Samo bih nešto da pojasnim. Pošto u ovom zakonu stoji – zaduženje za kapitalne investicione rashode, a tiče se lokalne samouprave, uzeću za primer teritoriju opštine Prokuplje. Sva ona sela koja nemaju asfaltni put, ako se asfaltira seoski put pa počne da dolazi autobus, za njih to jesu stvarno kapitalne investicije. Tako se i vode, i u budžetskom računovodstvu i u ekonomskim klasifikacijama, kao izdaci za te namene, tako da tu nešto i nisam pogrešio nego sam baš sveo na onu razumnu meru kada je u pitanju jedinica lokalne samouprave.
Nije problem ovog predloga zakona zaduživanje. Zaduživanje je već definisano ovim zakonom. Problem je što se ovde otvara mnogo veći prostor i daje jedna loša poruka jedinicama lokalne samouprave da nema potrebe da se bore za sopstvenu akumulaciju u poslovnoj godini, budžetskoj godini.
Nemaju potrebe da vode računa o javnim preduzećima i o drugim, ako mogu tako da kažem, institucijama i sredstvima koji utiču na rashod. Dovoljno je samo da se zadužimo.
To je, gospodine Mrkonjiću, kao ono vreme pre 20 i nešto godina, kada su se davale one menice sa bankarskim avalom, pa su uspešni bankarski direktori bili samo oni koji su bili u stanju da popiju litar vinjaka i da odu do osnovne banke i da pokupe avalirane menice, što je bio uslov za isplatu plata. Drugo se ništa nije vodilo računa. Bila je takva dirigovana privreda itd. To nam se kasnije osvetilo.
Stičem utisak da ovako širokim ovlašćenjima idemo ka tome. Nesumnjivo je da postoji potreba u svakoj jedinici lokalne samouprave, zato što smo zaustavljeni u razvoju, ako tako mogu da kažem, i u tekućem održavanju i u razvoju. Ali, ako se daju tako velike granice, veliki limiti, može da se pojave čak i štetne posledice. O tome se radi.
Ova uprava za javni dug, kad se formira, dok ona sve to sagleda, a znate i sami kakva je situacija, recimo, na teritoriji Vojvodine, gde je, recimo, Pajtić preko nekog svog fonda preskakao opštine i direktno išao u mesne zajednice. O tome se radi. A ova dugoročna zaduženja takođe omogućavaju da se poprilično i kupe izbori. I toga treba biti svestan.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Mićo Rogović i Zoran Antić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, tema javnog duga nije nimalo jednostavna i nije nimalo naivna i svaka izmena Zakona o javnom dugu zahteva jednu, rekao bih, ozbiljniju analizu jer smo mi, po oceni Srpske napredne stranke, i društvo i privreda prezaduženi, pa i građani, čini nam se, mada ne u tolikom obimu koliko su prezaduženi u nekim drugim možda tranzicionim zemljama.
Neophodno je da se građanima, pre svega, da do znanja da mi imamo jako ozbiljan rast javnog duga, svakodnevno, da u odnosu na prethodnu godinu mislim da je rast javnog duga za nekih 600 miliona evra, znači u prethodnoj godini, da imamo ozbiljna zaduženja kada je u pitanju privreda i da se dugovi naše privrede, mislim na privatnu privredu, uvećavaju bez obzira što se ona spolja razdužuje.
Ona se zadužuje kod domaćih banaka i imamo situaciju da smo u budžetu za koji ćemo glasati u ponedeljak, kada su u pitanju garancije, sa nekih 130 milijardi dinara koliko je to bilo u prethodnom budžetu, ovaj put garancije podigli na nekih 210 milijardi.
Očigledno je da se naša država, naša privreda, naše društvo zadužuje iz dana u dan i da smo mi, bez sumnje, jedna dužnička ekonomija. Ove izmene zakona treba da omoguće i lokalnim samoupravama da mogu da povećavaju nivo zaduživanja.
Nama se čini, nama iz Srpske napredne stranke, da se država, da se zvanična statistika, pre svega Vlada, jako neozbiljno odnosi prema dugu, da se na pravi način građani ne informišu o stanju javnog duga, da se najčešće polazi od BDP-a koji se, na stranu to što je na sumnjiv način obračunat, uglavnom vezuje za dolarske iznose, da mi imamo stanje da u prethodnih šest-sedam godina inflaciju preko 300%, a da je kurs dolara faktički nepromenjen i da se stiče utisak jedne jako velike aproprijacije dinara, po kojoj smo možda i sa Rusijom zemlja vodeća u svetu, a ne u Evropi.
