Reč po amandmanu ima gospodin Laslo Varga. Izvolite.Samo obaveštenje: radićemo do 19.30 časova, zbog prenosa.

Poštovani gospodine potpredsedniče, gospođo ministarka, pošto je prošlo otprilike dva ili dva i po sata od uvodnog izlaganja predlagača ovog amandmana, mislim da bi bilo celishodno da ponovimo o čemu se radi.
Dakle, narodni poslanici Lodi Gabor, Tamaš Tot i Maraci Nandor su podneli amandman na član 3. Predloga zakona. Ovim amandmanom se predlaže osnivanje ili opstanak osnovnog suda u Adi, Bačkoj Topoli, Bečeju, Kanjiži i Senti.
Javio sam se da diskutujem o ovom amandmanu iz više razloga. Pre svega bih želeo da se zahvalim svim poslanicima koji podržavaju borbu poslanika, pre svega Poslaničkog kluba manjina, za opstanak sudova na onim područjima na kojima nacionalne manjine žive u velikom broju. Dakle, želim da se zahvalim i Srpskoj radikalnoj stranci, i Demokratskoj stranci Srbije, i Liberalno-demokratskoj partiji, i Srpskoj naprednoj stranci, i Novoj Srbiji, a i Ligi socijaldemokrata Vojvodine, pošto su sve ove stranke tokom diskusije podržavale naše amandmane.
Ova rasprava o amandmanima na Predlog zakona o područjima i sedištima sudova pomalo me podseća na onaj period kada smo se za ovom govornicom borili za opstanak medija, odnosno za prekid privatizacije medija koji emituju programe i na jezicima nacionalnih manjina. I tada smo imali podršku svih stranaka za našu borbu, izuzev, nažalost, Demokratske stranke. Nadao sam se, odnosno mi smo se nadali da... Naravno, ipak je na kraju Demokratska stranka popustila i kada smo usvajali Zakon o lokalnoj samoupravi prihvaćeno je ono rešenje koje smo mi mesecima predlagali. Mi smo se nadali da je neka pouka izvučena, ali, nažalost, s obzirom na to da raspravljamo ponovo o ovom pitanju ili o ovom problemu, izgleda da nije tako.
Drugi razlog mog javljanja je činjenica da su upravo gospodin Lodi, gospodin Tot i gospodin Maraci podneli amandman na Predlog zakona, i to je u mojoj poslaničkoj karijeri jedan mali istorijski događaj. Naime, ovo je prva prilika da su ovi narodni poslanici podneli amandman na bilo koji od predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu Narodne skupštine, a posebnu težinu ovome daje i činjenica da su izašli za ovu govornicu i pokušali da brane predloženi amandman.
Ovo za mene znači da u vezi sa ovim predlogom zakona postoji jedno duboko neslaganje u redovima onog poslaničkog kluba koji daje ministra pravde. To neslaganje je naročito veliko u vezi sa onim delom zakona koji broj onih sudova koji funkcionišu na područjima na kojima nacionalne manjine čine relativnu ili apsolutnu većinu svodi, praktično, sa 14 na dva. Naime, smanjuje se broj sudova sa 138 na 34. O tome smo govorili u načelnoj raspravi.
Dakle, opstaje jedna četvrtina sudova. Na onim područjima na kojima manjine čine apsolutnu ili relativnu većinu ima ukupno 14 sudova, a opstaju samo dva, to znači - jedna sedmina. Mislim da je i predlagač ovog amandmana mislio na ovu činjenicu kada je predložio i kada je za ovom govornicom branio ovaj amandman.
Mi ispred SVM podržavamo ovaj amandman, odnosno duh ili cilj ovog amandmana i glasaćemo za ovaj amandman. Imam potrebu, ipak, da skrenem pažnju na neke činjenice koje su, mislim, veoma važne. Sa jedne strane, ovaj amandman je u dobroj meri nerealan. Naime, ovim amandmanom se predlaže opstanak tri suda: u Adi, Kanjiži i Senti; dakle, tri posebna suda koja bi obuhvatala u Kanjiži 27.000, u Senti 25.000, a u Adi ispod 20.000 stanovnika, a znamo da je najmanji sud koji je predložen Predlogom zakona sud u Boru sa, otprilike, 55.000 stanovnika. Dakle, to je činjenica koja se odnosi na nerealnost predlagača ovog amandmana, odnosno na nerealnost prihvatanja ovog amandmana.
