Hvala vam na učešću i u učestvovanju u izradi ovog tekst, s obzirom na to da ste imali zaista veliko angažovanje i u podnošenju amandmana i u ispravljanju u određenim delovima. Želela sam da kažem da su neki vaši predlozi kroz amandmane usvojeni. Gospodin Omerović je mogao da vam prenese informacije sa Odbora.
Sa druge strane, neki nisu mogli da budu usvojeni u obliku u kakvom ste predložili, ali su nađeni kompromisi vezano za utvrđivanje statusa osoba sa invaliditetom, vezano za član 4.
Govorili ste o jednoj grupi udruženja koja su se obratila vama. Nazvali ste ih, ne znam da li je naziv apsolutno prihvatljiv, intelektualnim invaliditetom, ali postoji značajan broj drugih udruženja koja su tražila utvrđivanje statusa kroz komisiju, kako bi mogli ravnopravno da učestvuju u jednoj otvorenoj utakmici, u otvorenom traženju posla.
Šta je nađeno kao kompromis? Podzakonski akt će urediti ovu oblast tako da će se prema kriterijumima i prema ustaljenom načinu utvrđivanja sa lekarskom komisijom, ali sa izveštajem o svakom pojedincu, utvrđivati status kako se ne bi oštetila jedna grupa, a kako bi se izašlo u susret ovoj drugoj grupi osoba koje upravo žele da prođu kroz jednu ovakvu ocenu. Ovde smo našli, čini mi se, jedan kompromis, nije usvojeno da se izbaci, ali je usvojeno da se kriterijumi i način utvrđivanja statusa uredi podzakonskim aktom.
Što se tiče drugog dela, jedan deo o kojem ste pričali uređen je Zakonom o porodici i to jeste u nadležnosti tog zakona, ali je većina vaših predloga prihvaćena kroz radne centre i kroz osnivače, mogu to da budu i nevladine organizacije, nije eksplicitno da mora da bude samo javni servis, da ne bude samo država i pokrajina i lokalne samouprave.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva zakona koja faktički reguliši četiri oblasti i ja ću u ime Poslaničke grupe SPS-JS dati jedan kratak osvrt kroz sve četiri oblasti.
Prvo, kada je u pitanju zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, zakon koji reguliše i oblast profesionalne rehabilitacije koja podrazumeva organizovanje i sprovođenje mera i aktivnosti u cilju osposobljavanja za odgovarajući posao, zapošljavanja, održavanja zaposlenja, napredovanja itd, i sa druge strane, zapošljavanje osoba sa invaliditetom pod opštim uslovima, kada se ne menja ni radno mesto, ne prilagođava ni radno mesto ni posao, i posebnim kada se prilagođava i radno mesto i posao. Dakle, ovaj zakon ima za cilj da omogući, pre svega, uključivanje u svet rada ovih osoba i, naravno, u sve sfere i tokove društvenog života.
Želim da kažem da će iz razloga koji smo čuli, dakle, iz samog Predloga zakona i obrazloženja gospođe ministarke i već do sada diskusija, Poslanička grupa SPS-JS će podržati ovaj predlog zakona.
Samo kratko da obrazložim da smatramo da treba istaći dve- tri stvari. Prvo, čini mi se i najvažnije, pitanje socijalnog uključivanja ovih osoba, osoba sa invaliditetom, u sve sfere društvenog života, naravno, uključivanju u tržišta rada, nije samo pitanje socijalne politike, već, kao što smo čuli, i pitanje poštovanja ljudskih prava. Dakle, nije samo pitanje obezbeđivanja egzistencijalno tih osoba, nego je pitanje uključivanje u sve sfere života. To je s jedne strane.
S druge strane, u Srbiji ima oko 700.000 invalida, oko 300.000 radno sposobnih, od toga je 21.000 zaposlena. Najvažnije pitanje za te ljude jeste u stvari zapošljavanje i ima primarni značaj za poboljšanje uslova života i rada tih osoba.
Ako se ova očekivanja ispune, a govori se o cifri preko 7.000 ljudi koji će biti zaposleni, to je sasvim dovoljan razlog da se ovaj zakon podrži.
Takođe, želim da javnost zna da se zakonom uvodi obaveza zapošljavanja. Već je rečeno, odnosi se na sva privredna društva, na sve organe itd. i precizira da su dužni svi oni koji imaju zaposlenih preko 20 ljudi, do 50, da zaposle jedno lice, jednu osobu sa invaliditetom, a preko 52 i na svakih sledećih 50 po jednu.
To je sada obaveza. Naravno, zakon je predvideo i izuzetak od toga, koje firme mogu biti oslobođene od toga i pod kojim uslovima, računajući one novoosnovane, računajući one koje već učestvuju u rehabilitaciji, računajući one koji kupuju proizvode u postupcima javne nabavke od preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju itd.
Još jedno značajno pitanje i ne bih duže o tome, predviđena je još jedna mogućnost da su firme koje ne zaposle osobe sa invaliditetom dužne da uplaćuju najmanje tri minimalne zarade u budžetski fond. U zakonu stoji kao penali, ja ne volim tu reč iz prostog razloga što to što je predviđeno nije kazna za firmu, već druga mogućnost, alternativa za tako nešto. Da ne dužim više o tome, mi ćemo podržati ovaj zakon.
Kada je u pitanju zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, želim, takođe, kao gospođa ministarka u svom izlaganju, da kažem da nema važnijeg pitanja u Srbiji od ovog pitanja. Nema većeg straha kod građana Srbije od straha od nezaposlenosti i ostanka bez posla. Srbija se nalazi u velikom problemu, visoke stope nezaposlenosti i niske stope zaposlenosti. Nema nikakve dileme da ovo pitanje mora biti prioritet. Nema nikakve dileme da će bilo koja mera Vlade, bilo kog organa, bilo kog zakona kojim ćemo regulisati zapošljavanje makar jednog imati podršku SPS. Naravno, znamo da zakon nije taj koji može da reši to pitanje. Rast zaposlenosti zavisi, pre svega, od razvoja privrede, pre svega od ekonomskog razvoja i to je glavno pitanje. Država svu svoju pažnju treba na to da usmeri da bi na taj način stvorila mogućnost za veće zapošljavanje ljudi.
