Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o osiguranju depozita, tako što sam predložio da se član 8. briše. Ovaj član Predloga govori o mogućnosti ulaganja sredstava fonda u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija i Narodna banka Srbije, a daje mogućnost ulaganja sredstava fonda za osiguranje depozita u strane hartije od vrednosti, što ne bi bilo u skladu sa deviznim rezervama Srbije.
Narodna skupština Srbije se, nažalost, pretvorila, a očigledno je u funkciji Vlade Republike Srbije koja je odlučna, kao što su moje kolege već rekle, da pljačka građane Republike Srbije. Svima vama je poznato da država i Narodna banka Srbije garantuju fizičkim licima da se sredstva deponuju kod banaka. Imajući u vidu tu činjenicu da dozvole za rad banaka daje država, odnosno Narodna banka Srbije, sasvim je normalno da one odgovaraju za deponovanje sredstava fizičkih lica i nije potrebno dodatno opterećivati banke, odnosno smanjivati kamate koje poslovne banke daju na depozit fizičkim licima.
Ovakav zakon će još više povećati ionako skupe kredite koje koriste pravna i fizička lica. Zato predlažem da usvojite ovaj moj amandman. Hvala.

Hvala vama gospodine Koprivica. O istom amandmanu  reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, amandman koji je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica, u ime SRS, treba prihvatiti. Članom 8, na koji se odnosi amandman, reguliše se kako će agencija za osiguranje depozita, odnosno agencija za likvidaciju i stečaj banaka raspolagati sredstvima koje prikupi po osnovu osiguranja depozita. Kaže se u prvom stavu – "Agencija je dužna da novčana sredstva Fonda za osiguranje depozita drži na posebnom depozitnom računu otvorenom kod Narodne banke Srbije. Agencija može sredstva Fonda za osiguranje depozita na osnovu odluke Upravnog odbora ulagati u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije".
Sada se postavlja pitanje, država želi da novac koji banke ulažu na ime depozita koristi po svojoj slobodnoj volji i proceni. Da li će to biti na osnovu odluke Narodne banke Srbije ili upravnog odbora agencije, potpuno je svejedno. Bitno je da može da se koristi, odnosno da se ulaže u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije.
Uskoro će biti na dnevnom redu i kontragarancije koje ova skupština treba da da po osnovu nekih kredita i zaduženja, već je bilo priče u raspravi u načelu koje su to kontragarancije i na koga se odnosi. Odnosi se na, dobrim delom, oblike i učesnike organizovanog kriminala, na ljude koji su učestvovali u organizaciji atentata na pokojnog premijera, na ljude koji su krali struju od građana Srbije kroz razne finansijske i druge špekulacije.
Znači, država treba da da garanciju za to. Ukoliko država ne može da isplati te garancije onda ćemo da aktiviramo depozite koje su dale poslovne banke za osiguranje fizičkih lica. Šta ako i to ne bude bilo dovoljno, pa neka banka ipak ode u stečaj. Hoćete li onda građanima Srbije dati hartiju od vrednosti Republike Srbije ili Narodne banke Srbije?
Šta se time postiže? Koji je cilj donošenja ovog zakona. Da li je, kako to vi tvrdite, osiguranje građana koji drže deponovana sredstva kod banaka Srbije ili da država na jedan određen, pomalo pokvaren, način dođe do još sredstava i da se nastave špekulacije koje su započete od 5. ili 6. oktobra, a koje traju do dana današnjeg.
Na osnovu odluke upravnog odbora agencije i ugovora zaključenog sa agencijom i po nalogu agencije, Narodna banka Srbije u svoje ime, a za račun agencije, sredstva fonda za osiguranje depozita ulaže u strane hartije od vrednosti ili ih polaže kao depozit kod stranih banaka. Znači, ona prvobitna pljačka koja je počela sa zatvaranjem naših domaćih banaka, sa zamenom zapadnoevropskih valuta u evro, sada se nastavlja i kroz osiguranje depozita.
Predlagač ovog zakona kaže da će dosadašnja sredstva, ukoliko ovaj zakon stupi na snagu, da će sredstva koja bude država, odnosno agencija birala, biti tri puta veća nego do sada, oko 22-23 milijarde dinara na godišnjem nivou. Gde će taj novac da završi?
Znači, opet kod stranih banaka ili ćemo ulagati u druge države, a nama je i ovako i onako i te kako potreban novac da pokrenemo domaću privredu, izvoz, da povećamo broj radnih mesta, da povećamo standard građana.
Jedna moja koleginica je izašla ovde i rekla da poslanici SRS raspravom o ovim amandmanima vrše opstrukciju rada Parlamenta. Gde ćete veću opstrukciju rada Parlamenta, nego baš od vladajuće većine. Kada je zakazana ova skupština? U petak, popodne. Nešto malo više od 72 sata, pre početka. Sa koliko tačaka? Sa 45. Zašto? Da bi se napravila opstrukcija rada narodnih poslanika zbog jednog ovakvog zakona, zbog jednog ovakvog zakonskog predloga koji će da stupi na snagu 1. januara 2006. godine.
Znači, to je opstrukcija. Zašto? Da poslanici ne mogu da prouče, da ne mogu da pregledaju zakone koji se predlažu, da ne mogu da se spreme da rade o njima. To je opstrukcija rada parlamenta, a ne diskusije koje se vode za ovom govornicom.
Koji je cilj jedne takve opstrukcije rada narodnih poslanika? Jeste, da se kroz taj ubrzani tok priprema jedna sednica, u stvari, da se sakriju određene činjenice koje se nalaze u zakonskim predlozima. Između ostalih, jedna ovakva činjenica sadržana je i u članu 8. ovog predloga zakona.

