Reč ima narodni poslanik Munir Poturak. On je istovremeno i poslednji prijavljeni na listi govornika.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo Kalanović, uvažene kolege poslanici, hteo sam da iskoristim ovu priliku da istaknem one vrednosti i potencijale koji postoje iz kraja odakle dolazim, da zatražim i pomoć od gospođe Kalanović i ministarstava koja su uključena u okviru ovog zakona o turizmu, jer sam turizam, ako nisu sva ministarstva uključena sa svim svojim merama, teško da može da se postigne takav potencijal kakav se očekuje u Srbiji.
Da podsetim da je 90-ih godina Srbija proglašena jednim od najtraženijih turističkih mesta, potencijala. Da nije bilo onih ružnih godina, nemira, ratova u okruženju i svega toga, mislim da je Srbija bila na izuzetnom putu da, pre svega, bude zemlja turističkih regiona.
Iz tog razloga, samo sam hteo da pokažem koliko su i UNESKO i ostale institucije na to računale, pa je urađena jedna karta Jugoslavije, u to vreme, kasnije Srbije, podeljena na turističke kantone. Izrada je urađena od profesora mr Jovana Bukovića. Naglašava se u ovom delu da na prostoru Sandžaka, kao turističkog regiona, postoji preko 300 mesta istorijskog i kulturnog sadržaja, koja su upisana i među njima je veliki broj pod zaštitom UNESKO-a i ostalih istorijskih institucija.
Da li ste čuli nekada za ''Belog anđela''? Da li znate gde se nalazi? Da li je neko od vas imao prilike da vidi gde je? Samo da vas podsetim da je za takvu fresku gospodin istoričar Artur Emans 1883. godine, 1. septembra, u listu "Mančester gardijan" napisao – ništa što je Đoto stvorio ne može se uporediti sa lepotom anđela i srpske kraljevske zadužbine manastira Mileševo.
Hteo sam da vas pitam, ako je neko bio ili ako namerava zna li kojim putem će otići tamo, zna li kakav put treba da prođe, da li treba šest, sedam sati da putuje do Prijepolja. Da li znaju da treba pet ili šest sati da se putuje do Novog Pazara ili drugih gradova u tom delu, uz samu granicu prema Crnoj Gori i Bosni.
– Ono što je za nas neophodno i ono što je neophodno za ostale delove Srbije koji su manje razvijeni jesu saobraćajnice.
I ovaj zakon o turizmu ne možemo samo da posmatramo onakav kakav jeste i hvala Bogu da je došao na red. Sandžačka demokratska partija će ovaj zakon i sve ostale koji su u ovom paketu da podrži, jer oni nas ubrzano vode prema EU, prema fondovima koji mogu da nam obezbede ono što bukvalno nama i treba da bi bilje realizovali ovo što se planira.
Ako nema dobrih puteva možemo tamo da živimo, možemo da se hvalimo sa svim ovim kvalitetima koje posedujemo, ali ako ljudi to ne vide, ako to ne postane vidljivo, ako ljudi ne znaju šta tamo postoji i koliko te vrednosti postoje, kakva je tradicija, kakva kultura, ništa nismo uradili.
Jedan naš lokalni književnik je napisao da Sandžak ima dušu za ''krkanje''; dobra zemlja, zdrava zemlja, zdrava hrana, zdravi ljudi, to je ono što može da se pruži ne samo našim građanima, to je ono što moramo da ponudimo svetu oko nas, to je ono što možemo da ljudima koji imaju novac da ponudimo da dođu, da svoje slobodno vreme i svoj novac namenjen za svoje dobro, za svoj odmor utroše.
Ljudi moraju da znaju, one koje očekujemo da dođu u našu zemlju i da troše novac da oni teško zarađuju novac. On tako zarađen još više vredi i više ga cene i iz tog razloga dobro planiraju gde će svoje slobodno vreme da iskoriste, pažljivo biraju destinacije i planiraju vreme kada će da koriste svoj odmor.
Zato treba da uređujemo svoje mesto primereno, da ljudi koji imaju novac da troše to iskoriste, i da učinimo da smo još bliži po destinacijama, pa gospođu Kalanović i gospodina Dinkića molim da se samo malo zainteresuje za aerodrom u Sjenici i za aerodrom u Ponikvama. Postoje ekonomske studije o opravdanosti ovih aerodroma koji su nekada bili u vojnoj nadležnosti. Sada za njih postoji zainteresovanost da budu tzv. mini turistički aerodromi koji mogu da približe ovaj deo i bez tih magistralnih puteva svim zainteresovanim centrima za taj tzv. vikend – turizam.
Srbija je zemlja gde su manjine brend, a ako mogu ljudi na ovom prostoru u Sandžaku, u Vojvodini, da žive sa svim svojim kulturnim i istorijskim nasleđima i da ta tradicija sa savremenim elementima bude šansa za zajednički život i bolji razvoj, molim vas, pomozite nam da se izvučemo iz ove situacije u kojoj jesu nerazvijeni gradovi, pre svega u celoj Srbiji, a ovi u Sandžaku spadaju u nerazvijena marginalna područja sa nasleđem od prethodnih vlasti.
Samo da kažem da je za Novi Pazar 11 miliona evra jedan ogroman teret, treba nam dugo vremena da se izvučemo iz takve situacije. Sadašnja vlast je prihvatila, tražimo pomoć od države, da to što smo nasledili nekako otplatimo i da se razdužimo. Svakog meseca smo, bar desetak dana, u Novom Pazaru blokirani, zato što stižu sudske presude po osnovu zaostalih neplaćanja iz desetak prethodnih godina i onda se blokiraju računi. Zato što Sjenica ima 431 milion dinara budžet, a vi znate da je prošle godine svega 52% punjenje tog budžeta. Znate da je Sjenica, sa minus 29 u proseku, najhladniji grad u Srbiji, da devet meseci ljudi moraju da lože da bi normalno funkcionisali i živeli. Znate da u Priboju bukvalno nijedna privatizacija nije odrađena kako treba i da se čeka za FAP strateški partner, pa grad koji je imao po broju stanovnika najveći broj inžinjera i bio najpismeniji grad u bivšoj Jugoslaviji, danas bukvalno ništa ne radi.
