Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, ovim želim da završim, da tako kažem, ovu polemiku što se nas tiče. Ako je amandman podnet da bismo ovu temu otvorili, onda mislim da nema spora oko toga da jeste tema važna i da se njom treba baviti. Ne znam da li ćemo, raspravljajući o ovom amandmanu i na ovaj način, uspeti da je razrešimo. Prosto mislim da je način za to nešto drugačiji, ali zaista mislim da je bitno i to što smo otvorili tu temu.
Sve nepravilnosti koje su nasleđene, pa i činjenica da je 19%, kako tvrdite, penzionera ostvarilo pravo na penziju na osnovu punog radnog staža, jeste činjenica koju ne vidim kako možemo jednim potezom razrešiti.
Dakle, ako imamo problem velikog broja nezaposlenih mladih ljudi, tražiti da oni koji su sada u penziji rade, opet se postavlja pitanje novih radnih mesta. Samo ako se otvore nova radna mesta, onda može da se rešava i ovo pitanje na način na koji vi sugerišete. Svakako smislim da je otvaranje novih radnih mesta ključ rešenja i ovog problema, o kome mi sada govorimo.
Ne razumem da to možemo da uradimo danas. Mislim da su i predstavnici Vlade svesni ovog problema, da su pažljivo čuli sve ono što su bile primedbe i sugestije i da je vreme pred nama vreme u kome, mereći u kojoj meri savladavamo ekonomsku krizu, otvaramo perspektive da sledeće godine ovaj problem bude bar malo manji.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, pravo na repliku.

Pa ne može se amandmanom promeniti koncept jednog budžeta. Mi smo prošle godine odustali od pisanja amandmana na budžet zato što smo bili praktično pred ded lajnom, rokovi su tako bili uski da smo propustili budžet, Vlada je izašla sa jednim predlogom pa sve što smo imali da kažemo rekli smo u raspravi u načelu i na tome stale.
Ali, ako smo prošle godine povećali za 10% linearno penzije nisu vam otvorili mogućnost da mimo bilo nekako uobičajenih pravila kratkoročno delujete u 2010. godini i zaštitite penzionere od opasnosti kojima su izloženi i oni zajedno sa svim drugim građanima. A ta opasnost se pre svega vezuje za nelikvidnost naše privrede, nelikvidnost naše privrede je uslovljena nedostatkom obrtnih sredstava, tj. skupim kreditima koje prati politička nestabilnost, sužen prostor za razvoj, teške ekonomske prilike u svetu, znači ova 2010. godina nije godina u koju mi možemo ući našminkani optimizmom koji pokušava oko sebe da širi Vlada koja pri tom sama u to ne veruje.
Naravno da niko ne može da optuži penzionere za situaciju u kojoj se zemlja nalazi. Prosto to nije fer. Ali mi isto tako smatramo da se mora postaviti pitanje 25% invalidskih penzija i da upravo zato što nema novca što su tako mizerne penzije penzioni fond, partija penzionera treba da bude lider u raščišćavanju jednog tako neodrživog stanja jer svi znamo da se radi o zloupotrebama.
Kada kažemo da moramo da razmišljamo o budućnosti, mi vas gospodine Čolakoviću ne vređamo. Znate kako, Božidar Đelić kada je promovisao porez na PDV, on je rekao - u ovoj zemlji ja kao ministar finansija želim da vam kažem da će u ovoj zemlji samo smrti, ne penzije, biti sigurno, tj. porezi.
Ako razmišljamo o budućnosti, onda valjda treba da gledamo na čemu se gradi ta budućnost. Ne može da se gradi na penzijama. Penzije su stvorene našim radom, to je investicija, ali ako vi nama kažete penzije će biti garantovane, sve drugo šta bog da, onda na to ne možemo da pristanemo.
Dajte alternativu, pa da kažemo - 500 miliona evra više u 2009. godini. Hajde da vidimo da li postoji mogućnost da se tih 500 miliona zadrži i da se nekih novih 500 uloži u obrazovanje. Gde je ta mogućnost? Nema je. Moramo da štedimo. Mi predlažemo da se i na ovome štedi kao i na drugim segmentima.
Tražili smo raspravu o završnom računu, o državnom revizoru, dajte tu da štedimo, da stegnemo kaiš. Parlament štedi, nema više dnevnica, troškovi su minimalni, budžet za ovu godinu je manji nego za prošlu, Vlada smanjuje svoj budžet, ali to nije dovoljno. To su primeri koji nas obavezuju da se suočimo sa problemom.
Žao nam je, mi očekujemo od penzionera da nas podrže i siguran sam da ćemo naići na njihovu podršku, samo je to očigledno jako težak proces, ali nemamo zbog toga pravo da od njega odustanemo. Najsigurniji penzioneri će biti onog trenutka kada budu zavisili od najmlađih generacija u društvu. Nažalost, danas su mladi taoci jednog sistema u kome nema sreće ni za penzionere ni za njih.

