Da li još neko želi reč? (Ne.)
Ako ne, na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Ilić i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, član 13. Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji odnosi se na direktora Akademije. Nova Srbija je podnela amandman koji je potpuno celishodan i zaista mi je žao što je u ovom trenutku ministar izašao i ne mogu da prihvatim činjenicu, a moraću, da je ovaj amandman odbijen. Praktično, uvek imamo neke amandmane gde se prihvata neka reč koja suštinski ništa ne menja, a ovaj amandman je trebalo prihvatiti iz više razloga.
U Predlogu zakona stoji da direktor treba da ima visoku stručnu spremu. Predlog koji se kroz amandman provlači jeste da je taj prag izuzetno mali i da je tu trebalo staviti devet godina. Ako pođemo od činjenice da je za direktora u državnoj upravi potrebno iskustvo od devet godina, tačno je da se radi o Pravosudnoj akademiji, ali smatramo da je trebalo zadovoljiti iste principe.
Ono što posebno bode oči, što bi narod rekao, jeste da je predviđena samo visoka stručna sprema. Amandman Nove Srbije ide u tom pravcu da je apsolutno trebalo da kandidat bude onaj ko ima pravni fakultet i položen pravosudni ispit. U ambijentu kao što je Pravosudna akademija potpuno je neprihvatljivo da lice koje ima neki drugi fakultet odlučuje i komanduje i nešto vodi u toj akademiji i nešto se pita, jer niko neće bolje prepoznati probleme tih polaznika Pravosudne akademije od diplomiranog pravnika i nekog ko ima pravosudni ispit.
Ne vidim uopšte razloga zašto je to smetalo, jedino ako nije već unapred predviđeno da se „iskadruje“ neko iz neke vladajuće stranke, za koga je već predviđeno to mesto. To jednostavno samo tako mogu da protumačim.
Moja tvrdnja, gospodine Ćosiću, temelji se upravo na tome što u članu 59. ovog istog zakona predviđate izbor vršioca dužnosti direktora akademije do izbora ovog direktora po konkursu. Sad smem da garantujem da će ovaj vršilac dužnosti sigurno biti budući direktor. Dakle, pravi se praktično lepa uvertira da se na mala vrata... Eto, mora da bude v.d. da bi se doneli neki osnivački akti akademije itd., a onda ćete vi da odete na konkurs, onda će se tu pojaviti tri-četiri kandidata, a direktor je već unapred određen.
Potpuno je nelogično da to na ovakav način predviđate. Postoji stručna služba, postoji neko u zakonodavstvu, postoji neko ko će dati inicijativu. Čemu sve to da postoji vršilac dužnosti, koga ćemo posle birati na konkursu?
Mislim da treba da prihvatite ovaj amandman. Kao što sam rekao, u ambijentu Pravosudne akademije mnogo je bolje da bude diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, nego neko iz neke druge struke, jer bilo koja druga struka... Ova akademija je na budžetu, nema nekog dohodovnog odnosa; sve probleme polaznika akademije će bolje razumeti neko ko je u toj struc. To je osnovni razlog zašto treba da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Dva minuta i petnaest sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodna poslanica Lidija Dimitrijević.

Javljam se po amandmanu kolege Aleksandra Martinovića na član 14.

Nisam još pročitala taj amandman. Nije nikakav problem, dobićete reč kada završimo ovaj amandman. Pitanje je da li neko želi reč povodom amandmana na član 14. koji je podneo Zoran Krasić? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodna poslanica Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik, magistar pravnih nauka Aleksandar Martinović je u ime Poslaničke grupe SRS podneo vrlo smislen amandman na član 14. koji se odnosi na nadležnosti direktora Pravosudne akademije. Naime, ovim amandmanom predloženo je da se alineja 5. menja tako da glasi: „Direktor podnosi godišnji izveštaj o radu upravnom odboru, Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca, Vladi i Narodnoj skupštini“.
Vlada je odbila ovaj amandman uz sledeće obrazloženje: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je rešenje iz člana 14. alineja 5. Predloga zakona u skladu sa odredbom člana 9. Predloga zakona, prema kome upravni odbor bira i razrešava direktora, pa je stoga propisano da direktor podnosi godišnji izveštaj o radu upravnom odboru“.
Srpska radikalna stranka smatra da je ovaj amandman trebalo prihvatiti, jer je njime, u stvari, predložen jedan viši stepen kontrole i viši stepen javnosti u radu Pravosudne akademije. Od tog viška, verovatno, kako kaže stara poslovica, glava ne bi bolela.
I danas ću ukazati na to da Narodna skupština, iako predstavlja najviše zakonodavno telo, krši zakon i Ustav time što Administrativni odbor ne prihvata moju i ostavku moje koleginice Elene Božić-Talijan. Inače, naše su ostavke uredno predate predsedniku Narodne skupštine još 31. avgusta ove godine. Hvala.

