DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.03.2009.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

19.03.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 18:35

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Gospodin Dragoljub Mićunović, narodni poslanik. Izvolite, gospodine profesore.
...
Demokratska stranka

Dragoljub Mićunović

Za evropsku Srbiju
Poštovane kolege, s velikom pažnjom pratio sam tok rasprave, ne samo ovde, nego i ovo što se dešava u javnosti. Moram odmah da kažem da tu postoje  izvesna iznenađenja na koji način je došlo do tolike uzburkanosti javnosti i do ovako žestoke polemike koja se ovde takođe vodi.
Ono što karakteriše neke debate, gledam i televizijske emisije sve redom, možemo reći da se pojavljuje često jedan deficit misli koji se nadoknađuje suficitom strasti, ali na taj način ne uspevamo da argumentovano dođemo do nekih pravih zaključaka.
Ovaj zakon je neko, ko, kako, to ne znam, sveo isključivo na raspravu o homoseksualizmu. Tom redukcijom ovog zakona mi pravimo štetu građanima, a rekao bih i samoj debati.
Ovo je zakon pre svega o slobodi. O tome se radi. Sloboda je uvek izazivala polemiku. Zašto? Jer je bila različito raspodeljena. Najslobodniji čovek na svetu, sa najvećom količinom slobode, jeste najveći tiranin, jer on može da radi šta god hoće. Onda se sloboda parcijalizovala na neki deo, mogu gospodari, ali ne mogu robovi i ne mogu ostali. Onda mogu muškarci, ali ne mogu žene itd.
Dakle, uvek se radilo o tome kako se raspodeljuje sloboda, ali zadatak nam je da sloboda postane univerzalno pravo. Ma šta ko želeo, hteo ili govorio, ili imao predrasuda, hod svesti o slobodi je nezaustavljiv, humanizovanje čovečanstva takođe. Ko to ne veruje, i onaj sa minimalnim obrazovanjem, može da se priseti šta se dešavalo u ljudskoj istoriji. Ljudska istorija je poprište užasnih zločina nad svim do čega se dočepao onaj ko je imao moć.
Kada mi govorimo o nekim večnim temama, večnom moralu, večnim dogmama, moramo onda da povedemo računa da li zbilja u taj konto uzimamo i sve ono što se dogodilo. Ako se neko poziva na hiljadugodišnju tradiciju, da li on onda u svoj konto stavlja i sve ono što je urađeno do tada? Da li mi znamo, a znamo, da je npr. za tri veka spaljeno 800 hiljada žena u ime uverenja da su one veštice, jer ženu je Bog isterao iz raja i ona je kriva, i ima da plati? To je jedna činjenica koja se dogodila u istoriji, to znamo.
Neko će reći da se to događalo isključivo na zapadu. Masovno se događalo na zapadu, to je činjenica, ali kad malo pogledamo, moći ćemo to da nađemo i u našoj tradiciji, u manjoj meri, ali ćemo je naći. Ko čita Gorski vijenac, sećate se one babe koju su proglasili za vešticu, o tome Njegoš govori.
Kada već vidim da su ljudi osetljivi na ravnopravnost tradicije, da kažem u prilog da je vladika Petar Prvi doneo zakon da se kažnjavaju sveštenici koji progone veštice po selima, jer kad bi negde došla glad ili se ne rađalo dovoljno dece, onda nađu obično neku jadnu staricu da je za to optuže. Dakle, predrasuda je bilo beskonačno, ali naš je zadatak, onima kojima je do toga stalo, da tragamo dalje za unapređenjem slobode. Javio sam se za reč i ova me čitava stvar jako zanima, iz prostog razloga što je ona povezana sa dva druga pojma, sa tolerancijom i demokratijom. Te dve stvari idu zajedno.
Da nije bilo tolerancije, Evropa bi se istrebila u verskim ratovima. Velika je zasluga tolerancije što je omogućila mir i demokratiju. Sve zemlje koje su vrlo rano ili brzo uvele versku toleranciju vrlo brzo su i napredovale. To je se radilo i sa Engleskom, Amerikom, sa dobrim delom Evrope.
Dakle, tolerancija je ključna. Zašto je tolerancija važna? Lepo je govorio kolega Ivanji malopre, tolerancija je trpljenje, to glagol "tolerale" latinski i kaže, to znači moramo trpeti da postoji i neko drugi. Netolerancija je, znači, neću da trpim nekog zato što je Rom, neću da trpim nekoga zato što je žena, neću da trpim nekoga zato što pripada drugom narodu, neću da ga trpim zato što je hrom itd. Znači, "neću da trpim" je element netolerancije i svaki izvor diskriminacije. To je ključno pitanje čega se moramo dotaći.
Ovde moramo trpeti jedni druge, bez obzira na različita mišljenja. Mnogi učitelji čovečanstva, da pomenem neke - Loka, Voltera, Mila, kojeg god hoćete, imali su hrabrosti u vremenima velike netolerancije i diskriminacije da iskažu pravo na drugost, na trpljenje drugoga. Samo se tako napreduje, sve drugo je nepotrebno.
