DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA PITANjA, U VEZI S AKTUELNOM TEMOM, 27.03.2009.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA PITANjA, U VEZI S AKTUELNOM TEMOM

27.03.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 17:25

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, trebalo bi da danas pokušamo da postavimo temelje reforme pravosuđa u Srbiji, a da li je to moguće?
Pre nego što počnem da komentarišem ove dve tačke dnevnog reda moram da postavim jedno ozbiljno pitanje za DS i za predsednika Narodne skupštine gospođu Slavicu Đukić-Dejanović. Ko vas je i čime motivisao i inspirisao da o ovakvim tačkama dnevnog reda razgovaramo ovde bez predstavnika Ministarstva pravde, a, nažalost, i bez predsednika Odbora za upravu i pravosuđe?
Juče je neko rekao – tu je predsednik Odbora za upravu i pravosuđe i može. To bi bilo kao kad bi ovaj parlament usvajao budžet ili rebalans pa umesto ministra finansija gospođe Dragutinović bio prisutan gospodin Zoran Krasić, kao predsednik Odbora za finansije, ili možda njegova koleginica Branka Ljiljak, i vi kažete – u redu je, rasprava može da se odvija.
Mislim da su dva osnovna razloga zbog kojih bi trebalo da na današnjoj sednici Narodne skupštine bude prisutan ministar pravde; ako ni zbog čega drugog, onda zbog 16 ljudi o kojima mi danas razgovaramo i koje ćete vi da izaberete, njih osam u Visoki savet sudstva i osam u Državno veće tužilaca. Da, ova dva tela broje po 11 članova, ali tri će biti po izbornoj funkciji.
Postavlja se još jedno pitanje. Mi znamo i meni Ustav ne dozvoljava da osporavam svojstvo ... Ja smem Ustav da spominjem zato što je Srpska radikalna stranka dala veliki doprinos prilikom njegovog usvajanja. Ako ništa drugo, onda preambula tog Ustava zaslužuje posebnu pažnju, jer ona ukazuje da je sastavni deo Srbije Kosovo i Metohija.
Ustav ne dozvoljava da mi sada osporavamo sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, pa da predsednik skupštinskog Odbora za upravu i pravosuđe bude član ta dva tela, ali da li je moralno da Boško Ristić kao predsednik tog odbora bude član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca? Usput, osim što je poslanik iz DS, to nije sporno, on se bavi i advokaturom. Kad Visoki savet sudstva ili Državno veće tužilaca budu birali tužioce i zamenike, kakav uticaj i šta će očekivati oni koji treba da budu izabrani? Nije ovo jedini slučaj kada se od ove Narodne skupštine pravi farsa. Mi smo juče imali na delu ovde primer kako DS na najbolji način zloupotrebljava ovaj parlament. Danas takođe. Danas smo imali priliku da se uverimo kako to izgleda.
Visoki savet sudstva je institucija koju je predvideo Ustav i posvetio joj tri člana, regulisao šta su nadležnosti, način izbora. Državno veće tužilaca je takođe ustavna kategorija, pominje se u dva člana Ustava, ali ovde u našem pravosudnom sistemu postoje tri veoma izražena problema, po mom viđenju, a njih je sigurno mnogo više.
Jedan od velikih problema jeste i pritvor. Vrlo često u Srbiji se izriče mera pritvora, predugo traje i, nažalost, najčešće se izriče onima koji ne bi trebalo da se nađu tamo, a oni koji zaslužuju da budu procesuirani sede u Vladi Republike Srbije, svaki dan se šetaju po Srbiji i samo uvećavaju svoj imetak.
Prilikom pritvaranja vrlo često se vrše pritisci na pritvorene osobe da bi, navodno, povezana lica okvalifikovali kao učinioce krivičnih dela, a njima se obećava brz izlazak. Često tako i bude, oni postaju zaštićeni svedoci, ali nakon izlaska na slobodu, svesni šta su učinili, vrlo često dignu ruku na sebe. To se sve stvara u jednom trouglu – policija, sud i mediji. Uglavnom politički protivnici tako rade. Nikad se više nije pričalo o demokratiji, o zaštiti ljudskih prava u Srbiji nego od 5. oktobra, od revolucije pa do danas. Nedavno smo imali priliku da se u ovom parlamentu izjašnjavamo o Zakonu o zabrani diskriminacije gde se ukazuje na povećanje nivoa ljudskih prava u Srbiji, a ona su, zapravo, iz dana u dan u sve manja i manja, iz dana u dan sve više ugrožena.