Hvala vam gospodine Arsiću.
Da li još neko želi reč o ovom zakonu koji je u Skupštini od 12. aprila? Zahvaljujem se svim ljudima koji su radili svoj posao i na vreme dostavili sve amandmane.
Nastavljamo rad o amandmanima.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se ovaj amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Veroljub Arsić.

U amandmanu na član 9. koji je kolega Ljubomir Kragović podneo u ime SRS, regulišu se obaveze banaka prema Agenciji. Kaže se u stavu 1. – "Banka je dužna da Agenciji plaća premiju za osiguranje depozita, (u daljem tekstu: premija) na način i u rokovima koje propiše Agencija". Zašto mi to nismo propisali zakonom? Zašto to mora da radi Agencija?

Nema ništa lakše, stavite u zakon, stavite pred narodne poslanike, neki narodni poslanik će možda da se seti i nekog boljeg rešenja, podneće amandmane, raspravljaćemo o njemu, ukoliko je bolje, biće izglasano, ukoliko, normalno, vi niste tvrdoglavi da se držite nečega, pa ćemo kasnije po takvim amandmanima da imamo izmene i dopune određenog zakona.

Dalje se kaže: "Banka je dužna da Agenciji dostavlja mesečni izveštaj o ukupnim i osiguranim depozitima, kao i druge podatke koje Agenciji mogu biti potrebni za obavljanje njenih zakonom utvrđenih poslova na način i u rokovima koje propiše Agencija". Opet je agencija ta koja propisuje određene rokove. Opet je Agencija ta koja će da uslovljava kako će banke da rade. Opet je Agencija ta koja će da određuje poslovnu politiku banaka i kamatne stope na tržištu. Znači, u sve ulazi Agencija.

Mi sada dajemo, jednim ovakvim zakonskim predlogom, puna prava Agenciji da ona u stvari vodi banke, a ne njeni osnivači i vlasnici. U tome i jeste problem svih zakonskih propisa koji dolaze pred ovu skupštinu, a tiču se ove materije. Ako banka ne plati premiju u propisanom roku, koji opet određuje Agencija, Agencija o tome obaveštava Narodnu banku Srbije, koja preduzima odgovarajuće mere u skladu sa zakonom.

Koje su to odgovarajuće mere i sa kojim zakonom u skladu? Je li to zatvaranje banke, ukoliko banka ne uplati premiju? Sve su činjenice da jeste cilj kontrola poslovnih banaka, da se omogući što je moguće da lakše rade određene povlašćene banke, koje su prisutne na našem tržištu.

Ne možemo da verujemo u dobru volju predlagača koji stalno to ističe, a to je, kako piše u članu 1. – radi zaštite depozita fizičkih lica u slučaju stečaja banke, jer dovoljno je da banka zakasni jedan dan ili da dođe do administrativne greške, pa da ta banka bude u stečaju i likvidaciji.

Jedan deo poreskih materija je bio vezan za Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Zato nemamo poverenja u vas, jer se dešava da poreska kontrola utvrdi da je neko obračunao porez na dodatu vrednost za 300 dinara, pa mu naplatite kaznu 100.000.

Kada budu bile izmene i dopune tog Zakona, čitaćemo i ovde, za ovom govornicom, ta rešenja poreske uprave kako se pljačkaju građani Srbije, argumentovano, ne prepričavanjem. Što znači, ukoliko jedna poslovna banka zakasni (da uplati premiju) manje od 24 sata na osnovu zakona, kog, niko ne zna, ali bitno je da agencija nije dobila novac na vreme, jednostavno, ta banka bude stavljena u postupak likvidacije i stečaja.

Znamo kako to može da se radi iz člana 7. iz člana 6. itd – da jedna banka, koja je potpuno sposobna da učestvuje na tržištu, bude, u tom stečaju koji vodi Agencija za osiguranje depozita, jednosatavno, gurnuta u propast i opljačkana, samo radi nekoliko sati zakašnjenja.