Molim vas da pogledate malo dalje od Beograda. Znam, gospođo Kalanović, da vi znate celu situaciju, neophodno je da sve vaše kolege, Vlada, ljudi koji su u određenim agencijama, prepoznaju projekte iz ovih krajeva i da nam se pomogne, da nam se pruži stručna pomoć u toj oblasti i da se ohrabre ljudi sa ovih prostora da bismo zajednički isplivali iz ove situacije i da se na neki način oseti, bez obzira na to što smo daleko, pet - šest sati putovanja preko loših puteva, da smo malo bliži srcu, da ne bude, kako kažu, daleko od očiju, daleko od srca. Hvala vam. (Aplauz.)

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Marina Raguš, ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo, ono što SRS u najvećoj meri najčešće interesuje, a nikako da dobije odgovor, jeste da li će ovaj predlog zakona koji je danas na dnevnom redu rasprave u načelu, biti primenjivan na teritoriji Kosova i Metohije. To je prvo pitanje. Nadam se da ćemo dobiti konačno odgovor.
Drugo pitanje jeste, koje su materijalno-tehničke pretpostavke, finansijske i ljudske, obezbeđene za provodivost ovih zakona. Ono što je manir SRS jeste da konkretnim podacima bojimo trenutno ekonomsku situaciju u državi Srbiji, koja je rezultat neplanskog i nereformskog kursa tokom ovih devet godina. Čini mi se da smo dovoljno rekli i dovoljno dokazali koristeći pri tom zvanične izvore države Srbije. Između ostalog, najnoviji podaci govore, na dan 15. aprila 2009. godine, na osnovu upozorenja guvernera NBS gospodina Jelašića, da se iz dana u dan povećava broj preduzeća sa blokiranim računima, da njih trenutno ima oko 60 hiljada. Iznos koji srpska preduzeća duguju dostigao je 234 milijarde dinara zbog čega su im računi blokirani, kako tvrdi gospodin Jelašić, a što je u odnosu na kraj 2008. godine povećanje za 13,6%.
A ono što je najavio gospodina Jelašića jeste bolja likvidnost koja Srbiju očekuje posle 11. maja, kada bi Odbor direktora MMF trebalo da odlučuje o odobravanju kredita Srbiji u iznosu od 13 milijardi evra. Ovo je značajan podatak da naprosto vidimo kako može da funkcioniše i kako funkcioniše srpska privreda.
Takođe, nešto što nas je zateklo kao informacija jeste da su dana 15. aprila 2009. godine, u pitanju je zvaničan izvor, sva ministarstva dobila nalog da u najkraćem roku dostave generalnom sekretarijatu Vlade Srbije koliko imaju viška zaposlenih. Na osnovu tih podataka Vlada će sačiniti detaljan plan o smanjenju celokupnog državnog aparata za 8.000 ljudi, u narednih devet meseci.
U okviru ministarstava se planira da će bez posla ostati oko 4.000 ljudi i još toliko će biti otpušteno u lokalnim samoupravama. U taj broj ulaze i svi oni koji će u međuvremenu ispuniti uslove za penziju, a njih je 1.000 od 8.000.
Takođe, još jedna informacija koju mi saznajemo iz medija, kao predstavnici naroda, dakle, poslanici najvišeg doma države Srbije, jeste da je Vlada države Srbije izradila Nacrt rebalansa budžeta kojim je predviđeno povećanje deficita od 49,9 na 70 milijardi dinara. Budžetski deficit će se pokriti preostalim prihodima, kako saznajemo iz medija – od privatizacije, od kredita Svetske banke od oko 300 miliona dolara, sredstvima od oko 100 miliona dolara iz IPA fondova, izdavanjem državnih obveznica i manjim komercijalnim zaduživanjima.
Iznose u milijardama dinara država će ove godine, umesto skoro 699 milijardi dinara prihodovati oko 650. Moći će da potroši 720 umesto skoro 749 i to su informacije, koje mi, nažalost, dobijamo na osnovu pisanja medija, koji su evo dokazali da su bolje informisani nego poslanici ovog parlamenta. Zašto sve ovo govorim?
Naprosto, zato što nama nije jasno kako će zaista reforme unutar ovih oblasti da budu održive i provodive? Ko će da snosi troškove reorganizacije, recimo, u oblasti turizma?
Ono što nas je, na poslednjem mestu zaprepastilo, a zaista moram da pohvalim ovaj predlog zakona o turizmu samo u jednom delu, zato što ipak na osnovu ove informacija u smislu obrazloženja i analize efekata ovog zakona ipak se dobija potpunija slika, odnosno može da se vodi kvalifikovanija rasprava.
Ali ono što nama nije jasno, verujem da ćete nam objasniti ili sada ili u raspravi o pojedinostima, to je ovaj prilog Predloga zakona, gde se između ostalog kaže, a to javnost treba da zna, kako reforma celokupne ove oblasti turizma treba da izgleda. Pri tom, konstatacije radi, SRS je uvek bila za uvođenje reda u svaku oblast života i za određeni nadzor, pogotovo u društvu koje je ogrezlo u korupciji, a čini se koje u narednom periodu neće moći da se izbori sa onim što jeste možda moj subjektivni utisak, ali na kraju i činjenice pokazuju to je izvanredan, nažalost brutalan podatak o stepenu korupcije u Srbiji.
Prilog Predloga zakona govori o tome da:
– ministar bliže propisuje sadržinu i način izrade planskih dokumenata i studije opravdanosti za proglašenje, recimo, turističkog prostora.
– Vlada donosi Strategiju na predlog Ministarstva, a to se direktno odnosi na član 7. stav 1. (Sada ne znam koliko će to srpskoj javnosti biti zanimljivo, tako da ću izbegavati članove, trudeći se da bude jasnije.) Zapravo, kako će to izgledati, zašto se koncentriše tolika količina moći, protiv toga jesmo, u rukama ipak jednog čoveka? Ono što slika srpsko društvo stvara kod nas nevericu da može doći do zloupotreba i onda se pitamo sledeće:
Šta je sa decentralizacijom? Šta bi, recimo, sa esnafskim udruženjima i kvalifikovanim stručnjacima da utiču, određuju i propisuju sve ono što je trebalo i što je dato jednom čoveku da radi?
