DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 17.11.2009.

13. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Od vremena poslaničke grupe je iskorišćeno trideset sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Radović i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Miroslav Petković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospođo potpredsednice, uvažena gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan od amandmana koje je podnela Demokratska stranka Srbije za koji smo bili sigurni da će biti prihvaćen, mislim da smo se razumeli i u načelnoj raspravi oko toga, ali kada smo jutros videli izveštaj Vlade prosto nismo mogli da verujemo da ovaj amandman nije usvojen.
Nakon četvorogodišnjih studija mlad pravnik se obraća ili predsedniku suda ili nekoj advokatskoj kancelariji u kojoj će obaviti pripravnički staž i tu provede dve godine žestoke obuke, od kupovine bureka, pisanja prve tužbe, žalbe, izrade presude i svega ostalog. Većina kolega je sigurno prošla kroz to i to je svakako dobra škola u svakom pogledu. Oni vredniji pred kraj, pred istek te dve godine pripravničkog staža počnu da spremaju pravosudni ispit; oni koji imaju nekih drugih obaveza nakon obavljenog pripravničkog staža ulaze u jedan ozbiljan proces pripreme pravosudnog ispita, koji traje tri, četiri, pet, pa bogami i šest meseci. Polože pravosudni ispit i onda su potpuno spremni da se upišu u imenik advokata ili da čekaju posle određenog perioda sticanja radnog iskustva da budu izabrani za sudije.
Ovim zakonom o pravosudnoj akademiji vi sve one ljude koji su položili pravosudni ispit, koji je do sada u našem sistemu bio kruna neke obuke i edukacije, nakon čega stičete praktično sve uslove da budete izabrani za sudiju ili da se bavite advokatskom profesijom, dovodite u poziciju da polažu prijemni ispit na pravosudnoj akademiji. To je predviđeno ovim članom 28 (pa i članom 29) – uslovi za prijem na početnu obuku. Znači, posle fakulteta, pravosudnog ispita, dve godine iskustva, on ide na početnu obuku u trajanju od gotovo dve godine. Zaista ne znam šta će biti predviđeno zakonom o pravosudnom ispitu, ali mi smatramo da ovo treba brisati iz ovog člana.
Potpuno je neprihvatljivo obrazloženje Vlade, gde stoji da je obavezan da položi pravosudni ispit i da ima radno iskustvo. Pa, niko to ne spori. Jedino što sporimo u ovome jeste da nakon položenog pravosudnog ispita polažem prijemni ispit za početnu obuku na pravosudnoj akademiji i tu provodim još dve godine. Ukupno, nakon nekih desetak godina, par godina sticanja radnog iskustva, stičem uslov da budem izabran za sudiju. Kad kažem „budem“, mislim na sve ljude koji će proći kroz ovaj proces.
Predložili smo da se briše pravosudni ispit iz ovog člana, ovi ostali uslovi su korektni, ili da se na drugačiji način definiše polaganje samog pravosudnog ispita. Smatramo da je potpuno neprihvatljivo za ljude koji imaju određeno znanje, određeno iskustvo, koji su polagali, kako je to i ovde navedeno, iz oblasti građanskog, krivičnog i prekršajnog prava. Prijemni ispit predviđa i poznavanje opšte kulture. Naravno, jedino je to razlika između pravosudnog ispita i ovog prijemnog ispita, što je ovde taksativno navedeno da se polaže i neki test iz opšte kulture. Verujte mi da je i to potrebno. Možda to treba predvideti u zakonu o polaganju pravosudnog ispita.
Imao sam priliku da vidim, da držim u rukama rešenje u ime naroda, koje je donela sudija, doduše izabrana pre 2000. godine, po principu za koji se plašim da će funkcionisati i ovoga puta. Tu ne postoji ni opšta kultura, ni akademija, ni bilo šta, jednostavno nije rođena za taj posao kada je to mogla da uradi. Niko me ne može ubediti. Volim da kažem da se od bukve violina ne pravi, može samo korito. Znači, neko ko nije za taj posao ne sme da obavlja taj posao.
