Poštovane dame i gospodo, zaista sam pokušavala da celog dana strpljivo slušam sve ovo što se ovde dešava od brojnih pokušaja da se, pominjanjem G17 plus i ponavljanjem neistina, provociraju sukobi u Skupštini i da se ponovo opstruira rad Narodne skupštine. Naravno, to se neće dogoditi, ali želim da kažem da je neosnovano pominjanje stranke G17 plus zaista dojadilo, ne samo svima nama u ovoj skupštini, nego i građanima Srbije. Molim vas da shvatite da zamenom teza i da stalnim ponavljanjem, starih priča i starih neistina nećete ostvariti neželjeni efekat.
Naime, zavlačenje ruke u džep građanima nije ravnomerna i pravedna naplata poreza, koji služi u korist svim građanima Srbije. Zavlačenje ruke građanima u džep je kada uzmete deviznu štednju, kada opljačkate budžet državni, kada ga svedete na prosjački štap, kada istopite devizne rezerve zemlje i kada jednostavno finansijski uništite zemlju.
Mislim da nije potrebno da podsećam ni nas ovde u Skupštini, a ni građane Srbije šta je to pljačkanje građana i kada se najveć pljačka građana u istoriji Srbije na ovim prostorima događala. Sada, kada je budžet Srbije stabilan, kada su banke u Srbiji stabilne, kada smo dobili pozitivnu Studiju izvodljivosti, koja jasno i decidirano kaže da je reforma bankarskog sistema jedna od najuspešnijih reformi i to je činjenica. Vi je možete negirati, kao poznati ekonomski stručnjaci. Verujem da se svi vi jako dobro razumete u finansije i ekonomiju, ali dozvolićete da se i neki drugi ljudi u svetu, Evropi, pa i u Srbiji, takođe, ,u ovaj deo ekonomije razumeju.
Oni su rekli nešto potpuno drugačije, da je bankarska reforma u Srbiji, reforma banaka u Srbiji jedna od najuspešnijih reformi. Da je bankarski sistem u Srbiji sada stabilan, ali ne moraju to da vam kažu oni sa strane. Jednostavno, u bankama u Srbiji se sada štedi. Banke u Srbiji daju kredite. Kada smo poslednji put u ovoj našoj zemlji, ja se bar skoro ne sećam toga, a nisam baš previše mlada, imali dugoročne kredite. Kada se to dešavalo?
Ja vas molim, da više zamenom teza ne dovodimo u zabunu i Skupštinu i građane Srbije. Molila bih vas da se držimo dalje rasprave, da se držimo onoga o čemu treba da raspravljamo i da ne pokušavamo u nedogled da otegnemo naš rad, jer zaista mislim da je efikasnost rada Skupštine ono čime možemo doprineti i efikasnijoj reformama u Srbiji i boljem životu naših građana, u krajnjoj liniji.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, o amandmanu.

Simptomatično je da pomoćnik ministra stalno kada ja izađem za govornicu izađe na vrata, jer zna da su moji argumenti ubojiti i da ću da nastavim tamo gde je kolega Arsić stao, a to je krucijelno pitanje za građane Srbije, gde su pare sa Kipra. To je što se tiče šlagvorta za priču dalje.
A sada, što se tiče amandmana na član koji je podneo gospodin Petar Jojić na Predlog zakona za osiguranje depozita – to je još jedna protivrečnost prisutna. I jedno pitanje za sve vas koji raspravljate na 9. tački dnevnog reda o Predloga zakona o osiguranju depozita, a sledeća tačka je Predlog zakona o agenciji za osiguranje depozita.
Malo logike unesite u to svoje umno razmišljanje i u činjenicu kakva je danas ekonomska situacija u zemlji. Ako vam je Zakon o osiguranju depozita 99% onoga što će da radi Agencija za osiguranje depozita, ja vas lepo, dame i gospodo, pitam, pošto smo na tački 9. gde vam je Agencija? Kako je moguće da vi tako umno i tako dobro razmišljate i znate da će i ovaj zakon, o kome tek treba da se raspravlja po amandmanima biti donet, a sada sve ono što treba da radi ta agencija, inkorporirate u Zakon o osiguranju depozita. To je prosto neverovatno.
Ako ste već nešto hteli, a besmisleno je da izmišljate ovakvu agenciju koja će da košta, dakle, ona mora da ima svoj početni fond i ovde se lepo kaže na koji će način da se finansira, jer imate agenciju za sanaciju i likvidaciju banaka.
