Dame i gospodo poslanici, članom 10. koji je kratak, ali može da se kaže da je prilično zanimljiv za diskusiju,  kaže se: "Banka je dužna da plaća premiju od dana upisa u sudski registar do dana donošenja rešenja Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad toj banci".
Znači, ne postoji drugi način, kako to tumači predlagač, nego da se oduzme dozvola za rad nekoj banci, kao da banka mora da se bavi isključivo depozitima građana, odnosno fizičkih lica, kao da ne može da se bavi, primera radi, isključivo platnim prometom ili isključivo poslovanjem sa pravnim licima.
Ovde predlagač ostavlja jedinu mogućnost, odnosno pokazuje svoju želju kako će banka da prestane da plaća depozit, a to je oduzimanjem dozvole, nikako drugačije.
Ovaj zakon i jeste tako koncipiran da se banke koje smetaju određenim finansijskim krugovima u državi, koji su bliski ovoj vlasti, jednostavno, uklone sa tržišta. Na koji način? Evo, jedan od načina je ovaj zakon o osiguranju depozita, sledeći je agencija za osiguranje depozita, koja se do sada zvala Agencija za likvidaciju i stečaj banaka. Kasnije ste dodali u ime "sanaciju", ali ste vrlo loše sanirali. Sve banke koje ste sanirali od dolaska na vlast do dana današnjeg, su zatvorene.
Znači, to je jedini pravi razlog donošenja jednog ovakvog zakona – da se kroz rad ove agencije potpuno stave pod kontrolu banke. Neće više moći da posluju onako kako to tržište predviđa, onako kako je to svuda u svetu, nego će da posluju kako im to naredi agencija, a agencija je produžena ruka Narodne banke, a Narodna banka je produžena ruka Ministarstva finansija, a Ministarstvo finansija je produžena ruka šifrovane političke organizacije.
Znači, apsolutno sve finansijske tokove, pa čak i rad ove skupštine, kontroliše šifrovana politička organizacija. Šifrovana politička organizacija je zakazala sednicu skupštine tri dana pred početak te sednice. Rok za podnošenje amandmana je bio manji od 24 časa, pa zato i lepo piše u obrazloženju za podnošenje amandmana svakog poslanika SRS, da je Narodna skupština Republike Srbije očigledno u funkciji Vlade Republike Srbije, odnosno šifrovane političke organizacije. Zato se sednice Narodne skupštine zakazuju suprotno odredbama Poslovnika, kako bi se narodnim poslanicima onemogućilo da podnose amandmane i da kroz obrazloženje obaveštavaju javnost Srbije kako je, kao i u ovom slučaju, Vlada Republike Srbije jedino odlučna da nastavi dalje pljačkanje građana Srbije.

Izvolite, narodni poslanik Nataša Jovanović, po istom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, dolazimo do onoga što nije strukturni problem u državi Srbiji kada su u pitanju finansijski tokovi, nego nezaposlenost koja je sve veća. Ako hoćete na ovakav način da se bavite bankarskim sektorom, ajde onda da vidimo šta to predviđa član 10.
Opet vam ponavljam: mi sada razgovaramo o amandmanima na Predlog zakona, pod 9. tačkom dnevnog reda. Tek sledeći zakon ustanovljava agenciju za depozit. Ako govorite o ovome i o članu 10, gde je gospodin Krajinović, poslanik SRS, tražio njegovo brisanje, doćićete do argumentacije SRS i onoga što je govorio kolega Arsić i ja u svim onim raspravama od početka i do člana 10, jer član 10. kaže: "Banka je dužna da plaća premiju od dana upisa u sudski registar do dana donošenja rešenja Narodna banka Srbije o oduzimanju dozvole za rad toj banci".
Sva besmislenost ustanovljavanja agencije i ovog zakona, (koji je samo prateći do ovog člana 10) ogleda se u članu 10. ovog zakona. Zašto? Zato što je NBS već ta, po zakonu koji postoji od 2003. godine, koja izdaje dozvole za rad, koja je zadužena za praćenje poslovanja poslovnih banaka i koja, kako to ovde kaže, oduzima dozvolu za rad toj banci kada se steknu zakonom propisani uslovi.