Jedan minut i 45 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, ispred Poslaničke grupe Napred Srbijo zajedno sa svojim kolegama podneo sam amandman, odnosno podneli smo amandman na član 15.

Inače, član 15. se odnosi na prestanak funkcije i razrešenje direktora. Mi smo predložili da se ovaj član briše zato što je članom 18. stav 2. Zakona o javnim službama utvrđeno da direktora ustanove čiji je osnivač Republika imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije, tako da je ovaj član, koji se odnosi samo na prestanak funkcije, apsolutno nepotreban.

Obrazloženje Vlade, koje delom ima i tehničkih grešaka, neću na njih da ukazujem, jeste da se amandman ne prihvata iz razloga što je zbog posebnog načina izbora direktora, u skladu sa Predlogom zakona, potrebno propisati i njegovo razrešenje. Jedno obrazloženje koje je formulisano samo da se formuliše, bez suštinskih razloga da se odbije amandman.

Ako pođemo od toga, izbor direktora svake ustanove koja se bavi nekim specifičnim poslovima je posebna procedura, ali mora da ima jasne zakonske regulative. Pogotovo ovo obrazloženje ne može da se odnosi na jednu ustanovu čiji je osnivač Republika i gde je Zakonom o javnim službama predviđeno da se od strane Republike imenuje.

Inače, ovaj član je višak, a i prethodni kolega je rekao da ovom zakonu ima suvišnih članova, pogotovo što se tiče prestanka funkcija članova i predsednika Upravnog odbora, kao što je i ovaj član. Zakon je opterećen nekim stručnim delovima koji su nepotrebni u zakonu. Ta pojedina nadležnost proističe i reguliše se statutom odgovarajućih ustanova, njihovim unutrašnjim aktom o organizaciji i sistematizaciji.

Mimo ovog što sam rekao, u ovom zakonu imate suvišnih članova i trebalo bi da se amandmani, kao i ovaj naš amandman na član 15, usvoje, jer na taj način će i zakon da bude mnogo bolji, jasniji i pročišćeniji. Hvala.

Iskorišćeno je trideset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Na član 16. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jelena Budimirović. Izvolite.

Hvala. Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, zajedno sa kolegama sam u ime Poslaničke grupe SNS podnela amandman. Predložili smo brisanje člana 16, koji se odnosi na osnivanje i rad programskog saveta.
Smatramo da osnivanje i rad programskog saveta ili bilo kojeg drugog tela koje obavlja stručne poslove treba regulisati statutom ustanove i aktom o unutrašnjoj organizaciji poslova, jer se radi o poslovima koji su promenljivi po sadržaju i obimu zbog promene raznih propisa, pa nije uputno njihovo regulisanje zakonom, posebno iz razloga što takva tela nisu organi upravljanja, čiji bi se rad morao urediti zakonom.
Predloženim tekstom se u stavovima od 3. do 6. pokušava urediti pitanje oslobođenja od posla sudija, tužilaca i zaposlenih u pravosuđu zbog rada u ustanovi. Sada ću citirati stav 5. ovog člana koji kaže: „Članovi programskog saveta iz stava 3. ovog člana mogu se osloboditi do 50% obima posla zbog rada u akademiji.“ Ali, to je uređeno zakonima koji regulišu položaj nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih i zakonima o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, tako da se ne može uređivati ovim zakonom.
Još jedan od razloga za brisanje člana 16. jeste stav predlagača da je programski savet organ ustanove i da se njegov rad reguliše ovim zakonom. Tada članstvo sudija i tužilaca u ovom organu nije dozvoljeno jer su u pitanju funkcije. Članom 30. Zakona o sudijama i članom 65. Zakona o javnom tužilaštvu je utvrđeno da sudije i javni tužioci ne mogu biti na funkcijama u javnim službama. Zakon dozvoljava upućivanje sudija i tužilaca na rad u ustanovu koja vrši obuku, ali samo radi obavljanja stručnog rada, na ograničeno vreme, ali ne i radi obavljanja funkcija u organima javnih službi.
Obrazloženje za brisanje ovog člana je više nego dovoljno i stoga predlažem da prihvatite naš amandman. Hvala vam.