Dobar primer ugroženih ljudskih prava jeste predsednik SRS dr Vojislav Šešelj. Otprilike, pravosuđe u Srbiji se pretvara u Haški tribunal, jer je poznato da tamo pritvor traje pet, šest, pa i više godina, dakle, govorim samo o pritvoru. To se vrlo uspešno prepisuje i u Srbiji, a posebno su zloupotreba i kršenje ljudskih prava došli do izražaja kada je pri Okružnom sudu i okružnom tužilaštvu u Beogradu formirano tzv. posebno odeljenje i posebno tužilaštvo, koji su sebe nazvali specijalnim odeljenjem tužilaštva i specijalnim odeljenjem suda. Oni se zaista ponašaju na specijalan, ali vanustavan i vanzakonit način. Oni ne primenjuju Ustav i zakon.
Koji se drugi problem pojavljuje? U Republici Srbiji, odnosno u državi Srbiji 20 godina nije vršena analiza izrečenih krivičnih sankcija, a poznato nam je da se vrlo često za najteža krivična dela izriču krivične sankcije čak i ispod minimuma. Samo nekoliko podataka: 96% je ispod zakonskog minimuma, 89% svih zatvorskih kazni ispod minimuma, za primanje mita. Kada je u pitanju silovanje, za osnovni oblik u 87% slučajeva izriču se kazne ispod zakonskog minimuma, a kad su u pitanju dva teža oblika silovanja još je veći procenat izrečenih kazni ispod zakonskog minimuma.
Kad je u pitanju pritvor, imamo izjavu koju je dao državni sekretar pravosuđa – mi sada imamo 9.974 pritvorenika i zatvorenika. Prema analizi Saveta Evrope, u odnosu na broj stanovnika u Srbiji bi trebalo da ima oko 12.000 zatvorenika.
Dakle, EU i Savet Evrope projektuju broj potrebnih zatvorenika! Zato mi danas imamo izbor članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca na ovakav način – da bi mogli da ispunjavaju odluke EU i Saveta Evrope.
Gospodo, moram da vas upozorim da u SRS nikada nećete imati salonsku opoziciju. Nikad nećemo biti opozicija građanima Srbije, ali vama ćemo biti prava opozicija. Ako hoćete salonsku opoziciju, nju možete naći; to ste već i našli i našli ste im prostor u Čika Ljubinoj ulici. Oni su malo opozicija, malo su vlast, kod njih možete naći...
Jedan čovek je juče bio ovde; razumem da neko zaboravi ideologiju, to je moguće, ali da zaboravi matematiku, matematika je egzaktna nauka. Najveća opoziciona stranka jeste SRS. Ali, mi se ne slažemo, na sledećim izborima to će biti poziciona stranka i povesti građane Srbije tamo gde je mesto, sarađivati sa svima koji nas priznaju. Za početak su naši prijatelji, gospodo iz Demokratske stranke, oni koji nisu priznali nezavisnost Kosova i Metohije. Da li su oni članice EU ili nisu, to je manji problem, ali među njima tražite, posle Rusije, savetnika. Mi ćemo znati s kim ćemo sarađivati posle sledećih izbora. Zahvaljujem se.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala. Reč ima gospodin Nikola Žutić.

Nikola Žutić

Srpska radikalna stranka
Gospodo poslanici, osvrnuo bih se na kandidate Visokog saveta sudstva koje su predložili pravni fakulteti, akademika profesora doktora Slobodana Perovića, profesora doktora Zorana Tomića, koji su kandidati pet državnih fakulteta, i profesora doktora Momčila Grubača koji je bio kandidat četiri privatna fakulteta. Već podatak da su prva dvojica kandidati državnih pravnih fakulteta daje im naučno-stručnu prednost u odnosu na profesora Grubača. Dobro je, kao što je već i kolega Krasić rekao, da je profesor Grubač povukao svoju kandidaturu.