Zašto smo onda sveli sve na ovo pitanje? Da li zbilja homoseksulaci ovde ugrožavaju nekoga? Da li oni idu pa razbijaju? Veoma često smo skloni, to je sada jedan kulturni obrazac jedne tradicije i moramo o tome povesti računa i unapređivati se. Ima tolerancije i prema nasilnicima. Sećam se kada su ovde bili zakoni protiv huligana na utakmicama, dobro, nemojmo to, deca su, nećemo s tim ništa.
U Srbiji, gde premlaćuju žene vrlo učeni i intelektualni muževi, šta se događa sa decom, njihovom bespravlju itd, to se sve svodi na to da je ona njegova žena, to su njegova deca, nećemo se u to previše uplitati.
Toleranciju uzimamo kao osnovni stav ako želimo da razvijamo mirno i demokratsko društvo. Postoji u celoj ovoj priči jako mnogo predrasuda. Nije lako ljude ubediti da prihvataju drugost, ali ako se prisetimo da je do 19. veka bilo ropstvo i kmetstvo, da je ruski spahija imao pravo da radi šta je god hteo i sa ženom, i sa seljakom, i da ga prodaje, da su robove u Americi tretirali kao pokretne stvari, prodavali ih itd.
Da bi danas cilj seoskog mužika bio da postane predsednik velike Rusije ili jedan potomak crnaca da postane predsednik države, a do juče je to bilo nezamislivo. To je napredak čovečanstva. Sa tim se moramo pomiriti i oni kojima taj napredak nije uvek u skladu sa njihovim predrasudama koje imaju.
Do 20. veka žene nisu imale pravo glasa u mnogim državama. To je bio slučaj i u Srbiji, nisu bile poslovno sposobne da sklapaju ugovore, a to se onda smatralo i pozivalo se uvek na neko večno pravo, na neku tradiciju, da se to ne može menjati.
Naravno, taj hod svesti o slobodi vezan je za privilegije. Nije slučajno da su se stalno određene privilegovane klase ili slojevi borili da stvari ostanu onakve kakve jesu, jer ta raspodela privilegija vezana je za jednu želju koja se nadovezuje na ideologiju da tako opstane za sva vremena.
Nema ničega za sva vremena. Ko god iole zna istoriju videće da su se u istoriji menjale stvari u mnogo čemu, da su postojali brakovi drukčiji, postojale su drugačije zajednice, drugačije se gledalo na vanbračne veze itd.
Ista je stvar sa homoseksualizmom. Treba li da vam pominjem koliki su slavni ljudi smatrali to manje-više usputnom i nevažnom stvari u koju se neće uplitati.
Problem je u sledećem, što u vremenima velike netolerancije i diskriminacije, svako dete koje ne bi pokazivalo dovoljno fizičkih kvaliteta pri rođenju Spartanci su bacali, ali od Spartanaca do Hitlerove Eugenike, po kojoj se traži čista rasa, onakva kakvu je on propisao, postoji ogromno polje, 2.500 godina diskriminacije ljudi koji su na bilo koji način bili drugačiji od onoga što je on propisao kao svoj stav.
Danas imamo jednu političku situaciju zbog čestih izbora, permanentne kampanje. Ta permanentna politička kampanja ili borba za glasove često ima za rezultat da unosimo previše strasti, a malo obraćamo pažnju na argumente.
Ovaj zakon koji donosimo donele su sve zemlje, čak i one koje ga nisu donele sigurno će ga doneti. Nije problem, da se odmah razumemo, o ugroženosti našeg društva od homoseksualaca ili bilo koje grupe koja tu postoji.
Mnoge zemlje gledaju drukčije i na tradicionalne ili netradicionalne crkve i sekte itd. Naravno, postoje različite sekte, postoje satanističke, destruktivne i postoje vrlo opasne sekte koje imaju i političku pozadinu. To je činjenica. Ali, postoje i sekte koje su potpuno benigne, imaju pravo da drugačije misle.
Volter nam ističe sektu koja je bila sekta kvekera, koja je dala veoma velike ljude. Jedan od njih, Tomas Pejn, napisao je Prava čoveka i učestvovao je u dve revolucije, u Francuskoj i Nemačkoj. A kvekeri kažu - ne treba nam pričešće, ne treba nam kršćenje, rođeni smo kao božji ljudi, ne trebaju nam sveštenici jer možemo sami da se obratimo bogu, po tome su bili poznati, i zato ne skidamo šešir nikad i nigde da ne bi ispalo da poštujemo i robujemo nekom autoritetu.
Može nam to sada izgledati smešno, kako god hoćete, ali ti kvekeri su napravili demokratsku Ameriku. Dakle, nemojmo sve sekte izjednačavati zato što ćemo naći primer opasnih sekti.
