Pred nama je set od ovih pet zakona. Govoriću nešto o Predlogu zakona o prekršajima, jer smatram da je najinteresantniji. S obzirom da veliki broj zakona sadrži prekršajne odredbe, praktičan značaj zakona o prekršaju trebalo bi da bude veoma veliki. Međutim, organi za prekršaje su specifični organi koji nisu ni pravosudni organi, ni organi uprave. U stvari, oni izriču prekršajne sankcije do sada, shodno odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
Predlagač ovog zakona, nažalost, nije uskladio pojedine odredbe ovog zakona sa pravnim sistemom zemlje, a pre svega sa Ustavom. Mnoga rešenja iz Predloga, a naročito kada su u pitanju kazne, uvodite protivustavne odredbe, čime grubo kršite odredbe Ustava Srbije, kao najvećeg pravnog akta zemlje.
Predlagaču je bilo najvažnije usklađivanje ove materije sa aktima i standardima Zapada, bez obzira na to što se tim krši važeći Ustav zemlje. Predlogom zakona uvodite prekršajne sudove. Gospodine ministre, organizaciju, nadležnost, sedište i područje tih sudova niste definisali, niti ste ih oredili, što će u praksi dovesti do brojnih problema.
Uslovi za propisivanje sankcija, takođe, nisu do kraja razrađeni, niti definisani, a sistem sankcija i vrsta prekršajnih sudova i sankcija nije prilagođen, niti usklađen sa našim pravnim sistemom. Pojedine pravne norme su nejasne, neprecizne, jezik pojedinih normi je nejasan i u velikom broju nije adekvatan materiji koju obrađuje. Posebno su nejasne i neprecizne norme koje se tiču mesta izvršenja prekršaja, kao i načina izricanja kazne. Ako ostanu ovako, kako je predloženo, to može u praksi dovesti do brojnih nezakonitosti i neprijatnosti.
Poštovani narodni poslanici, SRS smatra da isključenje prekršajne odgovornosti pravnih lica u stečaju i nemogućnost da se takvom pravnom licu ne može izreći kazna, praktično znači amnestiju pravnog lica u stečaju koje će stimulativno delovati na pravna lica u stečaju i odgovorna lica da vrše prekršaje, ako ovakav, rekao bih, nakaradni Predlog ostane.
U smislu prekršajne odgovornosti u pravnom licu ne bi smelo da postoji više odgovornih lica, jer je shodno normativnim aktima, gospodine ministre, statutom i pravilnikom striktno definisana odgovornost odgovornog lica u pravnom licu. Ne može biti više odgovornih lica u pravnom licu za pojedine odredbe i materije.
SRS smatra da su kazne zatvora i novčane kazne sasvim dovoljne i primerene i one su, dakle, sasvim dovoljne, pa nije potrebno uvoditi nove kazne tj. kaznu – rad u javnom interesu i kaznu izricanja kaznenih poena sa poništajem vozačke dozvole. I ako predlagač, po nalogu gazde, pretpostavljam iz Brisela, uvodi kaznu – rad u javnom interesu, naravno, protivustavno, ipak se nije udostojio da precizira šta je to rad u javnom interesu da bi olakšao rad sudija i šta se podrazumeva pod radom u javnom interesu.
Kazna kojom se izriču kazneni poeni protivustavna je i ne bi trebalo da bude moguća, jer nije u skladu sa pravnim sistemom. Kako je moguće poništiti već izdatu vozačku dozvolu ako se ima u vidu da je svaki vozač, prilikom polaganja vozačkog ispita, zadovoljio i položio, kako teoretski, tako i praktični deo, odnosno praktičnu vožnju, što je normalno, a poništaj vozačke dozvole značio bi direktno ruganje postupku oko izdavanja vozačke dozvole.
Ako se ovakav, opet moram da kažem tu ružnu reč – nakaradni predlog usvoji, obesmislio bi se vozački ispit. Postavlja se pitanje da li ga uopšte treba polagati ili ne i kako će ljudi koji izgube vozačku dozvolu ponovo polagati taj ispit? To nije precizirano. Trebalo je makar to precizirati.
