Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Vjerica Radeta podnela je amandman na nadnaslov iznad člana 12. i član 12.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, noćas posle rada od 15 časova uzmem da prelistam današnje novine i u jednim novinama vidim naslov: "Umesto vakcine za grip, 300 - 400 grama voća dnevno". Naravno, ne bi to bilo ništa strašno da je to bio predlog nekog ko se samo sa aspekta medicine, nauke bavi tim, to verovatno jeste tako, ali zamislite da je to preporuka ministra iz Vlade Republike Srbije, gospodina Tomice Milosavljevića. Tu me asocirao na Kori Udovički i ono vreme kada je predlagala da se prodaju stanovi da bi se platila struja.
Gospodine ministre, da li vi pratite statističke podatke, koji naravno nisu ni blizu stvarnom stanju u životu, da li znate da je 20% građana Srbije siromašno i još 30% na ivici siromaštva? To su statistički podaci, a statistika ne može da prati dnevne promene u negativnom smislu u toj oblasti. Na koga ste mislili kada ste preporučivali 400 grama voća dnevno, puta četiri člana porodice, kamo sreće da to građani Srbije mogu, verujem da bi to radili i bez vaše preporuke i bez bojazni od gripa, da bi to svakodnevno radili jer bi to bilo moguće i normalno.
Dakle, ponašate se kao i ostali ministri u Vladi Srbije. Ovde slušamo već nekoliko dana vašeg kolegu Mlađana Dinkića, koji kaže, preti zdravstvenim radnicima, prosvetnim, radnicima uprave, pravosuđa da će im povećati platu samo pod uslovom ako smanje broj zaposlenih, a onda dobijamo podatke kako ste u beogradskoj Direkciji naglo sa 80 na 120 povećali broj zaposlenih i to sve, zamislite, čudna mi čuda, iz stranke G17 plus.
Naravno, znamo mi poodavno da je ovaj fond interesantan. Sećate se kako se Čedin tast Savić grabio za ovaj fond i kakve je sve materijalne koristi iz toga izvukao i zato nam nije čudno, nismo iznenađeni da vi, ministre, vaše partijske drugove gurate u ovaj fond. Onda imate nekog Vladana Ignjatovića, koji ima čak veću platu od načelnika zato što je vaš partijski prijatelj; čovek je sada na redovnom odsluženju vojnog roka, a Direkcija mu i dalje plaća račun za mobilni telefon. Da li je to baš toliko važan lik da mora i dok je u vojsci da mu se iz državnih para plaća telefon, nešto nisam baš sigurna.
Čuli ste od kolege Paje Momčilova kako se nezakonito donosi lista, kako se ne konsultuje, što bi bilo obavezno, Komisija za farmakoekonomiju. Mnogo smo dobili podataka o nezakonitostima, o kriminalnim radnjama, ali bukvalno kriminalnim radnjama u ovoj oblasti. Participacija se primenjuje od 1. septembra 2005. godine bez odluke upravnog odbora, jer je odluka doneta 24. oktobra 2005. godine. Možda to tako i treba da bude, ali ne može pre odluke upravnog odbora.
Onda ovi razni projekti, interesantno je ko vam vodi ove projekte iz ove oblasti: projekat zdravstveni račun vodi stomatolog Milica Gajić sa Novog Zelanda, pa onda projekat finansiranja zdravstvene zaštite vodi Dragica Perušić, takođe stomatolog iz Kanade.
Vrlo interesantne i vrlo čudne pojave, gospodine ministre, i mi zaista očekujemo da ćete vi to nama ovde sve lepo da objasnite i da nam odgovorite na sva pitanja. Ali, ako ne znate onda ćete reći da ne znate, a ako znate da nam odgovorite tačno, a ne da obmanjujete javnost, poput vašeg kolege Dinkića.