Želim samo da se kratko zadržim na četiri pitanja, kada je u pitanju zapošljavanje. Kada su u pitanju mere aktivne politike zapošljavanja, da ne nabrajam sve one mere koje su već predviđene u zakonu, želim da posebno istaknem jednu, a to su javni radovi. Socijalistička partija Srbije već dugo insistira na tome da se predvide, planiraju i otvore javni radovi kao mogućnost zapošljavanja teško zapošljivih, socijalno ugroženih, ali istovremeno kao i mogućnost za opštinu, pokrajinu, Srbiju da se paralelno sa tim dobijaju nove vrednosti na toj teritoriji. Želim da pozdravim ovu inicijativu i ovo što se već čini. Koliko vidim objavljeni su konkursi u sredstvima informisanja. Mislimo da je to prilika, još jedna prilika za zapošljavanje ljudi.
Drugo što želim da istaknem, da podržim je da se uvodi nacionalni akcioni plan za zapošljavanje, kao osnovni, kao centralni instrument za planiranje aktivne politike zapošljavanja, koji će služiti kao osnov za budžetsko planiranje u oblasti zapošljavanja. Naravno, ono što iza toga sledi je kategorija akta o učinku na kraju svake godine.
Podržavam i želim da se vrlo kratko osvrnem, prosto zarad javnosti, ne da bi doveli u pitanje, mislim da je potrebno da predlagač još detaljnije objasni javnosti da iza toga ne stoji ništa drugo osim dobre namere, a to je uvođenje individualnih planova. Individualni planovi zapošljavanja, njima se utvrđuje učešće nezaposlenosti merama aktivne politike zapošljavanja. Za tu rečenicu nemamo šta da dodamo. Ne sme se stvoriti utisak da će to biti samo preveliko administriranje, 800.000 ugovora, pogotovo se ne sme steći utisak da, obzirom na mogućnost da agenciji može da se poveri taj posao, da se u stvari samo na ovaj način pravi posao agencijama za zapošljavanje. Naravno, ne verujem da je to intencija da je ideja, ali se mora vrlo jasno javnosti predočiti tako nešto.
Doći ćemo kasnije na deo koji govori o ljudima koji su, da tako kažem, najugroženiji, a to su ljudi koji ostaju bez posla, a vrlo malo im ostaje do penzije. Evo prilike, neka se sa njima prave individualni planovi i neka se na taj način podstiče zapošljavanje te kategorije ljudi.
Četvrto pitanje, opet, da ne bi bilo nikakvih nejasnoća, radi se o Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Nacionalna služba za zapošljavanje, podsećam, jeste organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, organizuje se na način da može da se stekne utisak da to u stvari postaje državni organ. Mislim da pred predlagačem ovih dana do razmatranja u pojedinostima, do glasanja, stoji vreme da se ta pitanja razjasne.
Kako je inače predviđeno da se organizuje služba? Pre svega, govorimo o organima, upravni odbor, nadzorni odbor se ukidaju. To zahteva detaljnije obrazloženje. Upravni odbor se organizuje na način da se smanjuje na devet, ali zalaže se da se među tih devet nalazi direktor koji je, ipak, uslovno rečeno, činovnik ove države, zapaža se da četiri člana upravnog odbora imenuje Vlada na predlog nadležnog ministra, od čega dva iz ministarstva.
Mislim da to pitanje treba još jednom razmotriti i imate nekoliko rešenja kroz amandmane, vrlo korektnih, različitih varijanti, ali suština je da to treba da bude samostalna organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i suština je u tome da treba da se obezbedi ravnopravan odnos sva tri socijalna partnera. Zapošljavanje je nešto što tangira sva tri. Mislim da deo koji govori o zapošljavanju uživa našu podršku i ne bih se duže na tome zadržavao.
Želim na kraju da zadržim vašu pažnju na oblast – osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Za razliku od prethodnog gde imamo pozitivan pristup, moram da vam kažem da imamo velike primedbe na ovaj deo zakona. Prethodno ću, znamo mi poziciju, ne dovodimo u pitanje zakon, ali mislimo da ima prostora do razmatranja amandmana, do usvajanja, da se još detaljnije porazgovara o tome sa ciljem da se dobije još bolji, dobar zakon i da on bude socijalno pravedan zakon.
Samo da podsetim, osiguranje za slučaj nezaposlenosti je deo sistema obaveznog osiguranja građana, kojim se na načelima uzajamnosti i solidarnosti obezbeđuju prava za slučaj nezaposlenosti. Govorimo o osiguranju kao kategoriji, ne o socijalnoj pomoći. Obaveznim osiguranjem za slučaj nezaposlenosti obezbeđuju se prava za slučaj nezaposlenosti i to – novčana naknada, zdravstveno osiguranje, penzijsko invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom, druga prava u skladu sa zakonom i opštim aktom.
Mislimo da ovaj deo zakona nije dobro ponudio rešenja. Mislimo da je restriktivniji i to dosta u odnosu na postojeći zakon. Mislimo da treba još dosta o tome porazgovarati, pre nego što dođe do konačnog usvajanja. Kada to kažem, imam na umu tri stvari. Ovaj predloženi zakon je restriktivan i kada je u pitanju visina novčane naknade, i kada je u pitanju trajanje, i kada je u pitanju ponovno prijavljivanje za novčanu naknadu.
Kada se govori o aktivnoj politici zapošljavanja i kada se govori o novčanim naknadama, naravno da je uvek prioritet zaposliti čoveka i tu nema nikakve dileme. Ovde govorim o kategoriji ljudi koji ne mogu da se zaposle, koji su ostali bez posla ne svojom krivicom i o kojima država mora da brine.