Ipak treba predstaviti Grubača kao kandidata privatnih fakulteta i o njemu treba progovoriti, jer taj slučaj ilustruje kakvog kandidata predlaže indirektno i DS. Profesor Grubač je doktorirao u punom naponu Kardeljeve samoupravne doktrine o podruštvljavanju svega i svačega, pa tako i prava i države.
Naime, doktorirao je 1973. u Ljubljani, s temom "Prenošenje krivičnih pravosudnih funkcija s države na društvo". To je vreme tzv. samoupravne decentralizacije i razdržavljenja federalizovane savezne države Jugoslavije. Sprovodi se dezintegracija države, pa samim tim i dezintegracija sudstva. Osnivaju se vrhovni sudovi Vojvodine i Kosmeta. Stvaraju se, dakle, države u državi.
U tim sedamdesetim godinama, fatalnim po Srbiju i srpski narod, profesor Grubač je bio na visokim zakonodavnim i prosvetnim funkcijama. Bio je prodekan novosadskog Pravnog fakulteta od 1975. do 1977, 1979. i 1980. i dekan istog fakulteta. Verovatno je radio na jačanju državnopravne konstitutivnosti Vojvodine u jugoslovenskoj federaciji. Naime, on je bio član zakonodavnopravnih komisija u skupštinama Srbije i Vojvodine.
Krajem devedesetih počinje Grubačev haški ideološko-politički angažman. Naime, posle 5. oktobra 2000. inicirao je suđenja za ratne zločine; 5. novembra 2000. među prvima je izjavio da SRJ mora sarađivati sa Haškim tribunalom. U to vreme, za sudstvo iz vremena Miloševića je govorio da je to politički dirigovano sudstvo koje je osluškivalo šta misli politička vlast, jer je čekalo naređenje te vlasti, a nije se rukovodilo zakonom. Zaključio je da zbog toga nije bilo procesa vezanih za ratne zločine. Bio je veliki optimista po pitanju nezavisnog sudstva posle 2000. godine, jer je bio glorifikator novog demokratskog doba u kome je, po njemu, pravosuđe odvojeno od političkog uticaja, nezavisno od nečije političke volje i strogo u skladu sa zakonom.
U prilog svojoj prohaškoj kampanji 2001. godine objavio je knjigu "Hag pred očima Beograda", a iste godine raspravljao u Opatiji o procesno-pravnim pitanjima koja se javljaju u postupku pred Haškim tribunalom. Za antisrpski list "Vreme" 9. novembra 2000. daje intervju pod naslovom "Haški sud je nepristrasan". Tim povodom kaže sledeće: "Sudu se ne mogu staviti političke primedbe. Sud je garant objektivnosti, nezavisnosti i nepristrasnosti. U njegov sastav ušle su vrhunske, elitne sudije, nekompromitovane u svojim nacionalnim sudstvima. One dolaze iz stabilnih demokratskih pravnih poredaka u kojima je odavno prečišćeno pitanje sudske nezavisnosti. Njihov autoritet je toliki da se ne može posumnjati u njegovu objektivnost i nepristrasnost njihovih presuda". Post festum svi smo se uverili kakve je sudske presude donosio Haški sud u odnosu na Srbe, a kakve u odnosu na muslimane, Šiptare i Hrvate.
Ne treba zaboraviti da je profesor Grubač 26. juna 2001. godine, kao ministar pravde, predao Okružnom sudu u Beogradu zahtev Haškog tribunala da se Slobodan Milošević izruči tribunalu. U skladu sa anacionalnim ideološko-političkim radom, od 2005. postaje profesor Pravnog fakulteta Univerziteta "Union", privatnog fakulteta koji je pravna institucija anacionalnih disidenata sa državnih pravnih fakulteta, a koje odlikuje kritičnost prema srpskoj državi, tradicionalnim pravnim institucijama, tradicionalnim crkvama, naročito prema SPC. Međutim, "Unionovi" anacionalni pravni eksperti u medijima satanizuju srpski narod. Bivši dekan tog fakulteta prof. dr Vladimir Vodinelić poziva Srbe da se suoče sa svojom prošlošću, valjda zločinačkom, a pri tome ne poziva svoje sunarodnike Hrvate da se suoče sa svim zločinima koje su počinili nad Srbima tokom 20. veka.