Da budem preciznija:
– Vlada, na predlog Ministarstva, donosi program razvoja turističkog proizvoda;
– Vlada, na predlog Ministarstva, proglašava turistički prostor;
– ministar propisuje bliže uslove za određivanje kategorije turističkog mesta, način određivanje i promene kategorije, kao i vrstu podataka o turističkim mestima koja se evidentiraju u Registar turizma;
– Vlada bliže propisuje uslove i način dodele i korišćenja sredstava za podsticaj razvoja turizma.
Ovo poslednje nam je jako daleko zbog toga što nam naša iskustva kao političke stranke govore da zaista postoje uslovi koji mogu da se nazovu diskriminatorskim, u smislu dodele sredstava određenim mestima ili određenim lokalnim samoupravama.
– ministar propisuje sadržinu i način isticanja turističke signalizacije;
– ministar propisuje oblik, sadržinu i način vođenja evidencije ugovora i evidencije prodatih turističkih putovanja;
– ministar propisuje bliže uslove u pogledu prostora i opreme koje mora da ispunjava turistička agencija koja neposredno pruža usluge putniku;
– ministar propisuje bliže uslove i način izdavanja svečane forma licence;
– ministar uz saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove propisuje oblik, sadržinu i način vođenja evidencije gostiju u ugostiteljskom objektu za smeštaj;
– ministar uz saglasnost sa ministra zdravlja propisuje način pružanja ugostiteljskih usluga u pokretnom objektu, kao i minimalne tehničke, sanitarno-higijenske i zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati svi objekti;
– ministar uz saglasnost sa ministra nadležnim za poslove zdravlja propisuje minimalne tehničke, sanitarno-higijenske i zdravstvene uslove za uređenje i opremanje ugostiteljskog objekta, u zavisnosti od načina usluživanja i vrste usluga;
– ministar propisuje standarde za kategorizaciju ugostiteljskih objekata;
– ministar uz saglasnosti ministra nadležnog za unutrašnje poslove propisuje oblik, sadržinu i način vođenja evidencije gostiju u domaćoj radinosti;
– ministar uz saglasnosti ministra nadležnog za unutrašnje poslove propisuje sve to u seoskom turističkom domaćinstvu, i tako sve do 34 stavke.
Zaista je ogromna moć skoncentrisana u rukama jednog čoveka. Da se pogrešno ne razumemo, meni je ostao još samo minut, SRS jeste za uvođenje reda, pogotovo u oblasti koja je toliko zapostavljena. Mi samo izražavamo nedoumicu, odnosno strepnju da to neće moći da radi jedan čovek, a da određeni stepen zloupotrebe ne postoji makar u teoriji i praksa je pokazala da postoji.
S druge strane, nije nam jasno na koji način mislite da će svi ovi koji su dodirnuti efektima ovog zakona moći da isprate standarde koji se postavljaju pred njih, od turističkih agencija do ugostiteljskih objekata, pa se nadamo da ćemo imati prilike to da čujemo. Hvala.

Da li još neko želi reč ko nije iskoristio pravo iz člana 93? (Ne.)
Ako ne, zaključujemo načelni i zajednički pretres o Predlogu zakona.
Reč je tražio narodni poslanik Velimir Ilić, a vreme na raspolaganju je osam minuta i deset sekundi.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, meni je zadovoljstvo da slušam o ovoj temi i da vladajuća koalicija potencira neke probleme koje ne vidi sadašnja Vlada, ali ne  može to da dođe na dnevni red, da se to razreši.
Ja bih postavio pitanje – ko je zaustavio koncesiju koja je imala nameru da otvori Srbiju, da otvori Divčibare, da otvori Zlatibor, Taru, da otvori te lepote Srbije, ovo o čemu je gospodin poslanik govorio: Prijepolje, Mileševo i sve ono što je u Srbiji najvrednije?!
Mi, jednostavno, nismo dozvolili da se rade svi ti projekti koji su ključni za Srbiju – ova vlada ih je zaustavila!
Mi smo gradili prilazne puteve prema Divčibarima. Mi smo počeli put za Staru Planinu – ali, džaba je uraditi objekte, ako nemamo putne infrastrukture.
Mi smo počeli Goliju da otvaramo, došli smo do Raške s jednim dobrim i kvalitetnim putem. Mene duša zaboli kad slušam predsednika Srbije koji govori kako nije urađen kilometar koridora, a zaboravlja da je urađena Borova glava, da je kompletno rekonstruisan put do granice Makedonije, do Crne Gore, do Hrvatske granice, do Rumunske granice itd. Prvo smo imali dogovor sa EU da uradimo i rehabilitujemo postojeće autoputeve, a onda da se krene u izgradnju novih.
Zašto ste se toliko zalepili za taj deo prema Makedoniji? Dole ima saobraćaj 2.000 auta dnevno, na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca – 27.000 auta dnevno, po merenjima koje je radio naš Institut.
Zaustavljen je projekat za aerodrom Lađevci. Malo je trebalo, mi smo usavršavali taj kontrolni toranj pa da bude i za civilni i vojni deo. Zaustavljene su Ponikve i obilaznica oko Užica, što je izuzetno važan projekat da otvore čitavu regiju zapadne Srbije kao turističku destinaciju.
Da ne pričam koliko je uloženo u Divčibare u infrastrukturu, put do Bogdanovića brda, i s mioničke strane i sa valjevske strane, kompletno završen. Samo je bio dogovor da se to spoji sa postojećim autoputem koji je početkom godine trebalo da se radi i to deonica Obrenovac-Ub.
Prema tome, gospodo, vi želite da dovedete turiste, i to forsirate, tamo gde Srbija nema saobraćaja. Pa, Grci nemaju autoput do Soluna, a mi hoćemo da napravimo i da im dovodimo saobraćaj iz Evrope, a ne mislimo o nama, o našem turizmu, o našem razvoju, o aviosaobraćaju koji treba da razvijemo za naše građane, da ga naravno otvorimo. Zašto se Kopaonik ukočio, projekat koji smo počeli, koji je višestruko podigao broj turista? Da ne pričam dalje, ali mnogi projekti koji su veoma važni za Srbiju zaustavljeni su.
