SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 04.07.2005.

7. dan rada

OBRAĆANJA

Srboljub Marinković

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 14. koji se briše iz razloga što dodatni nameti na građane, odnosno odobrene kredite su ogromni i smatram da su nepotrebni, iz razloga, što država i Narodna banka Srbije garantuju fizičkim licima za sredstva koja se deponuju kod banaka. Imajući u vidu da dozvole za rad banaka koje daje država, odnosno Narodna banka, sasvim je normalno da oni odgovaraju za deponovana srestva fizičkih lica. Nije potrebno dodatno opterećivati banke, odnosno smanjivati kamate koje poslovne banke daju na depozite fizičkih lica. Ovakav zakon još više će povećati i onako skupe kredite koji kod građana otežavaju da se krediti vrate na vreme, a u pojedinim situacijama krediti ne mogu da se vrate. Građani ostaju bez svoje imovine, čak imanja itd. Stvara veliki problem. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
 Hvala gospodine Marinkoviću.
Da li se još neko javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska radikalna stranka
Član 14. pokušava da reguliše euforiju ukoliko, dođe do euforije među šifrovanim političkim strankama kada je u pitanju zatvaranje banaka. Kako obezbediti sredstva iz depozita ako ta euforija stvarno uzme maha?
U prvom stavu člana 14. kaže se: "Ako sredstva fonda za osiguranje depozita nisu dovoljna za isplatu osiguranih iznosa, dopunska sredstva obezbeđuju se naplatom vanredne premije na osnovu odluke Agencije". Znači, iako pored onih 5% koliko planirate da najmanje uzmite od ukupnog iznosa depozita, to nije dovoljno, znači, koristi se drugo sredstvo i raspisuje se, odnosno upravni odbor Agencije donosi odluku da se primeni i vanredna premija.
Šta se sada dešava? Opet će one banke, koje nekim čudom prežive trenutno tu euforiju, morati da obezbede sredstva za zatvaranje neke druge nelikvidne banke. Opet se vraćamo na priču, ko u suštini obezbeđuje ta sredstva. Obezbeđuju opet građani. Znači, plaća se neko osiguranje na neki iznos koji je građanin ostavio nekoj banci na čuvanje, uz neku kamatu. Ukoliko vi povećavate procenat, odnosno iznos premije, sasvim je normalno da će ta banka smanjiti kamatu građaninu koji drži depozit kod te banke. Mora, da bi sačuvala supstancu sa kojom će da radi. Znači, građani dobijaju sada manje kamate na sredstva, koja su kod banaka po osnovu viđenja ili štednje.
S druge strane, taj novac se koristi dalje u svrhu kreditiranja građana. Sasvim je normalno da će jedan ovakav zakonski predlog, ukoliko zaživi, a izgleda mi da je volja skupštinske većine da zaživi, da poveća cenu kredita, odnosno kamata koje građani podižu kod tih istih banaka. Zašto? Da bi neko mogao bez ikakve obaveze da se igra sa poslovanjem banaka. U tome jeste problem kod ovog zakona.
U stavu 3. se kaže: "Agencija vanrednu premiju obračunava i naplaćuje na osnovu poslednjeg utvrđenog prosečnog stanja ukupnih osiguranih depozita iz člana 13...." Kasnije ćemo u sledećem članu da vidimo šta će se desiti ukoliko ni ta sredstva ne budu bila dovoljna. Ali, u svakom slučaju, umesto da brinete o tome kako bankama da omogućite normalno poslovanje na tržištu, stabilnost strane valute, za koju se stalno vezuju revalorizacije, da obezbedite privredu sa minimalnom inflacijom, koja se opet koristi kao revalorizacija nekog kapitala prilikom podizanja kredita.
Vi ovde imate jedinu želju, da direktan ili, u ovom slučaju, posredan način uzmete što je moguće više novca od građana, bez obzira po kom osnovu. Da li je to provizija prilikom zamene valute – zapadnoevropskih valuta u evro, da li su u pitanju ovakve zakonske odredbe, da li je u pitanju porez na dodatu vrednost, porez na dohodak građana, kaznena politika koju sprovode poreski organi itd.
Znači, cilj nije da država radi u interesu građana, u ovom slučaju i ove skupštinske većine, cilj je da građani rade u interesu države, odnosno jedne manjine koja se uhvatila vlasti, a nema ni 2,5% biračkog tela da stoji iza nje.
Sada se postavlja pitanje da li država postoji zbog građana ili građani postoje zbog države? Vi biste, u svakom slučaju, voleli da je ovo drugo u pitanju.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, retorsko pitanje – retorski odgovor.
Izvolite, gospodine Buha.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha o istom amandmanu na član 14.

Milorad Buha

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, moramo se vratiti na pravnu regulativu, s obzirom na to da očito ona nije adekvatna, i da je predlagač zakona promašio u mnogim formulacijama.  Pokušavam, (možda sam i dosadan) da tu formu doteramo, da izbistrimo, a detalje koji nisu primereni ovom zakonu, moraćemo brisati.

Članom 14. rečeno je da se vanredna premija faktički naplaćuje na temelju odluke agencije. Ovakva formulacija nije adekvatna iz sledećeg razloga – zato što ne znamo šta je to odluka agencije. Organi agencije su: upravni odbor agencije i izvršni direktor agencije. S obzirom na to da se radi o vanrednoj premiji, o vanrednoj naplati i vanrednom prihodu agencije, pre svega, mislim da je ova odredba neadekvatna i da je moralo da stoji: na temelju odluke upravnog odbora agencije.