Nalazimo se u jednom društvu koje zovemo tranzicija ili kako god hoćete, ali imamo stalnu borbu između reforme i restauracije. Nemojmo da nam se događa da kada naiđemo na neku prepreku, bilo političku, ideološku ili ekonomsku, da onda ne tražimo lestvice kako ćemo preskočiti prepreku. Čak često ne tražimo i neki zaobilazni put, levom ili desnom stranu, nego se vraćamo nazad.
To deluje najkomfornije i činjenica je da najmanje košta, ali košta vremena. Moramo živeti u duhu vremena. Ovo je jedinstven svet. Postoje svetska prava i nemojmo da pravimo mistifikacije tamo gde ih nema. Nije tačno da je ovde došlo do velikog žestokog napada na SPC, to nisam čuo, ni video u medijima.
Dakle, danas imate u "Politici" članak protiv tolerancije itd. Sve je tu moguće, ali kako je došlo do ove bure? Došlo je na taj način što je grupa članova ili predstavnika verskih zajednica učinila prigovor na ovaj zakon. Učinila ga je kasno. Bilo bi mnogo bolje da je to, ali ko je sada kriv i zašto nije i da li je bilo tih razgovora, čujemo od ministra da su razgovarali zajedno sa ministrom vera itd, ali povučeno je.
Dakle, to je bio korak da Vlada čuje te prigovore, da o tome razgovara i da vrati jedan zakon. Time je nastao veliki problem, a sporni su bili upravo ovi zakoni koji govore o slobodama ili toleranciji prema homoseksualcima. Sve drugo je negde, kolko sam razumeo prigovore, ostalo bilo po strani.
Nemojmo da zbog jedne atmosfere, koja možda ima druge pozadine ideološke, političke itd, da jedan zakon koji nam je neophodan, koji štiti one najugroženije na neki način postane sumnjiv ili da o njemu vodimo veliku debatu.
Ako zamislimo samo jednu sliku o tome ima li diskriminacije ili nema, jedne male Romkinje, koja je pri tom hroma, stanuje negde ispod mosta, tu je koncentrat sve diskriminacije koja se može svesti.
Ona je diskriminisana jer je Romkinja i stanuje ispod mosta, i pitanje je sada koji kraj Beograda ili Ovče želi da ih primi u svojoj blizini itd. Ona je diskriminisana zato što je dete, ta deca često prose i na razne načine su diskriminisani, kao i mnoga druga deca. Mi imamo zakone koji treba da štite dečija prava, ali se ne ostvaruju. Deca dobijaju batine, bivaju zapostavljena, na razne načine se terorišu.
Treća stvar, ona je diskriminisana što je žensko. Potpuno je drugi tretman koji će ona u životu imati zato što je žena i treba da se bori sa tima. Ona je diskriminisana zato što je hroma, samim tim u svojoj sredini će biti na neki način potcenjena. U toj jednoj slici, koja svačiju savest mora da uzbudi, imate koncentrat mogućih ljudskih nepravdi i užasa koji mogu jedno ljudsko stvorenje da dovedu.
Ovde je pominjan još jedan argument, pod jednim izrazom, arhaičnim, koji se zove bela kuga. Ljudi koji ga upotrebljavaju, očigledno nisu svesni da vrše diskriminaciju prema ženama, a to je sledeće: oni ženu doživljavaju kao neko sredstvo za priplod, pa je žena odgovorna što nema više vojnika za ratovanje i ona se optužuje za belu kugu.
Bela kuga je opasna reč koja se uvodi ovde kao najveća bolest koja je moguća, ali natalitet zavisi od standarda, od uslova života, od prosvećenosti ljudi. Od toga zavisi natalitet.
Prema tome, ne želim ovde bilo koga da ubeđujem. Predrasude su tvrde i užasne, i uzalud je nekada napor da se argumentima priđe. Jedan veliki filozof Hegel, govoreći u Enciklopediji filozofskih nauka, govori čak i o predrasudama i o načinu kako se onaj sa predrasudama brani. Na pijaci mušterija kaže, "slušajte, ovo vaše povrće je bajato", a piljarica mu odgovara: "šta bajato, a što je vaša majka išla sa oficirima, a šta je vaša baka sa Francuzima kad su došli radila", i premešta se tema na jedan nacionalni, izdajnički plan itd, a radi se o prostom povrću.
Dakle, ta zamena nije dobra, ne pomažu argumenti. Dajmo da vidimo da li je naše društvo toliko ugroženo time što će tolerisati različitu seksualnu orijentaciju ljudi, da li ćemo mi kao društvo zbog toga propasti. To je ključno pitanje. Pozdravljam ovaj zakon, jer je on na pravcu onog neumitnog hoda razvoja slobode i tolerancije, i demokratije. Nema nijedne države koja je napredovala, a da prethodno tolerancija nije postala njena najviša vrednost. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine profesore, na ekspozeu. U izlaganju gospodina Mićunovića nije bilo uvredljivih izraza usmerenih na bilo kog pojedinca i poslaničku grupu, te tako nema osnova za repliku.