Kada je u pitanju visina naknade, do sada je bilo 60% od prosečne zarade, koju je doneo u poslednjih šest meseci, prva tri meseca, a zatim 50%. Sada se predviđa 50%. Drugo, kada je u pitanju ograničenje, koje bi svakako trebalo da bude, do sada je bio maksimum prosečne zarade u Srbiji minimum minimalne zarade. Sada je predloženo ovim zakonom da je maksimalna 160% od minimalne zarade, minimalna 80% od minimalne zarade. To je smanjenje 20%, najmanje, govorim zbog brojke koja se ovde pominje. Hajde, ako se gornja smatrala velikom, iako mislim da nije, jer se radi o osiguranju, radi se o onima koji su uplaćivali da imaju pravo na tako nešto, zašto minimalnu smanjismo na 80%?!
Kada je u pitanju trajanje, do 20 godina staža, da ne zavara u celoj skali, ostalo je isto. Gde se vrši restrikcija? Od 20 godina pa nadalje, kod onih koji su u najtežoj situaciji. Svi mi znamo da je to postala činjenica, da neko ko ima 5-6 godina do penzije ostane bez posla, ne svojom krivicom, teško se može zaposliti, neće ga niko zaposliti. Nemojte da svalimo na njih ovaj teret.
Treća restrikcija odnosi se na ponovno prijavljivanje. Do sada je isto bilo rešenje da može ponovo da se prijavi i u skladu sa uslovima koje ispunjava, osim ljudi koji imaju preko 25 godina staža, koji mogu da koriste sve vreme staža. To je izbrisano. Opet najugroženije kategorije stanovnika.
Da ne bih više detalja iznosio, biće prilika kad budu amandmani, želim samo da kažem sledeće:
Smatramo da to nije dobro. Smatramo da ono na čemu insistira predlagač, s pravom insistira da se veća pažnja posveti aktivnoj politici zapošljavanja, mi to podržavamo, ali se stiče utisak da se ovim zakonom čini to, da taj trošak treba da plate oni koji nemaju. Ovde se pominje i suma od 1,5 milijarde koja će se uštedeti. Podsećam da Vlada ima ispravnu politiku, da je u merama za ekonomsku stabilnost Srbije zaštitila najugroženije kategorije stanovnika, pa je rekla – neće se odnositi na penzionere, neće se odnositi na sve zaposlene u društvenim delatnostima, inače, neće se odnositi ni u državnoj upravi ako ima ispod 40 hiljada. Zašto se ovde odnosi na nezaposlene, da kod njih uštedimo, a oni su u najtežoj situaciji? Neko ko je zaposlen živi u teškoj situaciji jer je mala plata, ali najteže je onom koji nema ništa, koji je nezaposlen!
Mislim da treba porazgovarati o ovim rešenjima, iz prostog razloga jer se otežava položaj siromašnih slojeva i nezaposlenosti. Slažemo se da treba više za aktivne mere politike, ali smatramo da treba zadržati nivo postojećih prava u ovoj oblasti. Ovako se stiče utisak, a danas je moderno pričati o štednji, da ćemo štedeti na onima koji nemaju, a imamo prilike.
Svakog dana se otvaraju, juče, prekjuče, sto i kusur regulatornih tela, ogromne plate, ne možemo da tvrdimo kolike su, eto prostora. Nemojte da plaća onaj koji je ostao bez posla i koji treba da primi naknadu zato što je uplaćivao za slučaj osiguranja, za slučaj nezaposlenosti, da on snosi taj trošak!. Neka plate oni koji imaju i neka to uradi Vlada, neka se uradi i u Skupštini, ali na ozbiljan način.
Ovako postaje pomalo neukusno utrkivanje ko će šta da predloži, šta, ko, drugi u Skupštini treba da uradi, osim da se sedne, ono što je suvišno ukine, što je visoko smanji i izađe sa ozbiljnim merama na ozbiljan način.
Savez samostalnih sindikata Srbije je uložio, ne slažući se sa tim, amandmane koje smo mi podneli u njihovo ime. Tome se pridružio Savez udruženja sindikata Sloga i mi želimo…
(Predsedavajuća: 20 minuta, narodni poslaniče, vreme je iskorišćeno.)
… završavam, da obavimo čitav niz razgovora, da nađemo najbolje rešenje do kraja rasprave o ovom zakonu u pojedinostima, da se teret ne bi svaljivao na one koji nemaju. Hvala vam. (Aplauz.)

Reč ima ministarka Verica Kalanović, izvolite.

Poštovani narodni poslaniče, ne želim da danas diskutujemo o predlozima koji su vezani za vaše amandmana, o tome će se diskutovati naknadno. Jasno je da su detaljno razmotreni svi predlozi.
Osnovna ideja zakona je da se deo sredstava i način razmišljanja sa pasivnih mera okrene ka aktivnim merama za traženje posla. Iznela sam podatak da su sredstva koja se uplaćuju na ovu pasivnu meru, a odnosi se na osiguranje za slučaj nezaposlenosti, u ovom trenutku za 2009. godinu 20 milijardi, u odnosu na 3,5 milijarde koje su predviđene za 10 puta veću populaciju i nalaze se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Nije to razlog što sam se javila.
Milijardu i po koji se pominju u obrazloženju zakona ne predstavljaju uštedu koja će se vratiti u budžet, niti je smisao u ovom zakonu da se uzima od nezaposlenih, 1,5 milijarda koja je vezana za određena manja sredstva koja su zakonom predviđena za pasivne mere će se preorijentisati u drugi fond, u aktivne mere.