Drugi problem sa ovim amandmanom jeste činjenica da je opština Čoka predložena da bude u sastavu osnovnog suda u Kanjiži. Mislim da je to ne samo nerealno nego i neozbiljno, pošto je Čoka udaljena sigurno više od 15 kilometara od Kanjiže, a dva ili tri kilometara od Sente, dakle drugog opštinskog ili osnovnog suda čiji je opstanak predložen ovim amandmanom.
U vezi sa mogućnošću prihvatanja ovog amandmana postoji problem iz aspekta, praktično, pravne mogućnosti. Naime, ovaj amandman je u ovoj formi, nažalost, pravno nemoguć. Nažalost, ne nalazi se u sali predsednik Zakonodavnog odbora, ali bih se njemu ovim putem obratio. Naime, ovim amandmanom se predlaže samo izmena mreže sudova, a ne predlaže se izmena javnih tužilaštava. Mislim da je pravno nemoguće da funkcioniše jedna mreža sudova, a druga mreža javnih tužilaštava. Mislim da je Zakonodavni odbor trebalo na ovo da skrene pažnju.
Sada dolazimo i do namere predlagača. To je, mislim, najveća mana ovog amandmana. Naime, predlagači ovog amandmana su imali dva cilja. Prvi cilj je bio da dokažu da se više bore za opstanak sudova na onim područjima na kojima živi mađarska zajednice od nas poslanika SVM, pa su zato predložili, pored sudova u Bačkoj Topoli, Senti i Bečeju, opstanak opštinskih ili osnovnih sudova u Adi i Kanjiži.
Sa druge strane, mislim da postoji jedno drugo obrazloženje, a to je osećanje griže savesti zbog toga što će morati da glasaju za ovaj predlog zakona. Imali su nameru da se oslobode griže savesti podnošenjem ovog amandmana.
Na kraju, dopuštam da nisam u pravu, da možda grešim, ali to možete dokazati na dva načina: s jedne strane, da sada izađete i da predložite gospođi ministarki da povuče ovaj predlog zakona u ovoj formi iz skupštinske procedure, a drugi način je da kada stigne ovaj zakon i ovaj amandman na glasanje glasate protiv Predloga ovog zakona, jer inače, mislim da su sve one tvrdnje koje sam izneo nedvosmislene i opravdane.

Reč ima narodna poslanica gospođa Aleksandra Janković, po amandmanu.

Nova Srbija nema samo najlepše ime na političkoj sceni Srbije, već i viziju zaista nove Srbije zasnovane na tradicionalnim vrednostima koje su arhetipski deo srpskog hrišćanskog bića.
Nacionalna pripadnost nam je od Boga data, ali uz nju i obaveza da se prema bližnjem svom odnosimo kao prema sebi samom, bez obzira na to koje vere, nacionalnosti, rase, pola, socijalnog statusa taj bližnji bio.
Modernijim rečnikom izraženo, Nova Srbija smatra da se stepen demokratičnosti društva meri odnosom prema manjinama i mogućnostima koje su im date za ostvarivanje građanskih prava.
Da nije reč o praznoj retorici vidi se i po tome što će poslanici Nove Srbije u ovom parlamentu podržati i ovaj amandman 19 na član 3. stav 1. koji su podneli narodni poslanici Gabor Lodi, Tamaš Tot i Nandor Maraci. Ne samo to, poslanici NS podržaće i amandman 22, koji tek sledi, a koji su na član 3. stav 1. ovog predloga zakona podnele kolege Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond.
Sada malo više o pravima ugroženih manjina. Zamenik šefa poslaničke grupe NS gospodin Miroslav Markićević je već spomenuo da je danas međunarodni Dan prava osoba sa invaliditetom i zatražio informaciju o sudbini amandmana Nove Srbije koji je tokom prethodne rasprave o rebalansu budžeta usvojen, a predviđa 12 miliona za sportske terene namenjene osobama sa invaliditetom.
