Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju poslaničke grupe je iskorišćeno. Reč ima narodni poslanik Momo Čolaković.

Verujem i ubeđen sam da je dobro što vodimo polemiku i raspravu, ali da vam i neke podatke kažem.
Od 2000. do 2006. godine preko 200 milijardi su, po osnovu stečenih prava, penzioneri dali na druge strane u ime razvoja države. To je tačan podatak. Izmenom zakona 2001. i izmenom zakona 2003. godine, to je ta cena. Sada 150 milijardi je negativno i to je cena penzionerska. To treba imati u vidu.
Molim vas, koliko se nalazi u objektima koje je isključivo izgradio Fond penzijskog i invalidskog osiguranja? Banja 36, lečilišta, bolnica i tako dalje. Da ne govorim sada o ovome što sam pre rekao: putevi, fabrike i tako dalje. Koliko je dato „Ju es stilu“? Jesmo li mi odgovorni za to? Zašto u penzijski fond nije ušao bar delimični deo tih sredstava koji je uložen tamo itd? To je cena koju su penzioneri dali.
U ovom periodu, tu ne treba ništa da bude sporno, i oko privatizacije, to smo sinoć o tome razgovarali. Nama smeta to što vi optužujete nas, PUPS, nas pet poslanika, da koštamo ovu državu 500 miliona ili, ne znam, sada nam spočitavate to da mi uzimamo, to je neko rekao, pet miliona, isto kao i svi ostali poslanici.
Zašto je naših 333.000 glasova manje nego vaših 200 i ne znam koliko, nije bitno? Zašto? Zašto nam to osporavate? Pa, za nas su glasali gađani. Ja vas molim da to imate u vidu i u tom smislu sam i govorio da nema smisla i posebno o statusu PUPS, imali smo pravo na to. Građani su nas podržali. Predali smo 18.500 potpisa za preregistraciju i šta je sada tu sporno?
U tom smislu molim za razumevanje, gospodine Ostojiću.

 Ovim je iskorišćeno vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi PUPS.
Za replike su se javili narodni poslanici Čedomir Jovanović i narodni poslanik Zoran Ostojić i ovim bismo završili krug replika na osnovu pojašnjavanja, tumačenja i detaljnog objašnjavanja međusobno suprotstavljenih stavova.
Narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne koštate vi, gospodine Čolakoviću, 100 miliona.
Vi koštate – vaša penzija plus poslanički dodatak, ali politika koju vi sprovodite ima svoju cenu, kao što vi govorite o ceni koja prati našu politiku, kao što je neku politiku devedesetih godina pratila cena.
Cena koja prati vašu politiku je teret koji vi treba da preuzmete. Što je za vas problem da kažete – da, jeste, mi smo penzionerima omogućili 500 miliona više u 2009. godini? Što vam smeta kada to kažemo? Zato što znate odakle tih 500 miliona? Nije to iz banja i lečilišta koje su u vlasništvu PIO fonda, nego iz budžeta, iz kredita. Svaki dinar koji je na računu Penzionog fonda je iz realne današnje ekonomije.
Taj vaš fond nije kapitalizovan, on nije na berzi, to je politička institucija. Dođe Vlada, postavi svog direktora, postavi upravni odbor. Da li je potpredsednik jedne vladajuće partije predsednik upravnog odbora Penzionog fonda? Nije neki portfolio menadžer, nego statističar. To je par ekselans politika, vaša politika toliko košta.
Danas, efekti te politike nas obavezuju da kažemo da je pogrešna. Tih 500 miliona je tim penzionerima nominalno povećalo penzije za 10%, ali realno smanjilo mogućnost da žive sa tom penzijom za 30%. Toliko je otišao evro u odnosu na dinar.
Stalno govorimo da ste, penzioneri su nešto stvorili, ali to je propalo, gospodine Čolakoviću. Propalo je to zajedno sa državama koje su ostale iza nas. Iz ove zemlje, gospodine Čolakoviću, je otišlo više od milion mladih ljudi, vrhunski obrazovanih, onih na kojima je trebalo da se gradi budućnost, onih koji bi u toj kompaniji u kojoj ste vi radili danas unosili svojom inventivnošću neku novu energiju. Ona je verovatno propala, ne znam koja je, ali pretpostavljam da je propala, kao i sve druge kompanije u Srbiji što su propale, kao i taj „Ju es stilu“, taj „Sartid“, na kome su se gajile pečurke, pečurke, gospodine Čolakoviću, nekada je bila velika kompanija.