Mi smo radili projekat Žiče. Zašto je i to stopirano i nije dovedeno do kraja?
Vidite, sada nema sredstava za eksproprijaciju. Kako da se uđe u kreditne linije, kako da se uđe u nove razgovore, ako je Srbija dužna, da bi mogla da napravi projekat i konkuriše da uradi eksproprijaciju? Prema tome, ko nema za eksproprijaciju, nema razgovora o bilo kakvom daljem radu i bilo kakvoj saradnji sa bankama, naravno i sa finansijskim institucijama koje treba da podrže projekat.
Vi se samo borite i dižete neku medijsku kampanju i pričate jednu praznu priču. Ubiste nas više sa nekoliko desetina "punta". Evo, danas se prodaje pet "punta". To su udarne vesti u celoj državi. Zar je to toliko značajno za Srbiju? Ko vas je ovlastio, ko vam je dao pravo da finansirate i subvenciju vršite na autu koji je sto posto uvozni u Srbiji? Šta Srbija dobija od toga? Šeststo i nešto evra po "puntu", a stimuliše, vrši subvencije sa 1.000 evra. Ko vam daje pravo za to? Uzmite petsto radnika i izračunajte kolike su njihove plate, mesečne, godišnje, a koliko dajete subvencija samo na proizvodnju. To nije ni trećina koja se vraća kroz lične dohotke radnika. Mi hoćemo automobilsku industriju, jednu ozbiljnu proizvodnju gde će učestvovati srpska privreda i srpski kooperanti.
Pričate ovde o turizmu, pa turizam je značajan za poljoprivredu da potroši ono što naš seljak proizvede. Ali kako u poljoprivredi krenuti, kako to sve spojiti sa subvencijama koje ne vršite? Pošto je džak veštačkog đubriva? Koliko je od prošle godine poskupela setva? Sa čim će seljak da poseje? Jutros ste poskupeli naftu i benzin. Dokle mislite? Šta vi mislite, pa baba Simana može da vodi finansije države kad vidi koliki je budžetski deficit i samo razreže – ovo na takse, ovo na ovo, ovo na ono …
Da li vi shvatate da ako giganti ne prorade, ako privreda ne profunkcioniše, da mi ne možemo opstati i puniti budžet?
Šta misli ministar ekonomije, koji je sve ugurao kod njega u taj svoj sektor, i turizam i privatizaciju, da ne pričamo kakva je privatizacija itd, pa znate da sad staje i "Sartid", stao je ''Bor'', stao je ''Majdanpek''! Šta je sa ''Elektronskom industrijom'', priča se?! Pa šta je sa tim ugovorom sa "Fijatom"?! Nema ni od toga ništa, gospodo.
Šta je sa ''Vranjem'', sa ''Leskovcem'', sa ''Viskozom'', sa ''Rakovicom'', sa IMT-om, sa ''Zmajem'', ''Lolom Ribarom''?! Pričate da će se vršiti recikliranje automobila, da će raditi nekoliko desetina ljudi, a tamo je radilo 7.000 radnika. To je bio najveći srpski izliv. Šta je sa "Petoljetkom"?
Da li shvatate da ne možete puniti budžet više na ovakav način, dakle, što ćemo povećavati takse i akcize i raznorazne dažbine na sitno da bi preživeli? Pričamo – štedećemo kafu. Znate da smo ufitiljili, kako naš narod kaže, ako smo se sveli na priču da ćemo manje piti kafu, da nećemo imati, eto, čaj da popiju poslanici ili članovi Vlade itd.
Predsednik priča neki dan da je Parlament preogroman, da treba da se smanji na pola. Molim vas, svi kritikuju Parlament. Pa da li vi shvatate da je ovo institucija koja treba da bude najjača i najmoćnija u Srbiji, da je svi poštuju i uvažavaju, da odavde sve potiče. Vi je potpuno zaobilazite i sa ekonomijom i sa najbitnijim pitanjima o Kosovu, Euleksu. Vi dolazite u poziciju da sami odlučujete, a ništa ne dolazi što je značajno u ovaj parlament.
Svi nalazite za shodno da kritikujete Parlament i poslanike! Otkud vam hrabrost? Hajde da ukinemo Parlament! Što ga ne ukinete, što to ne predložite?! Znate li da Vlada trenutno ima mnogo više članova, ministara, savetnika, državnih sekretara i pomoćnika, nego ukupno što Parlament ima narodnih poslanika i osoblja koje ga opslužuje!
Pogledajte statistiku, pa vidite gde su uštede. Zašto ste stali sa uštedama kada su došla na red ministarstva?
Pitao bih gospođu Kalanović, da li neko u svetu ima ministarstvo za Nacionalni investicioni plan? Da li to postoji u jednoj državi sveta? Za šta služi – da jednu gomilu para stavimo Vladi na raspolaganje, da obiđemo Parlament i da oni te novce degažiraju po ministarstvima, kako je volja vladajuće koalicije!!
Zašto se ne dostavi saobraćaju svoje u budžetu, prosveti svoje, ekologiji svoje itd? Nigde na svetu ne postoji ministarstvo za nacionalni investicioni program! Koji su njegovi prihodi, koje zarade itd?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, iskorišćeno je vreme koje vam je na raspolaganju.)
Neću vas dalje smarati sa ovim, ali teme su veoma interesantne i ja vas molim, vratite ove ozbiljne teme, naročito ekonomske, u Parlament, gde im je i mesto. Vratite sve investicije da prođu kroz Parlament, da se ovde prodiskutuje i da se ovde razgovara o tim investicijama.
Ne dozvolimo više da od nas pravite ovde marionete, koje treba da dođu da odlučuju gde će ko sedeti, kako će izgledati sala, da je to reprezentativno itd, a da krupna pitanja donosi jedna šačica ljudi za koje vidimo da su godinama neuspešni! Neće ih!! HhHvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem.
Da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo želi reč?
Reč želi ministarka Verica Kalanović.

