Zahvaljujem se gospodine Rankiću.
Da li se još neko javlja o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Hvala gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 13. Predloga zakona kojim tražim, naravno, kao i u ostalim amandmanima poslanika SRS, da se on briše.
Mi u SRS smatramo da nema potrebe da se posebno predvide državni organi za borbu protiv raznih oblika kriminala, zato što već u postojećem sistemu pravosuđa postoje sposobne sudije i tužioci da tuže i da sude raznim oblicima kriminala.
Takođe, kada se radi o visokotehničkom, odnosno visokotehnološkom kriminalu ili kao što reče jedan kolega niskotehničkom, niskotehnološkom kriminalu, oni su predviđeni u postojećem Krvičnom zakonu protiv bezbednosti računarskih podataka i mogu da budu posebno vođeni u okviru postojećeg sistema u pravosuđu.
Formiranje posebnog tužilaštva, odeljenja suda i službe za borbu protiv visokotehničkog kriminala je nepotrebno i mi u SRS smatramo da ono otvara put raznim vrstama mahinacija.
Samo da se podsetimo, imamo Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, zatim isto to u postupku protiv ratnih zločina, a evo, sada predlažete ovim Predlogom da se donese zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv visokotehničkog, ili kako već, visokotehnološkog kriminala.
Jer je, valjda, amandman narodnog poslanika Milice Gavrilović prihvaćen od strane Vlade Republike Srbije, tako da menja Predlog zakona svoj naziv, koliko sam mogao da primetim.
Pored svih ovih raznih oblika organizovanja sudija i tužilaštva, postoje razne vrste agencija, biroi, centri, itd. To znači da uvećavamo ionako nagomilanu državnu administraciju. Nije problem u broju ljudi koji će da radi u administraciji, pa i u tužilaštvu i sudu. Problem je, gospodo narodni poslanici, zato što nema izvora prihoda. Izvor javnih prihoda je sve slabiji, sve je manji, privreda ne radi, poreski obveznici nisu više u mogućnosti da izmiruju svoje obaveze prema državi.
Jednostavno, nema proizvodnje, usluge su sve manje profitabilne, itd. itd. Tako da je ovaj zakon nepotreban, suvišan i on menja postojeći Zakon o sudovima i njihovu nadležnost. Posebno tužilaštvo, kao deo specijalizovanih organa i posebna sudska odeljenja ne treba da postoje.
Podsetiću vas na jedan primer, imamo zakon i u skladu sa njim organizovano sudstvo i tužilaštvo u suzbijanju organizovanog kriminala. Vi znate po primeru specijalnog javnog tužioca, gospodina Jovana Prijića, kakve sve zloupotrebe i kršenja zakona postoje u njegovom radu i delovanju. Zar vam nije to dovoljno poučan primer kako ne bismo takvu grešku ponovili.
Ako govorimo o visokosofisticiranom kriminalu, njegovim oblicima i načinu delovanja, odnosno pojavljivanja, navešću jedno poređenje. Priča datira od 14. jula 1999. godine iz novine "USA DAY" u Americi, koja nosi naslov: "Ujedinjene nacije, dokaz: povezuje Srbe sa ratnim zločinima". Novinar tog teksta je Džek Keli, a mesto navodnog zločina od strane Vojske Jugoslavije, tada Vojske Jugoslavije, selo Kuse u opštini Gnjilane.
Naime, novinar Džek Keli zbog visokosofisticiranog kriminalnog dela, ili u jednom drugačijem obliku rečeno, isteran je sa posla u istražnom postupku istražitelja Mark Memota. Zašto? Zato što je čovek objavio, dobio je na jedan visokosofisticirani način, naravno radi se o CD, izvor informacija koje nisu tačne, koje su bile lažne i zbog toga je isteran sa posla. Istražni postupak je vodio istražni sudija Mark Memot. Radi se o lažnim podacima, koje je ovom novinaru Džeku Keliju dostavila, niko drugi, Nataša Kandić. Nije samo da žena deluje na teritoriji Republike Srbije, nego iz ovog primera može da se kaže: "naša a svetska".
Za to vreme, državni organi kod nas nisu reagovali, nisu smeli, naravno, protiv američkih i Soroševih ispostava pojedinih nevladinih organizacija kod nas u Srbiji.

Zahvaljujem se.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača zakona, Zoran Stojković želi reč? (Ne želi.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Dajem pauzu do 15,15 časova.
(Posle pauze –16,25)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa popodnevnim radom.