Lepo je da se danas, 3. decembra, setimo svojih bližnjih sa invaliditetom, ali nedovoljno je da se samo tog dana oni spominju, sprovode razne akcije, podeli nekakva jednokratna humanitarna pomoć, a onda sve zaboravi. Ne samo da se zaboravi, već se nastavi sa diskriminacijom ovih ljudi koji su često izloženi psihofizičkom nasilju, tako da mu ignorancija još dođe kao jedinica tolerancije.
Forum mladih sa invaliditetom, kao i Udruženje slepih i slabovidih, koji su danas imali okupljanje u 12 časova na Adi Ciganliji, sa namerom da pokrenu projekat koji treba da Adu Ciganliju učini dostupnom i za osobe sa invaliditetom, u okviru projekta "Četiri koraka" kao prvi korak sproveli su istraživanje u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu. Rezultati istraživanja su ukazali na visok stepen diskriminacije osoba sa invaliditetom, iako postoji pozitivna zakonska regulativa.
Naime, prošla vlada premijera Vojislava Koštunice je donela zakonodavni okvir koji je Evropska komisija proglasila odličnim. Srbija, dakle, ima dobre zakone, ali postoji problem njihove implementacije.
Problem je i sprovođenje sledeća tri koraka nakon istraživanja, a to su: približavanje stavova u saradnji sa predstavnicima lokalne samouprave, otvaranje savetovališta, pružanje pravne pomoći i monitoring na kraju. Ako već jesmo, zahvaljujući aktivnosti prethodne vlade, ostvarili dobar zakonski okvir, ovoj vladi ostaje da zakone primeni i uskladi svoje aktivnosti sa aktivnostima nevladinog sektora u ovoj oblasti.
Pozitivan primer je, recimo, organizacija Sajma zapošljavanja osoba sa invaliditetom, jer je samo u srpskoj prestonici evidentirano 5.073 nezaposlene osobe sa invaliditetom. Danas je taj sajam zapošljavanja organizovan u prostorijama opštine Vračar od 12 do 16 časova, u saradnji sa Filijalom Beograd Nacionalne službe za zapošljavanje. Inače, ovo je jedanaesti sajam od početka godine, na koji će doći 20 poslodavaca zainteresovanih da angažuju osobe sa invaliditetom raznih profila zanimanja i stepena stručne spreme.
Efekti sajmova su dobri, na šta ukazuje podatak da se 17,7% posetilaca, koji su ciljano pozvani na sajmove, zaposli. To je 2214 Beograđana.
Međutim, ono što je neophodno i što tek treba uraditi jeste da se ovakvi sajmovi i slične aktivnosti organizuju širom Srbije, jer i po pitanju prava osoba sa invaliditetom ne postoji ravnomerni regionalni razvoj.
Iako je daleko od sjajnog, situacija u Beogradu je nešto bolja nego unutar Srbije, gde nema ni adekvatnih prilaza i rampi ni pristupačnih ivičnjaka, a sramno je da u 21. veku još govorimo o potrebi za pristupačnim ivičnjacima. Opet, zakonski okvir je dobar i postoji adekvatan Zakon o planiranju i izgradnji, ali se često ne primenjuje.
Osim problema sa zapošljavanjem, osobe sa invaliditetom imaju problem sa diskriminacijom u oblasti obrazovanja, pre svega, zato što nema impulzivnog obrazovanja.
Kada smo već kod diskriminacije onih koji su različiti, moram da skrenem pažnju i na problem obrazovanja dece sa disleksijom i disgrafijom. Na to me obavezuje i telegram koji sam dobila iz Leskovca od majke jednog disleksičnog deteta koja nam se obraća sa molbom da preispitamo šta se zapravo u školskim i u predškolskim sredinama radi na planu obrazovanja dece obolele od disleksije koja proživljavaju razne vrste torture. Namerno neću pročitati ime ove žene.
Ono što je vrlo bitno znati, za građane, disleksija je premeštanje redosleda slova, pa recimo dete umesto "lasta" čita "talas" ili zamenjuje slova, pa "beba" ispadne "deda". Disgrafija je problem sa savlađivanjem veštine pisanja, tako da se često redosled slova u reči zameni, pišu se dve ili više reči zajedno ili se zamenjuju vokali. Rukopis ove dece je jako neuredan i nerazumljiv. Što je najgore, decu koja izbegavaju da čitaju i pišu ili ne žele da čitaju naglas pred drugovima iz razreda vrlo često roditelji proglašavaju lenjom i bezobraznom, uz drastično kažnjavanje, a bez ideje da se radi o problemu. Stručnjaci procenjuju da čak četvrtina dece u beogradskim osnovnim školama ima različite tipove teškoća u čitanju i pisanju.
