Dame i gospodo, izvinjavam se prisutnim narodnim poslanicima, nisam se sada setio za repliku, odmah sam se javio, ali očigledno ova tehnika mi nije jača strana. Samo jedan razlog postoji zbog čega sam se javio, kako se to zove, replika na izlaganje gospođe ministarke – da se pogrešno ne razumemo.
Bojim se da sam u odgovoru, gospođe ministarke, pogrešno shvaćen.
Nisam insistirao na tome da će milijardu i po da ode u budžet, jer se tako u odgovoru kaže. Uostalom ovde i piše da će to da ide na osnaživanje aktivnih programa tržišta rada. Dakle, nije meni ideja – gde će pare da idu, već insistiram na tome od koga se pare uzimaju, dakle, ne kome se daju, nego od koga se uzimaju. Po osnovu ušteda milijardu i po je smanjenih naknada.
Moje insistiranje je na tome, ajde još da razgovaramo o tome, da vidimo da li baš tako mora? Da li je dobro da to finansiraju oni koji će umesto minimalne primiti 80% od minimalne – oni finansiraju tih milijardu i po.
Dakle, ponavljam moja ideja nije u tome da li će u budžet da ode, nego odakle će da dođe – mislim onda to nije dobro.
Smatramo zbog toga da treba zadržati nivo postojeće zaštite nezaposlenih, baš u uslovima ekonomske krize. Uostalom i politika Vlade jeste da se zaštite najugroženiji. Jednostavno, mi insistiramo samo na tome da nastavimo razgovore u vezi sa tim – postoje li mogućnosti da ostanu rešenja koja su bila do sada ?
Kada sam govorio o drugim mogućnostima koje se javljaju, ovih dana su prisutni, govorio sam u smislu da ima na drugim mestima odakle može da se uzme, da bi se pospešila aktivna politika zapošljavanja. Dakle, hteo sam samo, prosto da se razjasnimo. Nije mi ideja bile gde će da ide, nego od koga će da se uzme!
I zato ponovo, prosto pozivamo, na dalji razgovor, na raspravu, jer nam je cilj i jednima i drugima, da dođemo do najboljih rešenja – da zadržimo nivo postojeće zaštite tih ljudi baš u uslovima ekonomske krize. Hvala vam lepo. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić i pravo na repliku u trajanju od tri minuta.

Ja i dalje smatram – predlaganje da se mogu osnivati agencije za zapošljavanje je potpuno suvišna stvar. Pokušaću to da potkrepim citiranjem članova zakona.
U članu 6. se kaže: ''Poslovi zapošljavanje, u smislu ovog zakona, jesu: 1. obaveštavanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje; 2. posredovanje u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu; 3. profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere; 4. sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja; 5. izdavanje dozvola za rad strancu i licu bez državljanstva, u skladu sa zakonom.
Dalje kaže – poslove zapošljavanja obavlja Nacionalna služba zapošljavanja.
A u članu 20. kaže se da Agencija za zapošljavanje obavlja poslove zapošljavanja, i to: ''1. obaveštavanje o mogućnostima i uslovima zapošljavanja; 2. posreduje u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu; 3. profesionalne orijentacije i savetovanja o planiranju karijere; 4. sprovođenja pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja, na osnovu Ugovora sa Nacionalnom službom.''
Dakle, postoji jedna razlika – agencije ne mogu da izdaju dozvole za rad strancu i licu bez državljanstva.
Prema tome, tu su potpuno identične nadležnosti i poslovi!
Sasvim je nepotrebno da se osnivaju agencije, u situaciji kada se priča o štednji, kada se govori da Nacionalna služba treba da u još tešnjoj vezi, na osnovu ovih zakonskih rešenja, sprovodi aktivnu politiku zapošljavanja. Ako je pitanje – gde će da ide tih milijardu i po dinara, koje ćemo da zakinemo našim građanima koji imaju preko 25 godina staža, a ostaju bez posla – upravo će ići licima koja će zaključivati ugovore sa Nacionalnom službom i obavljati poslove za koje u isto vreme plaćamo Nacionalnu službu za zapošljavanje, da se bavi i da sprovodi aktivne mere politike zapošljavanja.
To je taj problem u ovom zakonu. S jedne strane, uzimamo pare našim građanima, a sa druge strane, te pare usmeravamo u poslove koji u isto vreme i jedan i drugi državni organ mora da obavlja. Dakle, apsolutno nepotrebno! Neka sve ove poslove obavi Nacionalna služba za zapošljavanje, plaćena je, ima podršku Ministarstva, sad je deo Ministarstva, neka odgovara za ove poslove za koje je plaćena, a ne da se daje prostor drugim licima da uzimaju pare.
Pa će sutra reći ministar koji postavlja agenciju, koji postavlja upravni odbor, direktora, kontroliše i nadzire njegov rad, daje poslove agenciji – ja nisam odgovoran što nema pomaka u zapošljavanju, odgovoran je neki direktor Nacionalne službe, neki upravni odbor, pa je odgovorno neko lice koje je osnovalo agenciju, ja s tim nema nikakve veze.
Prema tome, mora se personalizovati odgovornost ako je već tako, ako je takav koncept predviđen u ovom zakonu, koji je loš, da Nacionalna služba za zapošljavanje bude deo Ministarstva, neka onda ona obavlja ove poslove i neka bude odgovorna za te poslove, a ne da prepušta poslove drugima i da opet izdvaja budžetska sredstva da bi bili plaćeni. Hvala.