Poštovani narodni poslanici, SRS smatra da su novčane kazne previsoko određene i da ih treba smanjiti i uskladiti sa ekonomskim mogućnostima naših građana i pravnih lica.
Smatramo da se može izreći zaštitna mera oduzimanja vozačke dozvole na određeno vreme, odnosno na određeni vremenski rok, ali samo kao zaštitna mera, a nikako kao kazna, što stoji u ovom vašem predlogu.
SRS smatra da je zabrana vršenja određene delatnosti pravnom licu u trajanju do tri godine jako previsoka. Ako bi ova mera ostala, to bi praktično značilo likvidaciju tj. prestanak sa radom tog pravnog lica. U tom smislu smo predložili da se ta distanca, odnosno to trajanje smanji sa tri godine na jednu godinu.
Posebne obaveze koje se propisuju za maloletnike zaista su protivustavne, rekao bih i ponižavajuće za maloletnike, i ako se one usvoje, a mi smo predložili amandman kojim to regulišemo, kršila bi se osnovna ljudska prava maloletnika, uključujući i pravo na slobodu kretanja maloletnom licu.
Predlogom zakona predviđa se da se može održati pretres bez prisustva okrivljenog, dakle, učinioca prekršaja, pa čak i bez prisustva njegovog branioca, što je zaista neshvatljivo i nedopustivo, jer se mora čuti i druga strana.
Mora se čuti strana podnosioca prijave, još više učinioca prekršaja, kako bi se omogućilo okrivljenom da se čovek brani na pretresu, a to sve radi utvrđivanja tačnog činjeničnog stanja i istine, koji su veoma bitni za donošenje pravične i zakonite odluke. Jer, ako se ovo usvoji, pitam se i ne bih želeo da budem u ulozi tih sudija, kako će oni donositi te odluke.
Zato, gospodine ministre, SRS je podnela veliki broj amandmana kako bi poboljšala ovaj zakon koji je, inače, loš. Ako ih usvojite, makar ćete imati bolji zakon. Hvala.

Zahvaljujem se gospodin Koprivici.
Reč ima Marko Krstin. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde imamo objedinjenu raspravu pet zakonskih predloga. Osvrnuću se kratko samo na prvi od tih predloga, s obzirom na to da su moje kolege dosta govorile o zakonu o prekršajima i posledicama tog zakona, to je zakon o sudijama i zakon o uređenju sudova.
Moram se osvrnuti samo na Predlog zakona o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom. O tom predlogu je ovde najmanje govoreno. Mislim da ima smisla reći nekoliko rečenica, s obzirom na to da je ovaj zakonski predlog došao ovde kao direktna posledica naloga ili direktiva EU, što je i predlagač u obrazloženju nedvosmisleno rekao.
Naime, u obrazloženju, kada se govori o razlogu za donošenje ovog zakona, stoji da je osnovni razlog za donošenje ovog zakona potreba za usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa direktivama EU.
Takođe, ono što meni nije logično i, po mom mišljenju, prihvatljivo, jeste to što se navodi kada se govori o razlogu za donošenje po hitnom postupku ovog zakona, stoji da se predlaže donošenje po hitnom postupku radi ispunjavanja obaveza preuzetih Akcionim planom za harmonizaciju propisa Republike Srbije sa propisima EU.
Lično smatram, a i SRS je to rekla na početku ove sednice kada smo utvrđivali dnevni red, da ima mnogo prečih stvari koje treba ovde razmatrati. Prvenstveno je trebalo ovde govoriti ovih dana o onome što je najaktuelnije i najbitnije za Republiku Srbiju, a to je problem Kosova i Metohije, odnosno početak pregovora o tzv. konačnom statusu Kosova i Metohije i Rezolucija koju je Evropa usvojila u pogledu navodnog kršenja ljudskih i manjinskih prava u Vojvodini.
Mislim da je bilo mnogo logičnije i pametnije da smo govorili ovih dana o tome, a ne da se jedan ovakav zakonski predlog stavlja na dnevni red koji, da budemo realniji i iskreni, neće zaživeti u praksi.