Noćas u 1,00 sat, kada sam rekla da sam dobila poruku od nekog ko je prosvetni radnik da ga pitam zašto prosvetari još nisu dobili plate, on mi je rekao da to nije tačno, da su dobili. Jutros pre nego što sam pošla saznam da je rekao poluistinu, odnosno polulaž – platu su dobili samo zaposleni u srednjem obrazovanju, a ovi u osnovnom nisu i neće do daljnjeg. Dakle, samo da vas upozorim da mi vrlo brzo saznamo i ako ne znamo u momentu kada vi kažete nešto mi vrlo brzo saznamo kada ministar laže, ako laže, i naravno trčimo što pre da obavestimo javnost o tome.
Konkretno ovaj član 12, gde sam predložila u ime poslaničke grupe SRS da se briše naslov iznad člana i član 12, odnosi se na načelo javnosti. Vi ste ovde rekli da se načelo javnosti ostvaruje pravom osiguranih lica na sve vrste informacija u vezi sa pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i javnošću rada organa i službi Republičkog zavoda za potrebe osiguranih lica, organa i organizacija zainteresovanih za rad Republičkog zavoda.
Zašto mislimo da treba ovaj član da se briše? Naravno, ne zato što mislimo da sve ovo ne treba da bude javno, ali jednostavno, to je opšteprihvaćeno načelo i nema potrebe da se jedan strogo stručan zakon opterećuje ovakvim stvarima.
Imate još dosta takvih članova u ovom zakonu i onda dobijemo jedan ogroman zakon, a imamo loše iskustvo sa ovom vladom, kao i sa one dve prethodne – kada tako hoćete nešto da sakrijete, odnosno da se nešto provuče u nekom zakonu, onda opteretite zakon potpuno nepotrebnim normama, nekim opšte priznatim i poznatim načelima, koja su samo deklarativna, koja u suštini ništa ne znače.
Maltene pola ovoga što je ovde napisano čita se u novinama i zašto bi to bilo sadržano u zakonu. To je zato da se narodni poslanici, građani Srbije i neko ko slučajno uzme da pregleda "Službeni glasnik" kada ovo bude objavljeno izgubi u šumi ovih članova i u stvari ostanemo bez onoga što je suština. Zato će ljudi iz Srpske radikalne stranke, naše kolege koje zaista ovom materijom fantastično barataju, čuli ste i čućete još, upozoravati upravo na suštinske stvari i na suštinske probleme iz ovog zakona.
Vi ste ovde rekli da Vlada ne prihvata ovaj amandman iz istih razloga iz kojih ne prihvatate amandman na član 10, pa između ostalog kažete – načelo obaveznosti, kao i druga predložena načela (solidarnosti, uzajamnosti, javnosti, načelo stalnog unapređivanja kvaliteta itd.) su klasična načela na kojima se sistem obaveznog osiguranja organizuje. Pored toga, uobičajeno je u sistemskom uređivanju jedne oblasti pravnog života postaviti i načela na kojima se taj sistem uređuje. Dakle, sami ste rekli da je to uobičajeno, da nije obavezno. Sami ste u vašem obrazloženju rekli i ono što je obrazloženje mog amandmana.
Zašto mislim da bi bilo dobro, ministre, da prihvatite ovaj amandman i slične amandmane koje smo podnosili? Prvo, da se malo očisti zakon od ovih zaista suvišnih normi. Dakle, da ne budemo pogrešno shvaćeni, mislimo da javnost treba da bude zastupljena, ali nema potrebe da to bude u ovom zakonu jer bismo na taj način lakše govorili o onim strogo stručnim zakonima. Videla sam da ste prihvatili mnogo amandmana koje su vaše stranačke kolege podnele, gde su tražili brisanje članova, odnosno mnogo toga što ste predvideli zakonom da se to briše i da to bude regulisano podzakonskim aktom. Pretpostavljam da im je bio isti motiv.
Pitanje je šta od toga treba da se prihvati, a šta ne, ali kad čovek pogleda ovako debeo zakon uplašiće se od ovolikog broja članova i strana i takav zakon nije dobar. Vi niste pravnik, ovo ne upućujem vama lično, ali imate stručne službe koje o tome vode računa. Mi stalno ovde govorimo, zakoni moraju biti precizni, jasni, koncizni, nedvosmisleni i da se primenom zakona ne stvara mogućnost za zloupotrebe. Kad god je zakon preširok, kad god ima suvišnih normi, kad god ima neodređenih normi, evo prilike da neko sutra kod primene zloupotrebljava ovaj zakon.