Pravo na repliku ima ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe G17 plus Snežana Sedlar-Kenig i to je zatvaranje kruga o razjašnjenjima i pogrešnim tumačenjima.

Da se obratim opet mom uvaženom kolegi Palaliću, koga stvarno izuzetno cenim, da kažem da uopšte ne rade iste poslove Agencija i Nacionalna služba za zapošljavanje.
Pre svega, Nacionalna služba za zapošljavanje jedina vrši osiguranje za slučaj nezaposlenosti, sva prava koja izlaze iz tog prava, da kažem, osiguranja za slučaj nezaposlenosti, isplaćivanje novčane nadoknade i ostalih prava, kao i vođenje evidencije iz oblasti rada, to uopšte ne radi Agencija za zapošljavanje.
Drugo, apsolutno precizno su navedena prava i obaveze Nacionalne službe za zapošljavanje i ona je budžetska ustanova, a Agencija nije. Zašto bi Vlada, Ministarstvo i Nacionalna služba za zapošljavanje snosili odgovornost za rad privatnih agencija, ali konkurentnost se povećava. Smatram da će to doprineti stručnijem, efikasnijem i efektivnijem radu Nacionalne službe za zapošljavanje koja je ipak, priznaćete, do sad imala monopol. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, pravo na repliku.

Upravo sam citirao odredbe Predloga zakona koje ovo potvrđuju. Nisam rekao da ove ostale poslove rade agencije, govorio sam o poslovima zapošljavanja.
– Poslovi zapošljavanja koje obavlja Nacionalna služba jesu: ''1. obaveštavanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje.''
– Poslovi agencije: ''1. obaveštavanje o mogućnostima i uslovima zapošljavanja.''
– Poslovi zapošljavanja koje obavlja Nacionalna služba jesu: ''3. profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranje karijere.''
– Poslovi agencije: ''3. profesionalne orijentacije i savetovanja o planiranju karijere.''
Dakle, potpuno identični poslovi zapošljavanja. Nisam govorio o poslovima o osiguranju u slučaju nezaposlenosti, ostvarivanja prava, to su poslovi koje radi Nacionalna služba, ne rade agencije, ali ove poslove zapošljavanja identično rade i Nacionalna služba i Agencija za zapošljavanje. Hvala.

