Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, LDP u danu za glasanje daće podršku ovom statutu, kao što će glasati i za Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti.
Podržavamo ova dva akta ne zato što smatramo da su isti dobri, nego smatramo da su oni u stvari rezultat realnog položaja Srbije danas, realnog stanja u društvu i realnog stanja što se Ustava tiče i Ustavom propisanih nadležnosti koje mogu zakonom da se utvrđuju za Pokrajinu Vojvodinu, kao i u pogledu stanja nacije u pogledu kompromisa i zajedničkog cilja u vezi decentralizacije države.
Mislim da će se složiti oko toga da je pitanje autonomije Vojvodine u stvari prvo pitanje – da li ćemo da krenemo putem decentralizacije, koja je pretpostavka za demokratizaciju države i društva? Slušajući rasprave juče i danas, mogu da zaključim samo to da se polazi iz različitih uglova, da se stvari posmatraju tako što se izvlače iz konteksta, što se daju obrazloženja tako da odgovara određenom političkom interesu, a da se pri tom zaboravlja šta u stvari znači statut za Vojvodinu i šta znače utvrđene nadležnosti za građane i građanke Vojvodine.
Htela bih pre svega da podvučem da su tri razloga koja u stvari potpuno onemogućavaju bilo kakav separatizam, koji bi mogao da se spominje u vezi statuta, odnosno zakona o utvrđivanju nadležnosti.
Prvi razlog bi bio taj što faktički imamo kontinuitet autonomije, računajući od Statuta Pokrajine Vojvodine iz 1991. godine. Taj kontinuitet bukvalno briše autonomiju Vojvodine koja je realno postojala do Statuta iz 1991. godine. Taj Statut iz 1991. godine, kao nulta tačka koja je bukvalno brisala suštinsku autonomiju iz teksta Statuta Pokrajine Vojvodine, to je ono merilo i standard od kojeg počinje priča o današnjem statutu Vojvodine.
Nažalost, taj statut iz 1991. godine je bukvalno stavio Vojvodinu pod starateljstvo i tim Statutom Vojvodina je i formalno-pravno izgubila autonomiju, a da ne pričamo da je prethodno već tri godine faktički bila bez autonomije.
Vojvodina je, da vas podsetim, do 1991. godine imala i sudsku, i izvršnu i zakonodavnu vlast. Vojvodina je do 1991. godine imala i Fond PIO, i Fond zdravstvenog osiguranja, i Vojvodina je imala ''Naftaga, koji je imao sedište i žiro račun u Novom Sadu, a taj ''Naftagas'', koji čini 95% sledbenika NIS-a, sada je prešao u većinsko vlasništvo stranog državnog preduzeća.
Dakle, nije Vojvodina ta koja se lišila svog bogatstva, nego mislim da je to učinjeno upravo u ovoj skupštini kada se potvrđivao međudržavni sporazum.
Ako pođemo od toga da Vojvodina od 1991. godine nema autonomiju, tada možemo da zaključimo da su sazreli uslovi da se situacija menja, a to je pokazala i Vojvođanska skupština kada je utvrdila predlog statuta. LDP nema pravo da tu volju Vojvođana na bilo koji način anulira i mi smo u obavezi da tu volju poštujemo. To je jedan od razloga zbog kojeg ćemo podržati taj statut.
Drugi uslov koji u stvari onemogućava taj separatizam o kojem se toliko priča u vezi statuta, to je sam Ustav. Podsetila bih vas na član 182, koji suštinsku autonomiju ne predviđa Vojvodini. Suštinska autonomija je predviđena samo za Pokrajinu KiM, normalno i to da se uredi naknadno zakonom.
Ali, Vojvodina ni po tom Ustavu nema predviđenu suštinsku autonomiju. To je u stvari i glavni naš razlog za kritiku ovog statuta i u stvari zakona o utvrđenim nadležnostima, što Vojvodina ni sa ovim aktima ne dobija suštinsku autonomiju. Dakle, ako taj Ustav ne predviđa suštinsku autonomiju, sledeći razlog koji faktički onemogućava, opet napominjem, secesiju, odnosno separatizam, to je centralizam. Centralizam je u stvari ona boljka koja je prisutna u svim porama ovoga društva. Teritorijalna organizacija, organizacija vlasti, sve ovo ukazuje da je Srbija visoko centralizovana država. Ako je to tako, u tom slučaju ne možemo da govorimo o bilo kakvoj decentralizaciji i ozbiljnoj autonomiji, a još manje o separatizmu, odnosno secesiji.