Pohvalili ste javne radove. Jedna od aktivnih mera koja je ovih dana kroz konkurs definisana i biće realizovana jesu javni radovi. Sigurno je da se 1,5 milijarda neće vratiti, nego će ići na takvu vrstu aktivnih mera. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ministarko Kalanović, na početku želim da kažem da smo očekivali da ovaj zakon obrazlaže i brani nadležni ministar Mlađan Dinkić, s obzirom na to da je u opisu tog glomaznog ministarstva i posao zapošljavanja, smatrali smo da nije primereno da ministar nadležan za Nacionalni investicioni plan brani jedan zakon koji sasvim sigurno ne može da u ovim uslovima da ikakav efekat. Bilo bi važno da smo čuli gospodina Dinkića, koji je ministar za ekonomiju, i da vidimo kako ovaj zakon o zapošljavanju i osiguranju socijalne nezaposlenosti može da se primeni, da efekte da  u uslovima u kojima se trenutno nalazi srpska ekonomija, a pogotovo u uslovima predloženih Vladinih mera.
Želim da kažem na početku kakva je to atmosfera u kojoj se u Srbiji donosi zakon koji treba da podstakne zapošljavanje.
Tu atmosferu svojim odlukama i svojom politikom stvorila je Vlada Republike Srbije. Sva kontradiktornost predlaganja ovog zakona u takvoj jednoj atmosferi ne govori ništa drugo nego da je ovaj zakon čist marketinški potez Vlade, a sa druge strane, efekat tog zakona jeste ozbiljno urušavanje još jedne institucije, a to je Nacionalna služba za zapošljavanje. Ovaj zakon donosi se u uslovima kada je Srbija, od ni od kog zahtevano, počela da jednostrano primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji će direktno da smanji prihode, s jedne strane, procenjuje se oko 300 miliona evra, a sa druge strane, ozbiljno da ugrozi našu privredu, naše preduzetnike, pogotovo poljoprivredu, one koji u stvari treba da budu prostor za zapošljavanje.
Ovaj zakon donosi se u uslovima opšte nelikvidnosti srpske privrede. Vidim ovih dana da Vlada pokušava da likvidnost rešava sredstvima koja treba banke da plasiraju privredi, da umoljavamo banke da snize kamate, a sa druge strane, da država postaje većinski vlasnik, da faktički konvertuje u kapital svoje potraživanje u preduzećima koja nisu u stanju da izmiruju svoje obaveze. To je način na koji Vlada pokušava da rešava likvidnost i velike probleme koji postoje u privredi, koja treba da bude prostor za zapošljavanje.
Ovaj zakon donosi se u uslovima izuzetno niskih subvencija poljoprivredi, koja treba da bude nosilac zapošljavanja preko 500 hiljada ljudi. U isto vreme, te najniže subvencije u regionu redukuju se na vrlo mali broj građana koji se bave poljoprivredom. Isključuju se i poljoprivredna preduzeća i zemljoradničke zadruge i neregistrovana poljoprivredna gazdinstva, pa čak i ona registrovana poljoprivredna gazdinstva gde građanin u tom poljoprivrednom gazdinstvu ima ostvaren radni odnos mimo samog bavljenja poljoprivredom.
Dakle, u atmosferi gde Vlada svojim merama direktno oštećuje lokalnu samoupravu ukidajući joj transferna sredstva u iznosu od 15 milijardi, koja su uglavnom namenjena za investicione poslove, ovde smo pričali o investicijama, o javnim radovima, na koji će se način ljudi zapošljavati u pokrajinskoj upravi, kada neće imati mogućnosti za rešavanje tekućih nadležnosti, a da ne govorimo o širim aktivnostima koje podrazumevaju investicije i zapošljavanje novih ljudi. U isto vreme, mogućnost samozapošljavanja je izuzetno ograničena sredstvima koja su predviđena u merama Vlade Republike Srbije. S druge strane, imamo potpuno ukidanje samostalnosti, videli smo, Fonda za razvoj, videli smo, privrednih komora Srbije i sada Nacionalne službe za zapošljavanje.
I Fond za razvoj i Nacionalna služba za zapošljavanje bukvalno postaju odeljenja Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Postavlja se pitanje kakvu oni ulogu imaju i kakav je efekat Nacionalne službe za zapošljavanje kada nema, gledano kroz strukturu, svojih organa, nikakvu više samostalnost u vođenju ozbiljnije politike zapošljavanja.
Naravno, dodatno opterećenje o kome smo ovde danas govorili predstavljaće mogućnost osnivanja agencija za zapošljavanje koje imaju identične nadležnosti i mogućnost obavljanja poslova kao i Nacionalna služba za zapošljavanje. Onda se postavlja pitanje, koje je ovde u toku rasprave istaknuto, gde će ići sredstva, govorim o aktivnim merama zapošljavanja, koja se da tako kažem, zakidaju nezaposlenima sa stažom od preko 25 godina, tj. njima se smanjuje mogućnost isplaćivanja naknade na godinu dana i iznos sredstava.
– Ići će upravo tim novoformiranim agencijama, koje će raditi paralelno poslove kao i Nacionalna služba za zapošljavanje, gde će verovatno poslove dobijati predstavnici vladajuće koalicije i direktno ta sredstva koja se uzimaju najugroženijoj kategoriji u ovom trenutku koja treba aktivno da traži posao, a to su nezaposleni koji imaju više od 25 godina staža, kojima je najteže, kojima treba više vremena za profesionalnu prekvalifikaciju, da dođu do mogućnosti da nađu posao, njima se ukida godinu dana pravo na naknadu i još im se naknada snižava, dakle, ta sredstva će uredno biti usmerena u još jedne agencije koje se formiraju ovim zakonom.
Zakon o zapošljavanju za slučaj nezaposlenosti je zakon koji na direktan način demantuje da je ova vlada socijalno odgovorna. Teško je moguće zamisliti da, kada s jedne strane, imamo odustajanje od politike zapošljavanja koju je izneo premijer u ekspozeu, jer je predsednik Republike rekao da je suština odbrana radnih mesta, snižavamo naknadu licima koja ostaju u ovim uslovima bez posla. Snižavamo i najviši i najniži iznos naknade. Zašto se odustalo od vezivanja naknade za prosečnu zaradu? Nijedno ozbiljno obrazloženje o tome ovde nismo čuli.