Razmenom ovih replika okončavamo prepodnevni rad i nastavljamo popodne u 15.05 časova. Prvi na redu za reč je narodni poslanik Nikola Krpić, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe PUPS, a prijave su dali i narodna poslanica Marina Raguš i narodni poslanik Meho Omerović. Hvala vam.
(Posle pauze –15.20 )

Nastavljamo sa radom u popodnevnom delu.

Dame i gospodo narodni poslanici, reč ima narodni poslanik dr Nikola Krpić.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Kalanović, ne tako davno, obeležen je 3. decembar, Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, dan borbe za ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom. Osobe sa svim pravima dovedene su u situaciju koja ih onesposobljava za funkcionisanje usled prostornih, ekonomskih i društvenih prepreka, koje te osobe ne mogu da savladaju na način kao i ostali građani. To je definicija Evropske unije o invaliditetu.
Da se podsetimo, invalidnost nije bolest nego stanje koje je proizvod određene bolesti ili povrede. Osobe sa hendikepom jednako su zdrave i normalne kao i osobe bez njega. Pomoć koja je njima potrebna nije sažaljenje, već otklanjanje raznih predrasuda i striktno poštovanje zakona o sprečavanju diskriminacije prilikom zapošljavanja invalidnih lica, kao i drugih lica, a mi smo i pre nekoliko dana doneli ovde u Skupštini Srbije Deklaraciju o sprečavanju diskriminacije.
To bi bilo, kao što znate, kada nezaposleno lice traži zaposlenje, ukoliko ga poslodavac stavlja u nepovoljni položaj zbog bračnog statusa, pola, jezika, boje kože, rase, zdravstvenog stanja, trudnoće, starosti, nacionalne pripadnosti, veroispovesti, seksualnog opredeljenja, porodičnih obaveza, političkog ili drugog uverenja, imovinskog stanja, članstva u političkim organizacijama ili invalidnosti. Hoćemo li moći preko inspekcijskih i drugih kontrolnih organa to da kontrolišemo ili da eliminišemo takvo ponašanje kada se dogodi i ukoliko se dogodi i koje su to mere?
Pored nekoliko proceduralnih i tehničkih amandmana na ove predloge zakona, radi poboljšanja kvaliteta rešenja u oba zakona o zapošljavanju, poslanici Partije ujedinjenih penzionera Srbije će dati podršku za usvajanje Predloga zakona o zapošljavanju lica koja traže posao, to isto važi i za zdrava i za invalidna lica.
Poslanici PUPS smatraju da će nadolazeća ekonomska kriza ovu kategoriju dovesti u još težu ekonomsku poziciju i njihov status. Zbog tih razloga, a uzimajući u obzir navedene činjenice, kao i da zapošljavanje lica, kako zdravih, tako i sa invaliditetom, predstavlja jedan od prioriteta naše zemlje. Kako ste do sada naglašavali, gospođo ministar, bilo bi krajnje svrsishodno da se što pre pronađu i druge mogućnosti i drugačije podsticajne mere zapošljavanja ovih lica.
Gospođo Kalanović i kolege poslanici, u nadi da ćete shvatiti novonastale probleme osoba sa invaliditetom, da one žive sa nama a ne pored nas, i da ćete uložiti svoj kredibilitet, svako na svoj način, da bi se ovi problemi rešavali prevashodno u interesu invalidnih lica, Poslanička grupa PUPS glasaće u danu za glasanje za ovaj predlog zakona o zapošljavanju invalidnih lica, tako i ovih drugih.
Poslanici Partije ujedinjenih penzionera smatraju da je naš zajednički cilj poboljšavanje kvaliteta života ovih ljudi, da je on životan i tiče se svih nas. Zato vas molim, drage kolege poslanici i iz opozicije i iz vladajuće većine, da u danu za glasanje damo svoj doprinos svim nezaposlenim licima i ovom zakonu.