Zato vas molim da prihvatite ovaj amandman, da se ovde pravosudni ispit iz ovog člana obriše. Budite sigurni da ljudi koji su stekli uslov da polože pravosudni ispit i to obave, nakon toga mogu kvalitetno obavljati ovaj posao. Mislim da je zaista ponižavajuće da oni kreću na neku početnu obuku i da pri tome polažu prijemni ispit za akademiju. Hvala najlepše.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dva minuta i petnaest sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, prilikom izlaganja kolege Munjića podsetili ste i na nejasan način pitali da li smo za reformu pravosuđa. Sada, u ime Poslaničke grupe SRS da vam jednom definitivno i otvoreno kažem – da, Poslanička grupa SRS jeste za reforme u oblasti pravosuđa, i ne samo u oblasti pravosuđa nego i u svim sferama života. Naprosto, u poslednjih dvadesetak godina, iz raznih razloga, nešto zbog uticaja našeg, nešto zbog uticaja sa strane i drugih prilika, živeli smo u nekim nesređenim uslovima. Potrebno je reformisati sve segmente našeg života, ali oblast pravosuđa posebno zaslužuje da se o tome povede računa, jer sudije su oni koji imaju pravo da ograniče slobodu građana Srbije. Ako je to tako, onda smatramo da je reformisanje pravosuđa neophodno.
Mogli smo polemisati u nekom periodu da li je bolji izbor sudija u Narodnoj skupštini, kao što smo imali do sada i još uvek je takav, ili će to biti bolje preko Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, kada su u pitanju javni tužioci.
Bilo je reči o tome da je na izbor sudija u Narodnoj skupštini preveliki uticaj politike. Mogli smo se složiti, ali ovde sedi 250 narodnih poslanika, pokrivena je cela teritorija Srbije, tako da su narodni poslanici dobro znali kandidate za sudije ili kandidate za predsednike sudova i mogli su na stručan način da provere kakve su njihove zasluge i doprinos razvoju pravosudnog sistema, odnosno u obavljanju tužilačkih i pravosudnih funkcija.
Možda će biti stručniji izbor sudija, kada je u pitanju Visoki savet sudstva, ili javnih tužilaca, kada je u pitanju Državno veće tužilaca, ali imajući u vidu sastav Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca, očigledno se da zaključiti da je preveliki broj članova koji su pod direktnim uticajem određenih političkih stranaka.
Vi niste, bar ne javno, član nijedne političke stranke, ali ako se ima u vidu na čiji predlog ste izabrani na mesto ministra za pravosuđe, onda se da zaključiti da ne možete potpuno da se oslobodite uticaja stranke koja vas je postavila na to mesto ili predložila. Ovog momenta ne tvrdim da uvek radite određene poslove za račun stranke, ali kada su u pitanju ozbiljnije reforme, kao neko ko je predložen od stranke nećete moći u potpunosti da se oslobodite toga.
Koleginica Gordana Pop-Lazić je podnela amandman na član 28. Predloga zakona o pravosudnoj akademiji. Član 28. kaže: „Uslovi za prijem na početnu obuku su: položen pravosudni ispit“, nemamo intervenciju u tom pogledu, „ispunjavanje opštih uslova za rad u državnim organima“, i to predlažemo da ostane, ali se predlaže brisanje alineje 3 – „položen prijemni ispit za početnu obuku“. Dakle, u članu 28. briše se alineja 3. gde se kaže – položen prijemni ispit. Jedan od uslova koji su potrebni da bi određeno lice moglo da pohađa početnu obuku na pravosudnoj akademiji jeste položen prijemni ispit za početnu obuku.
Ukoliko stoji „položen pravosudni ispit“, onda je nelogično „položen prijemni ispit“ jer to minimizira položen pravosudni ispit. Dobro znate, kao što i ja znam, pravosudni ispit je jedan kompleksan ispit i ne može ni u kom slučaju prijemni ispit da se meri ili da bilo šta drugo znači, osim mogućnost manipulacije ili određivanja...