Postavlja se pitanje zašto se smanjio period u kome se isplaćuje ta naknada za godinu dana? Zašto tim najugroženijim licima? Njima je najteže da nađu posao. Da li smo mi od tih lica odustali, od tih naših građana? Kažemo – u redu je, vi ste izgubili posao, snalazite se posle godinu dana kako znate i umete. Takvo obrazloženje ovde nismo čuli, a oni će biti najviše pogođeni ovom ekonomskom krizom i ovom nelikvidnošću u srpskoj privredi.
Naravno, veliko je pitanje zašto je Vlada Republike Srbije odlučila da na ovaj način postavi poziciju Nacionalne službe za zapošljavanje. Ona na osnovu svih ovih odredaba, ukidanjem nadzornog odbora, strukture upravnog odbora, učešćem direktora u upravnom odboru, velike uloge koju ima Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja u predlaganju u upravni odbor direktora, postaje potpuno nesamostalan organ, postaje jedno odeljenje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Onda je čudno zašto se na velika zvona ovde iznosi kako će sada prvi put biti zaključen ugovor između Nacionalne službe za zapošljavanje i Ministarstva.
Mi predlažemo, kada ste već krenuli ovim putem, da završite taj posao, neka taj direktor bude deo Ministarstva, neka ga ministar ocenjuje za njegov radni učinak u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, kao običnog zaposlenog u tom ministarstvu. Ili, što mi predlažemo, prihvatite amandmane DSS koji su na pravi način definisali poziciju Nacionalne službe za zapošljavanje.
Smatramo da su ova rešenja, pogotovo uvođenje agencija za zapošljavanje, koje po ovom zakonu mogu da formiraju fizička i pravna lica nešto neverovatno. Te agencije, po zakonu, imaju iste poslove kao i Nacionalna služba i dobijaće poslove od Nacionalne službe da traže posao, da rade iste poslove koje radi i Nacionalna služba.
– Postavljam pitanje, koji je smisao tih agencija? Ko će dobijate te poslove? Po kojim kriterijuma će se dobijati ti poslovi? Šta će da rade ti ljudi? Koja će sredstva biti njima uplaćivana?
Mi ovih dana govorimo o agencijama, o iznosima koje pojedini zaposleni u agencijama imaju. Govorimo o štednjama. U isto vreme, najavljuje se mogućnost osnivanja agencije koja će biti finansirana državnim parama. Govorimo o štednjama, a dajemo prostor da se ta sredstva troše na potpuno neracionalan način.
I u Nacrtu zakona o ravnomernom regionalnom razvoju, predviđeno je da se, opet, formiraju agencije čija se uloga apsolutno ne zna.
Smatramo da rešenja u ovom predlogu zakona ne mogu ni na koji način u ovim uslovima u kojima se nalazi srpska privreda da reše problem zapošljavanja. On će, sa jedne strane, da poskupi čitavu ovu aktivnost, jer omogućava da novi organi i nova lica učestvuju u čitavom ovom procesu, oni koji su najzainteresovaniji neće imati mogućnost učešća u upravnom i nadzornom odboru i, s druge strane, sama Nacionalna služba izgubiće svoju ulogu koju je do sada imala. To nikako nije jačanje Nacionalne službe, kako je ovde rečeno u diskusiji. To je upravo urušavanje kao što se događa i sa privrednim komorama, kao što se događa i sa Fondom za razvoj.
Što se tiče drugog Predloga zakona, mi smatramo da ovaj zakon, kada se pogledaju njegove norme, kada se pogleda rad njegovih instituta, neće dati nikakav efekat. Ideja je dobra, namera je sasvim dobra i to je sasvim sigurno potreban zakon, ali ovako kako je on definisan, kako su definisani instituti koji su ovde namenjeni, neće moći da odgovore potrebama.
Bojimo se da će jedan važan zakon, jedna važna materija ostati potpuno bez efekta i potpuno će razočarati one koji najviše očekuju, a to su invalidi. DSS je uložila niz amandmana i na ovaj predlog zakona. Prvo, smatramo, ako se već formira budžetski fond, da bi trebalo da se finansiraju svi poslovi kada je u pitanju rehabilitacija i uopšte profesionalno angažovanje i zaposlenje invalida, da i oni sami moraju da imaju učešća u odlučivanju u tom fondu, njihovi predstavnici i njihova udruženja.
Ono što je ovih dana vrlo zanimljivo pitanje, jeste najava Vlade da će biti zabranjeno svako zapošljavanje u narednom periodu u Vladi i u državnim organima, bez saglasnosti Vlade, jer je to mera štednje. U zakonu se definiše da i državni organi Republike Srbije moraju da zapošljavaju invalide i to je u redu. U slučaju da to ne učine, plaćaće penale sami sebi.
Sada se postavlja pitanje, da neko iz Vlade da ovde obrazloženje, na koji će način te dve kontradiktorne odluke Vlade ovde moći biti pomirene, upravo u situaciji koja je najosetljivija, koja je važna kada su u pitanju invalidi. Mi takav odgovor nismo dobili i zato insistiramo na tome da ovaj zakon neće, nažalost, da one efekte da koji se od njega očekuju.
Na kraju ovog prvog dela mog izlaganja želim da kažem da je zapošljavanje nešto što, sasvim sigurno, predstavlja osnovu bilo kakve ozbiljne ekonomske politike. Mi nismo dobili ovde od predstavnika Vlade nijedan ozbiljan podatak i analizu efekata primene ovog zakona. Recimo, na koji način se očekuje efekat zakona o invalidima u narednom periodu, baš kada je u pitanju zaposlenje invalida, da vidimo kako Vlada projektuje primenu ovog zakona?
A da ne govorimo o pitanju zapošljavanja uopšte i pitanju osiguranja nezaposlenosti, i da vidimo kako je Vlada izmerila da će oni kojima se smanjuje naknada i smanjuje period primanja naknade, baš zato što se takve odluke donose, lakše naći posao nakon isteka tog perioda.