Nekolicina profesora fakulteta "Union" su aktivisti nevladine organizacije Centar za unapređenje pravnih studija, osnovane 1998. godine. Taj centar nekažnjeno i dalje državu Srbiju, Srbe i druge građane Srbije vređa i satanizuje. Oni su pokrenuli pravničke projekte vezane za pravno savladavanje prošlosti, preko zakona o lustraciji, zakona o otvaranju dosijea Službe državne bezbednosti itd. Poznato je da je prof. dr Kosta Čavoški lustraciju jednostavno nazivao običnom čistkom.
Želim da istaknem da je Centar za unapređenje pravnih studija član Koalicije protiv diskriminacije, u kojoj su i švedski Helsinški odbor za ljudska prava, Gej strejt alijansa, Inicijativa mladih za ljudska prava, Labris, Antitrafiking centar i drugi. Ta koalicija je 6. marta 2009. poručila Vladi da hitno usvoji nepromenjen Zakon o zabrani diskriminacije.
Dalje, taj centar, čiji su aktivisti pojedini profesori Pravnog fakulteta "Union", a verovatno i profesor Grubač, zajedno sa "Ženama u crnom" traži da Srbija prihvati standarde EU koji se odnose na osporavanje ratnih zločina i holokausta, kako bi same Srbe optužili da osporavaju genocid u Srebrenici. Pri tom, nijednom rečju ne pominju zločine nad Srbima u Sarajevu, Tuzli, Srebrenici, pre Srebrenice, Krajini i drugde. Dalje, Centar za unapređenje pravnih studija, zatim, Fond za humanitarno pravo, "Žene u crnom", Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava i drugi zahtevali su da se 11. jul u Srbiji prihvati kao dan sećanja na genocid u Srebrenici.
Akademika Slobodana Perovića, takođe kandidata za Visoki savet sudstva, koga je predložilo pet državnih pravnih fakulteta, upravo kritikuje Grubačev kolega sa "Uniona", bivši sudija Vrhovnog suda Srbije prof. dr Zoran Ivošević, koji kaže da je kandidatura prvog čoveka Kopaoničke škole prirodnog prava krajnje sporna, jer, tobož, nije politički nezavisan. Ivošević verovatno zaboravlja da u ovoj zemlji ima vrlo malo sudija koji su politički nezavisni.
Gospodo poslanici, Vrhovni savet sudstva je, kao što svi znamo ovde, vrlo moćna institucija.
Kao što vam je poznato, ona bira i razrešava sudije, odlučuje o prestanku sudijske funkcije, o njihovom premeštaju, u postupcima vrednovanja rada sudija i predsednika suda, imenuje sudije porotnike, odlučuje o imunitetu sudija i članova saveta, predlaže Skupštini izbor i razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda i sudija i drugo. Zbog svega prethodno navedenog, profesor Grubač, u slučaju da je bio izabran, vodio bi, dakle, kadrovsku politiku postavljenja sudija problematičnog ideološko-političkog profila po državne i nacionalne interese. Ali, pošto je Grubač povukao svoju kandidaturu, ostaju dvojica kandidata. Vladina većina treba dobro da razmisli koga će izabrati u ovo moćno telo. Zahvaljujem.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima gospodin Nebojša Ranđelović. Preostalo vreme za poslaničku grupu LDP je četiri minuta i 24 sekunde.
...
Liberalno demokratska partija

Nebojša Ranđelović

Liberalno demokratska partija
Gospodine predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, vreme na koje ste me upozorili je sasvim dovoljno da postavim par pitanja. Voleo bih da je tu i neko iz Vlade, da adekvatna pitanja postavimo i Ministarstvu pravde, ali se pitanja tiču i vladajuće većine.