Sada dolazimo do pozicije domaćih banaka ili onih koji su to nekada bile u ovom novom bankarskom sistemu i ovoj novoj mreži bankarskog poslovanja. Gde su one, zašto su sistematski uništavane i šta će biti sa ovih nekoliko koje su preostale domaće banke do momenta dok ih Dinkić i Jelašić ne privatizuju. To je važno pitanje, zato što neću navesti ime te banke, zbog toga da ne shvatite ni kao reklamu, a i da vam ne bih otkrila izvor tih podataka koji su autentični.
Domaće banke sa ovdašnjim kapitalom, koje posluju na našem tržištu, a kojima će ovako za tren oka, netrepnuvši, ili Jelašić ili Dinkić oduzmu dozvolu zato što nisu u sistemu još uvek ta jedna konkretno o kojoj govorim, pod direktnom kontrolom i palicom tog dvojca ili nekog ko je uz njih je banka koja posluje sa privredom i to je njena osnovna delatnost od 1984, 1985. godine.
U svim tim fazama, a naročito u godinama nezapamćenih sankcija prema našoj privredi i prema građanima, ta jedna od banaka, koja još uvek nije privatizovana, ali koje će na kraju morati zbog toga što ne mogu da izdrže nikakav pritisak i pre svega zbog, s jedne strane, nelojalne konkurencije od ovih stranih koje posluju kao domaće, i dalje želi, to je njena intencija da posluju isključivo sa privredom, jer ima drugih koje posluju sa stanovništvom i to je odnos od 80 prema 20 u korist ovih stranih, kada je u pitanju sektor stanovništva.
Vidite šta se dešava. Osim što im se preti da će da im se zbog neverovatno visokih cenzusa koji se stalno menjaju i one su prinuđene da idu u neke integracije, jer se te male "male", ali nisu po volji guverneru i ministru finansija guše, njima se poslovni subjekti koji su u kategoriji ili u rangu A, u najvišem rangu poslovanja u ovoj ovakvoj privredi rangiraju kada im se određuju poeni za poslovanje i sve ono što oni treba da dobiju kao bonitet, rangiraju na četvrto, peto mesto, odnosno u prvu grupu.
Kada bih vam rekla o kojoj se domaćoj firmi radi, jer je u pitanju nešto što je potrebno svakom stanovniku ili za rehabilitaciju ili za lečenje, videli biste da nikako ta firma ne može da bude ni kao distributivna mreža, ni kao proizvođačka delatnost u rangu V ili G. Ona se svesno tako rangira zato što je deponent ove banke, koja nije pod Dinkićevom kontrolom – gde je tu tržišno poslovanje, gde je tu nemogućnost i suzbijanje monopola?
Naravno da toga u ovoj državi nema i ovim članom 10. i svim onim mogućnostima koje ima guverner lično i Narodna banka Srbije, guši se svaka mogućnost da neka banka, koja se opire takvoj monopolističkoj politici koja se vodi sa te strane ili iz tog moćnog lobi-finansijskog centra, od strane onih, koje su za njih male i sitne. To su ljudi koji su i te kako imali sluha za naše privredne subjekte i pomagali im za vreme sankcija da opstaju i da posluju mnogo bolje, nego od kada su ove vaše famozne reforme došle u državu, od kojih ni privreda ni građani nemaju nikakve koristi.
Zato mi ne želimo da govorimo u retrogradnom kontekstu i da vraćamo na nešto što je vreme odavno pregazilo, ali iz iskustva tih privrednih subjekata i tih iskusnih bankara i privrednika morate da izvučete nešto, jer oni kroz ovakvo poslovanje i kroz ovakav uticaj centralne banke na bankarski sistem u našoj zemlji trpe samo štetu.
Ne mogu ni oni da imaju korist, a ne može ni da ima privreda sa kojom oni posluju, jer se sistematski uništava. Da su Hamović, Lazarević ili neki drugi bliski prijatelji i kumovi ministra ti poslovni činioci ili faktori, druga bi pesma bila. Ovako to su ljudi koji ne žele da se stave i koji se opiru moćnim finansijskim lobijima, ne žele da ulaze u neke sumnjive poslove, niti da rade nešto što nikada nisu želeli da rade, već misle da još uvek mogu da se bore za svoje mesto, ali nemoguće je zato što je nemilosrdno tržište na kome se brišu jednim potezom pera ili gumicom, od strane guvernera ili ministra, svi oni koji nisu po volji.

