Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije ja sam u ime SRS podneo amandman na član 29. Predloga zakona o zdravstvenoj zaštiti koji glasi: reč "pacijent" se zamenjuje rečju "građanin".
Mislim da je rešenje koji nudi moj amandman mnogo prikladnije, jer su i zdrave osobe predmet zbrinjavanja zdravstvene službe. Kada se kaže "pacijent" to se odnosi na već bolesnog čoveka, pa zato ja insistiram da to bude "građanin".
Gospodine ministre, složićete se kada se kaže "pacijent" da se misli na bolesnog čoveka, a to znači da se ovaj zakon odnosi samo na bolesne ljude. Ipak mislim da je pravilnije reći "građanin", jer svi ljudi, i zdravi i bolesni, imaju pravo na izbor svog lekara, a takođe mogu i da se obrate lekaru i kada su zdravi, radi nekog saveta ili prevencije bolesti. Prema tome, ne vidim razlog zašto ovo ne biste prihvatili, jedino ako je razlog to što je amandman došao od poslanika iz Srpske radikalne stranke.
Znači, svaki građanin ima pravo na slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora stomatologije i zdravstvene ustanove, odnosno slobodan izbor različitih medicinskih procedura u skladu sa zakonom, na osnovu odgovarajućih informacija o mogućim rizicima i posledicama po zdravlje pacijenata.
Savremena i uspešna primarna zdravstvena zaštita bitno zavisi od integralnog pristupa prema osnovnim jedinicama kojima se pruža zaštita. Jedinice su: pojedinac tj. građanin, porodica i lokalna društvena zajednica. Zdravstvena politika u ovom predlogu zakona potpuno zanemaruje značaj i ulogu porodice u vaspitanju, promociji zdravlja, pomoći i podršci kod poremećaja zdravlja različitog intenziteta.
Poremećaji zdravlja nastaju u porodici i u njoj se i dovršavaju. Funkcionisanje porodice u odnosu na mentalno i fizičko zdravlje tj. porodična medicina mora se podržati i unaprediti na pravi način i organizovano, uostalom to je i stav Evropske unije. Stoga porodično zdravlje ima centralno mesto prema kome treba da bude usmerena zdravstvena politika i organizacija zdravstvene službe na primarnom nivou.
Unapređenje rada u primarnoj zaštiti bitno zavisi od integralnog pristupa zaštiti pojedinca, porodice i lokalne društvene zajednice. Treba podsetiti da primarna zaštita predstavlja noseći stub u sistemu zdravstva i da svi projekti i programi rađeni u saradnji sa međunarodnim institucijama favorizuju taj segment službe, jer ekonomska nauka lako dokazuje da su društveni troškovi prevencije niži od direktnih i indirektnih troškova lečenja.
Na osnovu svega iznesenog mislim da bi gospodin ministar trebalo da prihvati ovaj moj amandman, jer je zaista ispravnije reći "građanin" nego "pacijent". Ja se nadam, gospodine ministre, da sam uspeo da vas ubedim da je ovo rešenje bolje.

Zahvaljujem se gospodinu Vukoviću. Izvolite, reč ima narodni poslanik Vladan Vučićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da nije važno, a postoje neki uobičajeni termini; jedan od uobičajenih termina za lekare i za zdravstvenu zaštitu jeste da onaj ko dođe kod lekara jeste pacijent. Da li će stajati "građanin" ili će biti "pacijent", suštinu zakona sigurno neće promeniti. Znate, ima onaj uobičajeni termin kod Zakona o trgovini, pa kaže – zaštita kupca. Ne kaže zaštita građana, nego zaštita kupca. I to sigurno neće ništa suštinski promeniti. Nije ništa strašno ni promeniti to u ovom zakonu, ali ne menja suštinu ovog zakona.
U prethodnom članu kada je takođe rečeno prava građana u zdravstvenoj zaštiti, ili ljudska prava, kako to piše ovde u zakonu, ljudska prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti i prava pacijenata, pravo da vam kažem mišljenja sam da je na neki način ovo "ljudska prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti i prava pacijenata" kompletnije, upravo u odnosu na ovaj član 26. koji to reguliše.
Ono što je za mene kao poslanika, lekara i građanina bitno, bitno je ono što proizilazi dalje iz ovog člana 26, pa i iz člana 29. da prati zakon do njegovog zadnjeg člana. Bitno je da se to ispoštuje. Ono što bih mogao možda zameriti ovom članu 29, to je da nije decidirano ovde rečeno, pa kaže: "Svaki pacijent ima pravo na slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora stomatologije i zdravstvene ustanove, odnosno slobodan izbor različitih medicinskih procedura, u skladu sa zakonom, na osnovu odgovarajućih informacija o mogućim rizicima i posledicama po zdravlje pacijenta"; mi znamo da imamo ovde i privatnu i društvenu praksu, pa nije izjednačio privatnu i društvenu praksu. To bi za mene možda bila zamerka, slobodan izbor kako u privatnoj, tako i u društvenoj praksi ili zdravstvenim ustanovama.
Inače, sam naziv "pacijent" ili "građanin", to bismo sada mogli reći da nije šija nego vrat, jer u stvari pacijent jeste građanin.
(Dobacivanje iz sale: Pacijent je bolestan čovek.)
Ne mora biti, ne idu samo bolesni kod lekara, idu i zdravi, ali idu i da vide da li su bolesni. Niko ne ide iz nekog hira, nego ide da vidi, da proveri.
To je jedan uobičajeni termin koji se godinama unazad provlači i ne vidim to kao veliki problem. Naravno, sve se može promeniti, ne menja suštinu zakona, ali ono što je važno meni kao čoveku i lekaru jeste da upravo ovaj član prati do kraja sve ostale članove i da bude ispoštovan od samog početka zakona, pa do završetka i do njegovog zadnjeg člana.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa delom izlaganja mog prethodnika da treba izjednačiti privatnu praksu i zdravstvene ustanove, u smislu zdravstvene zaštite, ali možete uvijati u bilo kakve oblande, neke stvari se ipak ne mogu preformulisati, da ne kažem sakriti. Građanin je građanin, pacijent je građanin koji je oboleo pa je došao u zdravstvenu ustanovu da traži pomoć, da traži lečenje i lek. Prema tome, građanin može birati lekara. Pacijent više nema vremena da ga bira, jer je bolestan i hitno mu treba zdravstvena usluga.
Ako je neki od amandmana jasan onda je ovaj amandman jasan i ovaj amandman ide u svrhu popravke ovog teksta koji je poprilično debeo, ali je pitanje koliko je vredan jer debljinom se ne postiže kvalitet. Videli ste kada smo raspravljali o budžetu, budžet je ovoliki i od kada se ministru Dinkiću prohtelo da bude nobelovac on sve deblje budžete piše, a sve je manje para za građane.
Prema tome, ne vidim razloga zašto ovaj amandman ne treba usvojiti i zašto ne promeniti reč "pacijent" u reč "građanin". Jeste građanin budući pacijent, jeste i pacijent građanin, ali građanin nije pacijent dok nije potrebno, dok ne ode kod lekara, dok ne oboli, dok ne zatraži zaštitu, lečenje.
Da se vratim na temu koju sam malopre počeo, tim pre što će mnogi građani u Srbiji, zahvaljujući tome što su ovi vaši prijatelji 1999. godine sručili nekoliko stotina hiljada tona eksploziva i nekoliko desetina hiljada tona osiromašenog uranijuma na Srbiju, biti budući pacijenti. Zato sam rekao ministru da mnogo više pažnje, mnogo više sredstava, mnogo više nauke mora da se usmeri u taj segment koji se odnosi na kancerogena oboljenja.