Kada spominjem Statut Pokrajine iz 1991. godine, htela bih posebno da vam skrenem pažnju i na činjenicu da je čak i tim statutom, i to u članu 3, predviđeno referendumsko izjašnjavanje građana i građanki Vojvodine. Dakle, to referendumsko izjašnjavanje i nije toliki greh koliko je ovde označeno u toku diskusija juče i danas.
Sve u svemu, statut i zakon koji su na dnevnom redu ove skupštine samo su jedan prvi korak iza kojeg bi trebalo da slede sledeći koraci za decentralizaciju države, jer decentralizacija je potrebna i za centralnu Srbiju, a ne da nacionalne agencije, službe i ostalo rešavaju svako goruće pitanje građana Srbije.
Decentralizacija je potrebna i opštini Voždovac, i opštini Kosjerić, i gradu Novi Sad, i gradu Zrenjanin, jer ta centralizacija koja je toliko prisutna u Srbiji dovela je do toga da se taj Voždovac gradi na tako haotičan način, bez ikakve kontrole, bez ikakve vizije, bez plana i programa, da to bude jedno dehumanizovano naselje, dovoljno daleko da nema benefite glavnog grada, a dovoljno blizu da ne uživa ni ono malo samostalnosti koje imaju eventualno druge opštine i drugi gradovi u Srbiji. Dakle, statut kao takav mora se podržati upravo iz interesa građana, da bi se napokon stavila tačka na priču o separatizmu i o secesiji i da bi se krenulo u neko novo poglavlje u pogledu decentralizacije i demokratizacije Srbije.
U danu za glasanje LDP će podržati i statut i zakon o utvrđenim nadležnostima.

Iskorišćeno je 10 minuta od vremena poslaničke grupe, na raspolaganju je još 4 minuta i 24 sekunde.
Narodna poslanica Aleksandra Janković ima reč, a posle nje narodni poslanik Milisav Petronijević.

Aktuelni Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine je ključni dokaz da je bila sasvim opravdana rasprava koja se već više od godinu dana vodila na temu neustavnosti Predloga statuta Vojvodine. Naravno, prava javna rasprava je izostala, odnosno bila je fingirana.
No, zaključak je neosporan. Ovaj statut je u svojoj biti separatistički. Dakle, lagali ste nas tada, a lažete nas i sada, kada kažete da su novi Predlog zakona i statuta iz Ustava ispali, kao iz zenice oka državnoga. Kao što ste nas lagali i lažete za južnu pokrajinu KiM, sad lažete i za severnu - Vojvodinu.
Ima li kraja vašim lažnim obećanjima i dobrim namerama koje nas vode u pakao rasparčavanja Srbije? Krenuli ste sa juga, radite na severu, a Zakon o zabrani diskriminacije ste valjda i usvojili zato da ne budu diskriminisane strane sveta u pravljenju novih država u državi Srbiji.
Juče sam, pripremajući diskusiju, napravila ono što vi zapravo želite. Vi zapravo želite da uz ovo "Kosovo je Srbija" bude dopisano "i Vojvodina", pa onda "i Raška", pa i – tri tačke, sve dotle dok Srbiju ne svedete na Beogradski pašaluk ili kako bi vi to, Europejci veoma integrisani rekli, Belgrejd di si.
Kakva vam je agenda, odnosno raspored obaveza prema stranim mentorima? Otkrijte nam i prosvetlite nas. Godine 2008. u rasporedu časova su vam bili KiM. Godine 2009. imate čas Vojvodine, a opravdano se pribojavamo, pošto fizičko sigurno ne radite, da će do časa, kada ćete i Rašku pokrstiti u državu Sandžak, proći relativno malo vremena.
Možda vi niste idejni tvorci plana za rasparčavanje države u kojoj žive Srbi. No, ono što je sigurno je - da vas niko neće oprati od odgovornosti za saučesništvo u zločinu razbijanja sopstvene države i sopstvenog naroda. Naravno, ovde pre svega mislim na žuti deo semafor-koalicije, jer vi ste osovina vlasti, a ovi mučeni crveni, nemaju baš mnogo izbora, otkad su u Socijalističkoj internacionali sa vama, dok zeleni jednostavno odmaraju oči, čekajući svoj trenutak.
Donošenje statuta Vojvodine, posle novog Ustava Srbije iz 2006, trebalo je da predstavlja prvi korak u postupku pravnog uobličavanja pokrajinske autonomije.