Pored normalne inteligencije, koja je kod disleksične dece često i natprosečna, problemi najčešće nastaju u razumevanju jezika. Dete je spremno za školu, prošlo je psihološko testiranje, dobro vidi, čuje, a nije utvrđeno da ima problema sa razumevanjem jezika, jer nema takvih pregleda. Visoko inteligentna deca na početku školovanja ove probleme nekako mogu i da prikriju na račun inteligencije, a kada dođu do starijih razreda, do petog, šestog razreda osnovne škole, počinju ozbiljne teškoće. O usputnoj torturi od strane učitelja, nastavnika, roditelja i vršnjaka da i ne govorimo. Ono što ne treba da zaboravimo jeste da je procena da čak 700.000 ljudi u Srbiji pati od disleksije.
Samo da se vratim na početak, međunarodni Dan prava osoba sa invaliditetom treba da bude samo povod da se ozbiljno usmerimo na rešavanje problema ljudi koji žive pored nas i sa nama, a nalaze se u situaciji ozbiljne ugroženosti. Stepen demokratičnosti društva, kao što sam rekla na početku, meri se odnosom prema ugroženim manjinama, a stepen ljudskosti svakako izražava ono što nemoć, problem, teškoća ili bol našeg bližnjeg izazivaju u nama. Da parafraziram patrijarha srpskog gospodina Pavla – budimo ljudi, iako smo političari.

Hvala. Da li još neko želi reč? Reč ima gospodin Balint Pastor. Izvolite, preostalo vreme vaše poslaničke grupe je šest minuta.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Maraci, zahvaljujem vam se što ste mi učinili čast da budem prisutan i da saslušam vaše obraćanje.
Od 14. februara 2007. godine ovo je prvi put da neki poslanik iz Demokratske stranke koji je pripadnik mađarske nacionalne zajednice dođe na ovo mesto i da kaže nešto u interesu svoje nacionalne zajednice, u interesu one opštine iz koje dolazi. Zahvaljujem vam se. Nadam se da ste videli da ovo ne boli i da ćete i ubuduće dolaziti ovde i govoriti i u ime Demokratske stranke i mađarske nacionalne zajednice, a nadam se da će i gospodin Tot da vam se pridruži u budućnosti i da ćemo zajedničkim snagama uspeti da nešto izdejstvujemo za naše građane i za naše opštine i gradove iz kojih dolazimo.
Gospodin Varga je već govorio o vašem amandmanu i rekao je da podržava duh ovog vašeg amandmana. U svoje lično ime želim ovo da ponovim. Nadam se da će ovaj amandman biti usvojen, jer je uistinu neophodno da opstane sud u Bečeju, da opstane sud u Senti, da opstane sud u Bačkoj Topoli. Naravno da se slažemo i sa idejom da opstane sud u Kanjiži, pošto je zgrada suda u Kanjiži, ministarka verovatno zna, jedna od najsavremenijih zgrada sudova u Republici Srbiji i veoma je velika šteta da se ukida sud. Znam da će ostati sudska jedinica, ali to nije isto. Znači, ukida se sud u mestu gde je jedna od najlepših i najsavremenijih zgrada u celoj Republici Srbiji što se tiče pravosuđa, što se tiče sudova.
Isto tako, mi nismo predložili konkretno rešenje da ostane sud u Adi i da ostane sud u Kanjiži zbog toga što nismo želeli da remetimo ceo sistem ove pravosudne reforme. Mi smo vas razumeli, gospođo ministarka, da je namera da ostanu samo oni sudovi u kojima radi najmanje devet ili deset sudija i da ostanu samo oni sudovi koji pokrivaju najmanje 55.000 građana. To, nažalost, sa Kanjižom i sa Adom nije slučaj. Jeste slučaj sa Bečejem, sa Bačkom Topolom i sa Sentom.