Još jednom dobar dan. Da vas na početku obavestim o načinu na koji ćemo danas raditi. Kao što smo najavili, neki poslanici tokom prepodnevnog rada, danas ćemo završiti raspravu u pojedinostima, (samo po pitanju osiguranja depozita) - 9. tačka dnevnog reda: Predlog zakona o osiguranju depozita i 10. tačka dnevnog reda: Predlog zakona o Agenciji za osiguranje depozita, naravno, pod poslovničkim uslovom da završimo pre 18,00 časova raspravu u pojedinostima po 9. tački, a onda bismo završili i 10. koja ima mali broj amandmana, a sutra bismo nastavili ujutru od 10,00 časova sa 11. tačkom dnevnog reda, raspravom u pojedinostima.

Narodni poslanik Rajko Baralić, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče, to je onaj član koji vama daje ovlašćenje da zakazujete sednice odbora. Izvinjavam se, pošto je stigao novi Poslovnik još nisam naučio koji je to član. Naučiću sutra, časna reč.

Došlo je do velikog poremećaja u snabdevanju naftnih derivata koji su neophodni za poljoprivredne radove i došli su usred turističke sezone. Predlažem da vi, predsedniče, u skladu sa ovlašćenjima, zakažete zajedničku sednicu četiri odbora: za industriju (koji je nadležan za energetiku), trgovinu i turizam, Odbora za poljoprivredu i Odbora za finansije i da se podnese precizan izveštaj o čemu se ovde radi.

Zašto nema dizela u robnim rezervama u Srbiji, zbog čega je došlo do katastrofalne situacije u snabdevanju? Rat je završen davno, sankcije su ukinute davno.

To jeste nivo vaših ovlašćenja i molim vas da to učinite, zbog toga što je praktično nemoguće da se u ovom trenutku obave svi ovi poslovi, a da se pritom ne dese neke značajnije komplikacije. Osim toga, ogroman broj privatnih prometnika naftnim derivatima ulaže prigovor da rafinerije bez kriterijuma dele dizel-gorivo i ostale derivate samo NAP-ovim i Jugopetrolovim benzinskim pumpama. Tu ima posla za Antimonopolsku komisiju.

Molim vas da procenite, da u skladu sa svojim ovlašćenjima zakažete javnu sednicu ova četiri odbora, uz prisustvo četiri ministra i drugih ljudi koji mogu da objasne o čemu se ovde radi i da li će problem da bude rešen. Ono što jeste posebno važno, Narodna skupština treba da dobije izveštaj da li ova zemlja ima robne rezerve u dizel-gorivu. Ako nema, zašto nema. To je ozbiljan znak da država ne radi svoj posao kako treba. Molim vas da, u skladu sa svojim ovlašćenjima, to uradite i zahvaljujem na vašem strpljenju.