To je trebalo da bude čisto pravno pitanje. Pod uticajem spoljnih pritisaka i, što autentičnog, što kalkulantskog separatizma u DS, nešto što je trebalo da bude pravno pitanje, premetnulo se u ozbiljno državno pitanje.
Tako, umesto da definiše autonomiju Vojvodine u okviru važećeg Ustava Srbije, sadašnja vlast tu autonomiju određuje izvan, dajući Vojvodini kao jedinici teritorijalne autonomije u okviru države Srbije, elemente državnosti, pretvarajući je u državu u državi, govori dr Vojislav Koštunica, čovek koji time što nije pristao na ucene i kalkulacije, već je vratio mandat narodu, postao jedan od retkih ljudi koji su, otkad postoji parlamentarna demokratija u Srbiji, dobrovoljno sišli sa vlasti. Naravno, uz njega i predsednik NS Velimir Ilić.
Uprkos svim tim kozmetičkim tretmanima, koje ste vi poslednjih dana sprovodili i koji su doživeli ovaj Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti i Predlog statuta, pre svega sa ciljem skidanja odgovornosti za usvajanje ovih akata sa dela vladajuće koalicije koji se do sada protivio njihovom usvajanju, nema sumnje da suština ovih akata ostaje ne samo protivustavna, već i duboko štetna za sve građane Srbije, kako je malopre i govorio Velimir Ilić.
Da stvar bude gora, ovo je deža vi, odnosno ponovo imamo prilike da vidimo ono što je već viđeno u procesu odvajanja Crne Gore i zajedničke države sa Srbijom.
To znači otvaranje međunarodnih predstavništava, kako bi se obezbeđivala spoljna podrška za separatizam, zatim isticanje državnih simbola, kao što su uspostavljanje Vlade Vojvodine, i pravljenje posebnog nacionalnog identiteta preko latiničnog pisma i sopstvene akademije nauka.
Mogućnost sklapanja međunarodnih sporazuma nije doduše nepoznata u složenim državama, sastavljenim od federalnih i konfederalnih jedinica, pa čak i autonomnih pokrajina, kakva je npr. Katalonija u Španiji, ali uvek i samo uz saglasnost centralne Vlade.
Entiteti koji samostalno sklapaju međunarodne sporazume u pravnoj teoriji, ali i u praksi postaju subjekti međunarodnog prava, a kapacitet za sklapanje takvih sporazuma je jedno od osnovnih obeležja državnosti.
Dakle, pokrajini se poveravaju nadležnosti koje su tradicionalno element državne suverenosti, iako je ovde eufemistično rečeno da se radi o međunarodnim sporazumima i predstavljanju u regionima Evrope, odnosno u Briselu.
Šta to zapravo znači u Briselu, budući da je Brisel glavni grad Belgije, ali i sedište EU i Atlantskog pakta? Interesantno, za mesec dana recimo pročitamo da je u Briselu predsednik Vlade Pajtić ili neki drugi člankoviti, stanoviti zvaničnik Vojvodine, potpisao međuregionalni sporazum. Hoće li o tome bar biti informisan ambasador Srbije i premijer Cvetković?
Možda to i nije dobar primer jer se predsednik Vlade Srbije baš ne meša preterano u svoj posao, a i pokazao je da mu ništa neće smetati da kad mu Kluni namigne pristane da bude sve što Čanak hoće. Baš lepo, nećemo više imati jednog premijera, već će se oni umnožavati geometrijskom progresijom, uz samo jedan uslov - da nam Kluni ostane jedinac jedini, najveći sin svih naroda i narodnosti, a doduše ti narodi i narodnosti će se umnožavati geometrijskom progresijom. Što bi se nervirali, možda će Srbija biti rasparčana, ali ćemo se mi ponovo sresti u EU.
Rukovodeći se tom logikom, što bi se uzbuđivali kad nam neko umre ili nas trajno napusti kada ćemo svi opet biti zajedno po vaskrsenju. Da, tačno je, mi hrišćani čekamo život budućeg veka, ali ne tako što ćemo odlučiti da ne radimo ništa, pijemo, drogiramo se, po principu - opušteno i laganica, već tako da se trudimo da sve što ovde uradimo odjekne u našoj večnosti.
