Dame i gospodo poslanici, amandman koji je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica, u ime SRS, treba prihvatiti. Članom 8, na koji se odnosi amandman, reguliše se kako će agencija za osiguranje depozita, odnosno agencija za likvidaciju i stečaj banaka raspolagati sredstvima koje prikupi po osnovu osiguranja depozita. Kaže se u prvom stavu – "Agencija je dužna da novčana sredstva Fonda za osiguranje depozita drži na posebnom depozitnom računu otvorenom kod Narodne banke Srbije. Agencija može sredstva Fonda za osiguranje depozita na osnovu odluke Upravnog odbora ulagati u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije".
Sada se postavlja pitanje, država želi da novac koji banke ulažu na ime depozita koristi po svojoj slobodnoj volji i proceni. Da li će to biti na osnovu odluke Narodne banke Srbije ili upravnog odbora agencije, potpuno je svejedno. Bitno je da može da se koristi, odnosno da se ulaže u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije.
Uskoro će biti na dnevnom redu i kontragarancije koje ova skupština treba da da po osnovu nekih kredita i zaduženja, već je bilo priče u raspravi u načelu koje su to kontragarancije i na koga se odnosi. Odnosi se na, dobrim delom, oblike i učesnike organizovanog kriminala, na ljude koji su učestvovali u organizaciji atentata na pokojnog premijera, na ljude koji su krali struju od građana Srbije kroz razne finansijske i druge špekulacije.
Znači, država treba da da garanciju za to. Ukoliko država ne može da isplati te garancije onda ćemo da aktiviramo depozite koje su dale poslovne banke za osiguranje fizičkih lica. Šta ako i to ne bude bilo dovoljno, pa neka banka ipak ode u stečaj. Hoćete li onda građanima Srbije dati hartiju od vrednosti Republike Srbije ili Narodne banke Srbije?
Šta se time postiže? Koji je cilj donošenja ovog zakona. Da li je, kako to vi tvrdite, osiguranje građana koji drže deponovana sredstva kod banaka Srbije ili da država na jedan određen, pomalo pokvaren, način dođe do još sredstava i da se nastave špekulacije koje su započete od 5. ili 6. oktobra, a koje traju do dana današnjeg.
Na osnovu odluke upravnog odbora agencije i ugovora zaključenog sa agencijom i po nalogu agencije, Narodna banka Srbije u svoje ime, a za račun agencije, sredstva fonda za osiguranje depozita ulaže u strane hartije od vrednosti ili ih polaže kao depozit kod stranih banaka. Znači, ona prvobitna pljačka koja je počela sa zatvaranjem naših domaćih banaka, sa zamenom zapadnoevropskih valuta u evro, sada se nastavlja i kroz osiguranje depozita.
Predlagač ovog zakona kaže da će dosadašnja sredstva, ukoliko ovaj zakon stupi na snagu, da će sredstva koja bude država, odnosno agencija birala, biti tri puta veća nego do sada, oko 22-23 milijarde dinara na godišnjem nivou. Gde će taj novac da završi?
Znači, opet kod stranih banaka ili ćemo ulagati u druge države, a nama je i ovako i onako i te kako potreban novac da pokrenemo domaću privredu, izvoz, da povećamo broj radnih mesta, da povećamo standard građana.
Jedna moja koleginica je izašla ovde i rekla da poslanici SRS raspravom o ovim amandmanima vrše opstrukciju rada Parlamenta. Gde ćete veću opstrukciju rada Parlamenta, nego baš od vladajuće većine. Kada je zakazana ova skupština? U petak, popodne. Nešto malo više od 72 sata, pre početka. Sa koliko tačaka? Sa 45. Zašto? Da bi se napravila opstrukcija rada narodnih poslanika zbog jednog ovakvog zakona, zbog jednog ovakvog zakonskog predloga koji će da stupi na snagu 1. januara 2006. godine.
Znači, to je opstrukcija. Zašto? Da poslanici ne mogu da prouče, da ne mogu da pregledaju zakone koji se predlažu, da ne mogu da se spreme da rade o njima. To je opstrukcija rada parlamenta, a ne diskusije koje se vode za ovom govornicom.
Koji je cilj jedne takve opstrukcije rada narodnih poslanika? Jeste, da se kroz taj ubrzani tok priprema jedna sednica, u stvari, da se sakriju određene činjenice koje se nalaze u zakonskim predlozima. Između ostalih, jedna ovakva činjenica sadržana je i u članu 8. ovog predloga zakona.