Znači, to je nešto protiv čega je bila SRS, a što već postoji, a i ovaj član na koji je gospodin Jojić podneo amandman potvrđuje da sam ja bila u pravu. Jer, vidite šta taj član kaže – "Agencija i Narodna banka Srbije razmenjuju informacije u vezi sa osiguranjem depozita". Normalno je da će da razmenjuju informacije kada je Zakonom o NBS ta regulatorna politika centralizovana na nivo Narodne banke i onda je i stav 2, kao što je malopre gospodin Buha objašnjavao, potpuno nesuvisan i bespredmetan.
Kažete – "Narodna banka Srbije blagovremeno obaveštava Agenciju o preduzetim merama u postupku kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja banaka". Šta će vam agencija, da bi je Narodna banka obavestila da vrši posao koji joj je zakon dao, ovo je prosto neverovatno. Ako to treba da bude posao agencije, ako to treba da bude preslikana ili produžena ruka NBS, onda je to nešto što je bespredmetno. Nema uopšte razgovora na tu temu nekim valjanim argumentima.
Dakle, to je jedan sasvim novi organ sa direktorom, sa upravnim odborom, sa sredstvima, sa svojim sedištem i sa poslovanjem koje već u svojoj izvornoj delatnosti ima NBS. To je ono što mi hoćemo da vam kažemo i da vas ubedimo da je ispravan naš stav. Uostalom, ako vas ne možemo da ubedimo, to građani vrlo dobro vide.
Jedan milion ovde, dva tamo, 10 tamo ili ovamo, znate, lako je gađati se sa ciframa kada raspolažete budžetom. Vi mislite da ste najpametniji i da ste ga najbolje smislili i da građani imaju koristi od toga.
Stigao je izveštaj od Komisije do koje je vama jako mnogo stalo, a tiče se procene svih onih tranzicionih procesa u zemlji, pa i u bankarskom sektoru. Nisu vam baš tako pozitivna mišljenja za prethodnu 2004. godinu, a preuzeli ste vlast u martu mesecu 2004. godine.
Naprotiv, oni kažu da su od vas očekivali mnogo više. Dakle, da poslujete po njihovim pravilima, a inače ako se okrenete i pogledate bilo koji bilbord ili ste prinuđeni da aplicirate za bilo koji kredit u bilo kojoj banci, jer to uglavnom rade ove strane koje posluju kao domaće, dolazite do neverovatne istine koja je surova – da vam je to potrebno i da to morate da uradite, mislim na veliki broj građana Srbije, ali ste svesni toga da su te kamatne stope nepodnošljive za džep koji građani Srbije imaju.
Te kamatne stope ne postoje nigde u Evropi gde takve banke imaju svoje poslovanje. Navedite mi jednu zemlju u Evropi gde se bilo koja pozajmica na neki kraći vremenski rok odobrava, pod uslovom da nema depozita sa efektivnom godišnjom kamatom od 12 do 16%. Kako je moguće onda da hvalite takav bankarski sektor i te navodne reforme, kada za to isto što vi dajete tim bankama, dobijete manje od 5% na godišnjem nivou. Kojih 5%, – i to ako vam se posreći i to je za neke određene iznose, kažu, minimum osam hiljada evra, pa dalje. I o čemu onda mi pričamo?
Vraćeno je poverenje, ma nije moguće, u te banke, a ljudi se namame tako što moraju, pre svega, da kupuju robu široke potrošnje. Samo je dovoljno da pogledate gde ide novac običnog građanina Srbije i da vidite kod onih koji imaju neku minimalnu kreditnu liniju da se zaduže, videćete da je to uglavnom za robu koja ima neku minimalnu vrednost. Nisu u pitanju ni kuće, ni stanovi, jer je nemoguće da bilo ko konkuriše po ovakvim uslovima za takve kredite, jer je mali broj onih, a to znate i sami, da je minimalna neka rata od 300 i nešto evra,, a kolika je prosečna plata? Dakle, surova je stvarnost i činjenice su takve i to govori zvanična statistika, kada je u pitanju odnos banaka prema građanima i ono što građani moraju da vam daju.