Za takav zaključak ne treba da budemo akademici famozne Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, VANU, za koju zlobnici kažu da je izmišljena kako bi u njoj mesto našli oni koji puknu za SANU. Dobra vest za Tomicu, možda i za Miru Marković, ako joj se nostrifikuje poodavno stečeno zvanje akademice, a najbolja za razne magistrese evropskih nauka, kao gospođica Jerkov, i sličnih titula koje su nepoznate u srpskom akademskom svetu.
Ne verujem da moram podsećati ljude svoje generacije, ali nije na odmet da to spomenem zbog mlađih, kako je baš VANU u periodu pre jogurt revolucije predstavljala jedan od simbola i važnih stubova autonomaške pokrajinske birokratije, koju su građani svrgnuli u revoltu krajem osamdesetih godina.
Ono na šta moram da upozorim čak i Tomicu, koji se loše nosio u prevenciji virusa H1N1, pa je još veća šansa da proguta i virus secesionizma, jeste da po važećem Ustavu oblast nauke i tehnologije jeste isključivo u nadležnosti Srbije. Ovo upozorenje od pandemije virusa secesionizma važi i za sve žute "male Tomice" koji znaju da ne postoji imunitet na odgovornost prema potomcima, ali i precima.
Kad smo već kod predaka, jedan od osnivača srpske države, Sveti Simeon Mirotočivi ostavlja drugom osnivaču naše države Svetom Savi sledeće zaveštanje: "Čuvajte, čedo moje, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu? Zemlje i države ne osvajaju se samo mačevima, nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potro i svoje poturio. Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod". Ovo je samo jedan deo.
Pitanje je zaista o kom to vojvođanskom jeziku i latinici govore naši nimalo dragi autonomaši. O onome koji treba da posvađa Srbe sa Srbijom ne bi li nas nestalo i kao države i kao naroda? Iskreno se preispitajte, gospodo iz vlasti, i učinite lični napor da uverite sopstveni narod kako se niste okrenuli protiv njega i sopstvene države, jer još uvek postoji nada da neće doći do pandemije virusa separatizma.
Još jedna stvar koja je zanimljiva je da je baš za duhovnost Srbije vrlo važno to što su kladionice izmeštene na više od 150 metara od škola, a još je bolje što je u planu da to bude na više od dva kilometara. Ali, čemu sve to kada u neposrednoj blizini ostaju mediji koji imaju funkciju teleteksta za sve koji žude da se klade?
Baš me zanima kolika je kvota za odvajanje države Vojvodine od države Srbije ili je to opet ono ostvarivanje rodne ravnopravnosti jer su i Srbija i Vojvodina ženskog roda. Kocka je sama po sebi bolest zavisnosti, ali je i neodgovorna vlast, čisto zavisničko pitanje: što je viši i veći stepen nekontrolisane vladavine, to je i stanje svesti više izmenjeno, imuno na sve apele, dolazili oni od naroda, akademika ili od crkve. Pre godinu dana su čak 64 akademika i više desetina uglednih građana, univerzitetskih profesora ...

Narodna poslanice, vreme vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, posle njega narodni poslanik Slobodan Samardžić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, stav poslaničke grupe SPS-JS o Predlogu odluke za davanje saglasnosti na statut AP Vojvodine izneo je u ime poslaničke grupe moj drug Dušan Bajatović, dao obrazloženje zbog čega to činimo i samo da ponovim: poslanička grupa SPS-JS će u danu za glasanje glasati za davanje saglasnosti na Predlog statuta AP Vojvodine.
Pokušaću u još nekoliko rečenica da obrazložim stav SPS u vezi s tim. Prvo bih pošao od toga šta je razlog za donošenje novog statuta. Razlog za donošenje novog statuta je usklađivanje sa odredbama novog Ustava RS, za odredbe koje se odnose na položaj i nadležnosti AP Vojvodine. To je glavni razlog.
To je istovremeno i omeđavanje, to je istovremeno i odgovor na pitanje - kolika autonomija? Onolika kolika je propisana Ustavom. Skupština AP Vojvodine bila je obavezana Ustavnim zakonom da tri meseca posle konstituisanja utvrdi Predlog statuta i dostavi ga Narodnoj skupštini na prethodno davanje saglasnosti. Skupština AP Vojvodine je to učinila 14. oktobra 2008. godine. Da bi on bio razmatran nedostajao je jedan zakon ključni, zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
Moram da kažem da bih i ja voleo da je, recimo posle donošenja Ustava 2006. godine, već 2007. godine odmah donet taj zakon o utvrđivanju nadležnosti. Ne znam što nije, ali nije. Daleko bi lakše bilo da je bio donet. Tada bi se već moralo voditi računa prilikom utvrđivanja Predloga statuta da on bude usklađen sa tim zakonom. Dakle, nije bio donet.