Ne bih se javljala za reč vezano za zakone koji su na dnevnom redu, ali prosto osećam obavezu da nešto što jeste vezano za zakon o turizmu, a što i jeste odgovor na pitanja koja je nekoliko poslanika pokrenulo u prethodnih sat vremena, pokušam i sa jedne druge tačke da osvetlim.
Ne iznenađuje me da pitanja postavljaju oni koji su bili u vlasti do 2000. godine i da kritikuju nešto što se dešava od 2000. godine, nego me zbunjuje da neko ko je četiri godine vodio računa o infrastrukturi danas postavlja pitanje neizgrađene infrastrukture.
Postoji nacionalni investiciono plan i u drugim zemljama, ali i da ne postoji trebalo bi ga uvesti kao kontrolu projekata koji se rade, ne samo u Ministarstvu infrastrukture, nego i u drugim ministarstvima, kako bismo utvrdili koji su sve putevi ostali nezavršeni i zašto putevi u Srbiji koštaju najviše od svih zemalja u Evropi. Zašto imamo puteve za Staru planinu, koji su, sa jedne strane, finansirani preko Ministarstva za turizam, koji predstavljaju novi put koji svi danas možemo da vidimo ako sednemo u kola i odemo sa južne pirotske strane i dođemo do Babinog Zuba da je probijen, ali, možemo da vidimo da put, koji je finansiran iz drugog izvora, nije.
Takođe, možemo da napravimo računicu zašto nisu bili završeni mnogi putevi za koje znamo da je trebalo da predstavljaju poboljšanje putne infrastrukture i unapređenje turizma, zašto smo ih pravili od nigde do nigde i za šta su sve trošna sredstva Nacionalnog investicionog plana, koja su bila na razdelu određenih ministarstava.
Jasno je da je planiranje jedan od osnovnih elemenata i potpuno je jasno da nacionalne strategije, nacionalni planovi, akcioni planovi, treba da budu kompatibilni jedni sa drugima i u potpunosti se slažem da turizam predstavlja jednu kompleksnu granu na koju će da utiče i koja će da utiče na razvoj mnogih drugih. Ali, ne možemo u ovom trenutku da tražimo da razvoj turizma podignemo na visok nivo, a da u prethodnom periodu nismo imali razvoj infrastrukture! Ne možemo da tražimo da turizam predstavlja ravnomerno raspoređenu razvijenost na teritoriji cele Srbije sa razvijenim turističkim centrima, ako znamo kakvo nam je bilo ulaganje u različite delove Srbije!
Ne možemo da postavimo pitanje zašto u ovom trenutku nemamo uspešne privatizacije hotela, a znamo u kakvom nam je stanju bila zemlja!
Ne možemo da postavimo pitanje zašto nemamo čisto Srebrno jezero, kada znamo da je 30 godina u prethodnom periodu kanalizacija išla upravo u to jezero!
Razvoj infrastrukture i ulaganje u infrastrukturu, putnu, komunalnu, gasnu, energetsku i svaku drugu, jeste preduslov za razvoj turizma. I Nacionalni investicioni plan će kroz svoj program podsticati infrastrukturne projekte koji doprinose razvoju turizma, ali, molim vas, nemojte da oni koji su do juče donosili odluke o razvoju jedne infrastrukture danas postavljaju pitanje zašto postoje neki drugi. (Aplauz.)

Da li se još neko javlja za reč ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, Predlogu zakona o standardizaciji, Predlogu zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti i Predlogu zakona o turizmu.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 26. i 27. tačke dnevnog reda: – PredloZI zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz utvrđenog dnevnog reda pod tačkama 26. i 27, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe i to:
Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica – 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik Vladan Batić, koji nije član nijedne poslaničke grupe, ima pravo da govori jednom do pet minuta.
Molim sve poslaničke grupe, ako to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, da bi mogao da se napravi celokupan spisak, a po odredbama Poslovnika Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Nikola Krpić – Poslaničku grupu PUPS; narodna poslanica Elvira Kovač – Poslaničku grupu manjina; narodna poslanica Zlata Đerić – Poslaničku grupu Nova Srbija; narodni poslanik Milisav Petronijević – Poslaničku grupu SPS-JS; narodni poslanik Jovan Palalić – Poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica; narodna poslanica Snežana Sedlar-Kenig – Poslaničku grupu G17 plus; narodna poslanica Marina Raguš – Poslaničku grupu SRS, narodni poslanik Meho Omerović – Poslaničku grupu Za evropsku Srbiju i narodna poslanica Vesna Pešić – Poslaničku grupu LDP.
Saglasno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i Predlogu zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
Da li predstavnica predlagača, ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović, želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, danas u Srbiji ima 758.387 nezaposlenih lica, od toga: u Beogradu 98.410, u Vojvodini 199.902, u centralnoj Srbiji 460.075. Kakvi su statistički podaci o broju zaposlenih i nezaposlenih u Srbiji u prethodne tri godine? Broj zaposlenih u 2006. godini bio je 2.029.000, u 2007. godini 2.002.000, u 2008. godini 1.993.000 i potpuno je jasno da se iz evidencije vidi da broj zaposlenih opada.
Broj nezaposlenih registrovan kod Nacionalne službe za zapošljavanje u 2006. godini 913.293, u 2007. godini 850.000, u 2008. godini 727.621. I, kao što vidimo i broj nezaposlenih opada.
Postavićemo pitanje da li ovde postoji nelogičnost? Trend opadanja i jedne i druge kategorije je da i jedna i druga grupa opadaju, ali ako se napravi dalja detaljna analiza vidi se da raste broj neaktivnih, odnosno onih koji nisu zainteresovani za posao i nisu na evidenciji, a nalaze se u grupi radno sposobnog stanovništva.
Ako se pogleda kako se kreće stopa nezaposlenosti po anketi o radnoj snazi, što je jedini uporedivi podatak sa drugim zemljama, suštinski nezaposlenih, mereno po stopi nezaposlenosti ankete o radnoj snazi, u 2006. godini bilo je 21,6%, u 2007. godini 18,8%, u 2008. godini 14,7%.