Gospodine Martinoviću, izvolite. Nema osnova za repliku, dakle, po Poslovniku.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam koju reč da izaberem, mene je lično sramota što sedim u Narodnoj skupštini sa ljudima koji mogu da izgovore ovakve reči. Nekada kao komunista, danas kao perjanica DS, gospodin Mićunović je uvek u istom frontu, protiv Srbije i protiv Srba.
Gospodine Mićunoviću, ove slike su dokaz da se u Srbiji ne radi o tome da zli, primitivni i pokvareni pravoslavni fundamentalisti progone jadne i unesrećene homoseksualce. Stvar je mnogo gora i sasvim suprotna od one kakvom je vi predstavljate. Samo se vi smejte, cokćite, mrštite itd. Ovo je bolna i tužna istina kojoj vi aplaudirate. Aplaudirate propasti Srbije i nestanku srpskog naroda. Doduše, gospodin Mićunović zna, kao stari komunista, nema veze što u Srbiji neće biti Srba, naselićemo Kineze. Ta politika se sprovodi danas.
Vidite, gospodine Mićunoviću, ovo je "jadni i progonjeni" homoseksualac Boban Stojanović, koji se obukao u mantiju i ruga se pravoslavnim monahinjama, ovom čoveku država Srbija iz budžeta za 2009. godinu daje 250.000 dinara da bi se izrugivao na najbrutalniji način SPC, da bi srpske vladike nazivao fašistima.
Na srpskom pravoslavnom blogu, koji se nalazi na sajtu B 92, pripadnici Kvirije i Predrag Zeljković, predstavili su fotografije ...
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodine Martinoviću, govorite duže od dva minuta, a uz to se niste pozvali na povredu Poslovnika, odnosno konkretno kog člana.