Od utvrđivanja Predloga statuta AP Vojvodine do ovog sad konačnog teksta, po našem mišljenju, karakteristične su dve stvari. Prvo, Vlada je sačinila Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina. U tom periodu se u odnosu na predloženi statut oglasila i stručna javnost. Skupština AP Vojvodina je 7. novembra, na svojoj sednici radi usklađivanja sa Predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, koji je već Vlada bila utvrdila, izvršila usaglašavanje.
Tada je SPS, pored Pokrajinskog veća, predložila šest amandmana, s ciljem da se uskladi sa Predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti. Te amandmane je, pored Pokrajinskog izvršnog veća, uz sve političke partnere koji čine vlast u Vojvodini, Skupština AP Vojvodine usvojila i mi smo zadovoljni zbog toga. Zašto?
Zato što su, po našem mišljenju, otklonjene sumnje u neustavnost pojedinih odredaba i nesaglasnost sa ovim zakonom. Zato što mislimo da je dobro što je Skupština AP Vojvodine uvažila glas struke koji se čuo pre toga.
Kada smo o tome razgovarali, mi smo imali u vidu sledeći naš stav koji je bio, koji jeste i koji će uvek biti stav SPS - autonomija najvišeg mogućeg stepena u skladu sa Ustavom da, država ne. Omeđeni samo time, naš stav smo iznosili i za njega se borili.
I kada je u pitanju statut AP Vojvodine, posmatrali smo ga kroz to, kao i zakon o utvrđivanju nadležnosti, da li je predviđen najviši stepen autonomije koji je u skladu sa današnjim Ustavom, onoliko koliko Ustav dopušta. Zato smo se zalagali i takav stav podržali.
Mislim da, pre svega u jučerašnjoj raspravi, naši predstavnici ovde su vrlo jasno izneli naše zalaganje, objašnjavajući i suštinu autonomije i sadržaj autonomije, otklanjajući strah da to može da vodi separatizmu, kroz to da se svuda gde su prenete nadležnosti pojavljuje Vlada kao supervizor.
Potvrdili smo naš stav da smo za najviši stepen autonomije u okviru Ustava, a da on bude po našem mišljenju u okviru Ustava, to je bilo naše zalaganje podnošenjem tih amandmana. Naše zalaganje, naš stav da on bude u skladu sa Ustavom nije nikakva trgovina, nije nikakva ucena. To je jednostavno stav koji smo imali i koji ćemo uvek imati.
Treće, naš stav kada se određuje po tom pitanju da Vojvodina, AP, nema elemente državnosti. Ako pogledamo kako je u konačnom tekstu, a on je na dnevnom redu danas, kako nam je to Skupština AP Vojvodine dostavila, možemo videti da je u njemu AP Vojvodina neotuđivi deo Srbije.
Možemo videti da u njemu nema međunarodnog subjektiviteta Vojvodine, nema potpisivanja međunarodnih ugovora. Nema predstavništva bez saglasnosti Vlade, u skladu sa Ustavom i zakonom. Možemo videti da Skupština AP Vojvodine nema zakonodavnu vlast, nema odluke koje imaju snagu zakona.
Još kratko bih nabrojao, na četiri-pet mesta Skupština AP Vojvodine je, usklađujući taj statut sa Predlogom zakona, kada je u pitanju član 9, govori se o simbolima, dodato u skladu sa Ustavom, kada je u pitanju član 11. o imovini, 27. o nadležnosti, 62. i 63. o prihodima i da ne nabrajam dalje, svugde stoji u skladu sa zakonom.
Mi iz toga izvlačimo zaključak i tako smo i nastupali, ovaj akt ne daje osnov za separatizam, ne govorimo da ga ima, da li će ga biti, ne zavisi samo od toga. Ali, akt ne daje osnov za tako nešto. Ovaj akt, kao i onaj zakon juče je, mislimo, u najvišem obimu koji je mogao Ustav, kakav je da je, da predvidi već stavljeno i u zakon i u ovaj akt.
Iz tih razloga, imajući u vidu da AP Vojvodina nema ni zakonodavnu, ni sudsku, ni izvršnu, ni međunarodni subjektivitet, da imovinu, sopstvene prihode, već na osnovu zakona i da ne nabrajam dalje, mislimo da su stvorene mogućnosti da se saglasnost da na Predlog statuta, a da on ne daje osnova da ima elemenata državnosti.
