Šesta sednica, Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2009.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesta sednica, Drugog redovnog zasedanja

2. dan rada

12.12.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 11:05 do 21:05

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Zoran Kasalović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
Poštovana predsednice, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, u uslovima maksimalističkih zahteva za finansijskim sredstvima korisnika budžeta i uslovima razarajućih efekata svetske finansijske krize predlagač se našao zaista pred velikim izazovom da kroz realno mogući budžet projektuje ekonomsku politiku koja će ponuditi najbolje moguće odgovore. Čini mi se da je u tome i uspela, pre svega, preduzimajući vrlo hrabre poteze i u jednom delu politički nepopularne u cilju stvaranja jeftinije države putem mera štednje, sa ciljem da se jedan nasleđen visok nivo javne potrošnje dovede na jedan optimalan nivo. U tom smislu, dakle, zamrznute su plate, penzije i transferi.
S druge strane, nema novih poreza i povećanja poreskih stopa, novih nameta privredi i cenim da je to dobar potez Vlade, za razliku od toga da imamo dosta primera da su pojedine zemlje u našem okruženju posegle za takvim rešenjima. Vlada ovim merama, pre svega, očekuje, s druge strane, i poboljšan priliv prihoda sa željom da se povećanom finansijskom disciplinom i uz jednu doslednu borbu protiv korupcije i kriminala, u jednoj sprezi sa efikasnim akcijama Ministarstva unutrašnjih poslova, dođe do jednog redovnijeg priliva prihoda.
Da je to tako, može se i videti u ovom predlogu budžeta da ove godine, predviđena sredstva za Agencija za borbu protiv korupcije i kriminala iznose 160 miliona dinara, za razliku od prošlogodišnjih devet miliona, to je impozantan indeks od 1.776, a takođe u Predlogu budžeta za ovu godinu, predviđena su sredstva od 155 miliona dinara za Državnu revizorsku instituciju za razliku od prošlogodišnjih devedeset osam miliona dinara što čini indeks, 158,6 procenata.
Ne treba zanemariti ovde da je ova Vlada učinila mnogo i da je to prava Vlada koja je zaista omogućila početak rada Državne revizorske institucije i Poslanički klub SPS-JS smatra pre svega da je vrlo značajan početak rada Državne revizorske institucije u pravcu usavršavanja javnih finansija koji treba da dovede do toga da se zakonito troše novci svih građana Republike Srbije.
Cenim da će nalazi Državne revizorske institucije zaista ići u pravcu da se kod svih korisnika, kod kojih je zakonom predviđeno, uvede interna kontrola i interna revizija i da se ceneći nalaze ustanovljenjem interne kontrole i revizije dosta nepravilnosti koje su uočene već na samom startu i otklone.
Ono što je bitno reći jeste da su osnovne odrednice ovog budžeta usaglašene sa MMF, a uz dobru vest i odmrzavanje Trgovinskog sporazuma sa EU doprineće preko potrebnoj makro-ekonomskoj stabilnosti i jednoj potrebnoj izvesnosti za investiranje u poljoprivredu Republike Srbije i to će svakako biti ključno za ostvarivanje rasta BDP od planiranih i projektovanih 1,5%, što je dobra osnova za stvaranje novih radnih mesta, rast plata i penzija. To je jedna perspektiva koja se jasno može videti.
Kada pominjemo penzije i penzionere, želeo bih da kažem, ne sporeći da je reforma penzionog sistema svakako potrebna, cenim i želim da kažem da poslanici SPS-JS zaista podržavaju opredeljenje Vlade da i u ovakvom teškom trenutku opredeli dovoljan iznos sredstava kako bi se penzionerima omogućilo pravo na dostojan život i da svoje stečeno pravo ostvare, bez obzira na neke političke stavove koji su danas izneti po pitanju njihovih ličnih stavova, odnosa prema evropskim integracijama, NATO. Cenimo da svaki građanin zaslužuje posebnu pažnju i pravo na život.
Uz intenciju ovog budžeta da očuva određena socijalna davanja i davanja u prioritete, kakav je Koridor 10 i subvencije u poljoprivredi, vidi se jedna razvojna komponenta ovog budžeta.
Ono što bih želeo na samom kraju da kažem, želeo bih jedan stav Vlade da istaknem, jer se vidi, doduše kratko u jednom pasusu Memoranduma, jeste to da Vlada više nije spremna da po svaku cenu krene u privatizaciju naših javnih preduzeća da bi se zakrpile rupe u budžetu i stav Vlade da je potrebna jedna državna osiguravajuća kuća, kao što je "Dunav", i da i u smislu ako se proceni da je potrebna privatizacija, da će se sačekati povoljan tržišni trenutak.
Cenimo da uz jednu mogućnost da se u narednom periodu stvori jedna razvojna banka i uz ovu državnu osiguravajuću kuću da će to biti dobra osnova za razvoj Republike Srbije.
Ceneći da ovakav predlog budžeta predstavlja jedan korak napred i da je ovo, može se reći, nulti budžet koji će predstavljati značajan pomak u sferi javnih finansija, smatramo da ovaj budžet treba podržati i SPS će u načelu podržati ovaj budžet.
(Aplauz.)
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospodinu Kasaloviću.
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.
...
Srpska napredna stranka

Mileta Poskurica

Napred Srbijo
Zahvaljujem. Dame i gospodo, malo je vremena, a to znači da možda niste bili u pravu kada ste odbili predlog opozicije da se o ovom zakonu, koji, neka mi bude oprošteno na poređenju, gotovo da predstavlja vladiku među zakonima koje donosimo, ne raspravljamo u duplom vremenu.
Naime, o Zakonu, reklo bi se od mnogo manje vrednosti, o biračkom spisku i mnogo manje važnom pričali smo u istom punom terminu od pet časova.