Dok dođe to vreme o kome vi pričate, da banke mogu tako srdačno da izlaze u susret građanima, da Srbijom poteče med i mleko, ko će više u to da veruje i sve to nam je obećano, u stvari, građanima koji su vama poverovali 2000. godine. I možda se ponadali ljudi, hajde, biće 2001. šest milijardi bespovratna pomoć, dobri krediti, novi stanovi, kuće, letovanja, inostranstva, deca se školuju, novi automobili, a sada kada pogledate pobunili se protiv vas i ovi iz lizing asocijacije, dakle, šest ili sedam tih vodećih banaka kojima ste dali mogućnost da posluju ovde.
Dakle, nije ružičasto, taman posla da je tako. Bilo bi dobro da jeste zbog građana Srbije, ali nije, to je pogrešna politika. Ovaj izveštaj, do koga je vama stalo, a što smo mi imali prilike kao poslanici da dobijemo od onih koji vas kontrolišu, što se tiče tog međunarodnog domaćeg sektora poslovanja, govori sasvim drugačije.
Pogledajte kakva je politika deviznog kursa i taj fluktuirajući devizni kurs i odnos evra prema dinaru, da li je to stvarno i da li je u mogućnosti onaj koji je danas proizveo, ali ne sa jedne strane, hendikepiran neverovatnom niskom otkupnom cenom, jer nemojte da me ubeđujete da je isto 80 dinara prošle godine i 40 dinara ove godine. Prvo, nije, znate, to je duplo manja para u odnosu na prošlu godinu.
Prosto je neverovatno da nas ubeđujete da ljudi imaju mogućnosti da bolje žive i da su te banke tako predusretljive kada su u pitanju potrebe građana. Oni rade svoj posao, data im je mogućnost, cenzus je toliki, uklapaju se u ove uslove koji su propisani – izvolite, ponuđen ili počašćen, to je tako, ali ljudi moraju to da uzimaju, a sa druge strane, veliku sumu plaćaju i o tome mi ovde govorimo.
Dakle, neumoljive su brojke koje govore u prilog našoj tvrdnji da je nepotrebno ovo i sve da postoje neusaglašenosti, dakle, sa jedne strane poslovanja tih banaka koje se pojave kod nas na tržištu i koje opstaju u odnosu na propise i politiku koju vodi NBS. Ona ima sasvim dovoljno mogućnosti po zakonu koji joj je to dao da interveniše i da radi poslove iz svoje nadležnosti, tako da ova agencija apsolutno nije potrebna. To ne da nije gubljenje vremena, nego je to jedini racionalan pristup ovoj stvari, ali vi to ne želite da shvatite. Kada shvatite biće kasno po vas, ali to će biti opet na sreću građana Srbije. Hvala.

Da li se još neko o ovom amandmanu javlja za reč? (Ne.)
Nema vremena za vas iz SRS, pošto je 15 minuta vreme po novom Poslovniku za amandman.
Jedno obaveštenje, 14. sednica Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom održaće se u utorak, 5. jula 2005. godine u 14,00 časova, u sali na trećem spratu.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Srđo Komazec.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se ovaj amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 7. na koji je Srđo Komazec, u ime SRS podneo amandman, odnosi se na način finansiranja te agencije. Znači, u stavu 1. člana 7. – "Radi obezbeđenja sredstava za osiguranje depozita Agencija obrazuje poseban fond sredstava (u daljem tekstu: fond za osiguranje depozita).
Fond za osiguranje depozita obrazuje se od: premija za osiguranje depozita koje plaćaju banke", čitaj dalje građani Republike Srbije, "prihod od ulaganja sredstava fonda za osiguranje depozita", znači agencija treba da bude i profitabilni organ državne uprave, bar je to tako predlagač zamislio i sada ćemo da vidimo kako će to da bude, "sredstava ostvarenih naplatom potraživanja Agencije iz stečajne mase banke po osnovu isplate osiguranih iznosa".
Znači, Narodna banka Srbije oduzme dozvolu za rad nekoj banci, agencija, ukoliko ima para, isplati taj novac i još banci koja se zatvara naplati proviziju. Agencija ni za jedan jedini dinar ne sme da bude oštećena. Ukoliko nema dovoljno sredstava, otkinuće malo od građana onaj deo što treba da im otplati, da ne bi, ne daj bože, direktor ostao bez plate.