Želim ovde jasno da kažem, ovo je naš politički stav, ovo je naše političko mišljenje, kao i svih nas danas koji govorimo o tome. Naravno, uvažavam struku svakoga, ali jedini meritorni organ koji može da ceni da li je nešto ustavno ili nije je Ustavni sud i očekujem da će i on takođe dati konačnu reč.
Mislim da je to i važno zbog građana Srbije. Njegova se poštovati mora. Ako je protivustavno, prestaće da važi. Tu odluku mora da poštuje i Skupština AP Vojvodine, i Narodna skupština i svi mi.
Mi, šaljući poruku javnosti, kroz ovaj politički stav, još jednom ponavljamo, SPS nikada neće dozvoliti, kao svoj stav govorim, državnost AP Vojvodine. Nikada neće dozvoliti ono stanje iz 1974. godine, ali će se isto tako zalagati za najviši stepen autonomije, što smo i pokazali, omeđen jedino Ustavom. Toliko.

Iskorišćeno vreme ovlašćenog vremena poslaničke grupe je 12 minuta i 30 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić. Posle njega narodni poslanik Nikola Novaković.

Poštovani narodni poslanici, najkraća i najjednostavnija dijagnoza ovog Predloga statuta i onog jučerašnjeg Predloga zakona o kojem smo juče razgovarali jeste da je to mehanizam za pravljenje države u državi.
Pokušaću to da obrazložim. Naime, pre svega, taj mehanizam podrazumeva da i statut, a posledično i zakon, pošto je on pravljen na osnovu statuta, u mnogim elementima izlaze van Ustava Srbije i preuzimaju samostalno mnoge atribute nadležnosti i funkcije države tj. državnosti.
Vojvodina je dugo vremena bila u konfederalnom odnosu prema Srbiji, sve do 90-te godine, ustavno gledano, ili do 1991. godine, kada je dobila statut. Samo ta konstrukcija zajednička je bila konfederacija, ta bivša Jugoslavija. Sve republike, a posebno AP imale su mnoge elemente državnosti. U krajnjoj liniji, AP su tada i ustavno slovile kao element federalizma, ako se dobro sećate.
Ovo što se danas događa jeste zapravo vraćanje tog procesa. Dobavljanje Vojvodini na razne načine mnogih elemenata statutarnih i protivustavnih koji su, ne samo neustavni, nego su i državni. Zato hoću o tome nešto da kažem.
Naime, sam način kako je Vojvodina dobila ove nadležnosti ili kako ih dobija, preko statuta, koji ih je sam sebi dao, jer to je izvor nadležnosti Vojvodine, jeste jedan ne federalni, nego konfederalni element.
Konfederalni elementi države se određuju po tome što oni sami sebi određuju nadležnosti, a to je učinjeno ovim statutom Vojvodine. To što je zakon o utvrđivanju nadležnosti prepisao te nadležnosti, ne utiče na ovu dijagnozu.
Taj statut je, samim tim što je sebi pripisao nadležnosti državne, utvrdio konstitutivne elemente Vojvodine koji iskaču iz Ustava Srbije. Konstituensi Vojvodine su građani Vojvodine i nacionalne zajednice.
Nijedna takva kategorija ne postoji u Ustavu Srbije. U Ustavu Srbije postoje građani Srbije, kao što vam je poznato, i postoje građani i nacionalne manjine. Te nacionalne zajednice su apsolutna nepoznanica u Ustavu.
U članu 6. statuta Vojvodine se nabrajaju nacionalne zajednice, pa se počinje sa Srbima, a završava se nekom šestom ili sedmom nacionalnom zajednicom, a onda se kaže da su nacionalne zajednice nešto što bi trebalo da bude adekvatno onome što su nacionalne manjine u Ustavu Srbije.
Prema tome, takvim tumačenjem, analognim, koje je naravno ograničen, ali moguće, i Srbi u Vojvodini kao članovi nacionalne zajednice jesu nacionalna manjina. To je jedna pojmovna i kategorijalna zbrka, i terminološka, koju niko ne može da razveže, ali je važno da Vojvodina ima svoje konstitutivne elemente.
Potom Vojvodina, po statutu koji je sam sebi dao nadležnosti, ima ograničenu mogućnost međunarodnog ugovaranja. One sporazume koje ona može da potpiše u oblasti međuregionalne saradnje, ona može da potpiše i bez saglasnosti Vlade Srbije. To je osnovni element koji i u federacijama danas i u regionalnim državama postoji kada federalne jedinice ili regioni imaju to ograničeno pravo na međunarodno ugovaranje.