Reč ima poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministar, ne želeći da sporim argumente koji su izneti i sa jedne i sa druge strane, želim samo da uputim jedno pitanje gospođi ministar vezano za penzionere, nevezano za trenutni problem o kome se priča.
Mada je problem zaista veliki za jednu grupaciju penzionera koje se niko ne dotiče i koju niko ozbiljno ne uzima u zaštitu, pa da vas pitam - šta je sa javnim dugom i četvrtom ratom penzionerima zemljoradnicima, koja iznosi po penzioneru oko 24.000 dinara, znači bez ikakvih kamata, koju oni čekaju nekoliko godina ćutke, a te penzije su oni direktno uplatili, znači ne kao poseban doprinos, nego su oni te penzije svojevremeno uplatili.
Zemljoradničke penzije su četiri hiljade i nešto dinara, manje su od svake socijalne pomoći, a to je kategorija stanovništva koja je biološki toliko potrošena da teško može da bilo gde, i nema uslova, dorađuje bilo kakav dodatni posao da sebi pomogne. Vrlo često i u medijima vidite da se u seoskim domaćinstvima pronađe neko ko je umro i koga niko danima nije našao. Prema tome, želela bih samo da dobijem odgovor na pitanje - šta je sa četvrtom ratom javnog duga penzionerima zemljoradnicima?

Iskorišćeno je minut i 30 sekundi. Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić, pravo na repliku.

Morao sam da se javim zbog ovih početnih uvreda koje je na naš račun izneo gospodin iz PUPS, Momo Čolaković, zato što prosto prozivajući nas da kada mi budemo imali milion glasova onda možemo da stvaramo novu politiku.
Nisam znao da PUPS ima milion glasova, ali ono što je problem to je kada imate 150.000 glasova, koliko ima PUPS, ili nešto slično, možda i 100.000, a toliko upropastite zemlju i dinar, to je malo veći problem. Tim zahtevom i ucenom da pet glasova poslanika košta ovu zemlju devalvacijom od 30%, to je mnogo veći problem.
Mi ćemo imati milion glasova, nemojte vi brinuti za nas, i ovo što mi pričamo to ćemo uraditi, to jedino nije sporno. Što se tiče toga da li su penzioneri prošlost, a mladi budućnost, ne znam, volim svoje roditelje koji su penzioneri, ali sam takođe i siguran u ovu rečenicu.
Mi možemo sada ovde kao svako tom demagogijom da se borimo za glasove neke grupacije, ali vam kažem da mi na to nemamo prava kao poslanici.
Vi, bez obzira što ste izabrani kao poslanici, odnosno predstavnici jedne grupe, vi imate obavezu i prema svim ostalim grupama našeg stanovništva.
Kada smo vam mi rekli da je, kao i sada, obaveza vladajuće koalicije i vas u vladajućoj koaliciji, ali cele, da kažem da se taj sistem koji je do sada postojao raspao i da on ne postoji, sve drugo je demagogija, politička demagogija, i borba za neke glasove koje će u kratkom roku i u srednjem ekonomskom smislu, znači za godinu, godinu i po doneti još veće probleme u ovoj zemlji.
Žao mi je što nije tu gospođa Kolundžija s tim da se ne može sve jednim potezom razrešiti. Nažalost, slažemo se da se ne može jednim potezom sve razrešiti, ali mi ne vidimo nijedan potez kojim se ovo razrešava. Znači ni jedan ni prvi.
Da vas podsetim, ova tema je ovde otvorena zahvaljujući nama, inače nikada se ovde ne bi pričalo o tome. Mi smo dobili razvojni i socijalni budžet, malo i za G17, malo i za PUPS, da mogu oni o razvoju, ovi o socijali, mi smo dobili zamrzavanje svega što je moguće samo da se održi status kvo i da se ništa ne menja, a da se koriste mediji da bi se pričalo o novim radnim mestima.
To je demagogija. Novih radnih mesta nema bez tih reformi, to je nemoguće. U ovoj zemlji postoje korisnici penzionog fonda koji su mlađi od mene, to je suština, jer mi govorimo o njihovim stečenim pravima.
Kažem vam, ta njihova stečena prava ne postoje. Mnogo je zloupotreba u tom istom fondu. Mi smo hteli sada da čekamo ozbiljniju raspravu baš o penzionom fondu da govorimo o tome. Hvala.