Međutim, sledeći način finansiranja postaje već pomalo sumnjiv. Kaže se da agencija može da primi donacije. Od koga donacije? Ko će da daje jednom organu državne uprave donaciju? Da li se agencija bavi humanitarnim radom? Da li deli neku pomoć građanima, pomoć ugroženim licima od poplava, zemljotresa ili drugih elementarnih nepogoda? Ko će dati jednom ovakvom organu donaciju?
Postavlja se pitanje da li će možda ta donacija da se daje u svrhu neke zloupotrebe – da je neće dati neki većinski vlasnik neke konkurentske banke da se banka, koja je, recimo, u stečaju ili likvidaciji potpuno zatvori i uništi. Zašto da ne? Kolika god da mu je donacija kada ima jednog konkurenta manje prihod će mu višestruko biti veći. Šta to smeta? Da li piše negde da je to zabranjeno? Ne piše, što znači da je moguće.
Sledećem stavu kaže – "Sredstva fonda za osiguranje depozita koriste se za isplatu osiguranih iznosa u slučaju stečaja banke za plaćanje administrativnih troškova u vezi sa isplatom tih iznosa", to su te provizije koje agencija naplaćuje, "upravljanjem sredstvima fonda za osiguranje depozita, kao i za povraćaj pozajmljenih sredstava upotrebljenih za namene iz ovog stava.
U stavu 4. kaže – "Izuzetno od stava 3. ovog člana, sredstva fonda za osiguranje depozita se mogu upotrebiti za odobravanje kredita banci, ako u toku postupka likvidacije dođe do kratkoročne nelikvidnosti te banke".
Da li je neko normalan da zatvara banku koja je likvidna. Znači, bilo je nekih koji nisu normalni i koji su zatvarali likvidne banke, ali za svaki slučaj da stavimo mi to da ta materija bude regulisana zakonom, da slučajno, ne daj bože, agencija ne uradi nešto protivzakonito, a nije u interesu građana i drugih učesnika u finansijskoj trci za preživljavanje na ovim prostorima.
"Krediti iz stava 4. ovog člana, odobravaju se pod uslovima utvrđenim opštim aktom koji donosi Upravni odbor agencije".
Znači da u tom grmu ne leži zec. Postoji jedna agencija kod koje je novac od osiguranja depozita. Ta agencija, po nalogu Narodne banke Srbije može da otpočne postupak likvidacije i stečaja neke banke koja može, i pored te odluke Narodne banke Srbije, da bude potpuno likvidna i potpuno sposobna da posluje na tržištu, ali nije u skladu sa politikom koju vodi Narodna banka.
Znači, stavimo je u stečaj ili likvidaciju, za trenutak učinimo nelikvidnom i nateramo da se kod agencije koja sprovodi likvidaciju i stečaj zaduži, pod uslovima koje propisuje upravni odbor agencije. Da li su ti uslovi možda povoljniji nego uslovi na tržištu? Hipotetički je moguće, a znajući vas i praktično. Tako, recimo, godišnja kamata kod neke banke bude 14 ili 15% da bi se ta banka, koja nije po volji nekog ko drži sve finansijske instrumente, upropastila, stavite prvo u stečaj kod agencije, naterate da bude nelikvidna i uzima kredit od agencije koji može da bude 100 posto na godišnjem nivou, jer je to, ne daj bože, doneo upravni odbor agencije.
Da li je to moguće? Da li se to dešavalo? Otkad ste na vlasti, jeste, da li u starom DOS ili novom, ali se dešavalo. Znači, banke su zatvarane, kapital banaka je uništavan. Doduše, sada neće da nestane na Kajmanskim, Sejšelskim, Devičanskim ostrvima, sada će da ostane u agenciji pa će neko i dalje da drpa na druge načine. Ali, u svakom slučaju, kroz član 7. vidi se da je moguće jednu potpuno sposobnu banku da učestvuje na tržištu novca, kako može da se uništi na jedan ovakav način.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na amandman moram da razjasnim dva pitanja, čini mi se da su ostala nerazjašnjena.
Naime, narodni poslanik Veroljub Arsić je postavio pitanje da li je neko normalan da zatvara likvidnu banku. Da li je normalan ili nije ne znam, ali znam da je "Beobanka", recimo, još uvek pod stečajem, zatvorena, ne radi, a ogromna finansijska sredstva ima, i sada da se pusti mogla bi da funkcioniše.