Dakle, ministre, još jedanput poziv da prihvatite ovaj amandman.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 225. i 226. Poslovnika. Izvinjavam se što na prvi pogled možda to nema veze sa temom i paketom zakona iz oblasti zdravstva, ali nasilje je zdravstvena tema. Član 226. kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja i da ne nabrajam dalje, da ne oduzimam vreme.
Ja tražim i obaveštenje i objašnjenje i delovanje države; noćas je u Surčinu izvršen napad na Skupštinu opštine Surčin. Gomila ljudi tamo, naoružani su upali, na silu. Ljudi koji su zaposleni tamo su zaključani kao taoci. Ovo nije prvi put da se događa u Surčinu.
Sećate se, ne tako davno, kada smo polemisali sa Bogdanovićem, kada je ukinuo finansiranje opštine Surčin, sve dok demokrate ne preuzmu vlast, kada je dobijeno tumačenje Ministarstva za lokalnu samoupravu da nije u pravu, tada je morao da isplati, a sada su se demokrate opredelile za nasilje, za upad, ono što smo nekada gledali, što nam je poznato, a mislili smo da je za nama.
Zato tražim hitno objašnjenje, obaveštenje i intervenciju državnih organa da se Skupština opštine Surčin deblokira, odnosno oslobodi svih onih koji su na silu upali tamo. Tamo su zaposleni ljudi zaključani u kancelarijama i ne smeju da izađu napolje. Još jednom se izvinjavam, ali mislim da je i nasilje zdravstvena tema.
Prema tome, još jednom, tražim objašnjenje od nadležnih ministara i obaveštenje, a tražim i hitnu intervenciju državnih organa koja će omogućiti da tamo legalno funkcioniše Skupština opštine. Neka budu oni koji imaju većinu, uopšte me ne interesuje ko će to biti, ali omogućimo da se to uradi na demokratski, legalan način, a ne nasiljem, upadima i zatvaranjem radnika u prostorije. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Nadovezujem se na izlaganje moje partijske koleginice Vjerice Radete, koja je govorila o načelu javnosti. Načelo javnosti, kada je u pitanju ovaj fond, kome mi delegiramo pravo da raspolaže svim novcem maltene koji će biti potrošen za zdravstvenu zaštitu ubuduće, i te kako je kompromitovano. Zašto? Čitajte samo novine i videćete, kaže se: "Republički zavod za zdravstveno osiguranje u 2004. godini sve nabavke obavio je metodom direktnog pogađanja, dakle bez javnog oglašavanja i redovne tenderske procedure. Na taj način nabavljena je oprema i materijal čak za sedam miliona evra, 570 miliona dinara".
Mi ovde donosimo zakone, iscrpljujemo se često i gubimo vreme, ukazujući vama da često donosite nesvrsishodne, nepotrebne i neprimenljive zakone. Evo jednog tipičnog primera: kada se nabavlja sve ono što se nabavlja u zdravstvu, onda se to radi direktnom pogodbom.
Naravno, ima i objašnjenje od direktora Fonda da se na taj način mnoge zloupotrebe sprečavaju i da se na taj način dođe do najjeftinijih nabavki. Ali, ne slažu se sa tim predstavnici "Šeringa" koji ukazuju da kada je pegilovani interferon diskvalifikovan sa liste nije bilo razloga da se jeftiniji preparat i povoljniji za terapiju ne prihvati, na račun nekih smicalica jedne druge firme, neću da govorim koje, nije ni bitno.
Ne slažu se sa tim ni predstavnici "Magna farmacije", koji su uspeli jedva da spreče realizaciju jednog nepovoljnog ugovora.
