Član 14. pokušava da reguliše euforiju ukoliko, dođe do euforije među šifrovanim političkim strankama kada je u pitanju zatvaranje banaka. Kako obezbediti sredstva iz depozita ako ta euforija stvarno uzme maha?
U prvom stavu člana 14. kaže se: "Ako sredstva fonda za osiguranje depozita nisu dovoljna za isplatu osiguranih iznosa, dopunska sredstva obezbeđuju se naplatom vanredne premije na osnovu odluke Agencije". Znači, iako pored onih 5% koliko planirate da najmanje uzmite od ukupnog iznosa depozita, to nije dovoljno, znači, koristi se drugo sredstvo i raspisuje se, odnosno upravni odbor Agencije donosi odluku da se primeni i vanredna premija.
Šta se sada dešava? Opet će one banke, koje nekim čudom prežive trenutno tu euforiju, morati da obezbede sredstva za zatvaranje neke druge nelikvidne banke. Opet se vraćamo na priču, ko u suštini obezbeđuje ta sredstva. Obezbeđuju opet građani. Znači, plaća se neko osiguranje na neki iznos koji je građanin ostavio nekoj banci na čuvanje, uz neku kamatu. Ukoliko vi povećavate procenat, odnosno iznos premije, sasvim je normalno da će ta banka smanjiti kamatu građaninu koji drži depozit kod te banke. Mora, da bi sačuvala supstancu sa kojom će da radi. Znači, građani dobijaju sada manje kamate na sredstva, koja su kod banaka po osnovu viđenja ili štednje.
S druge strane, taj novac se koristi dalje u svrhu kreditiranja građana. Sasvim je normalno da će jedan ovakav zakonski predlog, ukoliko zaživi, a izgleda mi da je volja skupštinske većine da zaživi, da poveća cenu kredita, odnosno kamata koje građani podižu kod tih istih banaka. Zašto? Da bi neko mogao bez ikakve obaveze da se igra sa poslovanjem banaka. U tome jeste problem kod ovog zakona.
U stavu 3. se kaže: "Agencija vanrednu premiju obračunava i naplaćuje na osnovu poslednjeg utvrđenog prosečnog stanja ukupnih osiguranih depozita iz člana 13...." Kasnije ćemo u sledećem članu da vidimo šta će se desiti ukoliko ni ta sredstva ne budu bila dovoljna. Ali, u svakom slučaju, umesto da brinete o tome kako bankama da omogućite normalno poslovanje na tržištu, stabilnost strane valute, za koju se stalno vezuju revalorizacije, da obezbedite privredu sa minimalnom inflacijom, koja se opet koristi kao revalorizacija nekog kapitala prilikom podizanja kredita.
Vi ovde imate jedinu želju, da direktan ili, u ovom slučaju, posredan način uzmete što je moguće više novca od građana, bez obzira po kom osnovu. Da li je to provizija prilikom zamene valute – zapadnoevropskih valuta u evro, da li su u pitanju ovakve zakonske odredbe, da li je u pitanju porez na dodatu vrednost, porez na dohodak građana, kaznena politika koju sprovode poreski organi itd.
Znači, cilj nije da država radi u interesu građana, u ovom slučaju i ove skupštinske većine, cilj je da građani rade u interesu države, odnosno jedne manjine koja se uhvatila vlasti, a nema ni 2,5% biračkog tela da stoji iza nje.
Sada se postavlja pitanje da li država postoji zbog građana ili građani postoje zbog države? Vi biste, u svakom slučaju, voleli da je ovo drugo u pitanju.