U skladu sa stavom 7. člana 100. našeg Poslovnika, izričem vam opomenu. Vreme koje ste govorili se uklapa u ono vreme koje je predviđeno za vašu poslaničku grupu po ovoj tački. Zahvaljujem.

Po Poslovniku, izvolite. Gospodin Nikolić.

Zoran Nikolić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, lepo je kada se u parlamentu priča o toleranciji. Ono što je profesor Mićunović govorio o toleranciji služi na čast i njemu i ovom parlamentu. Dakle, ono što je potrebno našoj državi i našem društvu jeste da izgradimo toleranciju.
Ovo što ste vi sada malopre uradili, gospođo predsednice, nije u skladu sa onim o čemu se ovde razgovaralo. Dakle, ne doprinosi toleranciji u ovom parlamentu.
Ono što želim da kažem gospodinu Mićunoviću, kada sam ulazio u politiku 1989-1990. godine, čitao sam vaše knjige i kada govorimo o toleranciji, nećete mi zameriti, možda sam pogrešio, čini mi se Džon Lok jeste definisao taj prag tolerancije. Tu niste bili sasvim ispravni i sasvim korektni.
Ovde ste izrekli da mnogi koji ovde izlaze i kritikuju sa različitih osnova zakon, da postoji deficit argumenata i suficit emocija. Upravo se o tome radi. Ovaj predlog zakona je iznedren i stavljen u proceduru sa velikim deficitom argumenata i velikim suficitom emocija.
Ono što je mene ponukalo ovde da izađem za govornicu, jeste sledeća stvar, vi ste rekli da niko nije napadao SPC, a zapravo je to taj prag tolerancije na koji je trebalo da obratite pažnju, jer hajka se vodila na SPC. Sreća je da su sve verske zajednice imale jedinstven stav. Mogu da zamislim šta bi se dešavalo da je SPC po ovom pitanju ostala usamljena. Hajka traje već 10 dana, a problem je u Vladi i problem je u resornim ministarstvima, što u javnoj raspravi nisu pozvali verske zajednice...
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodine Nikoliću, prošlo je dva minuta, niste rekli koji je član Poslovnika povređen.

Iskoristili ste, odnosno zloupotrebili i javili se po Poslovniku, a zapravo imate dijalog sa gospodinom Mićunovićem, koji nije u ovoj fazi rada predviđen Poslovnikom. Izričem vam opomenu. Ovo vreme uzlazi u ono vreme koje je predviđeno za vašu poslaničku grupu. Zahvaljujem.

Zoran Nikolić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala. Vi sprečavate slobodu misli.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Po Poslovniku, gospodin Ognjen Mihajlović. Molim vas, da ne bih i dalje izricala ove mere, da kažete o kom se članu radi i da ga obrazložite.

Ognjen Mihajlović

Srpska radikalna stranka
Član 104, naročito onaj deo koji se odnosi na dostojanstvo ove skupštine.
DS je branila ovaj zakon, tačnije potrebu za donošenje ovog zakona neosnovanim i apsolutno netačnim kvaziargumentima, koji su svi apsolutno korišćeni u jednoj dnevno-političkoj potrebi, potrebi približavanja EU. Zarad te dnevno-političke potrebe DS je spremna da žrtvuje istoriju, čak da uvredi srpski narod.
Uvrede na računa srpskog naroda, a kao narodni poslanik dužan sam da branim njegovo dostojanstvo i zato smatram da je član 104. povređen, sastoji se u sledećem. Ovde se navodi da je u SPC, na teritoriji gde živi srpski pravoslavni narod, vršen pogrom žena pod nekakvom medaljom, kako to da nazovem, veštica. Nikada u srpskoj tradiciji nije bio taj progon veštica.
Ako se to nešto slično i desilo, to nije bilo, tako da kažem, pod komandom SPC. To su bili pojedinačni slučajevi progona, ali ne i ubistva u pojedinim zabitima, selima koja su se nalazila daleko od civilizacije, apsolutno usamljeni slučajevi koji apsolutno nikakve veze sa religijom i onim što ispoveda SPC nemaju.
To je, naravno, svojstveno pre svega katoličkoj crkvi, ali da budemo skroz pošteni, najveća stradanja žena pod firmom veštica desila su se u Nordijskim zemljama, gde je sa ovim stvarima upravljala Protestantska crkva, tačnije nekoliko njih. Zarad istine moramo to da kažemo.
Srpski narod nema potrebu za ovakvim zakonom. Srpski narod je u svojoj tradiciji odavno izgradio toleranciju prema grupama koje tretira ovaj zakon. Dakle, tolerancija postoji i te stvari nisu prekršajne, nisu podložne.