Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo Kalanović, uvaženi predstavnici Ministarstva ekonomije, dame i gospodo narodni poslanici, oblast standardizacije, kao i oblast tehničkih zahteva za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti, od 2006. godine je bila u nadležnosti SRJ i državne zajednice Srbija i Crna Gora. Imajući ovo u vidu, kao i potrebu ispunjavanja zahteva za članstvo Republike Srbije u svetskoj trgovinskoj organizaciji i EU, pokazalo se kao neophodno da Republika Srbija donese zakone iz ovih oblasti.
Zakon o standardizaciji neophodno je doneti prvenstveno radi usklađivanja sa pravnim sistemom Republike Srbije i unapređenja uloge standardizacije u osavremenjavanju tehničkog zakonodavstva Republike Srbije, kao i usaglašavanja sa pravilima sporazuma o tehničkim preprekama u trgovini.
Takođe je neophodno doneti ove zakone radi usaglašavanja uloge standardizacije u zakonodavstvu Republike Srbije sa ulogom koju standardizacija ima u zakonodavstvu EU.
Iako se rešenja novog zakona o standardizaciji u osnovi bitno ne razlikuju od rešenja iz važećeg Zakona o standardizaciji, ovaj zakon precizno uređuje odnos prema granskoj standardizaciji, železničkom, avio, rečnom saobraćaju, pravni položaj i organizaciju instituta, to jest nacionalnog tela za standardizaciju, zatim, prvenstvenu upotrebu međunarodnih standarda kao osnove za izradu srpskih standarda, potom, postupak donošenja srpskih standarda i proglašavanja da su doneti, kao i dobrovoljnu primenu standarda.
Takođe, precizno je utvrđen datum od kada postojeći standardi sa obaveznom primenom počinju da se primenjuju kao dobrovoljno, odnosno datum od kada prestaju da važe odredbe akata kojima je propisana obaveznost primene standarda.
Rešenja zakona o standardizaciji omogućavaju: nastavak preuzimanja međunarodnih i evropskih standarda u sistem srpskih standarda; zainteresovanim stranima za standardizaciju (privrednim subjektima, organima državne uprave, udruženjima potrošača) omogućavaju da učestvuju u kreiranju politike standardizacije i u radu Instituta; informisanje u oblasti standardizacije, kao i prodaju međunarodnih, evropskih i standarda drugih, razvijenih, zemalja.
Prilikom izrade zakona, predlagač je uzeo u obzir: Direktivu 98/34 o proceduri za obezbeđenje informacije u oblasti standarda i tehničkih propisa; Dokumente Međunarodne organizacije za standardizaciju o organizovanju i odgovornosti za funkcije u oblasti standardizacije njenih članica; Sporazum o tehničkim preprekama trgovini Svetske trgovinske organizacije i njegov aneks – Kodeks dobre prakse za izradu, donošenje i primenu standarda, koji je 1. januara 1998. godine, potpisao Zavod za standardizaciju, pravni prethodnik Instituta, kao punopravna članica ISO; Uslove Evropskog komiteta za standardizaciju, kao i Evropskog komiteta za standardizaciju u oblati elektrotehnike, koje će Republika Srbija i Institut morati da ispune da bi Institut postao punopravna članica tih organizacija; zakonodavac je uzeo u obzir i obaveze koje proizilaze iz članstva u međunarodnim organizacijama za standardizaciju i telima Ujedinjenih nacija koja se bave standardizacijom.
Svetska ekonomija široko integrisana danas, karakteriše se po sve većem protoku informacija i ideja, proizvodnih faktora i tehnologija.
Tradicionalne prepreke u trgovini, kao što su carinski propisi ne igraju onakvu ulogu kao nekada, pre svega zahvaljujući novoj međunarodnoj trgovinskoj politici.
Međunarodnim pregovorima o slobodnoj trgovini na globalnom i regionalnom nivou koje vode Svetska trgovinska organizacija ili udružene zemlje različitih regiona su na sistematičan način smanjile carinske barijere, a sve više utiču na tzv. necarinske barijere u trgovini.
Obim Svetske trgovinske razmene je višestruko porastao poslednjih decenija u odnosu na prosečne godišnje stope razvoja proizvodnje u svetu. U istom periodu brz porast trgovine i značajno učešće samih proizvođača i njihove korporativne strategije u globalnoj razmeni roba doveli su do toga da kvalitet postane ključni faktor uspeha u izvozu. Radi toga danas raste značaj infrastrukture kvaliteta, koju čine sistemi standardizacije, metrologije, akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti kao osnove za sticanje poverenja na tržištu i postizanja konkurentnosti proizvoda i usluga.