Meni su rekli da se nešto kreči, da bi bilo dobro od tri do četiri dati pauzu. Što se mene tiče, mogu da dam i sada pauzu.
Samo da saslušamo koleginicu i onda ću dati pauzu.

Pošto govorimo o ovom zakonu, za koji smatram da je vrlo stručan, nisam smatrala da treba da se javim pošto zdravstvo apsolutno nije moja struka. No, kako smo ušli u potpuno laičke i neke vode koje se ne odnose na ovaj zakon, ovde moram da prokomentarišem jednu stvar koja se stalno vrti – pacijent ili građanin.
Pacijent nije onaj ko je bolestan. Pacijent je onaj ko traži usluge u medicini. Mogu da budem trudna, nisam bolesna, tražim uslugu u zdravstvu. Pacijent je i životinja kod veterinara, a nije građanin. Tražite vakcinu... Vidim da ste se jako promenili i jako živnuli na pomen trudnoće, ali hajde da potražimo neki drugi primer koji je jednostavniji. Kada dolazite po vakcinu vi ste zdravi jer ne možete da primite vakcinu ako ste bolesni, ali opet tražite zdravstvenu uslugu. Dakle, ovde je u pitanju pacijent, a on je naravno i građanin, ali to nema veze sa ovom pričom i hajde da se vratimo zdravstvu.

Izvolite, doktore.

Nadam se da se završilo ovo krečenje, da ćemo moći da dobijemo pauzu koja nam sleduje, da nas nećete, ne vi lično nego neko preko vas, mrcvariti ovde i terati da radimo pet sati, a znate kojim tempom radimo i koliko smo već ovde.
Poštovana koleginice, poštujem što ste izašli, pozdravljam i voleo bih da ima više javljanja naših građana. Pacijent je neko ko ima problem i on se javlja...
Gospođo uvažena, nisam vas prekidao, uzdržite se, molim vas, ne vređam vas, nema potrebe da dobacujete, vi ste kulturna žena, nemojte da vas strast povede pa da vi i ja sada ovde polemišemo, nema potrebe.
Patient znači pažnja, moraš nekome ukazati pažnju, a kada kažete građanin... Zašto se kaže građanin, zašto insistiramo? Ne da bismo se nadmudrivali sa Ministarstvom, sa vama. Zdravlje je ljudsko pravo, po Konvenciji o ljudskim pravima koju su donele Ujedinjene nacije svaki čovek ima pravo na zdravlje.
Prevencija i promocija zdravlja je danas nešto što je ideal. Ne treba lečiti i ovaj zakon ne treba da bude zakon o bolestima. Naš ministar je lepo jedan princip ugradio u zakon o zdravstvenoj zaštiti, o osiguranju, pa je rekao – ne pravimo zakon o bolestima, nego pravimo zakon o zdravlju. Bolje je ne biti bolestan, sprečiti da do bolesti dođe i to je intencija. Zato se građanin stavlja tu.
Kod nas ne možeš da kažeš - ljudi, naša država je građanska, Srbija je po našem Ustavu država građana, nije srpskog naroda, što mi radikali zameramo na neki način, što nije to prvo pa drugo, pa onda ako hoćete da govorite o promociji zdravlja i prevenciji vi govorite o građanima. To nije sitna stvar. To znači jedno opredeljenje ne za lečenje i za bolest, nego za suzbijanje bolesti.
Mislim da ni predlagači ne misle drugačije, nego su opet nekim sticajem okolnosti davali drugačija rešenja i mislim da i oni misle kao i mi.

Reč ima ministar.