Drugo pitanje se odnosi na izlaganje gospođice Nataše Jovanović, narodnog poslanika SRS, od prethodnog amandmana kada je rekla gde su pare sa Kipra. Pare sa Kipra su, dame i gospodo narodni poslanici, u jednoj domaćoj banci, ali ne srpskoj domaćoj banci nego engleskoj domaćoj banci na Devičanskim ostrvima. Sećate se da je išao Batić, tražio na Kipru pare i našao ih. Išao Velja Ilić, tražio na Kipru pare i našao ih. Radi se o onih 4,5 milijarde dolara koje su iznete iz Srbije.
Išao Dušan Mihajlović i on našao te pare. I, na kraju je otišao Mlađan Dinkić, našao pare, ali tamo više tih para nema otkako ih je on našao!
Što se tiče amandmana, koji je podneo narodni poslanik Srđo Komazec, odnosi se na član 7. – osiguranje depozita, i opet se vrtimo u krug. Pare iz depozita u agenciju. Za depozite jemči država. Agencija može da se ponaša kako hoće, jer iza agencije stoji država, Narodna banka i kapital Narodne banke. Drugim rečima, kapital ovih građana koji više ne mogu da trpe jaram koji ste im natovarili na vrat.
Dame i gospodo narodni poslanici, maločas je bilo, u izlaganju, pitanje – zašto se pominje da vlast zavlači ruku u džep građanima Srbije. Zato što je i građanima Srbije i svim Srbima postalo nepodnošljivo, toliko dubokih džepova nema koliko vi dugačku ruku imate i dokle sve možete da je zavučete! Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman i svi prethodni amandmani poslanika SRS, svi budući amandmani odnose se na to da se ovaj zakon stavi van snage.
To što mi nismo mogli zahvaljujući "demokraturi" kojom ste doneli nedemokratiju, nego "demokraturi" kojom ste doneli izmenu Poslovnika, nismo mogli u onom prethodnom delu dovoljno da vas ubedimo i dovoljno da vam obrazložimo da povučete ovaj zakon iz procedure. Da prestanete, kao hobotnica, jedna agencija opet pravi dve i sebi agenciju, a te dve agencije će sutradan praviti agencije do lokalne samouprave.
Jedino što radi danas u Srbiji, ako se izuzme, malo privreda Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića i još neki koji su se na ovaj ili onaj način obogatili, u Srbiji ništa više od privredne ne radi.
Jedino vam rade agencije, jedino vam rade klubovi, jedino vam rade raznorazna udruženja, neke nevladine organizacije, a to, dozvolićete, dame i gospodo, ne treba Zapadu. Od onih nekoliko stotina proizvoda koje možete da izvezete, nabrojali ste maline, pa onda još dve reči, pa opet maline, pa opet maline, a maline plaćate poljoprivrednicima u Srbiji 40, 50 dinara. Pre dve godine je bila ista ta cena.

Hvala vam gospodine Markoviću. Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo ću oko pravnog normiranja, ali u ovom slučaju radi se i o funkcionalnom delu člana 7. stav 4. Predlagač zakona kaže: "Izuzetno od stava 3. ovog člana, sredstva Fonda za osiguranje depozita mogu se upotrebiti za odobravanje kredita banci, ako u toku postupka likvidacije dođe do kratkoročne nelikvidnosti te banke, uz odgovarajuće sredstvo obezbeđenja". U samom postupku, ukoliko je banka došla u postupak likvidacije, ona je i nelikvidna i nesolventna.
Davati takvoj banci sredstva, a posebno namenska sredstva fonda za osiguranje depozita je bruto zakon, i mislim da ovaj stav moramo brisati i on kao takav ne bi trebalo i ne bi smeo da bude u funkciji.
Tu nam je zamenik ministra, zamolio bih ga da da obrazloženje, jer ovo je protivzakonito, da se čak kosi sa osnovom ovog zakona. Znam da je sada neprimereno i da vi ne možete verovatno po tome, ali kod normiranja morate voditi računa o tome. Banke koje su u postupku likvidacije, one su ugašene. Znači, njima davati namenska sredstva iz fonda za osiguranje depozita, onda kršimo i bacamo u vodu odredbe ovog zakona.

 Hvala gospodine Buha. Shvatili ste da po Poslovniku nije moguće da damo reč zameniku, ali čim bude ministar, što kažu poslanici, imaće prilike.
Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se ovaj amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.