Jedno pitanje koje sublimira sve ovo o čemu želim da govorim, jeste: da li je ovo razrešenje krize u kojoj se nalazi naše pravosuđe ili će to samo biti kap koja će preliti čašu?
Naime, želim da podsetim šta smo sve radili po pitanju pravosudnih zakona i po pitanju stanja u pravosuđu i u prethodnom mandatu Narodne skupštine i u ovom sadašnjem mandatu, da podsetim i na to da je kod nas u Srbiji na snazi Zakon o krivičnom postupku, koji je neprimenljiv i koji se ne primenjuje, a da primenjujemo derogirani Zakon o krivičnom postupku, koji smo čak i novelirali, što je u tehnici pravnog normiranja nedopustivo, da nam se ne bi desilo skandalozno puštanje kriminalaca iz zatvora.
Sve to je progutala ova skupština, u nameri da se nekako izađe iz krize u kojoj se naše pravosuđe nalazi.
Ispred sebe imamo papire na kojima se nalaze kadrovski predlozi za Visoki savet sudstva i za Državno veće tužilaca. Pored predloženih kadrovskih rešenja, može se postaviti pitanje da li je predlagač vodio računa o geografskoj zastupljenosti predstavnika u telima za koja su ti predstavnici predloženi? Da li će ova tela moći da na adekvatan način budu izabrana ili ćemo ponovo da formiramo krnja tela koja će imati dve trećine članova, pa će, shodno tome, i raditi sa dve trećine članova?
Ovakvo pitanje se samo od sebe nameće. Znamo kako smo usvojili Zakon o zabrani diskriminacije, 127 poslanika je glasalo.
Sramota je da je bila tako tesna većina i da je zakon jedva izglasan, i to uz pomoć poslanika LDP.
Da li će nas vladajuća većina i ovog puta dovesti u takvu situaciju da ne bude dovoljan broj poslanika da se izglasaju predlozi svih predlagača i da li ćemo ponovo imati krnja tela koja će sa dve trećine članova raditi i zadovoljavati formu, a ne suštinu? Voleo bih da mi i predstavnici Vlade, ali i predstavnici vladajuće većine daju odgovor na ova pitanja.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima gospodin Aleksandar Martinović.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, kamera govori sve. Mislim da je ozbiljnija atmosfera na nekoj sednici kada se bira savet mesne zajednice, nego danas u Skupštini Srbije kada treba da raspravljamo o članovima najvažnijih pravosudnih institucija ove države - Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Da stvar bude gora, ovoj sednici ne prisustvuju ovlašćeni predstavnici predlagača, a čak nema, koliko vidim, gospodina Boška Ristića, predsednika Odbora za pravosuđe i upravu. Nema nikoga iz Advokatske komore Srbije, nema nikoga sa pravnih fakulteta u Srbiji, nema nikoga iz Visokog saveta pravosuđa.
Mi o kvalitetu kandidata koji su predloženi možemo samo šturo da pročitamo iz kratkih biografija koje su nam dostavili. Nema nikog ovde ko bi rekao šta je to što predložene kandidate preporučuje da budu članovi Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, u državi u kojoj se pravosudni sistem urušava na svaki mogući način, počevši od donošenja loših zakona po kojima će sudije biti ponovo birane, pa se već sada kod sudija stvara strah da li će biti ponovo izabrani na tu funkciju, rastrčali se partijski komesari DS-a po celoj Srbiji i šire lažne informacije – ti ćeš biti ponovo izabran sa sudiju, a ti nećeš, pa se stvara zla krv među sudijama; od toga da ministar za ekonomiju kaže sudijama, u vidu preporuke, da obustave radne sporove; od toga da se za v.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije izabere, odnosno postavi gospođa koja je jedino čuvena po tome što je napravila onaj čuveni lapsus "Dobili smo, pardon, doneli smo presudu za ubice Zorana Đinđića" itd.