Da li još neko želi reč? Izvolite, narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću ponovo na pravnu formulaciju člana 10. koja kaže: – "Banka je dužna da plaća premiju od dana upisa u sudski registar do dana donošenja rešenja Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad toj banci". Svaka banka u dosadašnjem pravnom sistemu, zakonskom sistemu, Republike Srbije plaća premiju osiguranja na osnovice osiguranja koje su utvrđene, određene zakonskim propisima. To je jedna činjenica, a druga činjenica je da, sve banke koje sada trenutno zažive na finansijskom planu su upisane u sudski registar i imaju dozvolu za rad.
Opet je predlagač zakona u zabludi kada kaže da će se premija osiguranja plaćati od dana upisa u registar. Zašto bi se banka upisivala na temelju ovog zakona? Ona je već upisana i ima dozvolu za rad i sasvim normalno izmiruje sve obaveze koje su predviđene sadašnjim aktuelnim propisima iz oblasti osiguranja .Prava formulacija bi trebalo da glasi –da će banka plaćati premiju osiguranja shodno ovom zakonu, odnosno danom stupanja na snagu ovog zakona, a onog trenutka kada se oduzme odobrenje za rad, tog trenutka ona prestaje sa plaćanjem.
Znači, i u ovom slučaju predlažemo brisanje ovog zakonskog propisa, odnosno člana, jer je on neadekvatan i nije primeren situaciji, s obzirom na to da su sve banke koje trenutno posluju na finansijskom polju upisane u sudski registar i imaju odobrenje za rad.

        Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Ali Vlada i Odbor za finansije predlažu da se ovaj amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o osiguranju depozita podneo sam amandman na član 11. koji se briše, međutim, moram jednu stvar da kažem. Mi iz redlova SRS sa ovim novim Poslovnikom smo uskraćeni, posebno na pisanju amandmana.
Naime, Narodna skupština Republike Srbije očigledno je u funkciji Vlade Republike Srbije, zato što se sednice Narodne skupštine zakazuju suprotno odredbama Poslovnika, kako bi se narodnim poslanicima onemogućilo da podnose amandmane i da kroz obrazloženja obaveštavaju javnost Srbije kako je, kao i u ovom slučaju, Vlada Republike Srbije jedino odlučna da nastoji i dalje da pljačka građane Srbije, a posebno se to misli na šifrovanu stranku, kako reče kolega Moma Marković.
Međutim, država i Narodna banka Srbije garantuju fizičkim licima da se sredstva deponuju kod banaka. Imajući u vidu da dozvole za rad banaka daje država, odnosno Narodna banka, sasvim je normalno da oni odgovaraju za deponovanje sredstava fizičkih lica i nije potrebno dodatno opterećivati banke, odnosno smanjivati kamate koje poslovne banke daju na depozite fizičkim licima. Ovakav jedan zakon još više će povećati ionako skupe kredite koje koriste pravna i fizička lica.
Član 11. Predloga zakona o osiguranju depozita kaže: – "Banka je dužna da plaća početnu premiju, tromesečnu i vanrednu premiju". Dosadašnja institucionalna rešenja u oblasti osiguranja depozita, a u komparaciji sa drugim finansijskim sistemima, u najmanju ruku su bila nedorečena. Osigurani iznos depozita koji je osiguravala agencija za osiguranje svojevremeno, iznosio je 5.000 dinara. To bi značilo da pri likvidaciji banke, agencija preuzima obavezu samo u iznosa do 5.000 dinara.
Usvajanjem Zakona o osiguranju depozita, u članu 11. zakona kaže se da je banka dužna da plaća početnu premiju koja iznosi 0,3% novčanog dela, minimalnog osnovnog kapitala banke.
Postavlja se pitanje da li osiguravamo depozit ili opterećujemo osnovni kapital banke, čime finansiramo Agenciju za osiguranje depozita, ali zato smanjujemo mogućnost kreditiranja privrede i stanovništva za visok iznos početne premije.
Agencija utvrđuje tromesečnu premiju u iznosu od 0,1% koja dodatno opterećuje poslovanje banke, sa iznosom koji daje diskreciono pravo ministru finansija, Dinkiću, da na osnovu stanja u bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu Republike Srbije – stepen rizika kojim je izložen i visina sredstava u fondu za osiguranje depozita, odredi se najviša tromesečna premija od 0,1%, koja bi onda bila u funkciji monetarne politike kroz smanjenje ponude kredita; jer će ta najviša tromesečna premija dodatno opteretiti kreditni potencijal banaka.