Smatramo da ove zakone treba povući iz procedure, dorati ih. U raspravi u pojedinostima, Poslanička grupa DSS će jasno ukazati u kojoj meri ovi zakoni mogu da se poprave amandmanima koje je podnela. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodna poslanica Snežana Sedlar-Kenig.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, gospođo ministarka, mišljenje naše poslaničke grupe G17 plus jeste da je u vreme ovakve svetske ekonomske krize, dakle, u momentu kada kriza sve jače i sve dublje potresa i našu državu Srbiju, veoma hrabro, ali u isto vreme i neophodno, kao i odgovorno, baš sada doneti novi zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
U Srbiji tržište rada karakteriše formalno visoka nezaposlenost, formalno visoka zaposlenost, svedoci smo ovih dana da se to u državnoj administraciji na pravi način evidentira, nisko učešće zaposlenosti u privatnom sektoru, možete uzeti sve statistike Nacionalne službe za zapošljavanje, a takođe, i široko prisustvo sive ekonomije.
Jedan od ciljeva evropskog partnerstva u oblasti politike zapošljavanja je potreba da se razvije i sprovede promocija zapošljavanja, kao i borba protiv nezaposlenosti.
Sećamo se da smo 14. aprila 2005. godine doneli Nacionalnu strategiju o zapošljavanju od 2005 – 2010. godine, koja, u suštini, predstavlja i predstavljala je jasnu ideju ka evropskoj strategiji zapošljavanja, ali uz nužno drugačiji pristup zbog naših specifičnih uslova i problema na tržištu rada.
Ovaj predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, u suštini, predstavlja promenu politike zapošljavanja, prelazak politike zapošljavanja sa pasivne na aktivnu. Kao što je već rečeno, do sada smo imali, u prilog merama pasivne politike zapošljavanja, biću precizna, odnosno u prilog korisnika novčane nadoknade i ostalih prava osiguranja za slučaj nezaposlenosti, 80% sredstava Nacionalne službe za zapošljavanje, alociranih iz budžeta za tu namenu, u korist korisnika novčane naknade, u odnosu na one ostale kojih ima, uzgred budi rečeno, na kraju 2008. godine, 755.000 ukupno nezaposlenih, a korisnika novčane nadoknade 72.000. Dakle, čak je stopa korisnika novčane nadoknade manja od 10%.
Sama sam imala sreće da dugo godina obavljam poslove zapošljavanja u Hemijskoj industriji "Hipol" u Odžacima, u njeno zlatno doba. Dakle, učestvovala sam u poslovima zapošljavanja preko 500 radnika te hemijske industrije sa visokim rizikom poslovanja. Isto tako, imala sam, da kažem i sreću i veliko iskustvo, ali na neki način i nesreću da se svega tri meseca bavim upravo poslovima osiguranja nezaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u Filijali Novi Sad, koja je, za one koji to ne znaju, jedna od najvećih Filijala u Republici Srbiji.
Kao što sam sa puno elana radila one poslove koji su u sebi tada sadržali, ali se nisu tako zvali, ali aktivne mere zapošljavanja, u sebi su sadržavali i psihotestiranje i dodatne obuke obrazovanja i za one koje zapošljavamo i za one koji su zaposleni i sticanje novih radnih veština i iskustava, sa puno empatije sam imala prilike da razgovaram sa ljudima koji dolaze kao korisnici novčane nadoknade u Nacionalnu službu za zapošljavanje, gde deset diplomiranih pravnika po ceo dan kuca samo ta rešenja. Mogu da vam kažem da je, nažalost, tu bilo i dosta zloupotreba.
Naravno da je najveći broj ljudi koji su korisnici novčanih nadoknada potpuno opravdano bio tu, ali nažalost, među njima smo imali slučajeva da su ljudi dobijali otpremnine koje nisu bile male, sa jasno izraženom voljom poslodavaca koji govore o tome da su oni tehnološki višak, a te otpremnine su, na njihovu sreću, a na žalost države, bile daleko veće od onih koje je propisivao zakon. To ne govorim zbog toga što mislim da je to poenta cele priče, ali hoću da kažem da je bilo zaista puno zloupotreba.
Restrukturiranje naše privrede je učinilo svoje, tako da je velika većina ljudi koja se nalazi na tržištu rada, ona koja ima preko 45, odnosno 50 godina. Zato smatram da je jako bitan zakon koji smo skoro usvojili, Zakon o zabrani diskriminacije, koji je u delu radnih odnosa, takođe, regulisao i pitanje diskriminacije po osnovu starosnog doba, po osnovu lica sa invaliditetom, po osnovu svih onih mera koje smo doneli.
Mislim da je to prava stvar, zato što će se i ovaj zakon primenjivati, koji se zasniva na načelima rodne ravnopravnosti, nepristrasnosti u poslovima zapošljavanja, besplatnosti usluga koje Nacionalna služba čini, zabrani diskriminacije, javnih radova i svega ostalog. Sva ta načela su, da tako kažem fluktuirajuća, ona su podložna evoluciji, pošto znamo da vreme kao što je naše i razvoj privrede donosi promenu uslova na tržištu rada, a samim tim i promenu zakonskih propisa.
Godine 2007. mi smo imali stopu nezaposlenosti 18,8%, a zaposlenosti 51,5%, što je bilo veoma nepovoljno i to je jedan od osnovnih uslova zbog kojih donosimo ovakav zakon. Glavni razlog se nalazi u činjenici da zaista postojeća regulativa ne prati aktivnu politiku zapošljavanja, niti obezbeđuje ravnotežu aktivne i pasivne politike zapošljavanja.
Moram da kažem da se Srbija nalazi na procesu evropskih integracija. Naravno da su u pripremi ovog predloga korišćene sve, kao što je gospođa ministarka rekla, preporuke direktiva i rezolucija EU i Saveta Evrope, sve relevantne konvencije međunarodnih organizacija iz oblasti rada, kao i najviši standardi uporednog prava iz oblasti zapošljavanja.