Potom nosilac izvršne vlasti Vojvodine je Vlada Vojvodine, jedan državni element koji ne postoji u Ustavu Srbije. Vojvodina je odgovorna za održivi ekonomski itd. razvoj. Jedino je Srbija po Ustavu Srbije odgovorna, i njeni organi, za održivi ekonomski itd. razvoj.
Ima tu još atributa koje neću vciše ponavljati zbog štednje vremena.
Što se tiče nadležnosti koje je statut sam sebi dodelio, a ne nalaze se u Ustavu Srbije, one su takođe brojne. Pomenuću samo neke – regionalni razvoj, nauka i tehnološki razvoj, osnivanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, službena upotreba jezika i pisma, predlaganje mreže sudova na teritoriji AP Vojvodina, davanje mišljenja na promenu Ustava koja se odnose na položaj, prava i dužnosti AP Vojvodina. Ništa od toga nemate u Ustavu Srbije, a te nadležnosti se nalaze u statutu. To su državne nadležnosti koje je statut sam sebi dao, tj. Vojvodina sama sebi.
Kada je reč o državnim funkcijama koje je statut prigrabio sam sebi, bez ustavnog osnova, stvarajući državu u državi, takođe su brojne. Nabrojaću samo nekoliko, kao što sam i do sada učinio. Vojvodina može ili Vlada Vojvodine umesto Vlade Srbije da izvršava zakone Srbije na teritoriji Vojvodine, da donese akt o sprovođenju zakona Srbije ako ga Srbija nije donela.
U tzv. odnosima između institucija Vojvodine i Srbije uspostavlja se tzv. mešovita komisija, koju Ustav ne poznaje, koja treba da poravnava politički nesporazume i sporove između dva državna rukovodstva – Vojvodine i Srbije.
Statut sam sebi dodeljuje nadležnost da Vojvodina poveri neke od svojih nadležnosti savetu nacionalnih manjina. Po Ustavu, Vojvodina to može da učini samo jedinicama lokalne samouprave i nikom više. Ovde eksplicitno piše – savetu nacionalnih manjina.
Kada sve to imamo u vidu, dakle, nabrojao sam samo neke elemente atributa, nadležnosti i funkcija državnosti, sasvim je jasno da je Vojvodina po ovom predlogu statuta u najmanju ruku federalna jedinica. Ona je federalna jedinica u Srbiji i ona je, drugo, jedina federalna jedinica. To je dodatni problem zato što federacije obično imaju više federalnih jedinica i zato su federacije, i u njima postoji nekakva unutrašnja ravnoteža između federalnih jedinica.
Ovde Vojvodina nema ravnotežu na horizontalnom nivou ni sa kim. Stvara se država u državi. U upravljačkom smislu, stvar će izgledati na sledeći način – zakoni koje donosi Srbija će se sprovoditi na jedan način u ostatku Srbije, a na drugi način u Vojvodini. U Vojvodini će se zakoni u oblasti nadležnosti koje je statut prigrabio sprovoditi samo kao okvirni zakoni Srbije. Sve ostale upravljačke funkcije prelaze na organe Vojvodine, a ti isti zakoni će se sprovoditi u punoj meri samo u ostatku Srbije.
Imamo Vojvodinu kao konstituisanu federalnu jedinicu i ostatak Srbije koji nema pravnu definiciju. Da li vas to podseća na nešto? Da, to je Ustav iz 74. godine. Tada uža Srbija nije imala pravno određenje, a bila je partner Vojvodine ili Vojvodina partner njoj u svojim međusobnim odnosima.
Vi, gospodo, idete u budućnost tako što se vraćate u prošlost. Vi se vraćate u režim iz 80-ih i 70-ih godina. To smo danas u jednoj diskusiji videli kao najpoželjniju potrebu. Pravi se država u državi, a kada se pravi država u državi kršeći Ustav, to je onda pravi separatizam i nema drugog objektivnog izraza za takav postupak.

Iskorišćeno je osam minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Nikola Novaković, a posle njega narodni poslanik Oto Kišmarton.

Moje dame narodne poslanice i gospodo narodni poslanici, imam još kraće reči za uvod, a to je deža vi, što bi rekli Francuzi, već viđeno.