Budući da agencija za osiguranje depozita nikada neće imati dovoljno para, onda će se bankarskim sistemom opteretiti redovno sa onih 0,4% vanredne premije. Sa ovakvim visokim zahvatanjem u formi osiguranja depozita, stvara se mogućnost da direktori banaka privuku dodatne depozite zbog činjenice da su oni osigurani kod agencije za osiguranje depozita. Zatim, da bez velike kreditne analize ili boniteta tražiocu kredita odobre kredite i po netržišnim kamatnim stopama, jer su depoziti dobro osigurani kod agencije za osiguranje depozita. To će opet stvoriti problem kod direktora banaka.
Prema tome, član 11. zakona o osiguranju depozita kao nedorečen i štur, ne bi smeo biti prihvaćen od kolega poslanika iz vladajuće većine. Tako vas ovim putem, gospodo poslanici, molim da u danu za glasanje ne glasate za ovaj član, jer član je veoma loš, kao i sam Predlog zakona o osiguranju depozita.

Još neko o ovom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Milorad Buha ili gospodin Veroljub Arsić?

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 11. izvinjavam se što moram čitati odredbe ovog predloga zakona, pre svega, zbog gledalaca koji nas prate i koji moraju znati, s obzirom na to da pred sobom nemaju zakone, a ovo je javna sednica, mislim da moramo i građane obavestiti o predlozima zakona, pa ja koristim ovu priliku da čitajući odredbe ovih zakona ukažem građanima na osnovne aspekte predloženih zakona i sve ono što mi kao SRS predlažemo i sugerišemo u dogradnji ovog zakona.
Članom 11. Predloga predviđeno je, da je banka dužna da plaća početnu premiju, tromesečnu premiju i vanrednu premiju. S obzirom na to da sam u nekim vremenima radio u Agenciji za sanaciju banaka i osiguranja depozita, između ostalog sam kao pravnik izučavao i oblast osiguranja depozita i u svojoj praksi nisam naišao na ovakav način određivanja premije.
U pravnoj regulativi, pre svega, visokorazvijenih finansijskih institucija, SAD, Francuske, Engleske, Nemačke, postoji potpuno jedan drugi sistem i mislim da bi trebalo primeniti taj sistem.
Pokušaću sada da objasnim osnovne elemente po kome je zakonodavac i predlagač ovog zakona pošao. Gledajte, kada se radi o početnoj premiji, predlagač je po svoj prilici mislio na premiju osiguranja, koju bi trebalo da plaćaju banke prilikom osnivanja.
Što se tiče banaka i osnivanja, one nemaju adekvatnu depozitnu masu i ne mogu ni plaćati, s obzirom na to da se premije osiguranja odnose na depozitnu masu koja je ugovorena između komitenta i banke. Znači, odredbe ovog zakona se, (a to se pre svega odnosi na član 20.) ne mogu primeniti i one su neadekvatne. Ako nemamo depozitnu masu, jednostavno nemamo ni mogućnosti da razrešimo adekvatnu premiju na tu masu.
Sa druge strane, tromesečna premija, ne može biti četvoromesečna, šestomesečna, devetomesečna i dvanaestomesečna, jer ona je premija i kao takva se razrezuje. Ona se može plaćati mesečno, može tromesečno i po pravilu se to tako i radi. Mi u dosadašnjoj praksi imamo tromesečni obračun i tromesečno plaćanje premije, ali premija kao institut ne može biti tromesečna premija. Znači, ona je premija i kao takva ona se mora prihvatiti u takvom obliku.
Što se tiče vanredne premije u praksi drugih zemalja, takođe, postoji ta odredba i ona bi mogla da ostane. Što se tiče početne i tromesečne premije, predlažem da se one brišu.
Još jedna sugestija, što se tiče vrsta premija osiguranja. Mislim da bi tu morali u našoj praksi primeniti diferencirane premije. A šta znači diferencirana premija? Diferencirana premija se primenjuje u onim sramnim sistemima i u onim finansijskim sistemima u kojima vršimo klasifikaciju banaka, s obzirom na to da mi vršimo klasifikaciju banaka na temelju boniteta i kvaliteta banaka, mislim da bi bilo primereno da se u ovom slučaju ide sa adekvatnom diferenciranom premijom. Mislim da bi ona bila adekvatna i vrlo primenljiva u našem sistemu.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.