Sada, ta prava na koja se vi pozivate, možemo da se dogovorimo da pokušamo da ta prava što pre ostvarimo i učinimo realnim, da napravimo našu berzu dinamičnom, da se trguje akcijama Fonda, da u Penzionom fondu sede najbolji menadžeri, da uvedemo rigoroznu kontrolu, da budemo surovi prema svakoj zloupotrebi, da kažnjavamo poslodavce koji varaju svoje radnike, da pohvalimo one koji poštuju svoje radnike, a ne da vraćamo točak istorije Srbije unazad, pa da država sada preuzima akcije od preduzeća koja su u međuvremenu propala u privatizaciji (Predsedavajuća: Tri minuta.) pa će sada država biti pametnija nego pre deset godina. Znamo da neće.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić, pravo na repliku.

Samo ću dodati nešto, pošto se ovih dana to često pominje, gospodine Čolakoviću, za šta smo mi odgovorni. Za šta smo odgovorni? Da li smo mi odgovorni što su propale te države? Šta se to dešavalo tokom proteklih 20 godina? Bilo je nešto, propalo, fonda nema.
Izvinite, da li su moja deca, koja su rođena posle 2000. godine, glasala za Miloševića i za tu vlast koja ih je upropastila? Izvinjavam se, možda vi lično niste, ali neverovatno je to, kako da kažem, prebacivanje toga što se desilo krajem osamdesetih i strašnih devedesetih, prebacivanje na nekoga ko će se tek sutra roditi.
To je, izvinite, sebično i naš amandman ima samo nameru da nas, kako da kažem, osvesti i kaže – ej, shvatite kad razgovarate sa nekim unukom, taj unuk će vam reći – deda Momo, da bi sutra dobio penziju, moram da počnem da radim, da bih počeo da radim i da ne bih otišao u emigraciju, morate vi stariji malo solidarnosti da pokažete sa nama. To je u vašem interesu, samo vam to govorim.
U redu PUPS, u redu vaših 300.000 glasova, ne vaših, nego tročlane koalicije. Svaka vama čast, ali u ime LDP, mi pokušavamo da vam kažemo šta će se sutra desiti. Pustite prošlost i nemojte bežati od te prošlosti. Kažite – jeste, bilo je, moglo se, onda smo malo poludeli, uništili sve, hajde sad da vidimo šta će biti sutra.
To je iskreno prihvatanje odgovornosti, iskreno gledanje u sutra i gledanje i razmišljanje o unucima.

 Pravo na repliku, narodni poslanik Momo Čolaković.

Mogu da prihvatim, gospodine Ostojiću, prošlost do devedesetih godina kada sam  radio. Hoću da prihvatim, ali nemojte mi spočitavati 90-te i ovo. Molim vas, isto tako ne mogu da prihvatim šta se sve dešavalo i od 2000. godine do 2008. godine. Od 11. juna 2008. godine prihvatam. Prema tome, ovde sam naveo podatke, ali vi nećete to da pomenete. Šta su penzioneri i koje su to mere? Od 2000. godine naovamo vi to izbegavate da potvrdite ili da prihvatite, 200 milijardi, 150 milijardi privatizacija, pa normalno trebalo je taj deo sredstava da ide u fond.
Oko fonda tu se slažem, sinoć sam govorio. Slabosti koliko hoćete i treba ga reformisati, i službu fonda, i da ne bude partijski i on nije partijski. Mi nismo na čelu fonda.