Narodni poslanik Zoran Ostojić ima na raspolaganju vreme poslaničke grupe.
Narodni poslanik Zoran Ostojić, pa onda narodni poslanik Momo Čolaković.

Iskoristio bih ovo vreme na neka razjašnjenja najviše zbog gledalaca. Deformacija je političkog sistema ili je to neki novi politički sistem, odnosno stari, kada u Skupštini neko predstavlja staleže, pa predstavlja penzionere. Koliko vidimo, PUPS ne predstavlja poljoprivredne penzionere, pošto ih za njihove penzije baš briga.
Po tom sistemu sutra u Skupštini treba da sede predstavnici partije učitelja, predstavnici partije inženjera. Taj sistem gde nema političkih partija nego su staleži postojao je, rodonačelnik mu je Musolini, u Srbiji njegov fan je bio Dimitrije Ljotić.
Prema tome, gospodine Čolakoviću, vi kažete - mi ne osporavamo vašu politiku, nemojte ni vi našu. Pa, mi hoćemo vašu. Znate zašto? Zato što je to štetno, ne za mlade, jer mi nismo partija mladih, mi smo liberalna partija i mi vodimo računa o svima, uključujući i penzionere, to je štetno i za ljude koje vi hoćete ili obmanjujete da predstavljate zato što ovakvim sistemom on neće dobiti penziju.
Sutra, 2011. će biti pola budžeta da se dodaje u fond. Ko će da radi, kada će mladi otići. Ovo što mi predlažemo naizgled je u korist mladih, u suštini je u korist penzionera. Zato sam pre neki dan rekao da mi iz LDP više vodimo računa o penzionerima nego vi. S druge strane, gospođa Kolundžija kaže - stečena prava. Pa da, ali mi smo prošle godine rekli - nemojte to sa 10% da radite, razorićete javne finansije.
Govorila je ministarka Dragutinović, ali vi ste rekli – hoćemo. Ako jedne godine možete da podižete, onda druge godine budite solidarni, pa da smanjite. Šta je tu sporno?
Osporavam vašu politiku da jedne godine podignete, a druge godine kažete - ne, to su stečena prava. Znate li kako se isplaćuju penzije u Bosni i Hercegovini? Ima stečenih prava. Čovek je otišao u penziju, ima pravo na 600 maraka konvertibilnih penziju. Znate li koliko dobije prošlog meseca? Onoliko koliko se skupilo u fondu. Kažu oni njemu - ti imaš pravo na 600 maraka, ali para u Fondu ima za 350, izvoli 350. Jesmo li to predložili? Nismo, ali to je neka realnost. Protegni se prema guberu.
Država koja trećinu budžeta dodaje u fond da bi se ta stečena prava ostvarila u suštini nema budućnosti. Skinute su nam vize. Odoše nam mladi. Ko će, gospodine Čolakoviću, da radi da bi punio budžet? Godine 2012. ako se ovako nastavi 70% budžeta će otići …