Otprilike, glavni razlozi koji opredeljuju donošenje ovog novog zakona, pre svega što ovaj zakon ne pruža adekvatan okvir za aktivnu politiku zapošljavanja, a drugo je što su apsolutno nefleksibilno postavljene u njemu mere aktivne politike zapošljavanja. Takođe, ne postoje individualni planovi zapošljavanja, ne postoji akt o uređenju planiranog učinka nacionalne službe i ne postoji ono što je jako važno sistem praćenja kontrole nad vršenjem i ocenom aktivne politike zapošljavanja. Da ne bih pričala o celom predmetu regulisanja, navešću samo nešto.
Predmet regulisanja predloženog zakona, koji je vrlo čitko i objedinjeno prikazan u ovom tekstu, jesu poslovi zapošljavanja u Republici Srbiji, prava i obavezi nezaposlenog i poslodavaca, aktivna politika zapošljavanja, osiguranje za slučaj nezaposlenosti i druga pitanja od značaja za zapošljavanje. Cilj je dvostruko postavljen, u svakom slučaju, da se stvore uslovi da se smanji nezaposlenost ili preduzmu sve mere koje su potrebne za to, uz primenu aktivnih mera zapošljavanja, kao i da se stvore uslovi za povećanje zaposlenosti. Menja se definicija nezaposlenog lica koje je svako ono lice koje ima od petnaest godina života do sticanja prvog uslova za odlazak u penziju, odnosno do šezdeset pete godine života, što je napredak u odnosu na važeći zakon koji kaže da su to samo lica od petnaest do šezdeset pet godine života.
Kako se, otprilike, definišu poslovi zapošljavanja i tu ću sa kolegom Palalićem malo da polemišem. Nemaju istu nadležnost agencije za zapošljavanje i Nacionalna služba za zapošljavanje. Uopšteno, poslovi zapošljavanja su obaveštavanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje, posredovanje o zapošljavanju u zemlji i inostranstvu, profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere, sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja i izdavanje dozvola za rad strancu i licu bez državljanstva ili apatridima.
Ove poslove obavljaju nosioci poslova zapošljavanja, u Predlogu ovog zakona to su Nacionalna služba za zapošljavanje i Agencija za zapošljavanje. Nacionalna služba za zapošljavanje ima status pravnog lica sa statusom lica za obavezno socijalno osiguranje. Ona obavlja poslove zapošljavanja, osiguranja za slučaj nezaposlenosti i ostala prava koja po tom pravu proističu, a takođe, vodi i evidencije u oblasti zapošljavanja. Tu imamo promene u odnosu na postojeći zakon o evidencijama.
Što se tiče Nacionalne službe za zapošljavanje, mislim da je ona u ovom predloženom aktu jasno definisana i da je sasvim logično što nema nadzornog odbora, jer je zaista besmisleno da postoji nadzorni odbor nad radom jedne javne službe, čije organe imenuje i upravni odbor i direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, Vlada Republike Srbije na predlog ministarstva nadležnog, u ovom slučaju Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Upravni odbor do sada, po važećem zakonu, Nacionalne službe za zapošljavanje ima 15 članova, a od toga samo su dvoje ili jedan predstavnik radnika i jedan poslodavaca.
Sada se ovde uvodi sistem tripartitne strukture upravnog odbora, smanjuju se troškovi, a ono što je bitno za strukturu upravnog odbora četiri člana upravnog odbora imenuje Vlada na predlog ministarstva, četiri člana, takođe, imenuje Vlada na predlog Ekonomsko-socijalnog saveta u Republici Srbiji i to dva predstavnika poslodavaca i dva predstavnika, nazvaću ih, radnika, i deveti član po funkciji je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, što je potpuno logično, jer je on čovek koji je dužan da se stara o zakonitosti rada ove službe, da rukovodi ovom službom i po ovom institutu koji je uveden, a to je sporazum o učinku Nacionalne službe za zapošljavanje, i odgovara za planirani, a realizovani učinak Nacionalne službe za zapošljavanje.
Agencija za zapošljavanje ima funkciju posredovanja u zapošljavanju, ima funkciju planiranja karijere i profesionalne orijentacije. Mogu joj biti poverene neke mere iz aktivne politike zapošljavanja, ali samo, ukoliko tako odluči Nacionalna služba za zapošljavanje, uz prethodnu saglasnost ministarstva i uz sproveden postupak javnih nabavki. Zašto se to radi? Da bi se resursi Nacionalne službe za zapošljavanje rasteretili, s jedne strane, a s druge strane, da bi se te iste agencije podstakle da se bave zapošljavanjem teže zapošljivih lica. To je efekat, ustupanje određenog dela mera njima.
Takođe, imamo eliminatore koji su ustanovljeni vrlo precizno za ljude ili pravna i fizička lica koja mogu biti osnivači ovih agencija. Prvi eliminatorni faktor jeste, da osnivač nikako ne može biti lice koje je osuđeno na bezuslovnu kaznu zatvora duže od šest meseci i to do tri godine posle izdržavanja te kazne zatvora.
Drugi uslov je, da lice koje je osnivač takve agencije, a u prethodne tri godine mu je oduzeta dozvola zato što nije obavljao te poslove u skladu sa zakonom, takođe, ne može biti osnivač te agencije. Treće, još jedan uslov koji je vrlo bitno istaći, a to je, da sada bar jedno zaposleno lice u agencijama za zapošljavanje mora biti sa visokom stručnom spremom. Do sada je bio slučaj da je moglo da bude zaposleno lice sa srednjom stručnom spremom.