Ne predlažem da je to lako, ali omogućimo ovim ljudima sa različitim kvalifikacijama i različitim sposobnostima, sa ciljem stvaranja demokratskog društva u kojem svi treba da radimo i gde je cilj jedinstven – rad, rad i rad. On donosi duhovno i psihičko bogatstvo, potvrđivanje ljudskih vrednosti, a ne ograničenje ili onemogućavanje. Moramo im omogućiti podsticajnim merama, nekim treninzima, obukama i drugim merama i svako od njih će to i prihvatiti, čak i volontirati. Kažem, volontirati, poslodavci će ih rado prihvatiti onakvima kakvi jesu, da bi bili ravnopravni članovi zajednice. To nije lako postići, potrebno je mnogo truda i za zapošljavanje zdravih je potpuno isti slučaj i potpuno isti cilj, ali od tog cilja poslanici Partije ujedinjenih penzionera neće odustajati.
Ovde treba staviti znak jednakosti između zdravih osoba koje su u stanju potrebe traženja posla kod Nacionalne službe za zapošljavanje i osoba sa invaliditetom.
Sa predloženim zakonima i sa amandmanima svesni smo da se ova jednakost, sem na papiru, ne postiže ni jednostavno, ni brzo, ni lako.
Zahvaljujem, gospođo Kalanović, vama lično, a i vašim saradnicima koji podržavaju i koji traže rešenja za ova dva zakona.
Poslanici Poslaničke grupe PUPS podržaće ova dva zakona i u danu za glasanje glasaće za ove zakone. Predlozi ova dva zakona su svakako dobri, ali, biće još bolji ukoliko ga svi budu poštovali, ukoliko ga budemo primenjivali a koristili ga oni kojima je i namenjen.
Želim još nešto da kažem. Društvo je toliko demokratično koliko se brine o osobama sa invaliditetom i brine o svim svojim građanima i onima koji traže posao, treba ga dati. Svaki novozaposleni pojedinac svoj ekonomski status i bolji status porodice sada će ostvarivati kroz rad i nalaziće smisao svog života i postojanja. Sada će razmišljati o zasnivanju bračne zajednice, nije više izdržavano lice od strane roditelja, rođaka i drugih, to su već zreli ljudi koji imaju potrebu da se iskažu, dokažu, primene znanje stečeno u školi, na fakultetu i drugim mestima. Mogu slobodno iskazati svoj talenat, znanje i druge sposobnosti za opšte dobro zajednice u kojoj žive. Samo kroz rad, ukoliko nađu poslodavca, svakoj radno sposobnoj osobi omogućeno je samo tada da doprinese društvu u kojem živi i ostvarivaće osnovno ljudsko, građansko i ustavno pravo na rad i ravnopravnost sa ostalima.
Psihički osećaj zadovoljstva, sopstvene vrednosti, potrebe, želje i drugog, kao i stepen motivacije je znatan, a zamislite položaj i osećanje tih ljudi kada nema posla, kada nema nade, kada padaju u očaj. Hiljade ljudi ostaju bez posla u svojim mukama i neizvesnosti. Zato je ovaj zakon prekopotreban.
Zapošljavanjem i radnim angažovanjem mladih, školovanih i stručnih ljudi, popravljaju se i mentalni odnosi u porodici, koji su sada srećniji, psihički i fizički izdržljiviji. Poboljšan je njihov kvalitet života, ali i uticaj na promenu stava porodice prema političkom sistemu, prema društvu u celini.
Porodica sada postaje srećnija, ekonomski stabilnija, zadovoljnija. Kažu da je porodica osnovna ćelija društva. Kako će izgledati ta porodica ako jedno ili više lica iz te porodice traži posao ili ostane danas bez posla zbog ekonomske i svetske situacije? Šta sada raditi, davati prednost ovima koji ostaju bez posla ili mladim i volonterima? Da li poštovati zakon?
PUPS je za utvrđivanje reda u ovoj oblasti i prihvata ova dva zakona i glasaće za oba posle podnetih amandmana. Najlepše hvala. (Aplauz.)