Kada se realno sagleda BDP, u odnosu na realni rast na kupovnu snagu, možemo da dođemo stvarno do nekih mnogo realnijih podataka koji ukazuju da naš dug uopšte nije tako naivan, da imao jednu politiku kursa koja je dugoročno održiva i koja za našu privredu može da bude pogubna u nekom narednom periodu.
Prema tome, trebalo bi mnogo više da brinemo o privredi, trebalo bi mnogo više od tih zaduženja da direktno ulažemo u proizvodnju. Podsetio bih i ovom prilikom da imamo pad proizvodnje, zvanični, a mi sumnjamo često u zvaničnu statistiku, jer ume da bude i te kako partijski obojena.
Znači, nekih 15% imamo ozbiljan pad kada je u pitanju prerađivačka industrija. Čisto sumnjamo da će u narednom periodu stvari ići nabolje.
Neophodno je da Vlada ubuduće mnogo više računa posveti privredi, da se što je moguće manje zadužuje, jer zaduživanjem faktički jedemo neku supstancu koja pripada našoj deci.
Na ovaj način, ovom politikom bezgraničnog zaduživanja, rasprodaja onih resursa koje smo nasledili, dolazimo bez sumnje u situaciju da će ove dugove vraćati naša deca i to na jedan jako ružan način. Na taj način što ćemo morati da ih šaljemo, što bi moji Jagodinci rekli, u pečalbu, da tamo kroz devizne doznake vraćamo ove dugove, a ne kroz neke gotove proizvode kojih bi trebalo da bude u Srbiji.
Mi danas, nažalost, u Srbiji nemamo šta da izvozimo. Izvozimo kukuruz, gvožđe, zavisimo od sekundarnih sirovina koje se prikupljaju po Srbiji. To su dva naša najveća izvozna artikla i stvarno je, rekao bih, i sramota i neozbiljno povećavati zaduživanje na bilo kom nivou vlasti.

Iskorišćeno je dva minuta i 35 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne)
Ovim smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne)
Zaključujem pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretresa Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O OSIGURANjU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Božidar Delić, Mićo Rogović, Zoran Antić i Milovan Radovanović. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Božidar Delić, Mićo Rogović i Zoran Antić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u tri reda su izmene i dopune Zakona o osiguranju. Šta je bitno ovo, zbog građana koji ovako, veče pred slavu, imaju eventualno priliku da posmatraju ovaj prenos? To je da je rok sa 2009. godine u prethodnom zakonu, to je član 234, promenjen na 31. decembar 2011. godine, a radi se o obavezama razgraničenja životnih i neživotnih osiguranja.
Mi smo protiv ovoga i svojim predlogom amandmana smo, i s obzirom na zaista neka nelogična objašnjena ovih predloga izmena i dopuna ovoga zakona o osiguranju, pomerili na 2010. godinu i iz razloga što zaista niti u objašnjenju ovde obrazloženja koja ste dali vezano za ove izmene i dopune ne stoji takva konstatacija.
Moramo da vas podsetimo da će država, odnosno Republika Srbija, 22. decembra tekuće godine ili juna iduće godine, na našu sreću, podneti svu potrebnu dokumentaciju za pristupanje, odnosno za kandidaturu EU. Ovima se neki rokovi koji važe u EU, a u poslovima razdvajanja životnog i neživotnog osiguranja pomeraju i moramo podsetiti da smo u obaveznosti da uskladimo regulativu naših zakona sa regulativom zakonodavstva EU.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Mrkonjiću, poštovani građani Srbije, meni je drago kad god neko u Srbiji želi da prihvati odrednicu i opredeljenje da Srbija ide put EU. Taj put, put ka EU svakako je i trasiran određenim zakonima i svaki zakon koji mi donosimo predstavlja određenu stepenicu na putu ka EU.
S druge strane, deklarativno zalaganje za pristupanje EU i kritikovanje svih onih zakona koji se donose uz preporuku i saglasnost sa svim relevantnim institucijama koje olakšavaju put ka EU, ne znači da to deklarativno zalaganje zaista predstavlja i suštinsko zalaganje za priključenje EU.