I sam naziv je previše rogobatan i nejasan. Naziv zakon o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom upućuje da postoje neki proizvođači u Srbiji koji proizvode svesno i namerno proizvode, stvari i robu sa nedostatkom. Sam naziv ne odgovara suštini ili smislu onoga što je trebalo ovde da se uradi.
Predlog je prilično konfuzan i nejasan i kao takav verovatno u praksi neće zaživeti. Ako i zaživi izazvaće velike probleme jer će se otvoriti mnogi sudski procesi koji će trajati verovatno u nedogled, u kojima se neće moći ništa dokazati.
Pokušaću da ukažem na nekoliko stvari koje nisu logične i nemaju svoj smisao. U članu 4. stoji da, nedostatak kod nekog proizvoda ili stvari koje se proizvode postoji ako proizvod ne obezbeđuje sigurnost koja se s pravom očekuje, s obzirom na sve okolnosti. Zamislite jednu takvu rečenicu kakve sve posledice i kako se može dokazati nešto na osnovu jedne ovakve rečenice?
Šta znači ako proizvod ne obezbeđuje sigurnost koja se s pravom očekuje, s obzirom na sve okolnosti? S obzirom na koje okolnosti?
Član 5. kaže da je – šteta, u smislu ovog zakona, šteta prouzrokovana smrću ili telesnim povredama i šteta nastala uništenjem ili oštećenjem nekog dela imovine, pod uslovom da se on uobičajeno koristi za ličnu upotrebu ili potrošnju i da ga je oštećeni u tu svrhu koristio. Ovaj član nema smisla, nema logičan smisao ova rečenica u članu 5. Na šta se ovde misli?
S obzirom da se on uobičajeno koristi za ličnu upotrebu ili potrošnju i da ga nije u tu svrhu koristio, da li se misli na deo imovine koji je oštećen ili na proizvod koji je korišćen pa je zbog njegovog nedostatka izazvana šteta?
U članu 7. govori se o odgovornosti proizvođača za štetu nastalu od proizvoda sa nedostatkom i kaže se da proizvođač odgovara bez obzira na to da li je znao za nedostatak. Molim vas, ako proizvođač zna za nedostatak, on svesno plasira na tržište proizvode i robe, odnosno stvari sa nedostatkom i to podleže verovatno nekim drugim zakonima po kojima bi trebalo da odgovara.
Postavlja se logično pitanje, šta u slučaju ako proizvođač uoči nedostatak, znači ne proizvodi svesno robu sa nedostatkom ali uoči u toku proizvodnje da postoji nedostatak i šta ako on kao savestan obavesti potencijalne kupce o tom nedostatku? Da li u tom slučaju odgovara ili treba da odgovara za štetu koja može da nastane primenom, odnosno korišćenjem takvog proizvoda?
U članu 8. se kaže da proizvođač neće biti odgovoran ako dokaže da nedostatak verovatno nije postojao u vreme kada je stavio proizvod u promet ili da se pojavio kasnije. Šta znači ako dokaže da verovatno nije postojao? Ako dokaže da nije postojao, to mogu da prihvatim, ali da verovatno nije postojao, to ne može biti nikakav dokaz.
Dalje, kaže se, ako dokaže da on nije proizveo proizvod namenjen za prodaju i da proizvod nije proizveden u okviru njegove redovne delatnosti – ako nije namenjen prodaji i ako nije u okviru redovne delatnosti, on ne može ni biti u prometu, to je nešto što je ilegalan promet, što podleže nekim drugim zakonima.
Zatim, kaže se, ili ako dokaže da je nedostatak nastao usled usaglašavanja svojstva proizvoda sa propisanim normama – to se mora usaglasiti pre stavljanja u promet i mora biti upodobljeno sa propisanim normama. Takođe se kaže, ako dokaže da nivo naučnog i tehničkog znanja u vreme kada je proizvod stavljan u promet nije omogućavao otkrivanje nedostatka – kako će neko dokazati posle dve ili pet godina da je u momentu kada je stavio proizvod u promet, nivo naučnih i tehničkih znanja bio takav da nije mogao da se uoči taj nedostatak. Vrlo je teško sve to dokazati.
