva fonda za osiguranje depozita u iznosu od 700 miliona. Kaže: "Predlagač zakona početna sredstva...". Znači, to su neka inicijalna sredstva koja daje država u iznosu od 700 miliona za određene poslove Agencije.
Zatim, u stavu 2. kaže: "Postojeća sredstva Fonda osiguranja Agencije za osiguranje depozita". Znači, unutar sadašnje Agencije, koja je nekada bila savezna, a sada je republička, za sanaciju banaka, stečaj, likvidaciju i osiguranje depozita, postoje sredstva koja se, takođe, nalaze u posebnom fondu. Ona su namenska sredstva i ona su sredstva koja služe za pokriće u slučaju stečaja, likvidacije banaka. Znači, nema početnih sredstava. Početna sredstva su ona sredstva koja je ta agencija, još dok je bila savezna, dobila iz saveznog budžeta. To su početna sredstva. Ovo ne mogu biti početna, jer nešto postoji u tom fondu.
Znači, to može biti samo određena dotacija koja se daje iz budžeta u taj fond za osiguranje depozita. Pitam vas, zašto bi sada država izdvojila 700 miliona u taj fond? Nema realnog osnova. Znači, stvaramo buduće strateške situacije vezano za stečaj i likvidaciju banaka. To je znači neka budućnost. Trenutno, nema potrebe da izdvajamo ta sredstva iz budžeta.
Posebno se za mene postavlja pitanje da li su ona predviđena budžetom za 2005. godinu? Ako ona nisu predviđena, znači da je to nenamensko trošenje sredstava. Eventualno bi se to moglo rebalansom budžeta za 2005. godinu, ali ga sad nema. Sama formulacija: "početna sredstva", "inicijalna sredstva" za nešto, ovoga trenutka ne stoje. Opet je predlagač zakona promašio u definiciji ovog člana. Predlažem da se i on briše, uz celokupno brisanje svih zakonskih odredaba na koje smo ukazivali.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Stevanović.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović.

Dame i gospodi, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 23. Predloga zakona o osiguranju depozita. Moje kolege su dosta primedbi dali na ovaj zakon, a takođe i ja. U skladu sa prethodnim amandmanima, podneo sam amandman na član 23. koji, u skladu sa prethodnim, kaže: "Briše se."
Velike kritike na račun ovog predloga čuli smo od mojih kolega, sa razlogom, kada se uzme u obzir da ste vi buldožer revolucijom na prečac izvršili reforme na vaš način, tako što ste veliki broj naših domaćih banaka zatvorili, a u isto vreme ste doveli strane banke, poput "Rajfajzen" itd, doveli ste banke koje daju kredite našim sugrađanima, sa veoma velikim kamatama.
Hoću da kažem da Vlada Srbije povede računa o kreditima Svetske banke i MMF, koji se koriste za privatizaciju koju vršite u našoj državi. Moram da napomenem da, jer imamo slučaj Argentine i nekih država u svetu gde su MMF i Svetska banka napravili zavisne države od tih banaka, da ne mogu da se izbave iz krize za narednih 50 godina.
Ovaj zakon koji ste predložili, trebalo bi da štiti građane. Međutim, to po mom predlogu ne može da se kaže. Takođe, kredite za poljoprivredu ste isključivo davali vašim partijskim drugovima. Vrlo brzo su te pare potrošene a ostali građani nisu došli na red ni za ove obične kredite, a kamoli za ove bespovratne kredite o kojima ste mnogo govorili, a od toga ništa nije bilo.
Međutim, šta reći posle ovolikih kritika po ovom zakonu? Hoću da kažem da smo mi srpski radikali uspeli da dešifrujemo šifrovanu stranku i da kažem da su veliki kriminal u bankarskom sistemu napravili gospoda Dinkić i Jelašić, o kojima pišu mnoge dnevne štampe. Takođe, efikasnost skupštinskog rada, o kome govori često predsednik Skupštine, gospodin Marković. Moram da kažem, da 45 predloga zakona koje mi treba da razmotrimo i nešto oko 500 amandmana za svega 10 dana, ne može ni slučajno da se nazove efikasnim radom. Ovo je prisilni rad, na brzinu, bez kvalitetne diskusije, bez posebne rasprave pojedinačno o svakom zakonu i svakom amandmanu.
Hoću da kažem nešto o vašoj demokratizaciji Srbije. Danas smo imali Odbor za privatizaciju gde ste vi pokazali kolike ste demokrate. Niste pustili u Skupštinu da uđu predstavnici "Soko Štarka", o kojima smo trebali da raspravljamo danas na Odboru za privatizaciju.
Takođe, niste stavili na dnevni red za sledeću sednicu, (vi gospodo iz vladajućih stranaka) "Soko Štark", gde se očigledno vide nepravilnosti Komisije za hartije od vrednosti, gde više od dve trećine zaposlenih u "Soko Štarku" ima prigovor. Vi se niste upristojili da primite te ljude, kao što smo do sada imali praksu. Očigledna je prevara i kriminal!
Hoću da kažem, da ćemo ovom privatizacijom mi postati sluge Nemaca, Slovenaca, Hrvata i Amerikanaca. Retki su ljudi iz Srbije koji kupuju naša preduzeća.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? Izvolite, gospodin Buha.
Prihvatam ovu samokritiku koju slušamo već nekoliko puta. Kao što vidite, potpuno ste u pravu. Iz budžeta se danas troši pet miliona. Da bi se pojasnilo zašto na ovaj zakon, na koji ima toliko ozbiljnih primedbi i sad ih čujemo, nažalost, nije za dva i po meseca podnet nijedan amandman sem amandmana: "briše se". Nadam se da se ubuduće to neće dešavati. Zahvaljujem vam se na ovome.

Članom 23. Predloga zakona predviđeno je da početnu premiju plaća banka koja je u sudski registar upisana posle 1. jula 2005. godine. Jedna slična formulacija je predviđena članom 12. istog predloga, koja kaže da je banka dužna da plaća početnu premiju u roku od 45 dana od dana upisa u sudski registar. Malo je to kontradiktorno, da u jednom zakonu jednu te istu pravnu stvar tumačimo na dva načina. Ovo jesu prelazne odredbe, ali i u prelaznim odredbama se moramo pridržavati konteksta zakona.
Mislim da predlagač zakona, kada je dao ovakvu formulaciju, mislio na one banke koje će se formirati posle usvajanja ovog zakona i da se ta početna premija odnosi upravo na one banke koje će biti osnovane posle usvajanja ovog zakona. Ako je to 1. juli 2005. godine, znači, da se odredbe odnose na početnu premiju koja je predviđena članom 12. i nema potrebe da ga još jednom definišemo posebnim članom zakona koji ima potpuno drugi kontekst. Takođe, predlažem da se ovaj član, (s obzirom na to da se ponavlja, da u nekim elementima možda ima i određeno tumačenje) kao takav briše.