Šta na kraju krajeva reći kada iz samo sinoć iznetih mišljenja i stavova i premijera i ministarke stičemo jedan nivo informisanosti o stanju kakvo jeste u Srbiji u pogledu privrede, pogledu njenog daljeg ekonomskog razvoja, njene razvojne perspektive.
Kada čitamo budžet, onda, na sreću, možemo videti više objektivnijih informacija, jer neki detalji se nisu mogli tamo sakriti, a kada živimo realni život sasvim smo svesni da i ovo neće biti održiva priča i onako kako jeste napisana, i kako nama građanima, iz razumljivih razloga, i nisu hteli ili nisu mogli da otvoreno kažu.
Svesni smo da u porukama koje stoje u Predlogu budžeta za ovu godinu, gde se neke stvari zaista očekuju od makroekonomske stabilnosti, finansijske stabilnosti, oporavka privrede, ali i jedna vrlo zanimljiva strukturna reforma. Vratiću se na to šta mislim da u tome neće biti održivo, a što se tiče makroekonomske stabilnosti, jasno je da osnovni kriterijumi koji do toga treba da dovedu neće biti održivi i neće biti takvi kakvi bi do toga doveli. Ne računa se naravno 1,5% porasta BDP, jer bi to da bi bilo kako piše značilo kontinuirano povećanje poljoprivredne proizvodnje, kontinuirano povećanje zaposlenosti, što neće biti.
Prema MMF za godinu dana ili dve ne možemo više od 30 hiljada ljudi zaposliti, to je misaona imenica za ovaj trenutak. Mi otpuštamo ljude po nalogu iste te firme. Nećemo imati ni mogućnost da ostvarimo značajniju monetarnu stabilnost itd.
Mere koje predlaže Vlada kao ekonomske mere i mere monetarne politike koje sprovodi Narodna banka često su u diskordinaciji, u nesaglasnosti, često se čuju oštri tonovi sa strane ministra i guvernera, ali to možemo samo da registrujemo i neke stvari pokažemo.
Ono što se tiče te ključne tačke iz Predloga, tri tačke predviđene u okviru mera politike za 2010. – strukturne reforme, naravno povezujete ih nepotrebno sa namerama da idemo u Evropu. Ne znam zašto je ta vezna rečenica bila potrebna, namera ta je potpuno legitimna i ostaje pitanje kako ćemo tamo ući sa 4.000 evra bruto društvenog proizvoda? To i nije neki reprezent koji nas vodi, sa činjenicom da nam je budžet ocenjen kao razvojno – socijalni. Ne znam da li je crtica ili je veznik „i“. Ako je razvojni i socijalni, možda bi neke logike imalo. Ako je razvojno- socijalni, može samo da znači da ćemo razvijati sve više i više socijalne potrebe, da ćemo ići u pravcu sve više i veće socijalne zahtevnosti.
Ne treba jači primer nego činjenica da ima 30 – 40, ili 10 – 20, svejedno, štrajkova dnevno, televizija nam priča dva ili tri, najčešće pogubna, i jedan bitan mehanizam za regulisanje problema socijalne prirode, kakve štrajkovi po sebi proizvode, nije pomenut u programu mera Vlade. Zašto nije, ne znam, a on se zove ministarske ekipe, ministarske trojke. Najpre ide jedan ministar. Čudno da ministar policije ide tamo i njegov zamenik, zaista nejasno, ili nam sugeriše da kada dođe ministar za ekonomiju kaže – imamo mi, to je neki Miša, Alfa ili Omega, svejedno, znamo, on je kriv, on bi mogao to da uradi.
U kojoj normalnoj državi bi ministar ušao u privatni posed nekog vlasnika i rekao da on ima para, da nahuška radnike na njega, a onda još obaveže lokalnu samoupravu da ona treba da plati gubitke železnice? To govori o velikoj dezorijentaciji. Ako sa takvim stepenom usmerenosti na očigledan problem, koji postoji u jednoj varošici u Srbiji, mislite da rešite globalni problem koji se tiče Srbije i njene pozicije u Evropi i koraka dalje, pitanje je dokle ćemo i koliko daleko doći. Dakle, to je jedan od mehanizama. Niko prema tome ne postavlja pitanje – ko je odgovoran za tu privatizaciju, kako je do te i do mnogih 400 ili više loših privatizacija došlo?
Znam da je vreme kratko, ne vredi ni revijalno da prođem kroz ekonomsku poziciju, kroz pravnu, kroz socijalu, kroz zdravstvo, prosvetu. Tu primedbi mnogo imamo.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam za koju rečenicu.
Pozicije su se smanjile, to znači da ono što smo imali, to će ostati ili će biti gore. Bolje ne može biti, jer nema novca. Novac je osnov da se sve to pokrene. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem gospodinu Poskurici.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dragan Stevanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, moram u ime SRS da primetim jednu činjenicu, a to je da koliko smo poslednjih dana bili obasipani pričama o evropskoj perspektivi Srbije, pre svega kroz ukidanje, odnosno stavljanje Srbije na beli šengen, a onda i deblokadom tog prelaznog sporazuma, toliko juče popodne i danas nikako da čujemo ili prepoznamo u nečijoj priči evropsku perspektivu Srbije kroz ovaj dokument koji ste juče i danas izneli pred nas. Nismo, jer je zaista ne možete ni prepoznati ni videti.
Doktor Paja Momčilov, moj kolega, postavio je jedno vrlo ozbiljno i realno pitanje – da li je ovo put u Evropu i u formalnom smislu i u suštinskom, odnosno u odnosu na ono što on po svojoj strukturi i sadržaju predstavlja? Naravno da nije, i zato danas niti vi niti bilo ko od predstavnika vlasti spominje EU, ponavljam, i evropsku perspektivu Srbije.