A u sledećem stavu člana 8. se kaže:''Proizvođač sastavnog dela proizvoda neće biti odgovoran ako dokaže da se nedostatak može pripisati dizajnu proizvoda ili da je posledica uputstva datog od strane proizvođača''. Molim vas proizvođač sastavnog dela ne treba da bude odgovoran ni u jednom slučaju. On ne stavlja taj deo posebno u promet već, ga isporučuje nekom krajnjem proizvođaču koji ga kao sastavni deo svog proizvoda stavlja u promet i odgovornost treba da preuzme taj finalni proizvođač koji koristi podsklopove, sastavne delove za sklapanje, montažu i proizvodnju svog finalnog proizvoda. On je taj koji stavlja u promet taj finalni proizvod. Znači nema logike da neko ko je proizvođač sastavnog dela odgovara pred kupcem. Trebalo bi da odgovara onaj ko stavi ceo sklop ili konačan proizvod u promet.
Kaže: ''Proizvođač se može delimično ili potpuno osloboditi odgovornosti ako je oštećeni ili lice za koje je on odgovoran delimično doprineo nastanku štete''. Ako je proizvod sa nedostatkom onda ne može korisnik delimično doprineti nastanku štete. Korisnik može nesavesnim rukovanjem da napravi štetu, iako je proizvod bez nedostatka. A, ako je sa nedostatkom onda šteta može da nastane i pravilnim rukovanjem i to bi trebalo da bude smisao i suština ovog zakona, znači da neko odgovara ako je rukovanje pravilno ali nastaje šteta kao posledica nedostatka koji proizvod nosi sa sobom.
Da ne bih trošio više vremena, mislim da ovaj zakon neće biti u praksi primenljiv, da je ovo zakon koji usvajamo pro forme ili reda radi da bi neko tamo u Evropi bio zadovoljan, jer smo ispoštovali neke naše obaveze, ali rekao sam, trebalo je da razgovaramo ovih dana o mnogo prečim i važnijim stvarima za Srbiju od ovog zakona.

Hala gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Milan Stevović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kratko ću i taksativno izreći stavove SRS u pogledu pet vrlo bitnih zakona o kojima je ovde predlagač nešto i govorio, ali detalje ste čuli od poslanika SRS i naravno od kolega iz drugih poslaničkih grupa.
Osvrnuo bih se najpre na jednu vrlo važnu činjenicu, a to je da se, gospodine ministre, mi ovde često viđamo i to je dobro. To je dokaz da vaše Ministarstvo radi više od ostalih, ali ipak je to nedovoljno jer moram vam preneti stav radnika u pravosuđu, nosilaca pravosudnih funkcija, da se mnogo više bavimo pravnom legislativom, prepisivanjem zakona, a da manje radimo na tome da se materijalni položaja tih sudova i sudija i ostalih radnika zaposlenih u pravosuđu poboljšava.
Koliko sam mogao da vidim, ovde se samo dotičemo kakva bi plata trebalo da bude nosilaca pravosudnih funkcija, ali isto tako, ugledu i dostojanstvu sudova doprinose i zapisničari, doprinose i oni koji su u upravi sudova, počev od sudske pisarnice, pa sve do zemljišnih knjiga ili već kako se to u sudovima sprovodi, intabulacionih ili tapijskih knjiga itd.
Dakle, apelujem da se time posebno pozabavimo, jer ćemo doći u takvu situaciju da sve ono što mi ovde propisujemo, sve ovo što donosimo ne može biti primenjeno, jer ćemo najverovatnije imati tihi, ako ne i javni bojkot radnika u pravosuđu zbog lošeg materijalnog stanja. Ako mi verujete na reč, iste smo struke, iste smo profesije, zaobilazim sudove i ne volim da uđem u sudove, jer me svi pitaju da li ovde iznosim njihove stavove i da li ikada sa ministrom progovorimo oko ovog veoma teškog materijalnog položaja. Evo, uzeo sam za obavezu i slobodu da to ovde javno kažem.