Naime, o čemu se radi - pacijenti operisani od karcinoma, koji moraju da nose kesu za deteciranje, bili su naviknuti na nešto što je svetski standard i što je prva firma "Konvaltek", da imaju participaciju od strane Fonda za ta kvalitetna pomagala. Hvala bogu, to je sprečeno i o tome ne treba ni pričati.
Rečeno je kako se složilo sa takvim načinom rada i telo koje je odgovorno za javne nabavke. Zna se ko su odgovorni, direktor Uprave, a mi imamo Upravu za javne nabavke i Agenciju. Oglasio se direktor Uprave Predrag Jovanović, u listu "Danas" od 26. septembra i on kaže: "U prošlogodišnjem izveštaju Uprave za javne nabavke zdravstvo je označeno kao sektor koji već treću godinu zaredom beleži ozbiljan pad u uštedama". Znam, 10% javnih nabavki otpada na zdravstvo. Da li je to veliki procenat ili nije prosudite sami, ali doneli smo zakon da je obavezno da se ide na tender. Gospodin Jovanović se hvata za glavu i kaže – ne, nismo mi dozvolili da se čitave godine ide na direktno ugovaranje, mi smo samo za hitne i početne stvari intervenisali da se ide na direktno pogađanje, a ostale nabavke da se nabavljaju zakonskim i regularnim putem.
Ako ovaj član pledira na javnost, moraju i nabavke, koje su glavni deo aktivnosti našeg fonda, da budu podvrgnute tom principu. Zbog toga smo intervenisali i kazali da ne idemo na deklarativne članove i zbog toga smatramo da ih treba brisati, jer kada se čovek toga ne pridržava nema svrhe ni da opterećuje zakon, jer ga čini glomaznim.
Dakle, ovo što sam rekao – list "Danas", 26. septembar, a ovo drugo, list "Glas", i postoji datum, koga interesuje.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanik Nataša Jovanović podnela je amandman na nadnaslov iznad člana 13. i član 13.

Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni obor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović

Dame i gospodo narodni poslanici, nije potrebno da ste lekar ili da se bavite oblašću zdravstva, pa da vidite da su ovi principi koje je proklamovao ministar Tomica Milosavljević, koga trenutno nema ovde, iako je tek sat i nešto vremena u toku sednica... Ako bude ovako stalno istrčkavao i ulazio, znate, gubimo na kontinuitetu obraćanja i on bi trebalo nešto da pribeleži i eventualno da nam da posle odgovore.
Naslov iznad člana 13. i član 13, odnosno načelo zaštite prava osiguranih lica i zaštite javnog interesa, prvi stav, drugi i treći, samo su deklarativnog karaktera, kao iz vremena socrealizma, ništa konkretno tu ne stoji. Jednostavno, član da bi se celokupni zakon proširio i da bi izgledao što pompeznije i da ima mnogo toga da se kaže.
U stvari, naša osnovna zamerka, što je potencirao i dr Momčilov na Odboru za zdravlje, jeste što je zakon tako napisan, bez konkretnih rešenja, samo uopšteno, deklarativno. Imamo mnogobrojne druge primedbe na rad ministra i na negativnu selekciju od strane Ministarstva zdravlja koja se radi po gradovima Srbije, kako kod mene u Kragujevcu, tako i u svim gradovima, a mogu misliti kakva je situacija ovde, od VMA preko Kliničkog centra i tako redom.
On je rekao da, kroz načelo zaštite prava osiguranih lica i zaštite javnog interesa, socijalne kategorije, odnosno oni koji su na primarnoj zdravstvenoj listi osiguranika mogu apsolutno, po ovom zakonu, da očekuju u svakom trenutku da im bude pružena zaštita. Sada da vas pitam i da odete do prve zdravstvene stanice ovde u Beogradu, ne znam gde se nalazi, verovatno neka ulica iza ove Srpskih vladara, gde je najbliže i da vidite kakav je haos tamo.