Reći ću još jednu stvar. Ako pitate na jedan indirektan način, ovaj budžet zaista jeste realan, jer realno predstavlja jednu poražavajuću sliku i priliku Srbije u ekonomskom smislu na kraju 2009. godine.
Podsetiću vas na dve stvari na kraju 2008. godine kada smo usvajali budžet za 2009. godinu. Tada ste rekli dve rečenice, odnosno konstatovali dve stvari. Zacementirali ste budžet za 2009. godinu koji ste tada projektovali na 50 milijardi, a godinu ćete po svemu sudeći završiti sa duplo većim budžetskim deficitom, jer, koliko čujemo iz vaših najava, sprema se još jedan rebalans, da li će ga biti ili neće, videćemo, i konačnu cifru budžetskog deficita za ovu godinu ćemo videti tek u tom rebalansu.
I druga stvar koju ste tada pomenuli, na koju ću vas ja podsetiti, pominjući neke recepte, rekli ste – nije uvek bitno koliko novca imam, nego kako njime raspolažem.
Onda ste pre nekih mesece-mesec i po dana konstatovali, opravdano, tužno, da postoji 130 milijardi dinara u Srbiji kojima vi ne možete da upratite tok. Šlag na tortu bio je svakako Izveštaj Državne revizorske agencije koja je tretirajući svega 27% javnih finansija budžetskih sredstava konstatovala sve to što je konstatovala, o čemu su mnogi danas govorili i ja ću se samo kasnije kroz moje izlaganje pozvati na neke stvari, neke činjenice iz tog izveštaja.
Za SRS je neprihvatljiva sledeća stvar: neprihvatljiva je stvar da vi kao vrstan poznavalac javnih finansija date sebi taj luksuz da kažete da je ovaj budžet transparentan. Ako vam je reper budžet od prethodne godine, onda je to poraz. Zašto vam to kažem? Kad govorite o ekonomskoj politici, to je stvar politike, onda tu možete sebi da priuštite sve i svašta.
Vi ste definišući ovakav budžet uradili stvar koja zaslužuje spomenik. Pomirili ste nepomirljive ideološke koncepte, u njega ste ugradili, rekao bih, bolesne ambicije, političke ambicije pojedinaca, izražene kroz ekonomske parametre. To vam je zaista pošlo za rukom, ali videćete i sami koliko će to građane da košta u 2010. godini. I kao što su taoci bolesnih koalicionih odnosa bili u 2009. godini, još gora slika biće u 2010. godini.
Čini mi se i ponoviću, kao poznavalac javnih finansija vi ste duboko svesni te činjenice, ali ne možete da nas ubedite, jer i vi u to ne verujete, da je ovo model transparentnog tretiranja javnih finansija. SRS je to govorila i prošle godine i traži od vas i sada odgovor na pitanje – kad ćemo konačno dobiti programski budžet? To je jedini način da se budžetska sredstva alociraju, troše, prihoduju i rashoduju na adekvatan i transparentan način.
I dok Srbija ne dobije programski budžet u celosti, da tu priču o programskom budžetu, koji predstavlja savremeni i moderni način upravljanja javnim finansijama, vi svedete na pilot projekat pet ministarstava i to ponavljate iz godine u godinu, i ubeđujete nas paralelno s tim apsurdom da je ovo nešto transparentno, da je ovo nešto unapređeno u odnosu na prethodnu godinu, to ne mogu drugačije, teže, da se izrazim, ali zaista, zaista, nije korektno.
Da li sa ovakvim linijskim budžetom želite da nas ubedite u evropsku perspektivu, da će ta vaša EU, u koju nas vodite, da prihvati ovo kao model tretiranja javnih finansija? Hoće, malo sutra, i vi to dobro znate, ali ste pokušali na to da odgovorite Zakonom o budžetskom sistemu i predvideli programski budžet tek 2015. godine. Govorili ste pre dve ili tri godine, istina, ne vi, ali oni koji su sedeli na vašem mestu, pokušali ste lokalne samouprave u Srbiji da obavežete na programske budžete. Na prste jedne ruke se može nabrojati lokalna samouprava koja je eventualno to i uspela da uradi.
Znate li šta pojedine lokalne kabadahije rade? Kako troše između ostalog transferna sredstva koja ćete im prebaciti u ovoj godini? Naravno da ne znate i nemate uvid, a na koncu godine vi se pitate gde vam je 130 milijardi. E, ovo je, na jedan vrlo otvoren način, pokazatelj koliko ste spremni da se suštinski bavite reformama i promenama u finansijskom sistemu u Srbiji.
I još nešto što je vrlo bitno kao pokazatelj, što je praksa modernih i razvijenih država u svetu, kod primene programskog budžeta država uspe da uštedi 5 - 7% ukupne vrednosti budžeta za tu godinu. Ako to preslikate na naš budžet, to bi, gospođo ministre, bilo preko 35 milijardi dinara. To može gde je struktura budžeta zdrava i normalna. Kada je struktura budžeta takva kakva jeste kod nas u Srbiji, neka se svede priča i na pola, ali zamislite da uštedite na godišnjem nivou, samo zbog činjenice da je budžet programski 20 milijardi dinara.
Zamislite da budžetski deficit umanjite danas u Srbiji za 20 milijardi dinara ili da to stavite na poziciju kapitalnih troškova za 2010. godinu. Zamislite šta biste dobili ili da ih stavite na ekonomsku klasifikaciju, kojom ćete subvencionisati privatna preduzeća, realni sektor, sektor koji će početi konačno da bude likvidan, koliko-toliko, da stvara supstancu iz koje ćete vraćati dugove koje još uvek, nažalost, imamo, ali još uvek nismo dominantno počeli da otplaćujemo, počećemo 2012, 2013, 2014. i 2015. godine, kada ćemo se objektivno suočiti sa dugovima zbog grejs perioda, na silna zaduženja. Još uvek imamo prostora, ako može da se kaže koliko-toliko, da dišemo.