DS i koalicija ZES vrlo pažljivo analizira sve zakone koji ovde ulaze u skupštinsku proceduru, sve amandmane i apsolutno sam mišljenja da svaki zakon predstavlja još jedan stepenik ka EU i tom teškom mučnom putu i mislim da je dobro da sve te zakone koji ulaze u skupštinsku proceduru, a pogotovo amandmane, pažljivo sagledamo i pogledamo da li zaista oni predstavljaju jednu olakšicu ili prečicu na putu ka EU. Apsolutno sam uveren i delim ubeđenje svih poslanika poslaničke grupe ZES da mi praktično sve zakone koje donosimo, donosimo u cilju tog bržeg, lakšeg pristupanja EU.
Potvrdu ovih mojih reči možete naći već sutra na Svetog Nikolu, zaštitnika putnika i moreplovaca, jer tog dana, na Svetog Nikolu, građani Srbije će prvi put posle 19 godina moći u Evropu bez jednog sramotnog ograničenja koje se zove vizni režim. Mnogi u ovoj sali koji sede, a pogotovo moje mlađe kolege nisu imale priliku da uživaju u toj blagodeti koju je pružao pasoš, koji bez mane ruši sve prepreke i otvara sve grane, kako se slikovito kaže u jednoj pesmi Đorđa Balaševića.
Mislim da je to najbolja potvrda uz potvrdu trgovinskog sporazuma, a sa druge strane, mislim da je to još jedan signal, da građani Srbije imaju puno poverenje u program DS i koalicije ZES. Mislim da ćemo i dalje podržavati sve te zakone i dobro je dobijamo i amandmane na te zakone, ali, dobro je da ti amandmani olakšavaju taj put, a ne otežavaju taj put. Zahvaljujem vam se.

Dva minuta i 45 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne.)
U tom slučaju, zaključujem pretres Predloga zakona o izmeni zakona o osiguranju u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna Skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ZADUŽENjU REPUBLIKE SRBIJE KOD EUROBANK EFG A.D. BEOGRAD (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković i Dragan Čolić.
Primili ste izveštaj Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman. O amandmanu će se Narodna skupština izjašnjavati, zbog toga što nedostaje izveštaj Zakonodavnog odbora.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Neću oduzimati mnogo vašeg vremena. Prosto ne bi bilo dobro da se nastavlja ova praksa, da već jednom usvojen amandman, kao na prethodnom zaduženju sa Alfa bankom, kao jednom od banaka, gde treba precizirati sve uslove za dobijanje kredita i gde je usvojen amandman, da se u roku od 30 dana od dana potpisivanja ugovora, radi informisanja, takav ugovor dostavi Skupštini.
Već smo ga dobili po tom prethodnom zakonu i nema potrebe da u sledećem zaduženju ne stoji takva odredba, nego da mi amandmanski reagujemo i pogotovu da obrazloženje sadrži, na primer, taj deo za kamatu koji sam amandmanom definisala, a da nema sadržaj zakona.
Znači, izbegli bismo mogućnost podnošenja amandmana ukoliko bi Vlada pisala te predloge zakona kako valja.

Da li još neko želi reč?
Narodni poslanik Zoran Krasić je prijavljen u elektronskom sistemu, ali nemate vremena na raspolaganju, ni kao ovlašćeni predstavnik. Iskorišćeno je vreme poslaničke grupe i vreme ovlašćenog predstavnika.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Ovim smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne.)
U tom slučaju, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini, s tim što molim službu Skupštine da deo izlaganja narodne poslanice Jorgovanke Tabaković, kao belešku dostavi predlagaču. Deo koji se tiče drugi put podnošenog amandmana, koji Vlada, odnosno predlagač prihvata drugi put zaredom, da uštedimo vreme jedni drugima i da ustanovimo oblik ovakvog amandmana u svakom budućem ugovoru.
Pošto je Narodna skupština završila raspravu o svim tačkama dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 85. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, određujem ponedeljak, 21. decembar 2009. godine, sa početkom u 11.00 časova, kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Zahvaljujem svim učesnicima sednice.
Sutra 19. decembra je višestruki praznik Srbije, stanovništva Srbije, i želeći vam prvi dan bez viza, prvi dan bez opterećenja kako ćemo putovati, i slavu Sv. Nikole onima koji slave i onima koji na slave idu, hvala vam.