Ovo se praktično veže na prethodni amandman koji sam obrazlagala. Smatramo da nema potrebe da ministarstvo zaduženo za socijalna pitanja ili nadležno za socijalna pitanja izdaje posebno rešenje za dete koje bi bilo praktično peto. Znači, kod četvrtog porođaja se rode blizanci i naglasila sam i zbog čega. Naša administracija, možda je u tom ministarstvu drugačija situacija, ali je uglavnom veoma spora.
S obzirom da je sada jasno precizirano da i to peto dete koje je rođeno zajedno sa četvrtim, kod četvrtog porođaja, da je tada ovaj zakon precizan i da zaista nema potrebe da ministarstvo donosi neko posebno rešenje. Takođe sam rekla da ako roditelj pokušava da izigra ili da na neki način zloupotrebi ovaj zakon, on to može da uradi i kod trećeg deteta. Ne vidim zbog čega se kod četvrtog i petog deteta uvodi ova neka posebna kontrolna mera.
Kažem, to je i mogućnost da ministar, odnosno ministarstvo prihvati i onaj prethodni amandman, a i ovaj. To je da ministarstvo ne mora da donosi nikakvo posebno rešenje, radi neke vanredne ili specijalne kontrole.

 Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić i Aleksandar Pejčić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

Ovo je takođe po meni poboljšanje ovog člana postojećeg zakona, zato što prethodni član nije govorio o tome šta se dešava sa dečijim dodatkom ukoliko učenik prestane da bude redovan.
Naime, pravo na dečiji dodatak, odnosno tu se u tom članu i objašnjava šta se sve smatra školovanjem, to je da je školovanje u smislu ovog zakona sticanje obrazovanja u svojstvu redovnog učenika u osnovnoj i srednjoj školi, a u skladu sa propisima u oblasti obrazovanja.
Sledeći novi stav to pojašnjava, zato što znamo da nekada učenici ne mogu redovno da pohađaju nastavu i onda se nalaze u svojstvu vanrednog učenika iz razno raznih razloga, opravdanih. Vi ste ovde naveli, mi predlažemo da se to briše. Izuzetno, svojstvo redovnog učenika se smatra da ima i lice iz osetljivih društvenih grupa i lica sa izuzetnim sposobnostima koje stiče srednje obrazovanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog učenika, ako opravda mogućnost redovnog pohađanja nastave.
Predlažemo brisanje ovog dela rečenice – iz osetljivih društvenih grupa i lica sa izuzetnim sposobnostima. Zbog čega? U obrazloženju ste, a verovatno se i poslanici sećaju da smo o ovome razgovarali kada jeste bio Zakon o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, iz prostog razloga što bismo svi mi mogli da napravimo spisak koje su to osetljive društvene grupe.
Činjenica je da mi nigde nemamo tu vrstu spiska, da imate nabrojano koje su sve to osetljive društvene grupe.
Znamo da su dece iz romske populacije osetljiva grupa, zatim, da su deca sa nekim hroničnim bolestima osetljiva društvena grupa. Činjenica je da taj spisak nigde ne postoji. Ovo pruža mogućnost širokog tumačenja.
Roditelj može da smatra da je njegovo dete osetljivo i iz neke osetljive društvene grupe, a da to zakonodavac tako ne posmatra. Ne vidimo potrebu da ovo ovde stoji nego, ukoliko dete ima opravdanje i potvrdu Ministarstva prosvete da ne može redovno da pohađa nastavu, mislim da je to dovoljno. Može da se desi da dete ne može redovno da pohađa nastavu, a da, recimo, zakonodavac ili ministarstvo ne prepoznaju tu osetljivu društvenu grupu.
Zato mislim da ovde ne bi trebalo ovo da stoji i, ako učenik ili dete ima validno opravdanje od strane Ministarstva prosvete, gde se detetu omogućava da završi nastavu kao vanredan učenik, mislim da je to dovoljno.