Pogledajte kako to, ta netransparentnost, izgleda kroz cifre. Pitam vas – da li znate, recimo, u Ministarstvu energetike i rudarstva, ekonomska klasifikacija 451 – 280 miliona.
Da li možete da pretpostavite gde će se ta sredstva trošiti? U budžetu je u obrazloženju u dve rečenice napisano kakva je namena tih sredstava, u obrazloženju koje nije obavezujuće ni za koga, a ponajmanje za ministre u Vladi, kako je konstatovano u izveštaju Državne revizorske institucije. Ali, ovo je još i benigno, šta sve dalje ovde piše.
Ministarstvo omladine i sporta, ekonomska klasifikacija 481 – dotacije nevladinim organizacijama. Bez reči obrazloženja, milijardu i sto i nešto miliona dinara. Po kojim kriterijumima? Tu niste čak stavili posebnim aktom Vlade, već ćete to vi, kao ministar finansija, da imate uvid ili na kraju cela Vlada. Da ne govorimo o kontroli Parlamenta i kontrolnoj ulozi Parlamenta u ovoj priči, potpuno povereno ministru i Ministarstvu, ni manje ni više nego milijardu.
Idemo dalje, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, subvencije – tri i po milijarde, ekonomska klasifikacija 451. Koji kriterijumi? Ko će taj novac i ta sredstva da raspodeljuje, po kojoj pripadnosti? Šta će biti motivi? Da li će sve to biti kao i do sada, političke zasluge ili nešto drugo ili nešto treće?! Šta je sa subvencijama kojih su se mnogi danas u raspravi dotakli? Dominantnost subvencije koje ste prikazali u budžetu, izraz su dominantno vaše nespremnosti na sistemske reforme, činjenice da niste privatizovali ono što već godinama treba da uradite. Da ne govorimo o stečajevima i likvidacijama, itd.
Usluge po ugovoru Ministarstvo NIP-a – 28,8 miliona dinara. Da li možete da kažete na šta će se tu sredstva trošiti? Da ne govorimo o ovoj klasifikaciji 551, po posebnom aktu Vlade, 18,5 milijardi. Da li možemo da očekujemo da tu neće biti političke pristrasnosti? Zaista ne možemo.
Ali, šta je interesantno ovde, gospodo iz vladajuće većine? O čijim ministarstvima govorimo? Pa, nije ni čudo što se malopre smejete na konstataciju gospođe Radete, kada je rekla – ministra Šijakovića? Sve ministarstva političke stranke G17 plus. I, vi nas ubeđujete da je ovaj budžet nešto što je nastalo na realnim osnovama. Ni vi u to ne verujete. Kako nas da ubedite u to?
Svakako, nešto što je tendenciozno, sve vreme rasprave zaobilaženo, a odnosi se na prihodnu stranu budžeta. Neki poslanici su, istina, ovde pomenuli neke stvari kojih ću se i ja dotaći, trudeći se da se ne ponavljam, ali vrlo opravdano i razložno ću da ih pomenem.
Govorite o prihodnoj strani budžeta. Polovina prihodne strane predviđena je za prihode iz PDV-a, ali niko ne kaže u strukturi PDV-a, koji su to prihodi dominantni, a to su prihodi po osnovu PDV-a iz uvoza.
To je realna slika Srbije danas, 180 milijardi iz prihoda po osnovu PDV-a, ali iz uvoza. Pa, vi ste poražavajuću ekonomsku politiku priznali u obrazloženju.
Na osnovu čega ste projektovali prihodnu stranu budžeta po osnovu PDV-a? Na osnovu kretanja u uvozu, deviznog kursa.
I, zamislite sada ovo, zamislite licemerje koje će već od sutra, kada se ova rasprava završi, na osnovu korekcija zbog primene prelaznog Sporazuma.
Dakle, vi ste efekte odmrzavanja Prelaznog sporazuma, kako ste sami napisali, već ugradili u ovaj poražavajući dokument, budžet. Danima slušamo o efektima koje treba da sačekamo i da budu tu. Suštinski, šta je sa porezima na dohodak i na dobit? Oni opadaju. To su ravni pokazatelji ekonomskih kretanja u jednoj državi. Hvalite se Prelaznim sporazumom, prihodi od carine padaju. To su pitanja na koja izbegavaju svi da daju odgovor.
Ponoviću, kao poznavalac javnih finansija, da nađete teoretski i formalni odgovor, ali suštinski, vi znate dobro da ovaj budžet, definisan i koncipiran ovako kako jeste, nije odgovor na ekonomski sunovrat u kom se nalazimo i koji će kroz ovakav budžet dobiti kontinuitet u 2010. godini, ne zato što možda nema volje ili znanja kod vas lično da to promenite, nema političke volje u Vladi, nema političkog razuma kod pojedinaca, koji su, nažalost, u vašoj Vladi dominantni.
Vi očekujete uspehe, malopre je bilo reči o tome, dugoročna finansijska imovina nikoga ne interesuje. U 2008. godini Srbija je po tom osnovu u budžet upumpala 750.000 dinara. To je deseti deo dnevnog pazara jednog tržnog centra u Srbiji. Ne prate se tokovi oročenih sredstava, odnosno deviznih sredstava, Republike Srbije.
Šta je sa kratkoročnim potraživanjima Republike Srbije, subvencijama, odnosno pozajmicama koje su davane godinama unazad iz budžeta? Niko njih ne traži nazad, a da ne govorimo šta je o potraživanju sredstava koja su na ime garancija koje je država izdala, da ih država naplati od onih u čije ime ih je izdala i u čije ime ih je platila. To ilustruje domaćinsko i racionalno poslovanje, odnosno funkcionisanje onih koji sede u Vladi i staraju se o javnim finansijama Republike Srbije.