Polazim od pretpostavke da će se prijaviti mnogo više kandidata nego što Visoki savet sudstva ili Državno veće tužilaca utvrde u određenoj godini da objektivno postoje potrebe, odnosno sa koliko sudija da se popune određeni sudovi, ili javnih tužilaca. Verovatno ste ostavili ovu mogućnost „položen prijemni ispit“, jer može neko da položi pravosudni ispit na najbolji mogući način, odnosno da pokaže vrhunsko znanje iz poznavanja oblasti pravosuđa i svih pozitivnih prava koja se polažu u okviru pravosudnog ispita, ali da ne položi ovaj prijemni ispit. Ukoliko se to bude dešavalo, onda je to direktna posledica nečije želje da takvi kandidati ne idu dalje na obuku, da ne bi mogli da obavljaju pravosudnu funkciju. Samo to može da bude razlog, i ništa drugo.
Smatram da bi amandman koji je podnela koleginica Gordana Pop-Lazić trebalo prihvatiti. Tako bi se ostavila veća mogućnost da kvalitet dođe do izražaja i da u okviru pravosudnih funkcija imamo ljude izuzetno stručno osposobljene. Mislim da je prijemnih ispita previše, od osnovne škole, srednje škole, fakulteta; to nije sporno tamo gde treba, gde je to jedina kvalifikacija da se pokaže ko može da ide dalje, ko može da se takmiči, ali pored pravosudnog ispita prijemni ispit je sasvim suvišan.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je pet minuta i četrdeset pet sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.
...
Nova Srbija

Srđan Spasojević

Nova Srbija
U duhu kolega poslanika, gospodina Petkovića i gospodina Perića, još jedanput treba da pojasnimo neke stvari, da građanima Srbije kažemo da previše komplikujemo situaciju, kompletan izbor budućih nosilaca pravosudnih funkcija. U jednom trenutku ćemo imati pravni fakultet, imaćemo polaganje pravosudnog ispita, imaćemo pravosudni akademiju, imamo Visoki savet – koliko je to institucija koje jedan čovek koji se odluči da bude nosilac pravosudne funkcije treba da preskoči, da pokaže vrhunsko znanje, što nije sporno.
Primena ovog zakona treba da se odloži, jer postoji veliki broj ljudi koji su upisali fakultet, koji su položili pravosudni ispit i koji su smatrali da je to dovoljno da bi mogli da steknu status kandidata za nosioca pravosudnih funkcija. Ovako, u jednom trenutku se nameće još jedna instanca, pa još jedna instanca, i sve to nije garancija da će neko biti izabran za sudiju.
Gospođo ministre, kada neko od pripravnika dođe u sud, verujte, šest meseci do godinu dana je apsolutno dovoljno da se proceni da li je neko kadar za budućeg nosioca pravosudne funkcije. To se tačno u svakom gradu, u svakom opštinskom sudu gde je neko pripravnik ili u nekoj advokatskoj kancelariji jednostavno oseti. Bojim se da ćemo ovako rigidnim zakonskim predlozima ukočiti velike talente, ukočićemo ljude kojima je apsolutno dovoljno da posle pravosudnog ispita budu nosioci pravosudnih funkcija, jer treba da prođe još dve-tri godine da završe obuku, pa još da li će biti izabrani, da li neće itd.
Da li ste vi razmišljali, kada ste donosili ovakav predlog zakona, da je u pravosuđu sve veći broj ženske populacije? Da li vi razmišljate da neko ko završi pravni fakultet i položi pravosudni ispit, mislim na žensku populaciju, treba da formira porodicu, da rađa u ovoj Srbiji, u kojoj se izuzetno malo rađa, i da li neko treba da prekine sve ovo? Naravno, zakon predviđa mogućnost u pravosudnoj akademiji, zaštićeni su, ali izuzetno dug period je potreban da neko postane sudija, kada su žene u pitanju. Mislim da to nije korektno, mislim da je ovaj zakon neka vrsta diskriminacije prema porodici, prema rađanju, jer ipak, sigurno će posle završenog fakulteta biti potrebno da prođe sedam, osam godina da bi neko prošao sve ove instance.
Znate kako, u zdravstvu je to drugačije – vi postanete lekar, pa kada idete na specijalizaciju vi odradite praktično taj deo kada je u pitanju formiranje porodice, i to ide nekim ustaljenim ritmom. Tako je bilo do sada i u pravosuđu.
Kao što moj kolega Perić kaže, može da bude jedan loš dan prilikom tog prijemnog ispita i da sve padne u vodu, i da se izgubi još vremena da taj kandidat u nekom sledećem periodu konkuriše.