Možda će se postaviti pitanje šta znači anketa o radnoj snazi. Želim prosto da kažem da je to ona anketa koju koriste i sve evropske zemlje i sve zemlje u okruženju, koja predstavlja podatak o onima koji su suštinski nezaposleni, koji nemaju izvore prihoda od svog rada i koji su tog trenutka spremni da uđu u novi posao.
Dame i gospodo narodni poslanici, početak svakog govora gotovo svakog od ljudi koji se bave javnim poslom danas počinje – da u Srbiji ima veliki broj nezaposlenih. To je tačno. Srbija predstavlja jednu od zemalja u kojoj je stopa nezaposlenosti u grupi zemalja Evrope koje spadaju u grupu najnezaposlenijih, dakle, u kojoj je stopa nezaposlenosti najveća. Da li je Srbija u grupi najugroženijih zemalja? Nije, ali je objektivno stopa nezaposlenosti jako velika. Takođe, Srbija spada u vodeće zemlje Evrope koja je po broju stresa izazvanog od gubitka posla ili nemogućnosti zaposlenja među vodećima, odnosno u samom vrhu. Nažalost, ovo su činjenice mi od njih ne možemo da pobegnemo. Ali, i to su izazovi koji su ispred nas.
Šta u ovom trenutku da činimo? Moramo da se borimo, moramo neke stvari da menjamo i pred nama danas su dva zakona. Jedan je potpuno nov, suštinski, zakon koji uređuje jednu oblast koja je dosta bila neuređena, ali pred nama je i nov zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Ta dva zakona su izuzetno važna, zato što se tiču života svakog pojedinca, gotovo svake porodice, jer prema anketi pitanje zaposlenja, odnosno posla je drugo po važnosti posle zdravlja za svakog čoveka pojedinačno.
Kakve su promene ili da najpre kažem da ovaj zakon jeste u samom procesu donošenja naišao na veliko interesovanje, da je pravljen sa velikim brojem partnera kroz široku javnu raspravu i da je u najvećoj meri usaglašen po svim bitnim pitanjima. Kakav je po suštini? Proaktivan je, reformski je, evropski je, usklađen je sa dobrom praksom zemalja u okruženju i zemljama EU.
Postavlja se pitanje – šta je to bilo u starom zakonu što je trebalo menjati? Najpre, stari zakon nije prepoznavao pojam planiranja. Ne kažemo da nije bilo planiranja, bilo je, ali nije bila zakonska obaveza. Ti planovi nisu usvajani kao strateški dokumenti na Vladi. Bili su sprovođeni u okviru jednog ministarstva i nisu puštani na raspravu koja je išla po svim ministarstvima i bila usklađivana i sa onima koji značajno mogu da utiču na rad i zapošljavanje.
Takođe, sprovođenje politike zapošljavanja nije bilo adekvatno rešavano, posebno u odnosu između aktivnih i pasivnih mera politike, s obzirom na to da su aktivne mere bile dosta čvrsto zakucane, nisu bile fleksibilne i odnos između aktivnih i pasivnih mera je bio izrazito na strani pasivnih.
Postojeći zakon nije mogao da bude značajno promenjen, a da suštinski nove izmene da i bilo je neophodno doneti novi zakon.
Šta je to što nudi novi zakon? Najpre, planiranje. Planiranje je neophodan osnov za rešavanje svakog sistemskog pitanja, pa i ovog, i osnov za definisanje fleksibilne politike zapošljavanja. Zapošljavanje nije izdvojeno pitanje. To je pitanje koje je vezano za politiku razvoja privrede, privlačenje direktnih stranih investicija, razvoj malog i srednjeg preduzetništva, za proces evropskih integracija, za politiku razvoja infrastrukture.
Ovaj predlog zakona kao osnovni strateški dokument za vođenje politike zapošljavanja utvrđuje nacionalni akcioni plan, koji donosi Vlada na godišnjem nivou, na predlog resornog ministarstva koje se bavi zapošljavanjem. Akcioni plan sadrži godišnje ciljeve i prioritete, programe i mere, ali i budžet i izvore finansiranja za politiku zapošljavanja.
Dalje, iz nacionalnog akcionog plana izlazi niz mera aktivne politike zapošljavanja. Kao što sam rekla, u starom zakonu te akcione mere su date bez fleksibilnosti, ne uvažavajući niti parametar, vreme, niti teritoriju, ni ličnost. Novi zakon uvodi ''fleksibilne aktivne mere zapošljavanja''. One se donose svake godine u skladu sa potreba i tržištem, uz učešće socijalnih partnera i svih drugih zainteresovanih, zajedno sa pokrajinskim i lokalnim vlastima. Za ovaj aktuelni trenutak ja ću da pomenem samo jedno, to su, recimo, javni radovi, koji su primereni ovom trenutku i usklađeni su sa potrebama pojedinaca i sa teritorijama na kojima će biti sprovedeni.
Treće, uspostavlja se sistem za praćenje sprovođenja efekata aktivnih mera zapošljavanja. Veoma je važno da se na kraju godine vide efekti predloženih mera i kao potvrda politike i kao pravac budućeg usmerenja za donošenje mera. Novina u zakonu je zaključivanje sporazuma o učinku između ministra nadležnog za poslove zapošljavanja i direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, koji se projektuje učinkom kroz očekivane rezultate i rokove. Na kraju godine rezultat pokazuje kakav je kvalitet predložene mere i kakva je efikasnost rada službe. Zbog toga su predviđeni izveštaji resornom ministarstvu, koji su na tri meseca, ali po potrebi na zahtev ministarstva, i obavezni godišnji izveštaji Vladi.
Četvrta stvar je da postojeći zakon definiše pasivne mere na način koji nije stimulativan za zapošljavanje. Dužina vremena za ostvarivanje prava za ostvarivanje nadoknade je velika, visina naknade je upravo vezana za lični dohodak i nema nikakvog stimulansa da se krene u aktivno traženje posla pre isteka određenog perioda.