Pošto tehnologije postaju sve kompleksnije potrošači i korisnici proizvoda i usluga postaju sve više svesni da zavise od proizvoda čiju konstrukciju i dizajn često ne mogu da razumeju. Shvatajući ovo, potrošači žele sigurnost da je proizvod koji koriste pouzdan i da će zadovoljiti očekivanja u pogledu performansi, bezbednosti, trajnosti i drugih kriterijuma.
Ključno je pitanje – kako mogu korisnici u industriji ili finalni potrošači biti sigurni da su kupili proizvode koji odgovaraju propisima kojima se definiše njihova bezbednost pre upotrebe. Nova tehnička regulativa je neophodna radi obezbeđivanja visokog nivoa zaštite života, zdravlja i bezbednosti ljudi, životinja i biljaka, zaštite životne sredine, zaštite potrošača i drugih korisnika, zaštite imovine i zaštite ostalih javnih interesa, sa jedne strane, kao i radi obezbeđivanja pravnog okvira za potpisivanje tehničkih zahteva kojima se neće stvarati nepotrebne prepreke u trgovini, sa druge strane.
Ovo je moguće postići uređenjem tržišta putem propisivanja tehničkih zahteva za proizvode, čime će se obezbediti da se na tržište Republike Srbije stavljaju, odnosno isporučuju isključivo proizvodi koji su usaglašeni sa propisima propisanim tehničkim zahtevima. Jasno je da se postavljeni ciljevi u pogledu bezbednosti proizvoda na tržištu i upotrebi mogu postići samo sveobuhvatnim delovanjem tj. donošenjem tehničkih propisa i na način i u skladu sa ovim zakonom, odnosno u skladu sa posebnim zakonima, kao što su Zakon o prehrambenim proizvodima, Zakon o hemikalijama, donošenjem zakona o opštoj bezbednosti proizvoda kao i primenom Zakona o odgovornosti proizvođača za stvar sa nedostatkom. Na ovaj način bezbednost proizvoda uređena je u EU, odnosno njenim državama članicama.
Ocenjivanje usaglašenosti i sistemi sertifikacije proizvoda upravo su razvijeni da bi se obezbedila sigurnost za potrošače u ovakvim slučajevima. Korišćenje standarda u procedurama ocenjivanja usaglašenosti dopušta kroz proces harmonizaciju širom sveta, ne samo olakšavanje međunarodne trgovine između zemalja, već i ubrzanje trgovine u okviru pojedinih zemalja, nametanjem obaveze isporučiocima proizvoda i usluga da njihovi proizvodi i usluge zadovoljavaju propisane zahteve.
Procedure za ocenjivanje usaglašenosti razlikuju se u različitim zemljama i mogu prouzrokovati teže tehničke prepreke trgovini, nego standardi. Sporazumi o međunarodnom priznavanju rezultata ispitivanja u postupku ocenjivanja usaglašenosti, međutim, olakšavaju prihvatanje roba i usluga svuda na bazi samo jednog ocenjivanja u jednoj od zemalja potpisnica, ubrzavajući razmenu roba i pomažući da sistem međunarodne trgovine bude efikasniji.
Prema definiciji standarda ISO/IEC 17000 ocenjivanje usaglašenosti je svaka aktivnosti koja na direktan ili indirektan način utvrđuje da proces, proizvod ili usluga zadovoljavaju odgovarajuće zahteve, odnosno aktivnost koja pruža dokaz da su ispunjeni specifični zahtevi koji se odnose na proizvod, uslugu, proces, sistem, osobu ili telo. Ocenjivanje usaglašenosti se objašnjava kao niz od tri funkcije – odabiranje, određivanje i preispitivanje i atestiranje, kao glavne aktivnosti kojima se zadovoljavaju potrebe ili zahtevi da se prikaže da li su specifični zahtevi ispunjeni. Ocenjivanje usaglašenosti može da obuhvata i nadzor, koji se definiše kao sistematsko ponavljanje aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti, što je osnova za očuvanje validnosti stanja koje je utvrđeno atestiranjem.
Primarni cilj ocenjivanja usaglašenosti je da kod korisnika obezbedi poverenje, da su zahtevi primenjeni na proizvod, uslugu, sistem ili proces ispunjeni, za šta posebnu odgovornost pored proizvođača ima i država. Jedan od razloga zašto su proizvodi i usluge u međunarodnoj trgovini predmet ponovljenih kontrola ocenjivanja usaglašenosti jeste nedostatak poverenja od strane korisnika u ocenjivanju usaglašenosti, koje vrši telo za ocenjivanje usaglašenosti iz druge zemlje.