Gospodin Maraci nije dao odgovore na ona pitanja koja je gospodin Varga postavio u vezi sa vašim ponašanjem u danu za glasanje. Ukoliko ste vi ovo predložili samo iz razloga da biste pokazali Ađanima i Kanjižanima da zastupate njihove interese, onda je to dvoličnost i licemerje. To moram da kažem sa ovog mesta, pa me vi demantujte. Možete me demantovati samo ukoliko dođete ovde i ukoliko kažete da vi nećete podržati ovaj zakon, na isti način kako ga neće podržati ni SVM, ukoliko ne opstanu ovi sudovi čiji opstanak ste predložili. Ako to ne učinite sa ovog mesta, onda je ovo licemerje.
Što se tiče vašeg amandmana, apsolutno se slažem sa ovim što ste izneli sa govornice – da je neophodno da opstane sud u Kanjiži i zbog graničnog prelaza, da je neophodno da opstane sud u Kanjiži i zbog tradicije i zbog zgrade suda. Ne znam zašto to niste napisali u obrazloženju vašeg amandmana. Citiraću obrazloženje vašeg amandmana koje je dosta čudno, a mislim da će se složiti i ostali poslanici, koleginice i kolege.
Kaže ovako, jedna rečenica je obrazloženje: "Ovim amandmanom se postiže bolja komunikacija između opština koje su navedene u tekstu amandmana." Kakve veze ima bolja komunikacija između opština sa opstankom suda u Kanjiži, Adi, Bečeju, Bačkoj Topoli itd?
(Iz sale: Zbog suđenja predsedniku opštine.)
Ali, predsednik opštine u Kanjiži je iz redova SVM, pošto smo dobili 19 mandata od 29. Znači, neće biti suđenja protiv predsednika opštine u Kanjiži, to treba da znate. Dobro.
Znači, trebalo je da napišete u obrazloženju to što ste ovde govorili. Pošto niste, ovaj amandman stoji na staklenim nogama. Mi ćemo svakako zdušno podržati ovaj amandman, jer podržavamo vašu nameru. Isto tako, od vas očekujem, a i od gospode Tota i Lodija, da ne glasate za ovaj zakon ukoliko ne bude usvojen ovaj vaš amandman, jer očekujemo od vas da nećete glasati protiv direktnih interesa onih građana zahvaljujući kojima sedite tu u Narodnoj skupštini.

Hvala. Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Momir Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na odbranu amandmana, pre nego što pokušam da vas ubedim da u danu za glasanje pritisnete zeleno dugme i pomognete da usvojimo ovaj amandman, moram da ukažem na jedno drastično kršenje Poslovnika. Desilo se juče za vreme mog odsustva. Naime, ja sam juče u prepodnevnim časovima bio u Zemunu i branili smo opštinu Zemun od političkog nasrtaja, jer pravno je apsolutno sve čisto, beogradskih moćnika da je preotmu. U to vreme je ovde sa skupštinske govornice jedan građanin nekoliko puta pomenuo moje ime govoreći o kriminalu u Agenciji za kontrolu leta.
Dame i gospodo, ja dozvoljavam svim narodnim poslanicima da me citiraju, dozvoljavam da me i pohvale kada nešto pametno kažem, dozvoljavam građanima Srbije, ali ne dozvoljavam onima koji časti i morala nemaju da pričaju o časti i moralu.
Naime, moguće je da je ovo još uvek uticaj mirisa Majskog uranka na Goču. Kažu da je tamo bilo 18 miliona razloga da se određena grupa skupi. Ne može o kriminalu da priča neko ko je ovde izvršio kriminalno delo prisvajajući 15.000 glasova građana Srbije i otimajući poslanički mandat. Ako će o moralu, prvo neka vrati mandat, pa neka ide u crkvu, pa posle toga može da dođe ovde. Njemu i takvima zabranjujem da moje ime uzimaju u usta.
Kada smo već kod Kontrole leta, pre nego što pređem na ovo, samo još dva pitanja da postavim.
Da li je tačno da sve mutne radnje u Kontroli leta Stankov vrši preko šefa nabavke Mirjane Belanović i da li je ta Mirjana Belanović sestričina Miroljuba Labusa?