Gospođo ministre, time ću i završiti, nažalost, SRS smatra da će ovaj budžet predstavljati samo kontinuitet jedne neuspešne, nerazumne i nedomaćinske ekonomske politike koju vodi Vlada Mirka Cvetkovića i Borisa Tadića. Zahvaljujem. (Aplauz.)
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Narodni poslanik Marina Toman ima reč. Izvolite, gospođo Toman.

Marina Toman

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, način na koji je premijer Cvetković juče u svom kratkom obraćanju poslanicima obrazložio Predlog budžeta, jedan od najvažnijih zakona za jednu državu, možemo da zaključimo da ni on sam ne veruje izgovorenim rečima i tvrdnjama – kako imamo stabilan devizni kurs, niz povoljnosti za privredu, rast BDP-a od 1,5% u sledećoj, a u 2011. godini još veći, što po njemu znači: nova radna mesta, rast plata, penzija i drugih primanja.
Zaista lepo zvuči, međutim, premijer Cvetković je zaboravio nešto da uradi. Zaboravio je da objasni kako država planira da to ostvari. Da li namerno ili ne, nećemo da ulazimo u to. Ako iz predloženog budžeta vidimo da on u sebi ne sadrži dugo najavljivane reforme javnog sektora, sadrži mala ulaganja u privredu i poljoprivredu, nova zaduživanja, to su sve činjenice koje govore suprotno.
To koliko je devizni kurs stabilan i koliko je slabljenje dinara naštetilo privredi i građanima mogli smo da se uverimo ovih dana, kao što smo svedoci najava novih poskupljenja, što znači rast inflacije, pad tražnje itd, a sve to zbog tog stabilnog deviznog kursa, kako tvrdi premijer Cvetković.
Neprimerena je i skandalozna izjava premijera Cvetkovića da Predlog budžeta treba podržati zato što će se Vlada angažovati na smanjenju sive ekonomije, borbi protiv korupcije i privrednog kriminala. Neprimereno je zato što je ona usledila nakon Izveštaja Državne revizorske institucije, koja je konstatovala brojne nepravilnosti kabineta Mirka Cvetkovića u trošenju novca poreskih obveznika. Verovatno da premijer tu ne vidi neki problem, pošto su, kako smo mogli da čujemo u javnosti ovih dana, za sve krive knjigovođe.
Skandalozno je što i ove godine ulazimo u raspravu o Predlogu budžeta po običaju uz probijanje roka iz budžetskog kalendara i po običaju koji je postao tradicija, bez završnog računa i Izveštaja Državne revizorske institucije. I koliko god se vi trudili da građane Srbije uverite da je u pitanju ozbiljno urađen Predlog budžeta, zasnovan na realnim projekcijama i interesima države i građana, ostaje pitanje – kako da vam građani veruju, kada niste položili račune za pronevere u 2008. godini?
Kako ćete nas ubediti da ćete ministarstvu za koje je utvrđeno da je protivzakonito trošilo novac poreskih obveznika, opravdano dodeliti više sredstava? Svaki vaš argument pred ovom činjenicom pada u vodu. Budžet je kreiran po instrukciji MMF, ne uzimajući u obzir stvarane potrebe privrede i društva. Ne sadrži gotovo ništa od reformi, čak ni dugo najavljivanih reformi javnog sektora.
Ne tako davno, mogli smo da čujemo od premijera Cvetkovića da takva reforma ne može da se sprovede odjednom, ali početak njenog sprovođenja i prvi efekti biće ugrađeni već u budžet za 2010. godinu.
Reforme su izostavljene, ali su zato predviđena nova zapošljavanja, odnosno povećanje državne administracije za oko četiri hiljade radnika, kao da ovaj parlament nije usvojio dva zakona koja predviđaju smanjenje državne administracije i lokalne administracije.
I dalje imamo ogromna izdvajanja za raznorazne agencije i uprave, budžetske parazite, koje obavljaju posao koji je već u ingerenciji ministarstava i čiji su rezultati u odnosu na troškove minorni. I dalje imamo ogromna izdvaja za usluge po ugovoru, kod kojih je svaka transparentnost izostavljena.
Budžet je pre svega nastao kao kompromisno rešenje između stranaka vladajuće koalicije, stranaka koje čine Vladu, a ne kao ravnoteža između socijalnih davanja i podsticajnih mera. Ako tvrdite da je budžet razvojno-investiciono orijentisan, onda bi on morao da izgleda zaista drugačije.
Povećane su subvencije poljoprivredi i privredi, međutim, u pitanju su mala izdvajanja, za privredu od 3,5 milijarde dinara je nedovoljno, da bismo već iduće godine mogli da raspravljamo u ovom parlamentu o drugačijoj strukturi prihoda i rashoda, da ponovo ne dođemo u situaciju da plate zaposlenih u javnom sektoru i penzije čine čak 58% rashoda. I plate i penzije same po sebi nisu problem. Nisu krivi penzioneri, već oni koji kreiraju ekonomsku politiku države. One su posledica preglomazne državne uprave, urušene privrede, loše demografske strukture. Problem nije u tih 397,5 milijardi dinara, već u tome, što to čini 58% budžetske rashoda.
Da Vlada nije uradila ništa da promeni strukturu privrede, a pre svega, nije uradila ništa na njenom oživljavanju, to se može videti iz ovih podataka. Tvrdite, otvaraju nam se vrata za odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Pitam vas, koji su to proizvodi koji su konkurentni na tržištima EU? Potrebno je stvaranje takvog privrednog ambijenta koji će u budućnosti moći da generiše javnu potrošnju, bez toga, Srbija će se i dalje nalaziti u jednom zatvorenom, začaranom krugu iz koga nema izlaza. Nažalost, za tako nešto propuštena je još jedna godina.