Minut i 15 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić i Aleksandar Pejčić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

Ovaj član je uobičajeni član koji imamo kod svakog predloga zakona koji govori o tome kada neki predlog stupa na snagu. Nadam se da nećete usvojiti ovaj predlog, ali ukoliko usvojite, onda će se promeniti način obračuna naknade zarada. Vi ovde dajete i neke rokove, a pošto mi smatramo da ne treba menjati način obračuna te prosečne zarade, onda je i logično da predlažemo brisanje ovog člana.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PREUZIMANjU AKCIONARSKIH DRUŠTAVA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Mirko Munjić, Božidar Delić, Mićo Rogović, Zoran Antić, Jorgovanka Tabaković i Stefan Zankov. Primili ste izveštaj Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jorgovanka Tabaković i Stefan Zankov. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Rekla sam da je, pored onih zakona koje smo razmatrali juče, ovaj za mene i za građane Srbije najzanimljiviji zbog posledica koje ćemo trpeti svi zajedno uvođenjem nezakonitih i neustavnih odredbi u kojima svojina nije jednako zaštićena, da li je vlasništvo manjinskih, a ne malih akcionara, kako se neispravno izražava predlagač, gde sve svojine nemaju jednaku zaštitu i gde konkurencija jeste bukvalno prekršena na najgrublji način, a u trenutku kada smo pre koji mesec usvajali Zakon o zaštiti konkurencije.
Znači, jedan zakon koji na otvorena vrata uvodi kartelizaciju, potpuno odgovorno tvrdim ovde se predstavlja zakonom koji treba da donese neke pozitivne promene u poslovanje srpske privrede. Postoji još jedna posledica zbog koje više nemate pravo da kažete da se zalažete za zakonitost. Žurilo se strašno da se ovaj zakon usvoji, jer je juče održana Skupština akcionara "Komercijalne banke" i zakon, o čijim amandmanima danas raspravljamo, već je primenjen. U kakvoj mi to državi živimo?
Izražavala sam sumnju da je reč o dokapitalizaciji "Komercijalne banke", ali jučerašnje potpisivanje ugovora između "Komercijalne banke", a u ime "Komercijalne banke", u ime gospodina Dinkića, samo se formalno pojavila gospođa Dragutinović kao ministar finansija, pojavile su se i predstavnici Međunarodne finansijske korporacije, Nemački investicioni fond, Švedski fond za investicije u zemlje u razvoju i napravljen je sporazum po kojem će "Komercijalna banka" biti dokapitalizovana sa 48 miliona evra od strane Evropske banke za obnovu i razvoj, Međunarodne finansijske korporacije sa 42 miliona evra, Nemački investicioni fond 19 i Švedski fond za investicije u zemlje u razvoju uložiće 10 miliona evra.
Da li znate šta kažu domaći vlasnici kapitala – da li su naše pare šugave? Na blogu koju ide ispod ove vesti, domaći vlasnici kapitala kažu – da li srpske pare vrede manje od onih koje unose strani ulagači, kartelski nastupajući u vlasništvu "Komercijalne banke"?
Šta još ovaj zakon o preuzimanju društava govori? Doneli smo ga zbog dokapitalizacije "Komercijalne banke" u ovom trenutku, primeniće se i na najveća osiguravajuća društva u najskorije vreme i onda ću se pitati koje je opravdanje, pitam u ime glasača SPS, da čine koalicionu vladu u kojoj dva zatečena, još uvek neuništena finansijska giganta koja predstavljaju neke vrednosti koje su se sačuvale, bivaju ovako poklonjeni?
Da vas podsetim da je najavom ovog zakona vrednost akcija u "Komercijalnoj banci" pala za 10%. Kome je, zašto i zbog kolikog iznosa usluga ili bilo čega što se može podvesti pod ono – korupcija, učinjeno ovako nešto? Građani znaju da je "Komercijalna banka" već duži niz godina rekorder po prikupljenoj štednji građana. Ako dokapitalizujemo "Komercijalnu banku", šta drugo ostaje da sama od sebe, na ovakvom tržištu i ovakvim uslovima sprovođenja zakonitosti, funkcioniše?
Da se ne bi desilo ono što se već desilo, amandman sam podnela na član 1, gde sam ostavila Vladi mogućnost da uradi takvu vrstu nastupa gde može da potpiše zajednički ugovor o nastupu sa investitorima, kao što su profesionalni investitori, fondovi, banke, investicioni fondovi i fondovi za upravljanje investicionim fondovima i posebnim društvima, ali, uz jedno malo ograničenje koje se zove da Vlada mora da u članu 8, koji se menja članom 1, obrazloži postojanje posebnog interesa za ovakvo postupanje. Da li poseban interes postoji – ne sumnjam. Čiji – saznaćemo. Verujem da ćemo saznati jednog dana. Za mene neće biti dovoljno saznanje da kazna za nečiji pojedinačni, potpuno definisani i, pretpostavljam, uski grupni ili lični interes, bude prozivka u medijima ili neka afera. Ne, neće biti dovoljno, čak ni da one koji ovo podržavaju kazne glasači i za one koje ovo kreiraju, da ih kazne glasači. Ne, kazna za ovo mora da bude u skladu sa onim što se zovu zakoni Republike Srbije, koji Ustav Srbije moraju da primenjuju.
Znači, mi danas raspravljamo o amandmanu u kojem se, navodno, razmatra mogućnost usvajanja, u trenutku kada je zakon, bez ovakve amandmanske intervencije, kršeći članove 84. i 86. Ustava, već primenjen. Neka građani Srbije procene.