Mislim da je jedino rešenje, ako ste toliko baš, što bi narod rekao, navalili da donosite ovakav zakon, da se njegova primena odloži. Mnogo je da se u jednom kratkom periodu donese ovoliko zakonskih izmena kada je pravosuđe u pitanju; imamo zakone o sudovima, imamo niz zakona, sve u jednoj godini, bojim se da će to imati štetne posledice kada je pravosudni sistem u pitanju.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dva minuta i dvadeset sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Na član 29. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Srđan Spasojević i grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Srđan Spasojević i grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jelena Budimirović.

Jelena Budimirović

Napred Srbijo
Hvala. Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, mi smo amandmanom predložili brisanje člana 30. koji se odnosi na predmet i program prijemnog ispita za obuku sudija i tužilaca. Ovaj član, kao i čl. 28, 29, 31, 32. i mnogi drugi, nije u skaldu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o Visokom savetu sudstva, Zakonom o Državnom veću tužilaca, kojima su samo sudski organi ovlašćeni da odlučuju o pravima i obavezama nosilaca pravosudnih funkcija, uključujući i njihovo upućivanje na stručno usavršavanje, tako da se ustanove koje sprovode obuku ne mogu ovlastiti da utvrđuju ispunjenost uslova za kandidate.
Navedenim zakonima je utvrđeno da pravo i obavezu na obuku o trošku Republike Srbije imaju nosioci pravosudnih funkcija, pomoćnici i pripravnici, pa se to pravo ne može ograničavati i uslovljavati drugim zakonima zbog ustavnog načela nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa i pravosudnih organa. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Na član 31. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Srđan Spasojević i grupa od dvadesetak narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Da.)
Na član 32. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Srđan Spasojević i grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Srđan Spasojević i grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Srđan Spasojević i grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković i Nenad Konstantinović.
Ovaj amandman su Vlada i Odbor za pravosuđe prihvatili. Zakonodavni odbor nema izveštaj, pa će se i o ovom amandmanu, kao i o ostalima, glasati u danu za glasanje.
Na član 35. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Ovaj amandman je prihvaćen od strane Vlade i Odbora za pravosuđe i upravu.
Narodni poslanik Sreto Perić želi reč.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka
Član 35. Predloga zakona o pravosudnoj akademiji detaljnije razrađuje šta se sve polaže, koji se sve predmeti i koja pozitivna prava izučavaju, odnosno tokom te početne obuke usavršavaju.
Ovo je jedan od dobrih načina gde je Poslanička grupa SRS dala ozbiljan doprinos poboljšanju teksta zakona i ovaj predlog jeste prihvaćen. Moram samo da kažem u čemu je razlika u odnosu na ono što je bilo predloženo u Predlogu zakona. Kaže: „Početna obuka traje dve godine, počinje 1. oktobra“, tako je i u amandmanu i u Predlogu zakona, „i sastoji se od teorijskog i praktičnog dela u oblasti građanskog, krivičnog i prekršajnog prava, kao i opšte i profesionalne kulture“, to je i u Predlogu zakona i u amandmanu, a gospođa Vjerica Radeta je dodala još – ustavno pravo.
Malo je neshvatljivo i nerazumljivo, ako se ove četiri discipline ili četiri grane pozitivnopravnih propisa nalaze u programu početne obuke, zbog čega je izostavljeno ustavno pravo, kada se zna da je ustavno pravo... Imajući u vidu na kojoj godini studija na pravnom fakultetu se izučava, nemoguće je izostaviti ga iz obuke za sudije na pravosudnoj akademiji.
To je jedan od načina gde SRS pokazuje da na jedan praktičan i stručno utemeljen način pokušava da popravi ovaj zakon. Određen broj amandmana je prihvaćen, ali sigurno je da je trebalo još neke amandmane prihvatiti, pa bismo onda možda mogli dve, tri, pa i četiri godine da računamo da ovaj zakon neće biti ponovo vraćen u parlament zbog izmena i dopuna. U slučaju neprihvatanja amandmana koje su podneli poslanici SRS, makar u danu za glasanje, imaćemo situaciju da možda već početkom sledeće godine imamo izmene i dopune ovog zakona.