To što nema ovlašćenih predstavnika predlagača, to je najbolja slika za vladajuću koaliciju i to je najbolji dokaz koliko je njima stalo da pravosuđe u Srbiji bude ozbiljno, odgovorno i nezavisno. Njima ne treba takvo pravosuđe. Njima treba pravosuđe koje je poslušno i koje će apsolutno da ispunjava svaki nalog režima Borisa Tadića i Ministarstva pravde, kao njegove ekspoziture.
Danas kada raspravljamo o članovima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca ne možemo a da se ne osvrnemo na skandal koji se danas desio u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kada je Boris Tadić sprečio da se ovde vodi rasprava, odnosno da se postavljaju pitanja nadležnim ministrima o tome šta je urađeno u saradnji sa Haškim tribunalom, kakvi su rezultati i kakve su posledice te saradnje.
Naravno, svakom ko je politički pismen jasno je zašto se taj skandal desio. Režim Borisa Tadića ne želi da se otvoreno, javno, pred građanima Srbije povede rasprava o tome koliko je štetna po državu Srbiju, po njene građane i po celokupan srpski narod ta saradnja sa tzv. Haškim tribunalom.
Prošle godine ovde je slavodobitno gospođa Slavica Đukić-Dejanović saopštila informaciju da je Generalna skupština UN prihvatila inicijativu da se od Međunarodnog suda pravde traži savetodavno mišljenje o tome da li je proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije od strane Šiptara u februaru prošle godine izvršeno u skladu sa međunarodnim pravom ili ne.
Mi smo pre izvesnog vremena dobili jednu poražavajuću presudu Haškog tribunala gde se kompletan politički, vojni i policijski vrh države Srbije, sem Milana Milutinovića, proglašava krivim i osuđuje na drakonske kazne zatvora zbog navodnih zločina nad Šiptarima na Kosovu i Metohiji posle početka NATO agresije 1999. godine. Naravno, režim Borisa Tadića se uplašio da ćemo mi postavljati pitanja ne samo o položaju Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu i kršenju njegovih ljudskih i procesnih prava, nego da ćemo tražiti informaciju šta je država Srbija konkretno uradila (kada kažem država Srbija onda mislim na režim Borisa Tadića) da se pomogne ljudima koji su osuđeni pred Haškim tribunalom za tzv. kosovske zločine.
Samo politička neznalica, samo neko ko je krajnje politički nepismen, ko je politički kratkovid ne vidi vezu između mišljenja koje će da da Međunarodni sud pravde i činjenice da su ovi ljudi koji su predstavljali najviše državno, vojno i policijsko rukovodstvo Srbije optuženi, i to na drakonske kazne zatvora, zbog navodnih zločina nad Šiptarima na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine. Umesto da se ovde u Skupštini Srbije povede otvorena rasprava šta je država Srbija uradila da se pomogne odbrana haških optuženika u tzv. kosovskom slučaju, koji su to mehanizmi koji su stajali na raspolaganju državi Srbiji, Ministarstvu inostranih poslova, Ministarstvu pravde, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova, da se pomogne odbrana tih ljudi. Oni su građani Srbije.
Naravno, za režim Borisa Tadića to su ličnosti iz mračnih devedesetih godina. Ali, režim je tu prilično licemeran; postoje neke mračne ličnosti iz devedesetih godina i one koje nisu tako mračne.
Te koje nisu tako mračne su članovi Socijalističke internacionale.
Oni su poželjni koalicioni partneri da bismo napravili vladu koja će da pljačka građane. Imaju neki drugi iz mračnih devedesetih godina, oni treba da budu osuđeni pred Haškim tribunalom na 40 godina robije i baš nas briga za te ljude.
Režim je razmišljao kratkoročno. On je morao da pomogne tim ljudima ne zbog njih samih, naravno, i zbog njih, zato što su u pitanju građani Srbije, nego pre svega zbog države Srbije, zbog činjenice, koja se već sada javno komentariše u naučnim, diplomatskim i političkim krugovima u Srbiji i van Srbije, da će na sadržinu tog konsultativnog mišljenja Međunarodnog suda pravde presudno uticati osuđujuća presuda u Haškom tribunalu i da će u najvećoj meri Međunarodni sud pravde, kada bude formulisao mišljenje o tome da li je proglašenje nezavisnosti tzv. republike Kosovo od strane Šiptara 2008. godine bilo u skladu sa međunarodnim pravom ili ne, da se bazira, nažalost, na dokazanoj krivici tih ljudi i da su odgovorni za zločine nad Albancima.
