Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.

Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Momir Marković je u ime Srpske radikalne stranke podneo amandman na član 33. gde stoji da se u stavu 1. reči "prevencije i" brišu.
Znači, definisano je da pravo na zaštitu u slučaju nastanka bolesti i povrede van rada obuhvata zdravstvenu zaštitu u pogledu prevencije i ranog otkrivanja bolesti, zdravstvenu zaštitu u slučaju trudnoće, porođaja, i u postnatalnom periodu.
Tu je obrazloženje Vlade potpuno jasno da se amandman ne prihvata iz razloga što prevencija i rano otkrivanje bolesti predstavlja osnovu sistema zdravstvene zaštite, odnosno na prevenciji bolesti, a ne samo na lečenju nastalih bolesti, počivaju savremeni sistemi organizovane zdravstvene zaštite, što zaista nije sporno i tu je Ministarstvo potpuno u pravu.
Oni onda definišu u obrazloženju da osnovna delatnost primarnog nivoa organizacije zdravstvene zaštite koja se obavlja u okviru domova zdravlja počiva upravo na prevenciji. Apsolutno postoji saglasnost što se toga tiče, jer domovi zdravlja jesu mesto gde građani prvo traže lekarsku pomoć. Oni su nezamenljivi zbog prevencije lečenja i negde oko 80% bolesti koje danas pogađaju čoveka rešavaju ti zdravstveni centri.
Mi tu ne bismo imali nikakve zamerke da budžetom za 2005. godinu domovi zdravlja u Srbiji skoro nisu opljačkani za šest milijardi dinara, a na koji način? Zbog toga što je za domove zdravlja u martu prošle godine predviđeno oko 28,8 milijardi dinara, ali je kasnije, negde krajem prošle godine, ministar zdravlja Tomica Milosavljević promenio takvu odluku, tako da je dodelio negde samo oko 23,1 milijardu dinara.
Ministar zdravlja je bez javne rasprave, bez objašnjenja ukinuo domovima zdravlja gotovo šest milijardi dinara. Tako je budžet za primarni sektor, odnosno za domove zdravlja, gde smo se složili da su najbitniji kada je u pitanju preventiva, za tekuću godinu smanjio na 23,1 milijardu dinara.
Ne znam kako je moguće da za samo nekoliko meseci uvaženi ministar smanji potrebe najvećeg i najbitnijeg sektora zdravstva, a u isto vreme on je bolničkom sektoru povećao za 17 milijardi dinara, pa je bolnički sektor, odnosno fond koji izdvaja za bolnički sektor, umesto 21,9 milijardi, a to je izglasano u martu 2004. godine, za 2005. godinu dobio 38,6 milijardi dinara. On je shvatio da je negde 17 milijardi dinara potrebno više, odnosno skoro 200 miliona evra.
Kada je u pitanju SRS, uopšte nije sporno što se daje bolnicama.
Ali je problem u činjenici da je ministar izmenom budžetskih sredstava napravio temelje potpuno promenjenog odnosa između primarnog i sekundarnog zdravstvenog sektora.
Ministar zdravlja je dao obrazloženje da je za bolnički sektor planirana 41 milijarda dinara, a za primarni sektor 24 milijarde i još 16 milijardi za lekove u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Normalno je da se za bolnice izdvaja više, jer u njima prethodnih godina nije bilo ni lekova ni sanitetskog materijala, izjavio je naš uvaženi ministar.
Prvo, lekovi se ne mogu podvoditi pod kategoriju primarne zdravstvene zaštite, jer su u budžetu posebno odvojena sredstva za lekove. Sa druge strane, ne sećam se da je uvaženi ministar do sada obavestio javnost da bolnice godinama nisu radile, odnosno da nemaju zavoje i lekove. Ta potreba se tek posle godinu dana pojavila. Zbog toga je ova razlika od 200 miliona evra.
Ako se vratimo na početak mog izlaganja, da se manje-više 80% zdravstvenih usluga upravo daje u domu zdravlja i da tamo radi oko 65% zaposlenih u zdravstvu, od 130.000 koliko ih ima, smatramo da smanjenje budžeta u tom pogledu može da uvede u otpuštanje kada su u pitanju zdravstveni radnici u domovima zdravlja.
Ako znamo da je činjenica da su između 70 i 80% specijalisti, a lekara opšte prakse je između 20 i 30%, iako je u svetu potpuno drugačiji odnos, za primarnu zaštitu koja je zvanično proglašena kao prioritet Vlade Republike Srbije, pa i sam naš ministar zdravlja više puta je to istakao, do tada na tom polju ništa nije urađeno. Smatramo da na ovaj način prevencija sigurno ne može da zauzme pravo mesto, kako je ovim članom zakona Ministarstvo želelo da uradi.
Inače, uopšte nije sporno da su redovni preventivni godišnji pregledi neophodni, da je preventivno razmišljanje najbitnije u medicini, jer samo na taj način mogu da se izleče mnoge bolesti. Znamo svi da kancer nije neuništiv ako se blagovremeno otkrije. Nažalost, mnogi ljudi dođu tek kad je kasno. Ali, moramo da znamo, baš zbog toga što kada je prevencija u pitanju postoje mnoge liste čekanja, koje se jedino preskaču plaćanjem, da je veliki problem.
Ako posmatramo izveštaj Svetske banke kada je u pitanju srpsko zdravstvo, definisano je da analiza siromaštva, koju je uradila Svetska banka za 2004. godinu u Srbiji, kaže da je 45% ljudi koji nisu otišli kod lekara iako su bili bolesni kao razloge navelo da je zdravstvo preskupo. Dva puta je više siromašnih nego onih koji to nisu. Naveli su da ne odlaze kod lekara zbog toga što je cena odlaska kod doktora za njih prepreka da potraže pomoć kada su bolesni. Dakle, pored prevencije i te kako je bitno da postoji adekvatna nega ljudi koji nemaju materijalne mogućnosti da im se blagovremeno pruži. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.