Molio bih vas da u tom smislu imamo potpuno razumevanje prema penzionerima. Kažem vam da penzioneri hoće da prihvate podelu odgovornosti i hoće da prihvate da pre svega stimulišu svoju decu, svoju unučad, da bolje žive i da im obezbedi bolju perspektivu nego što je bila naša, nego što je i sada.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Milan Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, mogli bismo u jednom momentu da sagledamo ko je ovde vlast, a ko je opozicija, pošto imam utisak da se predstavnici vlasti neprekidno pravdaju opoziciji, od nje traže rešenja, a zapravo komentarišemo amandmane na predlog koji je vlast uputila poslanicima opozicije, odnosno Skupštini.
Poslanička grupa DSS, koja je inače opozicija, da vas podsetim, podnela je amandman na član 1. i u ovom članu 1. ste predvideli, to je ceo zakon koji ste nama ovde doneli, da se penzije, novčane nadoknade, iznos opšteg boda ne menjaju ni u 2010. godini, kao što se nisu menjali ni u 2009. godini i da ostanu na nivou iz oktobra 2008. godine. Smatramo, a navešću i razloge zbog čega smatramo to, da zapravo ne treba da se vezujete za celu 2010. godinu, jer vidim vrlo optimističke tonove kako će te 2010. godine biti nekakvih pomaka i smatramo da nemate pravo penzionerima da oduzmete još jednu godinu. Oduzeli ste im kraj 2008. godine, oduzeli ste im celu 2009. godinu i nemate pravo da oduzmete i 2010. godinu, ma kako to obrazlagali visokim vašim idealima i željom da im pomognete, pa smo smatrali da je potrebno da, recimo, ostanu zaleđene penzije do 30. juna 2010. godine, a da se kasnije vidi šta može da se uradi za penzionere.
Kada smo podnosili amandman imali smo u vidu nekoliko činjenica i htela bih da ih obrazložim. Potpuno je jasno iz vaših diskusija, potpuno je jasno svakom u ovoj zemlji da je penzioni sistem neodrživ. Imamo ovog momenta situaciju da je 30% iz budžeta se direktno preliva u penzije. Imamo situaciju da se povećava broj penzionera. Vidim prema izjavama čelnika, koji su i poslanici ovde, upravnog odbora republičkog PIO fonda da će se u idućoj godini povećati broj penzionera za 1,8%, što bi u brojkama izgledalo oko 20 hiljada.
Vidim da se ovde u Skupštini, a vidim da se i u javnosti zagovara još jedan projekat koji se zove socijalna penzija i koji je sasvim opravdan i to će doprineti određenom broju penzionera koji će se uključiti u isplatu ovog fonda.
Još jednu stvar imam i vidim je. Ono što ova vlast radi, daleko od toga da je 200 hiljada novih radnih mesta ispunjeno obećanje iz predizbornih kampanja, zapravo imamo situaciju da sve veći broj ljudi ostaje bez posla. Oni koji imaju staž, a koji bi mogao da se namakne za penziju direktno se prelivaju i prelaze u penzionere. Govorim o jednom izuzetno velikom broju penzionera koji će se u jednom momentu pojaviti. Sa takvim stvarima i sa takvim isplatama fond ne može da postoji.
S druge strane, imate i to da vas MMF neprekidno upozorava da morate da smanjite udeo penzija u BDP, da ovog momenta je on oko 13,1%. Do 2016. godine morate da ga smanjite na 10%. U ovoj godini morate da ga smanjite na 12,3%. Sa ovakvim budžetom, to je nemoguće.
Drugo, najavljuju se neprekidno reforme. Godine 2008. u kampanji ste govorili o reformama. Govorili ste nam kada smo usvajali budžet za 2009. godinu o tome da su reforme penzionog sistema upravo na pragu, jer je i vama jasno da je ovo neodrživo. Međutim, o njemu danas ne znamo ništa, kao što nismo znali ni tada, kada ste o tome pričali.
Da podsetim, imamo tri velika stručnjaka za ova pitanja. Imamo predsednika Vlade koji se time bavi, imamo ministra koji se time bavi i imamo PIO fond sa sve svojom velikom upravljačkom garniturom. Iz svega toga ne može da se pojavi pred nama predlog zakona, a kada će biti, ne znamo.