Šta mislite, kakvo će mišljenje da zauzme Međunarodni sud pravde, imajući u vidu činjenicu da su Pavković i ostali osuđeni da su krivi zbog činjenice da je preko 700.000 Albanaca proterano sa Kosova i Metohije, da ih je više stotina ubijeno? Šta mislite, kakvo mišljenje će da da Međunarodni sud pravde?
U toj situaciji, umesto da se povede otvorena rasprava o tome šta je država Srbija uradila i šta još uvek može da uradi za te ljude, režim Borisa Tadića preko vas koji sedite ovde u Narodnoj skupštini, preko predsednika Narodne skupštine, preko predsedavajućih, namerno opstruiše raspravu o tome.
Namerno se opstruiše rasprava o tome šta je država Srbija uradila i šta još uvek može da uradi, da bi se pažnja javnosti sklonila sa pitanja Kosova i Metohije, zato što je za režim Borisa Tadića, nažalost, pitanje Kosova i Metohije rešeno. Sve ostalo što se radi je farsa.
Da pitate Borisa Tadića šta intimno misli, on će vam reći – Kosovo i Metohija je izgubljeno. On takvu politiku i vodi i zato je sada važnije da se raspravlja o pravima homoseksualaca, da javno ispoljavaju svoju seksualnu orijentaciju, nego da se povede rasprava u Skupštini Srbije o tome kolika je krivica aktuelnog režima zbog činjenice da su ovi ljudi za tzv. kosovske zločine osuđeni u Haškom tribunalu.
Danas, kada ste morali da poštujete Poslovnik, kada ste morali da zakažete samo jednu sednicu sa samo jednim dnevnim redom – rezultati i posledice saradnje Republike Srbije sa Haškim tribunalom, vi ste to na vešt način izbegli tako što ste napravili jedan politički koktel, malo ćemo da pričamo o Hagu, malo ćemo da pričamo o statutu Vojvodine, malo ćemo da pričamo o tome zašto pada kiša, odnosno zašto duva vetar, pa da građani Srbije više ne znaju šta je prioritet; homoseksualci, statut Vojvodine, Hag, porez koji se povećava za 6%, činjenica da će do kraja 2009. godine 300.000 ljudi ostati bez posla, sve je izmešano. To ste vi uradili namerno, ne mislim samo vi koji sedite ovde, nego oni koji su vaši mentori u zemlji i van zemlje, i to je vaša velika krivica.
Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca neće ličiti ni na šta. Izabraćete ljude koji će biti vaši partijski poslušnici i onda će biti kraj jedine stručne vlasti u Srbiji, sudske vlasti; ona će biti isključivo pod kontrolom režima. Sudija više neće smeti da uradi ništa a da prethodno ne zatraži mišljenje, u najmanju ruku, od ministra pravde, a možda i od samog predsednika države. Činjenica da je pokrenut postupak za razrešenje troje sudija Vrhovnog suda Srbije zbog uslovnog puštanja na slobodu Milorada Bracanovića je najbolji dokaz za to. Sudija više neće smeti da uradi ništa, a da prethodno ne konsultuje režim. To je ono što vama treba – sudstvo koje je pod čizmom Borisa Tadića.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima gospodin Momir Marković. Preostalo vreme je 29 minuta.

Momir Marković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od mojih prethodnika, u potpunosti razumem predstavnike Vlade što nisu danas došli. Već dva dana ih vladajuća većina rešeta vrlo teškim pitanjima, smučilo se ljudima, uplašili se ljudi, zato nisu došli. Pitanja su, inače, bila: "uticaj gama zraka na sablasne nevene", da li nama preti kriza – preti nam, hoćemo li da izađemo iz krize – hoćemo. Jutros sam gledao na televiziji kako idu i pitanja i odgovori i mogu da vam kažem da su se našli u nebranom grožđu.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, da se ne lažemo, ovo je poslednji pokušaj da Neron od preko puta stavi pod svoju čizmu sve tri grane vlasti. Ovu već ima, Vladu već ima, ovo je način da svoje ljude izabere i stavi sudsku vlast pod čizmu, a Poslovnik koji je nedavno donet je pokušaj da se i zakonodavna vlast stavi pod kontrolu. Onda može da se ide u Evropu.