Koristeći ovakav način uspostavljena je ravnoteža između pasivnih i aktivnih mera koja se najpre iskazuje kroz budžet. U ovom trenutku odnos između aktivnih i pasivnih mera gledano kroz budžet izgleda ovako – 3,5 milijarde dinara je predviđeno za aktivne mere zapošljavanja za 2009. godinu, koje treba da obuhvate 727.621 nezaposlenog, koji je bio na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 31.12.2008. godine, kada je donet budžet. Novčana nadoknada za nezaposlene, kojih je u proseku 70.000, iznosi 20 milijardi dinara. Ovakav odnos pasivnih i aktivnih mera nije stimulativan i ne daje dovoljno prostor za primenu aktivnih mera za zapošljavanje.
Novi zakon menja taj odnos u korist aktivnih mera i značajan deo sredstava usmerava ka aktivnim merama i povećanju direktne zaposlenosti. Takođe, postojeći zakon nema podsticaje za angažovanje pokrajinskih i lokalnih saveta. Kako to izgleda u ovom trenutku?
Postoji značajna inicijativa i sa pokrajinskih nivoa i sa lokalnih nivoa, iako su ovi saveti fakultativni, u novom zakonu će ostati fakultativni i definisani su članom 28. zakona, ali novi zakon predviđa podsticaj kreiranja i sprovođenja aktivnih mera zapošljavanja na teritoriji, tako što država subvencioniše do 50% njihove programe, a u slučaju nerazvijenih opština i više. Time će njihova zainteresovanost biti daleko veća.
Novina u ovom zakonu je i individualni plan zapošljavanja. Nažalost, za radno mesto u ovom trenutku se mora izboriti. Potrebno je i da pojedinac ima inicijativu i individualni plan zapošljavanja predstavlja mikro plan pojedinca koji definiše lične aktivnosti i aktivnosti podržane od strane Nacionalne službe za zapošljavanje, kako bi se rešio lični problem nezaposlenosti. To je još jedan od instrumenata aktivne politike. Obaveza je i nezaposlenog lica i Nacionalne službe za zapošljavanje da zajednički u roku od 90 dana od dana prijavljivanja zaključe individualni plan zapošljavanja.
Aktivnu politiku zapošljavanja kreira Vlada i nadležno ministarstvo. Međutim, da bi aktivna politika zapošljavanja bila sprovedena, moraju da je sprovode jake institucije i zbog toga zakon predviđa jačanje Nacionalne službe za zapošljavanje i Agencije za zapošljavanje. Zakon definiše izmene u funkcionisanju Nacionalne službe u pravcu podizanja efikasnosti i kapaciteta u upravljanju, ali i dalji razvoj Agencije za zapošljavanje, kao partnera Nacionalne službe za zapošljavanje.
Kakve su izmene? Najpre, broj članova upravnog odbora Nacionalne službe se smanjuje sa petnaest na devet, što doprinosi efikasnosti ali i načinom izbora se podiže efikasnost, jer jedan od članova upravnog odbora jeste direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, koji sprovodi odluke.
Ostalih osam članova biraju se tako da su četiri na predlog Socijalno ekonomskog saveta i to dva predstavnika na predlog sindikata, dva na predlog poslodavca, a četiri na predlog ministra, dva iz resornog ministarstva i dva iz drugih ministarstava. Oštri kriterijumi za izbor direktora Nacionalne službe za zapošljavanje je ograničavanje mandata, profesionalizacije funkcije direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, uvođenje sprečavanja sukoba javnog i privatnog interesa pri vršenju funkcije direktora i članova upravnog odbora.
Agencije za zapošljavanje imaju strože uslove za osnivanje i obavljanje poslove. Kroz postupak javnih nabavki agencijama se može delegirati deo poslova Nacionalne službe za zapošljavanje u sprovođenju mera aktivne politike.
Na kraju, šta su očekivani efekti od ovog zakona? Povećanje broja zaposlenih. Ovakav zakon se donosi sa ciljem povećanja broja zaposlenih, kroz uspostavljanje ravnoteže aktivnih i pasivnih mera zapošljavanja, kroz izmenjen sistem podsticaja kojim se favorizuje rad i zapošljavanje i aktivno traženje posla. Zatim, unapređenje kvaliteta planiranja i sprovođenja aktivne politike zapošljavanja, sa jasno podeljenim ulogama, gde Vlada i nadležno ministarstvo vode politiku, a Nacionalna služba je sprovodi sa svojim partnerima. Na kraju, efekti se mere.
Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da ispred sebe imamo jedan kvalitetan zakon i očekujem da će predložene mere dati značajne efekte, a očekujem da će većina poslanika ovaj zakon podržati u danu za glasanje i na delu pokazati podršku svima onima u Srbiji koji smatraju da aktivnosti i rad predstavljaju jedan od pravaca podizanja razvoja Srbije i izlaza iz stanja u kome se Srbija danas nalazi.
Drugi zakon je zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Ovo je potpuno nov zakon, za koji slobodno možemo da kažemo, ne samo da je reformski i proevropski, nego će primer ovog zakona biti takav da će se na njega ugledati zakonodavstva i nekih evropskih zemalja i zemalja u okruženju pri regulisanju ove materije u svom području. U jednom delu, u delu zapošljavanja, zakon se naslanja na prethodni, jer je, takođe, proaktivan, ali ovaj zakon se bavi i profesionalnom rehabilitacijom i napredovanjem u karijeri i stvaranjem uslova za osnivanje institucija koje danas nisu prisutne na ovim prostorima, a vezane su za rešavanje problema osoba sa invaliditetom.
U prethodnom zakonu pošli smo od statistike. Nažalost, tačnih podataka o broju osoba sa invaliditetom nema. Ima samo nekih procena koje su rađena na osnovu podataka kojima raspolaže Fond za PIO, centri za socijalni rad, vojska, Evropska agencija za rekonstrukciju i Svetska banka.
Te procene govore da ima oko 700.000 ljudi, od toga je samo 21.000 u radnom odnosu. Broj osoba sa invaliditetom u zemljama u okruženju se, takođe, kreće u procentu između 8% i 12%.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje danas se nalazi 22.464 osobe sa invaliditetom, od toga je 7% sa visokim obrazovanjem, a 70% osoba sa invaliditetom su siromašni.