Još nešto bih dodala, dozvolu za rad ovim agencijama izdaje Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, izdaje se na period od pet godina, umesto na dosadašnje tri godine, a nadzor nad njima sprovodi, takođe, Vlada, odnosno resorno ministarstvo, koji može biti prethodni i naknadni. Zašto je bitno da se ove agencije razvijaju? Zato što one postoje u celom razvijenom svetu. Zato što se time podstiče na neki način i konkurencija te takve javne Nacionalne službe za zapošljavanje i zato što se u tim agencijama za zapošljavanje zapošljavaju ljudi i na taj način podstičemo jačanje privrednih subjekata i dalje. Osim toga, javni interes je zaštićen, jer smo imali pojedinih negativnih iskustava, i samim tim ovim što sam navela, eliminatornim faktorima i nadzorom koji se nad njima vrši.
Po prvi put direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, dakle, lice koje imenuje Vlada, može biti imenovano na period od četiri godine, a ne može biti imenovan duže od dva puta. On mora imati devet godina radnog iskustva, mora imati visoku stručnu spremu i ono što je novina, prethodno iskustvo u oblasti zapošljavanja. Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, tako da kažem republičke, imenuje direktore filijala koje se osnivaju na celoj teritoriji Republike. Pokrajinska služba za zapošljavanje već postoji, ali joj se sada proširuju nadležnosti. Direktora Pokrajinske službe za zapošljavanje imenuje upravni odbor Nacionalne službe za zapošljavanje na predlog nadležnog organa teritorijalne autonomije.
Mislim da je dosta govoreno o aktivnim merama zapošljavanja, rekla bih da je ceo ovaj koncept zakona koncipiran na obaveznosti akcije i aktivnosti. Prvo, država je obavezna da donese nacionalni akcioni plan zapošljavanja, odnosno Vlada, odnosno resorno ministarstvo. Takođe, isto tako pokrajina, odnosno lokalna samouprava, fakultativna je mogućnost da li će osnovati svoje savete za zapošljavanje, pokrajinske, odnosno lokalne ili čak za više opština više lokalnih saveta, ali da bi učestvovala u sufinansiranju programa i mera koji su utvrđeni republičkim akcionim planom u iznosu od 50% obavezno je da ima i savete i akcione planove. Znači tu se podstiče aktivnost i lokalne samouprave i pokrajine.
Osim toga Nacionalna služba se podstiče na aktivnost samim tim što dobija konkurenciju, samim tim što postoji sporazum koji je zaključen između njenog direktora i nadležnog ministra i na osnovu koga se ona ocenjuje, ocenjuje se realizacija planiranih programa i mera za tu godinu, praktično, oni služe za ocenu njenog rada. Naravno, najvažnije je da se nezaposleno lice i lice koje traži zaposlenje zaista na neki način podstiče na akciju, jer nezaposleno lice ima pravo da učestvuje u individualnom planu zapošljavanja i isto tako ima i obavezu da učestvuje u individualnom planu zapošljavanja.
Nacionalni akcioni plan zapošljavanja je najvažniji planski instrument, kao što je to rekao moj kolega Petronijević, on je taj koji određuje prioritete i ciljeve politike zapošljavanja, on je taj koji određuje finansijske okvire, izvore finansiranja i svake godine određuje kategoriju teže zapošljivih lica, a takođe, utvrđuje i programe i mere aktivne politike zapošljavanja za tu godinu. Zaključuje se najkasnije do 31. jula tekuće godine za narednu godinu i on je taj koji praktično opredeljuje alokaciju budžetskih sredstava namenjenih za politiku zapošljavanja.
Jako je važno što se ovim zakonom dozvoljava i mogućnost pozitivne diskriminacije nezaposlenih lica koja se nalaze u najtežem položaju na tržištu rada. Kao što sam već rekla, svake godine se akcionim planom teže zapošljiva lica utvrđuju i to, što je za mene jako bitno, posebno uvažavajući teritoriju. Jako je bitan i ravnomerni regionalni razvoj i u suštini lokalni interes svake sredine.
Ne bih govorila o obavezama nezaposlenih i o ovim ostalim stvarima, koje su maltene identične. Novina je, recimo, pravo poslodavca, a ima mogućnost i ne mora da prijavi potrebu za zapošljavanje nacionalnoj službi za zapošljavanje, da može aktivno da učestvuje u programima sprovođenja aktivnih mera zapošljavanja. Njegove obaveze su bile kao i do sada.
Rekla sam, otprilike, šta je to aktivna politika zapošljavanja i šta je sporazum o učinku Nacionalne službe, ministarstva – to je osnov za ocenu realizacije aktivne politike zapošljavanja od strane Nacionalne službe. Mere aktivne politike u zapošljavanju su posredovanje u zapošljavanju, profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere, subvencije za zapošljavanje koje se daju poslodavcima za podršku zapošljavanja, dodatno obrazovanje i obuka, kod koje, takođe, postoji novina, a to je da se uvode godišnji planovi dodatnih obrazovanja i obuka i ono, javni radovi.
Da ne bih ja dalje pričala o ovome, u nedostatku nedostatka vremena, mogu da kažem da mi i sada u svim ovim merama koje smo već pomenuli sprovodimo i javne radove i podrške poslodavcima za zapošljavanje i, naravno, tu imamo načelo pozitivne diskriminacije.
U vezi novčane nadoknade, oko 10% ljudi, mislim da će finansijski efekti od 1.550 milijardi dinara iz budžeta u suštini biti u korist korisnika novčane nadoknade, zato što će oni biti u privilegovanom položaju u odnosu na ostala lica.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, iskorišćeno je vreme za ovlašćenog predstavnika, od 20 minuta.)
Nastaviću u onom vremenu koje nam preostaje. U svakom slučaju, mi ćemo glasati za donošenje ovog zakona. Hvala. (Aplauz.)

Pravo na repliku tražila su dva narodna poslanika: Milisav Petronijević, replika na izlaganje ministarke Verice Kalanović i narodni poslanik Jovan Palalić, replika na izlaganje ovlašćene predstavnice Poslaničke grupe G17 plus Snežane Sedlar-Kenig.
Reč ima gospodin Milisav Petronijević.