Poštovana potpredsednice, poštovane kolege poslanici, gospođo ministarka, poštovani građani Srbije, kolegi Mučenskom, narodnom poslaniku iz vladajuće koalicije, najiskrenije zahvaljujem što je izašao ovde da pojasni svrhu i motive, pobude njegove da podnese ovakav amandman. Da nije on ovde nama ovako lepo objasnio o čemu se radi, mi možda i ne bismo ovakvu pažnju pridavali ovom zakonu.
Gospodine Mučenski, ovo nije 1946. godina, nije ni 1947, 1948, 1949, 1950. godina. Ovako kako ste vi objasnili kolektivitet, neće ni neki pojedinci da uvećavaju cenu 10 puta, a znate li šta nečija đedovina znači? Ko neće da je proda, njemu nema cene za to.
Još nešto mogu da primetim, gospodine Mučenski, vi kao da sinoć niste gledali televiziju. Vi kao da niste gledali jednu emisiju posvećenu ubistvu premijera Zorana Đinđića. Citirana je jedna od njegovih čuvenih izjava gde on kaže - Srbija je zbir svih nas pojedinačno. Taj pojedinac o kome vi pričate je Srbija, a kolektivitet 1946, 1947. i 1948. je radio to što je radio, oduzeo mnogim građanima njihovu imovinu, đedovinu, nasledstva i to se od 2000. godine krčmi i prodaje ovih dana.
Dakle, mi kao država, kao društvo, kao vlada, nismo ni tim građanima vratili njihovu imovinu, a već se spremamo, kako vi ovde objašnjavate i DS, da već neku novu imovinu oduzimamo građanima, u ime nekog javnog interesa.
Gospodine, probudite se, ovo je 2009. godina, vreme komunizma je prošlo. Komunizam možete da zavijate u raznorazne demokratske forme i imena, da vidimo šta mi radimo na delu. Ovo što ste vi predložili ovde, ovo je prikrivena nacionalizacija i otimačina imovine građanima koju vi spremate iz DS-a pod formom javnog interesa privrednih društava.
Taj film smo gledali 1946. godine. To je radila jedna stranka. U ovoj državi, hvala bogu, postoji još mnogo stranaka kao što je Nova Srbija, koja će se suprotstaviti ovakvim vašim težnjama, pre svega DS-a. Hvala.