Da li je tačno da je ona svastika Bojana Krišta? Da li je tačno da je Bojan Krišto zet Miroljuba Labusa?
Sada da pređemo na amandman. Gospođo Malović, zakon koji ste doneli pred Skupštinu iz temelja menja, ali na loše, čitavo stanje, čitave odnose u Srbiji. Vi znate da su, pogotovu u centralnoj Srbiji, mali gradovi, palanke centri, i po 60 km oko njih su sela; čitav život se odvija upravo u tim gradovima. Aleksinac je mesto gde je najbliža granica gde se graniči sa drugom opštinom udaljena tridesetak kilometara. Ako krenete gore prema Prokuplju granično selo je Vukanja - 36 km. Ako krenete ovamo, granično selo je Loznac - ukupno je 40 km. Ako krenete dole prema Nišu, to su Drenovac i Grejač, opet je oko 30 km. Gore prema Sokobanji je Mozgovo - 30 kilometara. Dakle, 70 km je prečnik opštine Aleksinac.
Sud u opštini Aleksinac je uspostavljen pre otprilike 180 godina. Čitav kulturni život, čitav život te palanke se odvija otprilike na relaciji sud - srednja škola (u ovom slučaju gimnazija) - crkva - zgrada opštine. Vi ste predvideli da će osnovni sud biti u Nišu, tako da ćete imati građane koji će morati 100 km da pređu da bi došli. To što vi imate područnu jedinicu suda u Aleksincu ništa ne znači, jer se i ovako gomilaju predmeti i stoje po nekoliko meseci pre nego što počnu da se obrađuju. Zbog toga smatram da ovaj amandman treba prihvatiti.
Život u centralnoj Srbiji zamire. Dva su razloga za to: prvi je bela kuga, a drugi je migracija. Onog trenutka kada vi u jednoj palanci koja predstavlja centar tog područja, tog okruga, ukinete jednu od tih vertikala, od tih institucija, počinje polako migracija prema većim centrima.
Šta je sa decentralizacijom, o kojoj toliko govorimo nekoliko godina unazad i za koju se pogotovu Demokratska stranka zalaže? Umesto decentralizacije dobili smo, recimo, Zakon o glavnom gradu, koji je sve ingerencije vlasti smestio u ruke gradonačelnika. Đilas sada ima pravo, zahvaljujući Statutu grada i Zakonu o glavnom gradu, odnosno preuzeo je i one poslove koje je Ministarstvo za lokalnu samoupravu radilo. Danas Đilas može da uvodi privremene mere.
Zbog toga molim narodne poslanike da amandman narodnog poslanika Milovana Radovanovića usvoje i da osnovni sud u Aleksincu nastavi da živi. Verujte, učinićete mnogo i građanima Aleksinca i okoline.
Uostalom, imam osećaj da je vama, gospođo Malović, ovaj zakon podmetnut, otprilike, kao vruć krompir, da vi izađete i da ga branite, i to upravo u ovo vreme.
Čini mi se da će ovaj zakon, ukoliko bude usvojen, mnogo više štete naneti od koristi koju vi vidite. Korist je otprilike – ukinuće se nekih 400 sudijskih mesta, možda toliko tužilaca i sve će se svesti na to. Ionako su predmeti stajali i po nekoliko godina i nisu bili rešavani; ovim ih nećete rešiti, ovim ćete samo multiplicirati i vreme i probleme. Mislim da problemi koji sada postoje u sudstvu ovim zakonom neće biti rešeni. Hvala.

Hvala vama. Da li se još neko javlja za reč?
Primili ste obaveštenje da je narodni poslanik Žura Viorel povukao amandmane na članove 3, 4. i 9. Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Poslanici uzvikuju da nema vremena.)
Dobro, onda na osnovu člana 85. određujem pauzu do 15.00 sati.
Reč će prvi dobiti gospodin Laslo Varga, po svom amandmanu. Hvala i prijatno.
(Posle pauze – 15.05)

Dobro došla, ministarka. Počinjemo popodnevno zasedanje tamo gde smo stali pre podne. Po Poslovniku se javio gospodin Šormaz.
Na osnovu člana 85. stav 5. objavljujem da ćemo produžiti rad do 19.30. Hvala.