 Hvala gospodinu Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković, izvolite gospodine Markoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo mogućnosti da sve banke, koje nisu pod strogom kontrolom jedne šifrovane političke stranke, da ne kažem, da ne dam pravo na repliku, pa da izađu ovde i da kažu kako napadamo tu stranku – da sve banke koje nisu pod strogom kontrolom jedne šifrovane političke stranke, budu vrlo lako, vrlo brzo i vrlo jednostavno likvidirane.

Vi znate šta je dnevna likvidnost. Znate da je moguće da banka ne bude u mogućnosti da u roku od dva sata bude nelikvidna i ne može da uplati agenciji. Agencija, u kojoj sede predstavnici, pardon, eksperti te šifrovane političke organizacije, obaveštava Narodnu banku, u kojoj sede, takođe, predstavnici te šifrovane političke organizacije. Sada, eksperti te šifrovane političke organizacije, koji sede u Narodnoj banci, donesu odluku o stečaju banke, koja nije pod kontrolom eksperata jedne šifrovane političke organizacije.

Razumem zbog čega se sve ovo radi; izbori se primiču, hteli vi to ili ne da shvatite, ali ove jeseni će vanrednih parlamentarnih izbora biti. Te šifrovane i još neke političke organizacije će otići na bunjište političke istorije, jer neće ostvariti ni deo koji se zove cenzus, da uđu u Parlament. Valja se, prvo, dobro potkožiti, a drugo, valja udomiti sve aktiviste koji rade za tu šifrovanu političku organizaciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, da nije ovako, da možemo verovati ekspertima te šifrovane političke organizacije, onda bi danas mnoge domaće banke radile, funkcionisale, u Narodnu banku se ne bi ulazilo sa čarapom na glavi i sa "kalašnjikovim" u rukama.

Onih 4,5 milijarde dolara koje su se nalazile na Kipru, danas bi bile u novčanim tokovima Srbije i mnogo štošta bi bilo drugačije. Razumem i želju da se za ovo vreme, do jeseni, obezbede sredstva bar toliko da može ta šifrovana politička organizacija da živi još izvesno vreme, ali da eksperti mogu da žive onako serbes, pa i sinovi, pa i sinovi njihovih sinova, dakle, do petog kolena treba obezbediti porodice, a vreme neumitno leti.

Zbog toga smatram da će bar onaj svestan deo narodnih poslanika glasati za ovaj amandman i za sve amandmane SRS i time da ovaj predlog zakona, koji je jedna obična smejurija, stavimo van snage.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? Narodni poslanik Milorad Buha.
Nema razloga da govorimo u šiframa. LE je Leskovac, nije šifra, to je samo saobraćajna skraćenica.

Kao i kod ostalih članova, moraćemo se ograničiti na stav 3. člana 9. koji kaže: "Ako banka ne plati premiju u propisanom roku, agencija o tome obaveštava Narodna banka Srbije koja preduzima odgovarajuće mere u skladu sa zakonom".
Ovde se radi o normiranju propisa kojim prenosimo nadležnost koja pripada agenciji na NBS. Ako analiziramo odredbe Zakona o NBS, videćemo da nema mogućnosti za podnošenjem prijave za privredni prestup, nego to stoji na agenciji kao subjektu koji ima nadležnost shodno odredbama Zakona o agenciji. Kada smo u ovom zakonu o osiguranju depozita normirali, mi smo ispustili iz vida da mi ovde ne regulišemo nadležnost agencije, nego postoji lex specialis zakon, zakon o agenciji za osiguranje depozita.
Odredba stava 3. člana 9. ne može da stoji ovde, s obzirom na to da ta nadležnost pripada agenciji i ona može biti predviđena samo Zakonom o agenciji. Međutim, mi smo napravili još jedan promašaj. On je vidljiv iz člana 21, kod kaznenih odredaba, koji kaže: "Novčanom kaznom od 100 hiljada do 3 miliona dinara kazniće se za privredni prestup banka", pa kaže: "1) ako premiju ne plaća na način i u roku koji Agencija propiše (član 9. stav 1.)".
Mi smo ovim stavom 3. dali u nadležnost NBS da ona podnese prijavu za privredni prestup, a članom 21, ovog zakona, smo rekli da je to agencija. Mi smo ovde pomešali lončiće i mislim da tu moramo izvršiti korekcije. Ovaj član takođe moramo brisati zbog ove nezakonitosti. Očito je da je onaj ko je predlagao ovaj zakon, onaj ko je pisao ovaj zakon, on je opet uzeo u obzir odredbe objedinjenog zakona o osiguranju depozita i osnivanju agencije za osiguranje depozita. Predlažem da se ovaj član, pored svih ostalih članova, briše.

Još neko o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Blagoje Krajinović.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? Da, narodni poslanik Veroljub Arsić.