Pošto smo već tako u niskom startu za ulazak u Evropu, dvadesetak godina brzo prođe, moramo u međuvremenu da usvojimo ove evropske zakone, pa je i ovo jedan od uslova da se približimo Evropi.
Visoki savet pravosuđa i visoki savet tužilaštva imenuju i razrešavaju tužioce i zamenike tužioca i sudije osnovnih i okružnih sudova. Biramo ih po predlogu Advokatske komore, i sa fakulteta. Mislim da je tu realno očekivati da će struka da kaže svoju reč. Međutim, kad se zna da se i na tim fakultetima i u tim advokatskim komorama na čelu nalazi upravo "žuto preduzeće", onda vam je situacija potpuno jasna.
Naravno, po funkciji, i u jedno i u drugo telo ulazi Boško Ristić, Bole internacionale ili, kako ga već zovu po Srbiji, Bole Boreli. Dobio je nadimak kada je nedavno sve lokale koje je nekadašnja hrvatska firma "Borovo" imala po Srbiji... zastupao je "Borovo" i sudskim putem sve lokale je vratio hrvatskoj firmi "Borovo". Kada sam ga pitao ovako, u nevezanom razgovoru, kaže – kako da očekujemo da oni našima vrate, ako mi ne vratimo tamo?
Pedeset hiljada stanova, 500.000 Srba je isterano iz Hrvatske, ali Bole Boreli vraća lokale sudom, vraća lokale u Hrvatsku. Da li je pri tom dobio neku kunu ili lipu ili možda evro, ne znam, ali s obzirom na to da ga znam, ne verujem da je išta radio za džabe.
Kad Bole Boreli uđe u ova dva tela, od Batočine pa dole do Preševa i ovamo do Prahova teško da će biti izabran tužilac ili sudija koji nije Boletu po volji.
Pošto vreme tako brzo ide, osvrnuću se samo na ovaj predlog koji je dao Visoki savet pravosuđa, odnosno Državno veće tužilaca. Prvo, kako je mogao predsedavajući Slobodan Radošević... Mi nemamo predsednika, nemamo državnog tužioca, imamo vršioca dužnosti. Izgleda da je cela Srbija u v.d. stanju, pa i tužilaštvo.
Inače, da se razumemo, i tužioci i sudije rade vrlo odgovoran posao. Radili su vrlo odgovoran posao i rade ga, jer se radi o ljudskim sudbinama i životima, u krajnjoj liniji. Na te funkcije moraju da dolaze upravo odgovorni, a ne po ključu, ni tetkinom, ni stranačkom, ni bilo kom drugom.
Ono što me je začudilo, to je da se u ovom predlogu pojavljuje ime Vukčevića. Da vas podsetim, to je onaj isti Vukčević koji je sad tužilac Specijalnog suda za ratne zločine, isti onaj Vukčević koji je hvatao golubove pismonoše ne bi li odneli poruku, isti onaj Vukčević koji je i zadnji papirić prosledio Haškom tribunalu, ali zato nije našao za shodno da po jednu kopiju prosledi onima koji su optuženi pred tim Haškim tribunalom, da i oni imaju.
Dame i gospodo, očigledno je da će tog trenutka kada se ovi predlozi usvoje i kada se ovi ljudi budu izabrali, postavili i imenovali doći sumrak srpskog pravosuđa. Pozivam poslanike vladajuće stranke, ako smeju od Nerona od preko puta, a pogotovo pozivam poslanike opozicione stranke da u danu za glasanje povedu računa koga postavljaju na visoke funkcije i ko će nam sutra krojiti kapu. Bojim se da će onda Bole Boreli, samo kantar mu fali, umesto ovih ljudi odmeravati ko će, koliko, zašto i kad robijati ili platiti.