Osnovni ciljevi ovog zakona su vezani za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, što pokazuje veći broj efekata. Najpre, podizanje ličnog standarda osoba sa invaliditetom, obrazovanje adekvatnih uslova za društvenu integraciju, ostvarivanje jednakosti u šansama i mogućnostima, podizanje standarda i statusa porodice u kojoj živi osoba sa invaliditetom, uređenje sfere zapošljavanja na najsavremenijoj pravnoj osnovi. Izrada ovog zakona je u prethodnom periodu bila uz podršku velikog broja stručnjaka iz ove oblasti, ali korišćene su i sve direktive rezolucije, preporuke, konvencije i akcioni planovi koji regulišu ovu oblast.
Šta donosi ovaj zakon? Najpre, utvrđivanje statusa. Osobe sa invaliditetom do sada nisu imale tu mogućnost. U okviru toga vrši se procena radne sposobnosti koja treba da odgovor da na pitanje – šta sve može osoba da uradi, ili potvrđivanje mogućnosti pojedinca za obavljanje određene grupe poslova.
Druga stvar je utvrđivanje podsticajne mere i za osobu sa invaliditetom i za poslodavca za njegovo zapošljavanje, odnosno za njihovo zapošljavanje.
Treće, utvrđuje se i definiše niz mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije. Mere su usmerene prema pojedincu lično, prema porodici, prema poslodavcu i prema široj društvenoj zajednici. Kao i u prethodnom zakonu, ove mere su fleksibilne. One mogu u narednom periodu da se unapređuju, da se razvijaju u pravcu najmodernijih evropskih i svetskih standarda. Mere su razvrstane u dve grupe:
– Prva grupa mera vezana je za one osobe sa invaliditetom koje su u statusu zaposlenog dobile invaliditet i čije troškove profesionalne rehabilitacije snosi poslodavac.
– Druga grupa mera su mere koje se odnose na nezaposlene osobe sa invaliditetom i čije mere za aktivno zapošljavanje i sprovođenje mera za aktivno zapošljavanje snosi Nacionalna služba za zapošljavanje. Profesionalna rehabilitacija osoba sa invaliditetom je rešena na potpuno sistemski način zbog toga što su, sa jedne strane, definisane mere i aktivnosti, sa druge strane, nosioci poslova i obuhvaćena su apsolutno sva lica, bez obzira na status zaposlenosti.
Postojeća zakonska regulativa zapošljavanje osoba sa invaliditetom rešavala je isključivo kroz zatvorene radionice ili ličnim angažovanjem pojedinca bez intervencije države.
Ovaj zakon predviđa i favorizuje zapošljavanje osoba sa invaliditetom pod opštim uslovima, što je izuzetno važno, ali definišući obavezu poslodavaca da u odnosu na ukupan broj zaposlenih, određeni broj budu osobe sa invaliditetom.
Koje su sve mogućnosti koje može da koristi poslodavac ispunjavajući svoju obavezu?
– Prvo, da zaposli određeni broj osoba sa invaliditetom u skladu sa svojim potrebama i u skladu sa mogućnostima osoba. Ako poslovi koje poslodavac ima u svojoj nadležnosti to ne dozvoljavaju, daju mu se druge mogućnosti, da učestvuje u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom koje su zaposlene u preduzećima koja ih većinski zapošljavaju jer su poslovi takvi da oni tu mogu da rade.
– Druga situacija je da nađe mogućnost za sklapanje ugovora i reguliše obaveze prema tim ugovorima u određenom iznosu, nabavkom opreme ili usluga od ovih preduzeća.
– Treće, ako ni to nije u mogućnosti, jeste da plati penale u definisanom iznosu u posebni budžetski fond i stoga se sredstva isključivo troše za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Iz ove obaveze se izuzimaju mali poslodavci koji zapošljavaju do 20 ljudi i novoosnovana preduzeća u roku od dve godine od dana osnivanja.
Ovaj zakon predviđa niz mera aktivne politike za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Mere su vezane za samozapošljavanje, ali i za održavanje zapošljavanje i karijerno vođenje i mentorstvo, kao i za napredovanje u poslu i za dodatno obrazovanje i obuku. Mere su predviđene i za poslodavce, kao podsticajne i stimulativne.
Zakon definiše i posebne oblike zapošljavanja osoba sa invaliditetom kroz posebna preduzeća koja su u obavezi da imaju minimum 50%, od broja zaposlenih, osoba sa invaliditetom, kroz radne centre koji predstavljaju ustanove koje vezuju terapiju sa radnim angažovanjem, kroz socijalna preduzeća i organizacije, što je potpuna novina. Ova preduzeća su privredna društva koja su osnovana za pomoć osobama sa invaliditetom i u profesionalnoj rehabilitaciji i u zapošljavanju, ali i u pružanju usluga za zadovoljavanje drugih životnih potreba, kao što je, recimo, osnivanje posebnih saobraćajnih preduzeća, odnosno preduzeća predviđenih za saobraćaj i prevoženje osoba sa invaliditetom.
Institucionalni okvir za sprovođenje ovog zakona je definisan kroz centar za podsticaj zapošljavanja osoba sa invaliditetom pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kao obaveza Nacionalne službe, preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, obrazovne ustanove, ali i druge subjekte koji ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom.
Efekti sprovođenja ovog zakona su i finansijski i društveni. Finansijski, osobe sa invaliditetom zapošljavanje uključivanje u svet rada, a primeri pokazuju da mogu poslove da rade ne isto kao drugi, nego u nekim slučajevima i bolje, zarađivaće u potpunosti ili delimično za svoju egzistenciju i već u prvoj godini primene ovog zakona očekuje se zaposlenje 7-9 hiljada osoba sa invaliditetom. Društvene efekte primene ostavljam za analizu onima koji se bave socijalnom politikom, poštovanjem ljudskih prava i sagledavanjem drugih aspekata vezanih za osobe sa invaliditetom.
Očekujem da će i ovaj zakon u danu za glasanje biti konsenzusom potvrđen zbog toga što rešava jedno pitanje koje zadire i u mnoge druge oblasti koje nisu samo ekonomske i koje nisu samo finansijske. Hvala vam. (Aplauz.)