Da li vam je poznat slučaj da u jednoj vojnoj ambulanti u Beogradu ljudi moraju da dođu, a isti je slučaj takođe i u jednoj beogradskoj opštini, u 04,00 ujutru na red da bi zakazali pregled kod lekara opšte prakse, a da ne govorim o zakazivanju specijalističkih pregleda? Juče su mi javili da je red za zakazivanje kod interniste nekoliko dana, za ljude koji imaju srčane i druge smetnje i to je pitanje, a da ne govorimo o participaciji koja se uvodi i za koju ministar smatra da je podnošljiva za ovaj opšti nivo zdravstvenog osiguranja.
Međutim, od jednog do drugog specijaliste, od bezazlenog snimka kuka ili noge, preko rendgena, za samo jedan takav opšti pregled penzioneru u Srbiji koji ima polovinu penzije 4.000 ili 5.000 dinara potrebno je 2.000 do 2.500 dinara, i uz dijagnozu koja mu se postavi na kraju, za lekove koje treba da kupi, sa listom, a o čemu je i dr Momčilov govorio, napravio je nakaradno ministar zdravstva.
Smatramo da uloga države mora da bude definisanija kada je u pitanju zaštita naših građana na mnogo bolji način. Sva prava koja su zdravstveni osiguranici imali do 2000. godine... A naročito posle toga, kada je ministar Tomica Milosavljević i celo okruženje oko njega krenulo sa ovim tzv. reformama to je potpuno obeshrabrilo stotine hiljada, da ne kažem milione ljudi u Srbiji kako da reše svoj zdravstveni problem.
Ako nemate nekog poznanika, prijatelja kod lekara opšte prakse, a da ne govorimo o drugom stepenu zaštite, o onima koji su lekari specijalisti ili ne daj bože da treba da vam se zakaže najbenignija operacija, vi ste u ćorsokaku i nemate mogućnost to da rešite kao običan zdravstveni osiguranik, zato što će da vas šalju iz jednog centra u drugi. Za one bolesnike u Kraljevu, a znam tamo konkretno jedan slučaj koji treba da dođe na nefrološku, odnosno Urološku kliniku u Kragujevcu da mu se urade određeni pregledi. Uz sve to, on je mlad čovek koji je zbog bolesti koja je prouzrokovala sve druge probleme, ostao bez vida, a nema 40 godina.
Pet puta, čak i uz intervencije nas narodnih poslanika, oni kažu – nema mesta, šta da radimo.
Dešava se da bez najave stave pacijenta u sanitet i kažu - hajde idi, a da vi uvedete participaciju za lečenja poput ugradnje bajpasa u Kamenici (to je zaista ustanova sa svetskim, ne samo domaćim, renomeom) od 5% za svaki dan proveden u Kamenici i za jedno izuzetno teško lečenje uvek, a takav je bilans u najvećem broju slučajeva sa pozitivnim ishodom. Nikada se ne zna šta sa tim ljudima može da se desi. Dakle, 5% za operaciju na otvorenom srcu i za bolesnika koji leži u šok-sobi i ne samo u Kamenici, nego bilo gde gde mora da preživljava najkritičnije trenutke. To je nešto što ne može niko normalan da razume.
Vi onda lepo poručite ljudima da država o najtežim bolesnicima ne želi da se brine, da mogu da se leče samo oni koji imaju para, oni koji nađu neke donacije, neka sponzorstva. I, uopšte me ne čude ovi silni i zaista žalosni i tragični apeli putem elektronskih medija, novina kada ljudi za svoju decu ili nekog člana porodice (i uglavnom su to Srbi sa Kosova i Metohije) traže pomoć.
Onda im lekari kažu da je sve to moguće i ostvarivo, ne da se po članu 13, kako ste vi to napisali ovde, zaštiti pravo osiguranika i zaštita javnog interesa, nego i da za neke operacije koje su ovde počele da se rade, ali za koje se čeka red preko veze, mogu da po komercijalnim cenama to urade u inostranstvu; onda su to desetine ili stotine hiljada evra.