Dame i gospodo, mislim da je amandman na član 33. stav 1. potpuno jasan, treba ga samo pročitati – pravo na zdravstvenu zaštitu u slučaju bolesti i povrede van rada obuhvata zaštitu u pogledu prevencije, ranog otkrivanja itd. Ne možemo govoriti o prevenciji kada je došlo do povrede ili kada je došlo do bolesti.
Prema tome, jasno je da je amandman potpuno smislen, s tim što bih se nadovezao na nešto što je gospodin ministar govorio malopre – radi se na transplantacijama, što čestitamo, ali transplantaciju jetre Božidar Radević je uradio i pre 2000. godine u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dragiša Mišović". Što se tiče toga, to nimalo ne opravdava, uz sve poštovanje, katastrofalnu situaciju u kojoj se srpsko zdravstvo nalazi.
Mislim da gospodin ministar treba da se obavesti da televizija prenosi ovu sednicu Skupštine i da građani Srbije jako dobro znaju u kakvom je stanju srpsko zdravstvo, kakav je haos. Znaju jako dobro koliko treba da čekaju, gde treba da plaćaju, jer negde plaćaju a negde ne plaćaju. Znaju jako dobro kakva je korupcija u zdravstvu. Znaju sve ono što je svakako veliko zlo, protiv koga svi zajedno treba da se borimo i izborimo. Znaju za nezadovoljstvo i lekara i pacijenata.
Prema tome, neka transplantacija je nešto što je, uz svaku pohvalu, urađeno u Srbiji i nije urađeno prvi put ovde, nego je to urađeno i pre 2000. godine i to ne može da obriše i izbriše sumornu sliku o srpskom zdravstvu uopšte.
Ovde se govorilo o prevenciji. Ono što je izuzetno važno pomenuti, o jednoj tako značajnoj stvari kakva je prevencija ne možemo govoriti ako na televiziji imamo reklamiranje cigareta, alkohola i svih ostalih stvari koje smo zakonom zabranili; o toj prevenciji nema ni govora i to je samo još jedna priča o nečemu što je već viđeno u Srbiji. Hvala.

Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Miroljub Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću, po običaju, vrlo kratko o amandmanu nešto reći. Želim da stavim primedbu da je amandman podneo čovek koji nije zdravstveni radnik i njemu nije zameriti što je ovaj amandman podneo, ali zameram mojim kolegama iz poslaničke grupe, koji mu nisu objasnili šta je to prevencija. Brisati prevenciju iz prava na zdravstvenu zaštitu je vrlo smešan amandman.
S druge strane, kolega Cvetanović upravo je sam sebe demantovao, u smislu da ovo nije trebalo, ali nešto drugo je počeo da priča. U vezi sa tim je pomenuo listu čekanja u prevenciji, što je neverovatno. Lista čekanja u prevenciji ne postoji.
S druge strane, problem sredstava za funkcionisanje primarne zdravstvene zaštite upravo ćemo rešiti usvajanjem novog zakona o zdravstvenoj zaštiti. Naime, ovim zakonom o zdravstvenoj zaštiti, koji će biti posle ovoga u proceduri, planiramo da glomazne i nefunkcionalne zdravstvene centre ukinemo i da domove zdravlja damo pod lokalnu samoupravu, odnosno osnivači da budu lokalne samouprave, upravo zbog racionalizacije samog preventivnog delovanja i glavne uloge domova zdravlja.
Ovom prilikom, nećete da mi zamerite, želim da poručim mojim građanima Aleksandrovca, Župe da ćemo usvajanjem ovog zakona upravo dobiti samostalan dom zdravlja u Aleksandrovcu, što je predizborno obećanje stranke G17 plus.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, replika.

Po amandmanu bih govorio duže, a replika traje kraće, pa da budemo efikasniji, što kaže kolega Marić. Javljam se povodom izlaganja kolege Marića. Narodna skupština nije ekspertska organizacija. Suverenitet naroda koji se ostvaruje u Narodnoj skupštini crpi se iz kolektivizma. Smatra se da nije potrebno biti ekspert da bi se o nečemu raspravljalo, a postoje stručne službe koje nama stoje na usluzi. Znači, to što se tiče Narodne skupštine, pa je sasvim u redu što je kolega ovo postavio, jer je ovo stvar logike, a ne struke.
"Pravo na zdravstvenu zaštitu za slučaj nastanka bolesti", bolest je nastala, tada više nema prevencije, "i povrede van rada obuhvata zdravstvenu zaštitu u pogledu prevencije i ranog otkrivanja bolesti, zdravstvenu zaštitu u slučaju trudnoće, porođaja" itd.
Molim vas, elementarna logika je, poslanik je dobro uočio, ako bolest nastane suvišno je da se priča o prevenciji. Ne znam da li je i to sada nešto reformski novo. Sada nas vi ubedite kako je to nešto novo da se i mi naučimo. To je stvar elementarne logike. Zato je i mogao poslanik da interveniše. Na čast će biti onima koji će ovo ostaviti i koji ovo nisu prihvatili.
Lepo se kaže – pravo na zdravstvenu zaštitu za slučaj nastanka bolesti. Kada nastane bolest prevencije više nema, a govori se o drugim članovima i o prevenciji, i daleko od toga da naš poslanik o tome ne zna ništa. Zna on, izgleda, više od predlagača. To je sada čudno. Šta je bilo na Odboru objašnjenje, kaže – to su stručne službe kazale. Svaka čast tim stručnim službama, pravnici se izvukoše, a koji su to stručnjaci lekari dozvolili da ne vladaju osnovnim, elementarnim, logičnim stavovima ne znam, to treba videti, voleli bismo da čujemo objašnjenje. Kolega je branio, mi smo na neki način osporavali i trebalo bi i bilo bi lepo da čujemo predlagača, to bismo jako voleli.

Hvala, reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, replika.

Uvaženi kolega je spomenuo moje ime i prezime, govoreći da sam ja sam sebe demantovao, što apsolutno nije tačno. Ja sam o prevenciji govorio u pozitivnom smislu, ali da nije primereno da u ovom članu zakona stoji, i na taj način obrazložio gde je 200.000 evra iz primarne zdravstvene zaštite, odnosno što je upućeno domovima zdravlja a otišlo je u sekundarnu, odnosno tercijarnu zdravstvenu zaštitu, s jednog aspekta.
Vaša druga primedba da za prevencije postoje liste čekanja – sve zavisi o kojim bolestima se radi. Ako imate magnetnu rezonancu, sada ako želite da uradite u Kamenici, potrebno je da čekate najmanje šest meseci. Koje su indikacije da to treba da se uradi, uvek treba to da se proceni. Možda je ta magnetna rezonanca potrebna da se uradi da bi se preventivno delovalo na neku bolest koja je sistemskog karaktera i obuhvata čitav organizam, počev od kardiovaskularnog sistema do egzoltamusa kao manifestacija određene bolesti može da se pojavi, tako da nekada lečite primarnu bolest, a nekada preventivno delujete na neku bolest koja se kasnije manifestuje. Hvala.