Veliki prihodi, kao što je rekao moj kolega Stevanović, očekuju se od naplate PDV, 49%, što je znatno više u odnosu na ovu i 2008. godinu. Da li je u pitanju realna projekcija? Mi tvrdimo – ne, jer je i dalje slaba kupovna moć stanovništva, nezaposlenost, pad privredne aktivnosti.
Da vas podsetim, od juna, broj preduzeća u blokadi povećan je za oko osam hiljada i dostigao je neverovatnu brojku od 69.618. Kako je moguće ostvariti ovolike prihode, kada je porez na dobit, kao budžetski prihod isprojektovan na oko 24% manje u odnosu na 2009. godinu, odnosno na 22 milijarde dinara.
Iz predloženog budžeta za 2010. godinu, takođe, možemo da vidimo da država na otplatu kamata i pratećih troškova zaduživanja, umesto sadašnjih 29,3 milijardi, naredne godine će da izdvaja 34,9 milijarde dinara. Glavnica i kamate u celovitoj strukturi rashoda u 2009. godini iznosili su oko 20,42% u 2010. godini, znači, u narednoj godini oko, 31% sa tendencijom da se taj procenat poveća, jer se zaduživanja nastavljaju, a uslovi pod kojima se zadužujemo su sve nepovoljniji. Svaki komentar na ovo bi bio zaista suvišan. Mnogo zaduživanja, malo realnih prihoda. To su činjenice.
Činjenice su i da mi ne znamo kako izgleda vladina Strategija razvoja privrede, ako ona uopšte postoji. Uprkos najava subvencija u privredi i povećanju subvencija u poljoprivredu, u pitanju su mala ulaganja, da bi se napravio neki korak u razrušenoj, porušenoj i gotovo uništenoj srpskoj privredi i poljoprivredi.
Da li Vlada misli da je 18 milijardi subvencija poljoprivredi dovoljno? S druge strane, ako iznos od 18 milijardi uporedimo sa 12 milijardi koliko se dotiraju železnice ili se oko dve milijarde, koliko se dotiraju skijališta, onda 18 milijardi za strateški najvažniju poljoprivrednu granu zaista malo. Reći ćete – pa, nema se para i treba shvatiti realnost. Slažemo se, nema se para, ali moglo je i moralo je da se napravi drugačija preraspodela sredstava.
Ako se nema para, kako je to moguće, da je predviđeno izdvajanje po tri miliona evra za renoviranje ambasade u Briselu i Parizu, a 2,5 miliona evra za ambasadu u Vašingtonu. Neshvatljivo je da se novac poreskih obveznika u okviru Ministarstva spoljnih poslova troši na predstavnike nevladinih organizacija, koje pored stručnjaka, ministarstva, zaključkom Vlade, ministarstvo mora da vodi na međunarodne konferencije. Koje su to nevladine organizacije?
Da zaključim, projekcije u budžetu su po nama nerealne. To pokazuju i činjenice. S druge strane, iznosi za podsticaje su nedovoljni za oživljavanje poljoprivrede i zbog toga smatramo da treba napraviti drugačiji preraspodelu budžetskih sredstava i da tek nakon toga možemo da pričamo o većim platama, o većim penzijama, o novom zapošljavanju. (Aplauz.)
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem gospođi Toman.
Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Vladan Jeremić

Srpska radikalna stranka
Zahvaljujem. Ovaj budžet predstavlja jednu stepenicu u odnosu na ono što je planirano za srednjoročni period. On je usaglašen sa stavovima MMF gde se ide na smanjenje budžetskog deficita u narednih nekoliko godina.
Budžet je potpuno očekivan i pokazuje da je Vlada vrlo odgovorno vodila politiku zato što se pridržavala dogovorenog sa MMF.
Budžet je takav da može da podmiri sve ono što je u platu za narednu godinu. Budžet za 2010. godinu je razvojni za privredu Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo su izjave zvaničnih predstavnika srpske vlasti. Da je danas 31. decembar, mogao bih i da pronađen utemeljenje za ovakve izjave, u smislu lepih, ali i prilično nerealnih želja. Stvari izgledaju potpuno drugačije. Predlogom budžeta predviđeni su prihodi od 656 milijardi dinara, rashodi 763 milijarde, a deficit 107 milijardi dinara.
Nije teško izračunati, čak ni po Jelašićevom čvrstom današnjem kursu dinara, da je manjak u budžetu milijarda i sto miliona evra. Dva su krucijalna problema. Prvo, jasno je da projektovani deficit neće biti usmeravan direktno u privredu, imajući u vidu opredeljena sredstva za kapitalne investicije. Drugo, Vlada je, a to pokazuju sve analize ozbiljnih ekonomista, nerealno procenila neke prihode kako bi pokazala da će manjak ostati na ovakvom nivou. Krenimo redom.
Predlog budžeta Srbije za 2010. godinu predviđa prihode od 655,97 milijardi dinara, što je 35 milijardi više od planiranih prihoda za ovu 2009. godinu.
Država će, planira se, veći prihod imati od akciza i PDV, a manje od poreza na dobit. Planirani prihodi porede se sa procenom prihoda u 2009. godini od 620 milijardi dinara, što je 29 milijardi manje od prihoda utvrđenih rebalansom u aprilu. U strukturi prihoda planira se povećanje prihoda od PDV i od akciza, posebno na duvanske proizvode, dok je planiran manji prihod od carina i poreza na dobit preduzeća. Prihodi od PDV u Predlogu budžeta iznose 325,2 milijardi dinara, što je polovina prihoda koji su planirani za ceo budžet. To je za 23 milijarde više nego u aprilskom rebalansu budžeta, a 28 milijardi više od procenjenog prihoda za 2009. godinu.
Država planira da od akciza dobije 131 i po milijardu, i to 65 i po milijardi od derivata nafte, 54,4 od duvanskih prerađevina i 11,6 milijardi od ostalih akciznih roba.