A da ne govorimo o tome da je Tomica Milosavljević, kao ministar zdravstva, u Kragujevcu među lekarima ozloglašen zbog toga što je poznat kao tender majstor. On to ne radi samo u Kragujevcu, nego tako i na takav način sa farmaceutskim kućama vršlja i namešta tendere u celoj Srbiji. To građani jednostavno znaju i vide da tu samo dolazi do pretumbavanja od jednog do drugog, ništa konkretno, a oni časni ljudi i lekari za koje može da se kaže da su na najvišem etičkom nivou i pre svega kodeksu profesije za koju su se školovali i cenjeni su kod pacijenata, degradirani su. Oni nisu ni direktori, ni načelnici, njima se svašta, što bi ovi SPO-ovci rekli, spočitava, samo zbog toga što nisu pripadnici G17 i stranaka koje vrše vlast.
To je tragična slika naše današnje situacije u zdravstvu. Trebalo bi svi da se zabrinete nad ovom činjenicom. U ovom trenutku dok mi o ovome pričamo možda je neko od vaših rođaka ili, ne daj bože, neko od članova porodice morao da ode i zatraži osnovnu primarnu ili sekundarnu zdravstvenu pomoć, a da, sa bednim primanjima koja stižu neredovno, to mora sveukupno da plati u jednom danu za bolesnika 40, 50 evra.
Zna gospodin Vučićević, u Kragujevcu su, ne pitajući ministra, podigli participacije da je to bilo neverovatno.
Skoro da su udvostručili iznos i kažu – nama para treba, šta nas briga, ima mnogo ljudi i navaljuju ovde, regionalni smo centar i imamo rendgen, imamo magnetnu rezonancu, imamo skener. Ljudi moraju da dođu na pregled i rade se te i te vrste operacija. Kada su ljudi tamo došli, to su neke cene koje niko živ ne može da plati.
Poseban je odnos VMA, kao jedne od prestižnih ustanova, ne samo na našim prostorima, nego i uopšte u celom području, pa možemo da idemo i dalje i sa svojom opremljenošću i kadrom i sa onim šta mogu da urade.
Vidite, VMA je pre nepunih godinu dana potpisala ugovor koji se tiče operacije katarakte, koji se tiče operacije kuka i transplantacije bubrega, sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje. Međutim, veoma teško pacijenti iz unutrašnjosti dolaze u mogućnost da zakažu, ne krivicom tih ljudi sa VMA, jer i oni rade, na kraju krajeva sada, pošto se ide na potpunu degradaciju vojske, njih to sve hvata i doživeli su istu sudbinu, naročito zato što im je ovaj nesrećnik, sadašnji ministar Stanković ranije bio direktor. Ali, oni bi mogli da pruže mnogo više i ne samo za to što sam vam nabrojala, već stručni tim ljudi, a vi znate da je tamo zaposlen jedan mali grad, preko 10.000 ljudi, što lekara, što medicinskog osoblja, laboratorija.
Međutim, Ministarstvo uopšte ne želi da razmišlja u tom pravcu i da na takav način, kroz jednu intenzivniju saradnju od ministarstva prema VMA, a zatim davanjem mogućnosti da po najnižim mogućim cenama, mnogo nižim nego što je to u nekim privatnim klinikama, pacijenti dođu i reše svoj problem. Ja verujem, veoma uspešno, zbog toga što su ljudi koji tamo rade na dobrom glasu kod svojih kolega svuda da su i zbog opreme kojom raspolažu spremni da pomognu u svakom trenutku.
To su te stvari o kojima pre svega država treba da brine kada je u pitanju oblast gde građani očekuju mnogo – zdravstveno osiguranje. Svako je i dan-danas (a vi ste videli kroz ova dodatna osiguranja, sada su počeli malo agresivniji marketing da forsiraju na medijima u tom smislu), u ovom opštem haosu, pre svega zbog stresa kome su građani izloženi, a najveći uzročnik bolesti je upravo taj stres, zabrinut za sebe, svoje zdravlje, članove svojih porodica. Kakav zakon planirate da donesete, kako nam je obrazložio od člana do člana ministar, apsolutno ništa novo i ništa povoljno nećemo dobiti za naše građane, za sve nas, a sve ono što je bilo izuzetno povoljno stavljeno je van snage, počev od petooktobarskog propalog puča od 2000. godine pa naovamo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Pre nego što pređemo na sledeći amandman, obaveštenje da će se 58. sednica Administrativnog odbora održati danas u 12 časova.