Što se tiče ovih zakona, najbitniji je zakon o prekršaju koji za sobom vuče ove četiri izmene i dopune. Mogu da kažem da je zaista taksativno navedeno, da mi poštujemo direktive i uputstva EU, ali smatram da ovde na neki način treniramo demokratiju donoseći ovakve zakone, a sa druge strane nema povratnog dejstva od onoga što ovde javno iskažemo, a to je da ustanemo u odbranu pravničke delatnosti, i vi ministre i svi mi poslanici, jer se drastično krše prava optuženih ili prava pritvorenih u Haškom tribunalu, kao što je to slučaj sa potpredsednikom srpske Vlade.
Sve nam građani mogu oprostiti, ali ovo, gospodine ministre, nikad nam neće oprostiti. Nismo javno ustali u odbranu osnovnih prava, a svim ovim zakonima štitimo prava kako okrivljenih u krivičnom postupku, tako sada i okrivljenih u prekršajnom postupku.
Što se tiče Predloga zakona o prekršajima, mogu da kažem nekoliko stvari, a to je da je dobra činjenica da mi objedinjavamo ovde sudijske funkcije, dobra je činjenica da uvodimo jedinstven drugostepeni organ. Uticaće to na drugostepeno postupanje organa, na ujednačavanje sudske prakse.
Ima stavova sa kojima SRS ne može da se složi. Naime, ne možemo se složiti sa pojmom prekršaja koji je dat dosta prosto i jednostavno, da je prekršaj protivpravno skrivljena i izvršena radnja koja je propisom nadležnog organa određena kao prekršaj. Znamo da i u osnovi krivičnih dela i u osnovi prekršaja je i ta protivpravnost, i ta odgovornost. Šta je onda prekršaj? Mi ne znamo šta je prekršaj.
Dakle, zalažemo se da se ipak pomene da je to jedna povreda javnog poretka koji smo mi ustanovili zakonskim propisima ili na drugi način propisima. Dakle, počev od toga do onoga da opšta svrha propisivanja sankcija u prekršajnom postupku nije na adekvatan način navedena, jer kaže se da opšta svrha propisivanja, izricanja kazni je da građani poštuju pravni sistem i da niko ubuduće ne čini prekršaje, a nismo napomenuli da je i svrha da odgovorni i krivi budu pravično sankcionisani i da i oni zaslužuju određenu sankciju.
Što se tiče nužne odbrane, smatramo da je tu bilo dovoljno preuzeti određene norme iz Krivičnog zakonika, da se nužna odbrana, pre svega, odnosi na otklanjanje, od sebe ili od svoga dobra ili od drugoga i njegovog dobra, određene opasnosti. Isto se odnosi i na krajnju nuždu. To su mogle da budu preuzete odredbe, ali i suviše se suvoparno ovo uređuje ovim zakonom.
Nije mi jasno zbog čega je iz delova o prekršaju izbačena prinuda, gde govorimo o sili i pretnji, izostavljena je prinuda i kaže da nema prekršaja ako je radnja propisana kao prekršaj učinjena pod uticajem sile, pretnje, a izostavljeno je prinude.
Dalje, možemo da kažemo da u pogledu ovih činjenica koje su jako bitne, to je da se pretpostavka nevinosti ne pominje, kao što se ne pominje ni u Krivičnom zakonu. Još bih napomenuo da ovim zakonom nije na adekvatan način regulisana procesna materija, jer se nešto preuzima iz Zakonika o krivičnom postupku, a nešto se još i ostavlja iz prethodnog Zakona o prekršaju.
(Predsednik: Vreme.)
Kada imamo sve te činjenice u vidu, moramo reći da ovaj zakon poboljšava uređenje prekršaja, ali uz one amandmane koje smo podneli, naravno, ukoliko ova skupština ovo prihvati ili ako nadležni ministar prihvati, smatramo da ćemo imati jedan kvalitetniji zakon.

Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem načelni zajednički pretres o: Predlogu zakona o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom, Predlogu zakona o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova i Predlogu zakona o prekršajima.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda, Predlog zakona o javnim putevima, sutra u 10,00 časova.
Radićemo do završetka načelne rasprave Predloga zakona o državnoj revizorskoj instituciji.
Zahvaljujem svima na odgovornosti i efikasnosti u današnjem radu.