Zbog toga su potrebne mere za povećanje poverenja kupaca, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru, kao i zakonodavca u rad tela za ocenjivanje usaglašenosti i akreditacionih tela, posebno onih u drugim zemljama. Takvo poverenje se može postići putem saradnje između zemalja, odnosno između tela za ocenjivanje usaglašenosti i između akreditacionih tela. Ova kooperacija se formalizuje putem sporazuma o međusobnom priznavanju, pri čemu su potpisnice sporazuma saglasne da priznaju rezultate svakog ispitivanja, kontrolisanja, sertifikacije ili akreditacije druge zemlje.
Osnovni razlozi za donošenje novog zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti je usklađivanje pravnog sistema Republike Srbije i neophodno unapređenje tehničkog zakonodavstva, usaglašavanje sa pravilima Sporazuma o tehničkim preprekama u trgovini Svetske trgovinske organizacije, kao i usaglašavanje sa tehničkim zakonodavstvom EU.
Tehničkim propisima će se, prema novom zakonu, propisati uslovi koje moraju da ispunjavaju tela za ocenjivanje usaglašenosti i to u pogledu – stručne osposobljenosti, potrebne opreme, nezavisnosti i nepristrasnosti u postupku ocenjivanja usaglašenosti, čuvanja poslovne tajne i odgovornosti za rad, kao i nadzor nad njihovim radom.
Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti omogući će jačanje konkurentnosti srpske privrede na način da će se na tržište stavljati, odnosno isporučivati samo bezbedni proizvodi, koji ispunjavaju tehničke zahteve tj. kriterijume zaštite bezbednosti, života i zdravlja ljudi, životinja, biljaka, životne sredine i drugih javnih interesa. U zakonu je uvažena praksa zemalja EU, da je potvrda o akreditaciji za određeno područje najbolje sredstvo kojim tela za ocenjivanje usaglašenosti dokazuju osposobljenost i zadovoljavanje minimalnih zahteva.
Ocenjivanje usaglašenosti obezbeđuje korist za proizvođače, potrošače, zakonodavne vlasti kao i međunarodnu trgovinu uopšte. Proizvođačima čiji su proizvodi ocenjeni i sertifikovani da su usaglašeni sa odgovarajućim tehničkim propisima, ocenjivanje usaglašenosti omogućava da steknu reputaciju pouzdanog isporučioca na tržištu i da ostvare konkurentnu prednost. Time se dokazuje da je proizvođač zadovoljio ključne zahteve koji se odnose na zaštitu zdravlja, bezbednosti, zaštitu životne sredine. Ukoliko proizvodi nisu podvrgnuti ocenjivanju u odnosu na zahteve tehničkih propisa to može da bude prepreka za plasman proizvoda, a takav isporučilac može biti diskvalifikovan i za Vladine javne nabavke.
Potrošači imaju korist od ocenjivanja usaglašenosti, jer im on obezbeđuje osnovu za izbor proizvoda ili usluga. Oni imaju više poverenja u proizvode koji nose znak ili sertifikat o usaglašenosti tj. da su atestirani u pogledu bezbednosti ili drugih željenih karakteristika.
Zakonodavci imaju korist od ocenjivanja usaglašenosti, jer se time pomaže u sprovođenju tehničkih propisa kojima se štite javni interesi u vezi sa zaštitom zdravlja, bezbednošću i zaštitom životne sredine.
Harmonizovani postupci ocenjivanja usaglašenosti širom sveta imaju dalekosežne koristi za međunarodnu trgovinu uopšte. Sporazumi između zemalja ili regiona o međunarodnom prihvatanju zahteva, metoda ocenjivanja, kontrole ili rezultata ispitivanja mogu pomoći da se smanje ili otklone tehničke prepreke u trgovini.
S druge strane, postupci ili zahtevi koji se odnose na uvoz i pristup tržištu mogu da variraju od zemlje do zemlje i da budu prepreka za uvoz inostranih proizvoda.
Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO, njen Komitet za ocenjivanje usaglašenosti, Međunarodna elektrotehnička komisija i Svetska trgovinska organizacija intenzivno sarađuju na tome da se postignu što veći pozitivni efekti od harmonizovanja postupka ocenjivanja usaglašenosti. Takođe, sve zemlje članice EU kroz harmonizaciju tehničkog zakonodavstva koje uključuje i procedure za ocenjivanje usaglašenosti obezbeđuju slobodan protok roba na ovom tržištu, kao bitan uslov konkurentnosti.
Jasni su razlozi i neophodnost usvajanja ovih zakona. Međutim, oba ova zakona, osim navedenog, imaju jaku simboliku koja se ogleda u velikoj želji građana Srbije da budu ravnopravan deo savremenog sveta, spremni i sposobni da sa drugima postavljaju i poštuju standarde.
U danu za glasanje Poslanička grupa G17 plus će svakako podržati ove zakone. Hvala. (Aplauz.)