U pitanju je sudija Goran Kostić iz Paraćina, traži se odobravanje pritvora.

Narodni poslanik Zlatan Jovanović podneo je amandman na nadnaslov iznad člana 14. i član 14.

Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Miroslav Nedeljković.

Ovaj član 14. kada se pročita, zaista lepo zvuči. Kaže se: "Načelo stalnog unapređivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruje se praćenjem savremenih dostignuća u oblasti obaveznog zdravstvenog osiguranja i sprovođenjem mera i aktivnosti kojima se u skladu sa razvojem sistema zdravstvenog osiguranja", sada ovo naglašavam, "povećavaju mogućnosti povoljnijeg ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog oisguranja za svako osigurano lice."
Dakle, ovo zaista lepo zvuči i neko ko čita uvodna načela pomisliće da novi zakon o zdravstvenom osiguranju znatno proširuje mogućnosti zdravstvene zaštite za praktično sve građane Srbije. Međutim, dovoljno je da se podsetimo kako je i zašto i kojom brzinom Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju stavljen na dnevni red, pa da shvatimo da ovde zaista apsolutno nema nikakve veze između namera koje su pobrojane u uvodnom delu zakona i onoga što osiguranike čeka u praksi. Vi znate da je zakon o zdravstvenom osiguranju navrat-nanos stavljen na dnevni red po diktatu MMF-a, isto kao i zakon o budžetu.
Naime, nije postignuta saglasnost oko produženja tog ugovora sa MMF-om, zato što ta organizacija zahteva smanjenje javne potrošnje u Srbiji, kako kroz potrošnju kroz budžet, tako i kroz fondove, među kojima je Republički zavod za zdravstveno osiguranje i on je posebno naveden kao izvor neracionalnog trošenja sredstava.
Dakle, sa jedne strane imamo obavezu da smanjimo javnu potrošnju kroz smanjena prava osiguranih lica u sistemu zdravstvene zaštite, a sa druge strane imamo ove uvodne članove u Predlogu zakona o zdravstvenom osiguranju, gde u članu 14. kažu da će se povećati mogućnost povoljnijeg ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za svako osigurano lice.
Mislim da ovo licemerje nije bilo potrebno predlagaču. Naravno da od naroda ne treba kriti kakva je zaista situacija u privredi, u ekonomiji ove zemlje. Ako smo već ušli u dugogodišnji aranžman sa MMF-om i moramo prihvatite neke njihove diktate i ucene, nema potrebe to kriti od javnosti. U principu, kod ovog zakona mi ne bismo napadali tu našu poziciju, ali zaista smatramo dvoličnim da smanjujemo prava, a sa druge strane tvrdimo da ta prava povećavamo.
Primer je član 45. zakona, koji će tek doći na dnevni red kroz razmatranje amandmana, gde su uvedene znatne restrikcije kod obezbeđivanja 100% plaćanja korišćenja zdravstvenih usluga. Primera radi, stare osobe su do sada uvek bile 100% osigurane, granica je 65 godina ili u nekim slučajevima bilo je 70 godina, a sada se briše starosna granica i kaže se da će stare osobe samo ako su teško telesno ili duševno ometene u razvoju biti zaštićene sa 100%. To je jedna žestoka restrikcija.
Sve se navalilo na najstariju populaciju u Srbiji. Sa jedne strane im se ekonomski položaj pogoršava kroz izmene Zakona o PIO, a sa druge strane njihovi izdaci po osnovu zakona o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti se povećavaju, tako da, kao što rekoh, naši građani treba da znaju šta ih čeka, a ne da pričamo da nas čeka poboljšanje na svim planovima, na svim nivoima, a u stvarnosti se dešava suprotno.