Upravo to što je ovako spontano došlo do spajanja tačaka dnevnog reda uverava me da smo na dobrom putu. Pitali su me - da li sam zadovoljan statutom? Naravno da nisam. Kaže – znači, nezadovoljan si. Naravno da nisam. Kaže – kakav si onda? Taman. To je parafraza jednog lepog vojvođanskog vica.
„Taman“ je upravo zato što nam je tako skrojeno po Ustavu. Ustav je takav kakav je. Ustav je naš i ono što je najstrašnije u celoj priči tokom ovih diskusija i debata je da je, u to sam uveren, proizvedena najjeftinija srpska reč, i to upravo od ustavotvoraca i ustavobranitelja, a to je reč „neustavno“.
Toliko je sve neustavno da prosto ne mogu da zamislim tu malu knjigu koja se zove Ustav da je moguće baš toliko životno u svakom koraku ga kršiti. Nije moguće, naravno, i niti je neustavno i niti je Ustav dobar, ali on je Ustav i o njemu danas trošiti reči je potpuno bespredmetno. Da li smo mogli brže i ranije raspravljati o statutu Vojvodine? Naravno da jesmo, ali ajde malo da se sećamo tih odnosa između Vojvodine i Beograda, pri tom ne insinuirajući nikakva razdvajanja niti odvajanja.
Imali smo konstantno jedan problem. Iz Vojvodine prema Beogradu što god dođe, dođe nekako preteći i ucenjivački i onda, naravno, kad to stigne ovamo, šta izaziva? Izazove aroganciju, jer jači…Ovo je prvi put da se politika potpuno promenila.
Ima još tu prostora za promene i da iz Vojvodine stiže pred ovaj najviši dom konačno nešto što se ne može ni u jednom pravopisnom znaku, ni u jednom slovu okarakterisati ni kao ucena, ni kao pretnja, ni kao bilo šta, osim onoga što stvarno u tom statutu i piše.
Time su svi oni koji su bili, hteli da budu ili jesu arogantni u suštini i razoružani. Ne snalaze se baš tako dobro u toj normalnoj komunikaciji. Mnogo pametnog sam u međuvremenu i pročitao i čuo, nažalost najmanje ovde, iako bi baš ovde trebalo da je toga i najviše. Pa, znate kako, kada čujete nešto jako dobro i jako lepo ili to i pročitate, onda vam je žao, što jedan lep subjektivni kriterijum, što se vi niste toga setili, pa da vi to napišete ili da vi to kažete.
Pa ću, bez namere da otimam autorska prava, nekoliko teza i mojih prijatelja i nekih umnih ljudi ovde reći u nastavku da sva ova buka i vika oko statuta, u svojoj suštini, da se ne bi zavaravali, ima za cilj da vrati na političku scenu Srbije mržnju i da Srbiji i građanima Srbije ogadi decentralizaciju do kraja.
Takođe sam potpuno siguran da iznenađenje koje izazivamo i koje traje već dva ili tri dana, i tek će da bude, jeste upravo da ta politika više ne daje rezultat. Kanda ne biva, kanda nema. Te ideje su napuštene. Napuštene iz prostog razloga što je Semjuel Džonson polovinom 18. veka politiku karakterisao i označio kao sistematsko organizovanje mržnje. Dakle, ipak je to bilo jako davno, a mi hoćemo da gledamo napred.
Dame i gospodo, nalazimo se na političkoj prelomnici u pogledu budućnosti organizovanja naše države. Zato su se silno ljutiti nezadovoljnici grupisali na jednoj strani, a na svaki i najmanji znak moguće normalizacije među njima se izaziva panika.
To je i normalno, jer budućnost njih kao političara je u pitanju. Separatizam antiseparatista – ovo mi se mnogo dopada. Ovaj oksimoron je postao funkcionalni deo politike praznih priča.
Kompromis, interkulturalnost, ne multikultiralnost, hoćemo da živimo zajedno, a ne jedni pored drugih, i bogatstvo različitosti, uživajmo u njima, inače su i noseći stubovi EU, evropske kulture i tome treba da težimo.
Da li sve ovo što danas možemo da pročitamo i u statutu i u pogledu prema budućnosti Srbije liči na to? Liči. Danas počinje budućnost, a ne da se završava. Na delu je statut slivanja, a ne rastakanja, na delu je statut razvoja, a ne razdora. To treba zapamtiti. (Aplauz.)

Sedam minuta 58 sekundi utrošeno od vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton, a posle njega narodna poslanica Aleksandra Jerkov.