Da, proveriću mogućnosti i nastojaću da već tokom sutrašnjeg dana zakažem ovu sednicu. Razgovaraću sa predsednicima odbora i sa ministrima. Mislim da je inicijativa upravo u duhu onoga što smo želeli da postignemo i novim poslovnikom i u duhu ovog tela kao najvišeg nivoa vlasti u zemlji. Zahvaljujem na inicijativi.
Prelazimo na rad po 9. tački dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O OSIGURANjU DEPOZITA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Stefan Zankov, Radiša Ilić, Branislav Janković, Zlatan Jovanović, Nataša Jovanović, Petar Jojić, Srđo Komazec, Božidar Koprivica, Ljubomir Kragović, Blagoje Krajinović, Milorad Krstin, Bore Kutić, Nikola Lalić, Srboljub Marinković, Dragoslav Milković, Vitomir Milošević, Nenad Mitrović, Dragan Živkov, Prvoslav Savić, Dragoljub Simonović, Slaviša Slavković, Sulejman Spaho, Branislav Stevanović, Stojan Tintor i Stojan Cvetković.
Primili ste amandmane Odbora za finansije.
Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o amandmanima.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Zankov.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, već se u raspravi u načelu dotaklo pitanje, zašto je nama potreban zakon o osiguranju depozita. Navodno, da bi se zaštitili građani u slučaju da banka izgubi dozvolu za rad, odnosno  da neka banka ode u stečaj, tako da član 1. na koji se odnosi ovaj zakon, glasi: "Ovim zakonom uređuje se obavezno osiguranje depozita fizičkih lica kod banaka, radi zaštite depozita tih lica u slučaju stečaja banke."
Kada čovek ovako to pogleda, pročita, ne razmisli dobro, rekao bi – ovo je sasvim u redu. Vidimo kako država brine o građanima, (reč je o fizičkim licima) u slučaju da neka banka ne posluje dobro, da postoji neki depozit koji će biti u nekim rezervama, u slučaju da banka izgubi dozvolu za rad. Pre nego što se završi stečaj ili likvidacija banke, građani će moći da povrate taj svoj novac, koji su bili stavili na štednju ili po nekom drugom osnovu u tu banku.
Gledajući sa te strane sve izgleda da je u redu. Međutim, imajući u vidu ko vodi politiku, pogotovu kada su u pitanju banke, javlja se jedan određen, ne baš tako mali, tračak sumnje. Znači, po dosadašnjem načinu obeštećenja fizičkih lica, bila je zadužena Republika Srbija. Dakle, država. Država je izdavala dozvolu za rad poslovnim bankama i drugim bankama, država je garantovala za uloge građana kod tih banaka. U slučaju da država oduzme pravo banci da dalje obavlja svoju delatnost, (odnosno da li će da izgubi dozvolu, da li će da ode u stečaj, u likvidaciju) država bi bila ta, koja bi iz svog budžeta morala da namiri građane. Tako je bilo do sada i to je bio veliki problem u ovoj vlasti.
Zašto bi država namirivala sredstva koje građani izgube kod neke banke? Zar to nije lakše da rade same banke, odnosno građani? Taj novac, taj procenat koji će biti deponovan u nekom depozitu, moraće odnekud da se nadoknadi u poslovanju banaka. Odakle će se nadoknaditi? Nadoknadiće se od kredite koje građani uzimaju od te iste poslovne banke.
Koji je efekat? Nikakav. Građani će kroz kredite i sve ostale dažbine koje se daju bankama prilikom nekog dužničko-poverilačkog odnosa namiriti taj depozit. Ni to ne bi bilo strašno, da ovde trenutno ne vlada jedna klima, da vladajuća koalicija koja vodi resor finansija, bankarskog sektora, jednostavno ima jednu tendenciju uništavanja domaćeg bankarskog sistema, bez obzira da li su to privatne banke ili banke koje su u društvenoj svojini. Ono što potvrđuje takvu jednu teoriju jeste događaj od pre nekoliko meseci, da ne kažem skoro godinu dana, kada je Narodna banka propisivala uslove kako će poslovne banke da daju kredite.
Izgleda da kod nas na tržištu novca postoje dve vrste banaka. Banke koje su bliske vlasti i banke koje imaju izuzetno stroge uslove za davanje kredita, uz visoke kamate i druge banke koje se nalaze na tržištu, a žele da posluju po tržišnim principima.
Imali smo situaciju da se kod nekih banaka, (pre otprilike godinu dana) moglo podizati sa nekom kamatom devet ili deset posto na godišnjem nivou, kod drugih 14, 15 i 16%. Kod banaka gde je kamata bila niža mogli ste da podižete i bez žiranata, kod ovih drugih gde je kamata bila visoka, zato ste morali da imate žirante.
Da li 30% od ukupnog primanja treba da iznosi rata. To je obično bilo kod ovih banaka koje su bile nepovoljnije sa žirantima, sa visokom kamatnom stopom, sa ograničenjem do 30% i kod drugih banaka gde je bilo 50% od plate. Šta se to dešava? Onda se pojavljuje Narodna banka koja propisuje uslove kako neki građanin može da podigne kredit kod banke. Zašto? Zašto banke ne posluju po tržišnom principu? Znači, imate višak novca, plasirate ga, a ako ga ima mnogo više, njegova vrednost je niža, znači, kamata je niža i kredit je jeftiniji. Ako ima manjak novca, samim tim je kamata veća.
Koji su razlozi? Izgleda da su razlozi ti, da poslovne banke koje su poslovale pod nepovoljnijim uslovima za građane imaju, jednostavno, zaštitu, države, guvernera Narodne banke Srbije i ministra. Jer ne vidim zašto bi neko napravio jedan takav potez koji jedino šteti građanima.
Jednim takvim potezom, banke su primorane da traže žirante od građana, da akumuliraju razna sredstva kao sredstva od rizika. Koliki troškovi mogu da budu kod poslovne banke. Do sada je bio običaj da se ti troškovi ograničavaju u gornjoj granici, a sada je donja granica ograničena. Ne može ispod 1,5% ili 2%.
Koje su banke kojima jedan takav politički, neekonomski, i profiterski postupak guvernera Narodne banke i Ministarstva finansija odgovara? To su Nacionalna štedionica, Komercijalna banka, njima je najviše odgovaralo. Njihovi krediti su bili najnepovoljniji na tržištu i sve one uslove koje su oni tražili za davanje kredita Narodna banka je prisilila sve druge banke da traže iste uslove i malte ne izjednačila kamatne stope koje su bile kod drugih banaka sa onim kamatnim stopama koje daje Nacionalna štedionica i Komercijalna banka.
Možda su se neke banke i otele kontroli, možda neke banke žele da posluju, možda neke banke bolje posluju ili su konkurencija koja smeta ovim dvema bankama, Nacionalnoj štedionici i Komercionalnoj banci. Zašto onda, da guverner razbija glavu šta će da se desi kada oduzme banci dozvolu za rad? Zašto Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije da razbijaju glavu odakle će da obezbede sredstva da obeštete građane koji su imali novac na štednji kod tih banaka?
Jednostavno, da bi rešili taj problem, daje se novi zakon u skupštinsku proceduru koji glasi Zakon o osiguranju depozita. Sada će svaka banka određena sredstva koji svaki građanin ostavi kod nje morati da uplati kao osiguranje depozita. Iz meseca u mesec.
Kažu 0,1% – nije mnogo. Nije mnogo na mesečnom nivou, ali na godišnjem nivou to je 1,2%. Kuda novac ide? Da li se neko, uopšte, zapita šta banke rade sa novcem koji građani ostave na štednji? Plasiraju kroz druge kredite. Ko te kredite koristi? Oni drugi građani koji nemaju novca da sebi obezbede neko dobro. Sada će ti građani posredno da vraćaju novac licima koja su ostavila novac kod banaka koje su otišle ili u likvidaciju ili u stečaj. Znači, nema ovde brige za građane.
Ovde je jedina briga kako manipulisati sa bankama, kako banke otvarati ili zatvarati, kako praviti krug privilegovanih banaka, da to ne košta mnogo državu pod izgovorom da je to u korist građana, a isključivu štetu imaju sami građani.
To su pravi razlozi a ne kako to kaže u članu 1.– da se ovim zakonom uređuje obavezno osiguranje depozita fizičkih lica kod banaka radi zaštite depozita tih lica u slučaju stečaja banke. Građani će u svakom slučaju svaki stečaj svake banke da plate svojim novcem i te kako debelo.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se ovaj amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 2. sa predlogom da se član 2. briše.