Zašto je to bitno? Bitno je to u praksi da ne dođe do zloupotreba. Izvršni direktor agencije jednostavno ne može dobiti ova ovlašćenja koja pripadaju, shodno odredbama Zakona o osiguranju depozita, isključivo upravnom odboru. Ali, u ovom zakonskom predlogu je neadekvatna definicija šta to znači odluka Agencije.

Dalje, u samom zakonu moramo definisati sve bitne elemente kada se naplaćuje, u kojim rokovima. Znači, ne smemo to prepustiti upravnom odboru, zato što bi opet moglo doći do određenih zloupotreba.

Predlog je da se doradi ova odredba ovog člana, koja kaže: "na osnovu" (temelju) "odluke Agencije", zato što odluka agencije, kao instituta, faktički pravno ne postoji. Postoji upravni odbor ili izvršni direktor. Predlagač zakona mora da se opredeli, najverovatnije u opredeljivanju nema mogućnosti, s obzirom na to da je u odredbama jednog drugog zakona, tačno predviđena nadležnost organa, odnosno, u ovom slučaju to je upravni odbor.

Predlažem da se ovaj član briše.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
 Hvala gospodine Buha.
Da li još neko želi reč o amandmanu na član 14.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Momir Marković

Srpska radikalna stranka
Zahvaljujem gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, evo, došli smo ovde kod člana 14. do razjašnjenja situacije o zavlačenju ruke u džep građana. Članom 14. će agencija biti ovlašćena ukoliko ne bude dovoljno sredstava, da propiše vanrednu premiju i da obračuna do 0,4%.

U prethodnom članu 13. kaže se: "Agencija može obustaviti obračun i naplatu tromesečne premije ako sredstva u fondu za osiguranje depozita dostignu 5% ukupnog iznosa osiguranih depozita". Znači, ni članom 13. nismo obavezali agenciju da, kad napuni ovih 5%, prestane više, a ovde joj omogućavamo – članom 14. da vanrednom premijom uzme još sredstava, da uzme onoliko sredstava koliko joj treba i malo više za svaki slučaj, jer apetiti su čudo.

Dame i gospodo narodni poslanici, nigde u ovom predlogu zakona ne piše koji je limit koji će kroz trenutnu, tromesečnu, vanrednu premiju agencija naplatiti od onoga ko osigurava depozit. Nigde ne piše koja je to cifra gde će agencija morati da stane. Na ovaj način će se banke, koje će deponovati sredstva, primorati da, ovo što im agencija otme kroz kamatu ili na neki drugačiji način, uzme upravo od deponenata, a na taj način zavlači ruku u džep i to, upravo kako sam rekao kod člana 7. ili 8., ruku do lakta, građanima Srbije, bilo kroz budžet, bilo kroz ova sredstva.

Prema tome, treba usvojiti amandman narodnog poslanika Srboljuba Marinkovića i ovaj član zakona brisati. Uostalom, sve članove zakona treba brisati.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Dragoslav Milković.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Dragoslav Milković.

Dragoslav Milković

Srpska radikalna stranka
U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 15. Predloga zakona o osiguranju depozita. Član 15. glasi: "Ako i posle naplate vanredne premije sredstva Fonda za osiguranje depozita nisu dovoljna za isplatu osiguranih iznosa, dopunska sredstva Agencija može obezbediti zaduživanjem, na osnovu odluke Upravnog odbora, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije".
Mi predlažemo da se ovaj član briše. Uostalom, SRS neće glasati za ovaj zakon. Država i NBS garantuju fizičkim licima da se sredstva deponuju kod banaka. Ovde se predviđaju razne agencije, upravni odbori, direktori.
Srbija je siromašna zemlja, nije Švedska, da toliki broj administrativnih radnika se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
Vi ste uz svako ministarstvo osnivali po jednu agenciju, pa je moj predlog da formirate jednu agenciju u znak zahvalnosti Solani. Uspeli ste da obnovite resavsku školu, prepisujući zakone iz zemalja EU. Srbija nije Francuska, Holandija, Belgija. Srbija je siromašna zemlja.
Gospodine Markoviću, nemojte da me prekidate, izneću jedan problem sa juga Srbije. Jug Srbije, odnosno Pčinjski okrug, pogotovo opština Trgovište je u katastrofalnom stanju. Sve je stalo, sve je propalo, rade samo institucije koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Najtraženija roba na jugu Srbije su lanci i katanci. Stanovništvo se iseljava ka Beogradu ili van zemlje. Granična opština ostaje bez naroda. Imajući u vidu šta se priprema na Kosovu i Metohiji, časopis NEWSWEEK je 90-tih godina objavio jednu kartu, gde se predviđa da Kosovo i Metohija 2005. godine postane nezavisna država.
Zahtevam od države Srbije da hitno preduzme odgovarajuće mere i ne dozvoli da se na temelju nesreće, zločina, krvi, ubijanja i uništavanja duhovnih srpskih svetinja, stvori albanska paradržava. Tada bi došlo do gubitka juga Srbije, došlo bi do raspada Srbije, Raška oblast, Vojvodina, istočna Srbija. Srbija bi postala banana republika, a Srbi bi bili, pored Kurda i Palestinaca, narod bez države. Iz godine u godinu, teritorija gde se naseljavaju Srbi, sužava se, gubimo teritoriju.
Nas proglašavaju za genocidan narod, nama se niko ne izvinjava, a naši rukovodioci se izvinjavaju Hrvatima, Muslimanima, Šiptarima. Ispada da smo mi jedini krivi narod za rat na prostorima bivše Jugoslavije. Zahtevam da država Srbija hitno interveniše, da uključi sve međunarodne činioce i da ne dozvoli da se Kosova i Metohija proglasi nezavisnom državom.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Gospodine Markoviću, izvolite, o istom amandmanu.