Upoređujući Predlog budžeta za 2010. godinu sa rebalansom iz aprila 2009. godine, rebalans je iz aprila 2009. godine predviđao 117,3 milijardi prihoda od akciza: 61,6 od nafte, 43 od duvana i 12,7 od ostalih akciznih roba. Od poreza na dohodak građana u Trezor će se sliti 76 milijardi dinara, što je za četiri milijarde više nego ove godine, a za pet milijardi manje nego što je za ovu godinu bilo planirano rebalansom iz aprila. Država je, inače, prvobitnim budžetom za 2009. godinu planirala 44 milijarde prihoda od poreza na dobit preduzeća, a rebalansom u aprilu ta stavka je smanjena na 34 milijarde. Očekuje se da će biti naplaćeno ukupno 29, a projekcija za 2010. godinu je još manja 21,9 milijardi.
Kažu – imamo drugačiju formu budžeta, imajući u vidu da je usvojen novi Zakon o budžetskom sistemu, pa se kao najznačajniji ističu čl. 4. i 5. koji se tiču poreskih olakšica, odnosno sredstava koja se očekuju iz EU i tzv. IPA fondova.
Mogu da razumem da su pregovori sa svim korisnicima teški, pre svega, postoji to obavezno finansiranje u smislu socijalnih davanja, prosvete, zdravstva, itd, kao i da će tokom 2010. godine, sasvim je to izvesno, postojati i dalje rizik posledica svetske ekonomske krize. Ne mogu da prihvatim formulaciju da će ovako sačinjen budžet omogućiti održavanje makroekonomske stabilnosti, kao i povećanje kapitalne i smanjenje javne potrošnje, te da će stvoriti uslove za grinfild investicije. Zašto? Evo, samo, nekoliko razloga.
Pred ulazak u ovu narednu 2010. godinu, vrlo često možemo da slušamo priče koje dolaze od strane vlasti o boljitku i boljem životu, ali u onoj tamo 2011. godini. Zašto? Jednostavno, zato što možemo biti zadovoljni ako se održi stabilnost cena i kursa u 2010. godini i ono što neminovno mora da se prihvati, a to je dalji pad broja zaposlenih.
Da bi se uopšte mogli razmatrati nekakvi ekonomski rezultati koji su predviđeni budžetom za 2010. godinu, mislim da je neophodno vratiti se dve godine unazad, tačnije na 2008. i njeno poslednje tromesečje koje je pokazalo da smo zemlja koja je jednako izložena negativnim šokovima u međunarodnoj ekonomiji, kao i većina zemalja. Finansijski sektor je izazvao svetsku krizu, a ona se preko pada međunarodne trgovine i investicija prelila u manji obim industrijske proizvodnje u 2009. godini, u skoro svim zemljama Evrope, pa tako naravno, u Srbiji, pad proizvodnje je dvocifren.
Koji su bili najbolniji efekti svetske krize na Srbiju u ovoj 2009. godini?
Pre svega, pad BDP od oko 7%, uz smanjenje broja zaposlenih za oko dve stotine hiljada. Pri tome je oko 80 hiljada smanjen broj zaposlenih u poslednjem tromesečju 2008. godine i još oko 120 hiljada u ovoj godini, koja je na izmaku. Najviše je stradao mali preduzetnički sektor i zaposleni u prerađivačkoj industriji.
Stvarna dubina pada u ovoj godini saznaće se kada se promeni, tačnije, uskladi sa načinom kako se to radi u većini zemalja u svetu, dakle metodologija obračuna bruto domaćeg proizvoda i kada osnovica za obračun bude ta 2008. godina.
Međutim, rezultati te analize će pokazati ono što nas očekuje u 2010. godini. Jer, izvori eventualnog oporavka, biće isti kao izvori pada u ovoj godini, dakle, rast izvoza i proizvodnje orijentisane na izvoz. Ali će se uz rast izvoza pojaviti još dva faktora, a to su nove investicije u Srbiji i veliki kapitalni projekti, ako do toga uopšte dođe.
Ukoliko smo u 2008. godini imali za 20% nižu produktivnost rada u odnosu na, recimo, 1982. godinu, u 2009. godini oko 18%, sa dodatnim padom broja zaposlenih od 3% i rastom BDP, produktivnost će biti niža za 10% uz perspektivu da u 2012. bude veća. Nivo produktivnosti u 2012. godini tek može da bude jednak nivou iz 1982. godine, a posledica je politike laganog umiranja velikih industrijskih preduzeća u Srbiji u proteklih devet godina.
Dame i gospodo narodni poslanici, negativna privredna kretanja su, pre svega, ostavila veoma negativan uticaj na spoljno- ekonomsku aktivnost Srbije. Ovde se u fokus može postaviti i pitanje koliko je finansijska kriza, odnosno redukcija ekonomskih i finansijskih tokova zemlje sa inostranstvom uticala na pad ukupne privredne aktivnosti Srbije. Sigurno je da je veza uzajamna, pogotovo kada se pogleda koliko je srpska privreda bila i ostala zavisna od spoljnih izvora finansiranja. Kriza je samo produbila ono što je bilo neminovno, odnosno privredni rast u prethodnom periodu je bio visoko koreliran sa prilivom stranog kapitala i to je ono na šta smo nebrojano puta do sada ukazivali.
Glavno ograničenje privrednog rasta je, pored pada tražnje glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, pre svega, velika restrikcija u prilivu stranih investicija. Ima tu dosta podataka koji ukazuju konkretno na sva ova dešavanja.
Želeo bih još da istaknem, što se tiče kretanja u platnom bilansu, odnosno deficita platnog bilansa, jasno je da se višak tražnje nad raspoloživom mogućnošću ponude najuočljivije vidi kod proizvoda široke potrošnje i da Srbija, nažalost, nije obavila neophodno strukturno prilagođavanje u periodu tranzicije, odnosno da je smanjila učešće razmenjivih dobara u ukupnoj ponudi, pre svega velikom padu učešća industrijske proizvodnje u društvenom proizvodu, sektor nerazmenjivih dobara nije rastao na račun poljoprivrede, što je uobičajeno, nego industrije.