Četiri minuta je iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Božidar Delić, Mićo Rogović i Zoran Antić i zajedno narodni poslanici Jorgovanka Tabaković i Stefan Zankov. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Član 3. čije rešenje, u stvari brišemo samo postojanje, podrazumeva da nesaglasni akcionar ne može da zalaže akcije, eto, samo mogu da pohvalim Vladu u dugim obrazloženjima, to što nisu istinita nema veza, ali su se zaista makar potrudili da daju obrazloženja.
U članu 3. se tvrdi da u vreme kada se vrši preuzimanje, odnosno prinudna prodaja akcija nekoga ko kupuje 95% akcija, u ovom postupku preuzimanja, nesaglasni akcionari, manjinski akcionari, ne mogu da zalažu svoje akcije, jer se, naime, to utvrdilo kao zloupotreba prava na zalaganje, odnosno izbegavanja da nekome prinudno oduzmete akcije.
Neću vam prepričavati primer iz prakse kako građani objašnjavaju, kada vam gospodin Dinkić, na primer, u zajedničkom stanu uzme kupatilo i uzme od vas hiljadu evra, ne hiljadu evra akcija, nego vaših hiljadu evra, kojima otkupljuje od vas vašim novcem vaše kupatilo, da bi u njega uložio i povećao mu vrednost, to je na primer ova dokapitalizacija, ne pita vas da li postoji neko ko bi više uložio i bolje ga opremio, ali vam onda i zabrani upotrebu tog kupatila.
Ulazimo u modernu Evropu, hoćemo u EU da dostignemo standard EU, da budemo pedantni, čisti i umiveni, a onda donosimo zakon kojim potpuno uništavamo prava manjinskih akcionara.
Ponoviću, gospodo iz DS, vi koji ste 2003, 2004, 2005. godine pisali ovakve knjižice, štampali, popularisali se kao ljudi koji će štititi prava manjinskih akcionara, iznosili precizne definicije šta su institucionalni investitori, šta su prava manjinskih akcionara, koja im niko ne može oduzeti, šta Ustav Republike Srbije kaže o ograničavanju prava raspolaganja nekom imovinom, bila ona i finansijska, ja vas molim da sada kažete građanima kako to znači kad DS primenjuje aksiome akcionarstva, kada je u prilici da vrši vlast.
Podsetiću još jednom građane da još u julu, kada je pred napuštanje ovog tržišta „Intergrup“ prinudno oduzimao i otkupljivao, da ne kažem oduzimao, nije ispravan termin, otkupljivao akcije manjinskih akcionara. Neki su se usuđivali, izgledali su hrabri, da napišu da imovina u ovoj državi nije svetinja. Evo, ponavljam, ovde imovina nije svetinja, kada dozvolite nekom da oduzima, nije ni bitno da li je ta cena pravedna ili ne, imovinu kojom raspolažete.
Hajde mi sad recite – da li je eksproprijacija po onom MG gasovodu za gasni aranžman sa Rusijom, koja se može pravdati opštim, može i treba i jeste zajednički i opšti interes za sve, pa oduzimate nekom vlasništvo, pa mu dajete tržišnu ovakvu ili onakvu naknadu? Hajde, čime vi pravdate oduzimanje prinudnog, oduzimanje i zabranjivanje prava zalaganja akcija onih koji su njihovi vlasnici na zakonu došli do njih?
Ustav to ograničenje u ovakvom slučaju ne predviđa. Vi smatrate da danas sa 126 ili 128 ili 129 ili 140 i da imate 250 poslanika, ne može ova knjiga koja se zove Ustav da bude podmetač za šolju kad pijete kafu. Ona to postaje ovakvim zakonom.
Zaista vam se divim za način donošenja zakona, za uverenje da ovu Skupštinu niko ne gleda, da građani ne slušaju, da građani ne razumeju, da su spremni sve da oproste za neku novu šarenu lažu. Divim vam se, ali na način kako su se nekad divili Makijaveliju da kažu podlo, ali ne mogu da vam priznam da i vešto, vrlo nevešto.

Dva minuta i 45 sekundi je iskorišćeno vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jorgovanka Tabaković i Stefan Zankov. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.