SRS je inače podnela amandmane na sve članove ovog zakona o osiguranju depozita sa predlogom da se brišu, zato što smatra da ovaj zakon nije dobar i da se na neki način ovim zakonom NBS stavlja u položaj da može dodatno opterećivati banke i da smanjuje kamate koje poslovne banke daju na depozite fizičkim licima.

Ovaj član 2. se uglavnom bavi objašnjenjem pojmova koji se pominju u tekstu Predloga zakona. Dobro je poznato da danas u Srbiji niču mnoga osiguravajuća društva, otvaraju se ekspoziture mnogih banaka kako iz zemlje, tako i inostranstva, javljaju se razne kompanije sa ogromnim kapitalom i oni svoj promet, ulog u osiguranje plasiraju preko banaka sa kojima posluju.

Zašto se ministar nije potrudio da postavi barijeru za kompanije, banke, osiguravajuća društva koja su nastala bukvalno rečeno preko noći i pojavila se na tržištu sa ogromnim kapitalom? Takvih ima dosta i njima se sada daje šansa da osiguraju i legalizuju svoj kapital stvoren ko zna kako.

Ogromne sume novca se vrte oko osiguranja, tu je NBS, tu je Agencija za osiguranje depozita i neizbežni fond za osiguranje depozita.

Za sve obaveze što ne ispuni agencija, tu je Republika Srbija. Ministar finansija se često hvali kako je zaslužan za velike devizne rezerve u zemlji, ali se ne obazire na to da su građani Srbije osiromašeni i da oni od toga nemaju nikakvu korist.

Što ne odreši kesu gospodin ministar pa ne uveze derivate, a ne da narod skapava po benzinskim pumpama širom Srbije. Gde su ti što vam dadoše "dva minus" (2–) za Studiju izvodljivosti, da pođu Srbijom, ostali bi na nekom parkingu sa kanisterom u ruci da čekaju dizel.

Banke bi trebalo da iz svojih sredstava namire deponente Na svaki način trebalo je izbeći stvaranje agencija koje za sobom nose veća opterećenja zbog povećane administracije.

Fondove banaka treba kontrolisati, to treba da radi postojeća inspekcija, a ne da se nameće agencijama.

SRS se u svakom slučaju zalaže za sigurnost štednje građana, a ovako agencije same utvrđuju stopu tromesečne premije, što predstavlja, pre svega, veliku moć bez adekvatne kontrole i bitno utiče na finansijski sistem.

Sve ovo odraziće se na rast kamata za kredite, a to će uticati na pad proizvodnje u Srbiji, što povlači za sobom i druge negativne pojave koje bitno ugrožavaju standard građana.

Na kraju, zašto NBS ne vrši kontrolu umesto agencije kojoj vi dajete stvarno veliku moć bez nadzora. Ako već NBS drži na posebnom depozitu sredstva agencije, nema razloga da se ona bavi i poslovima osiguranja depozita. Hvala.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Da.)