I veliki deo investicija u proteklom periodu je, pre svega, bio u oblasti nerazmenjivih dobara, čak više od polovine tokom 2009. godine, tako da oskudnih inostranih sredstava usmerenih u sektor nerazmenjivih dobara, pokazuju podaci koliko je i kako je bilo.
Gospođo Dragutinović, vrlo dobro znate da je u konsultacijama sa MMF dogovoreno da primanja budu niža, izdaci ne mnogo niži, što će i proizvesti veći deficit u odnosu na podatke koje, recimo, možemo da dobijemo na sajtu Ministarstva finansija. Kada se stave u odnos sa procenjenim BDP ukupna primanja i izdaci izađe na nekih 40 do 44% BDP, u zavisnosti od toga koliki se BDP realno bude procenjivao.
Ovi podaci o primanjima i izdacima ne uključuju u sebe i prihode i rashode velikih javnih preduzeća, pre svega se misli na EPS, ''Železnicu'' i ''Telekom'' i lokalna preduzeća, što bi verovatno udeo države u ekonomije popeo na preko 50%.
Postoje izdaci koji su izuzetno veliki van budžeta, a kojima se ne pridaje značaj, poput vrednosti zarada van republičkog budžeta, subvencija, rashoda za kupovinu roba i usluga, kapitalnih izdataka itd. Rashodi za kupovinu roba i usluga i kapitalni izdaci su mnogo veći od budžetskih, što stvara mogućnost za zloupotrebe prilikom javnih nabavki. Tu je već mnogo toga pominjano na temu nameštanja tendera, a prilično je zabrinjavajući podatak da godišnje na oglas, na javne nabavke ide 16% od BDP, a znamo koliko je još uvek tu mogućnosti za raznorazne zloupotrebe.
Države funkcionišu na osnovu naplaćenih poreza i potrošnje poreskih prihoda u različite svrhe, od funkcionisanja države preko socijalnih transfera, do subvencija privredi i uopšte mesto u svim zemljama je da je država preglomazna, odnosno da su porezi previsoki.
Kada se uporede, primera radi struktura poreskih prihoda Srbije sa zemljama OECD, lako je ustanoviti jednu istinu – da je u odnosu na zemlje OECD, poreski sistem u Srbiji najnepravedniji.
Zbog čega je Srbija poreski nepravednija od svih zemalja OECD? Zbog najmanjeg udela poreskog prihoda od imovine, profita i zarada, a najvećeg udela prihoda od socijalnih doprinosa i poreza na potrošnju, PDV, akciza i carina. Sa udelom poreskih prihoda u BDP od 36,5% u 2008. godini Srbija je bila malo iznad prosečnog udela u zemljama OECD od 35,9%.
Ukupni javni prihodi veći su u Srbiji za neporeske prihode od 5,3% što daje udeo javnih prihoda od 41,8% u BDP u 2008. godini. O udelu poreza na lične prihode itd. zbog nedostatka vremena ovoga puta neću. Međutim, moram još da isteknem činjenicu da je stav SRS da u ovakvim vremenima preraspodela društvenog bogatstva mora biti znatno ravnomernija. Nedopustivo je da u Srbiji postoji zakon o porezu na luksuznu robu, kao što su džipovi, skupi automobili, privatne jahte, avioni, luksuzni stanovi i vile, u zemljama EU ove stope se kreću od 35 do 75% i postoje različiti poreski razredi u porezu na dohodak.
Takođe, nedopustivo je da novac iz programa Vlade Republike Srbije za pomoć privredi, u toku ekonomske krize dobijaju preduzeća koja će istovremeno ulagati u otvaranje svojih ispostava u drugim zemljama. Na taj način će Vlada kreditirati ove kompanije i nadoknađivati njihove gubitke, dok bi one istovremeno narušile ukupnu makroekonomsku stabilnost države time što bi u periodu kada država ima ogroman manjak direktnih stranih investicija iznosile dragocena devizna sredstva iz Srbije.
Dakle, treba kreditirati samo one kompanije koje će u inostranstvu otvarati svoja predstavništva u cilju povećanja obima izvoza iz Srbije.
Mnogo je otvorenih pitanja, koliki će biti tok trezorskih zapisa u idućoj godini, troškovi na ime kamata koje će proizvesti, koliko se otplata glavnice dugova nalazi, uslovno rečeno ispod crte, ako se nalazi, primera radi, 50 milijardi dinara, onda je ukupno potrebno pronaći 125 milijardi dinara kako bi se zakrpila potrošnja u idućoj godini. Pogotovo problem za budžet nastaće kod isplate stare devizne štednje početkom juna iduće godine itd. itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, ako se zna deo ovoga što sam danas izneo i moje kolege, ako se ima uvid u onaj revidirani memorandum o budžetu i ekonomskoj fiskalnoj politici za 2010. godinu, sa projekcijama za 2011. i 2012. godinu, ako se ne zna šta će biti, primera radi, sa povećanjem i kontrolisanjem tzv. kontrolisanih cena, kao ni kakve će oscilacije kursa biti tokom naredne godine, više je nego jasno da će Mirko Cvetković i u 2010. godini neuspešno zameniti Deda Mraza. Zahvaljujem. (Aplauz.)
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Poštovani narodni poslanici, pošto se više niko ne javlja sa spiska prijavljenih poslanika da učestvuje u ovom delu rasprave, pitam – da li neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika želi da uzme reč? (Ne.)
Da li gospođa ministar želi da vam se obrati? (Da.)
Izvolite, gospođa Dragutinović.