Još jednu stvar da vas podsetim. Gospodo, dobili ste kredit koji se tiče fiskalizacije, održivosti penzionog fonda. Morate da izađete sa predlogom reformi iz raznoraznih razloga, a ovo je jedan od njih, ali vidimo da se o tome ništa ne govori javno. Očigledno je da se taj predlog sprema u tajnosti. Ne znam zašto je toliko tajan.
Podsetiću vas na izjavu ministra Ljajića koji kaže – mora da bude, a ne znam kako izgleda. Podsetiću vas na izjave čelnih ljudi iz upravnog odbora koji kažu – nemamo pojma kada se penzije odlede sa čime će se usaglašavati, da li sa inflacijom, da li sa zaradama, dakle, potpuno jedna tajna oko svega toga.
Ono što je najstrašnije i što najviše pogađa penzionere je što su penzije povećane poslednji put u oktobru mesecu 2008. godine. Tada su povećane linearno, što je posebna priča o kojoj ću govoriti, jer smo podneli kao poslanička grupa i sledeći amandman. Od oktobra 2008. godine do decembra 2009. godine penzioneri nisu dobili ništa.
Istog onog meseca kada su penzije povećane linearno za 10%, povećana je struja, prevoz, sve ostalo, da ne govorim šta je sve povećano u 2009. godini, iako nas statističari upozoravaju da je potrošačka korpa jeftinija, da su naše kupovne moći veće. Bila sam u prodavnicama u kojima su penzioneri kupovali po 150 grama mesa, gospodo, tako da nisam sigurna da su vam statistike nešto pouzdane.
Dakle, ne samo da će u 2010. godini, kako ste planirali, biti zaleđene penzije nego će biti i do aprila 2011. godine. Mnogo je to i zbog četvrte stvari o kojoj hoćemo da vam govorimo, a to je siromaštvo.
Upozoravam vas da penzionere nemate pravo da lažete i očigledno je da zbog nekakve kampanje ili ostalog ne govorite istinu, gospodo. Možda sam rekla grubu reč, ali ono što dolazi do poslaničke grupe DSS, a javljaju se penzioneri, jeste upravo njihova potreba da ih više ne lažete, da ne govorite priče koje više ne mogu da prođu. Ljudi su vrlo nezadovoljni i vrlo siromašni.
Evo vam podaci iz "Stratedžik marketinga", koji su objavljeni u maju. Od maja do danas situacija je drastično gora. Siromašno je 426 hiljada starijih ljudi, starijih od 65 godina, od toga je polovina tih ljudi socijalno ugrožena. Dakle, država mora da vodi računa o ovome. Mi pričamo priču da li su fiktivna njihova prava. Naravno da su fiktivna njihova prava ako niko više ne vodi računa o tim njihovim pravima.
Vi ste vlast, gospodo. Ne možete nam spočitavati da mi pričamo demagogiju, vi ste vlast, morate da obezbedite to što ste obećali ljudima. Upozoravala sam i u oktobru 2008. godine i kada smo usvajali budžet u januaru 2009. godine, ovaj zakon ovde preslikan je iz januara 2009. godine, promenjen datum.
Kako kaže ovde jedan uvaženi govornik – mi smo uspeli da sagledamo taj problem. Od kako ste ga vi, gospodo, sagledali, penzije su se zaledile. Zaledili su se i mučni penzioneri sa vama i sa vašim lažnim obećanjima. Nema od toga ništa. Imate situaciju da penzioneri umiru od gladi jer polovina ljudi prima, od 1.600.000 penzionera, minimalnu penziju, ispodprosečnu i minimalnu penziju.
Gladuje vam 700 hiljada ljudi. Juče sam rekla podatak, ponoviću ga, drastičan je – 111.600.000 su potrošene, vidimo iz izveštaja revizorske institucije, za ugostiteljske usluge.
Da vam prevedem, to je dva koma jedan miliona obroka za narodne kuhinje, gospodo. To je 25 hiljada ljudi koji može da dobije po 83 obroka, da vam prevedem.
O tome govorim, to su vam penzioneri. Nemojte da ih ponižavamo da li su prošlost, budućnost, da li su ovo ili ono. Oni su naši sugrađani koji su svu penziju zaradili. Napravite i reformišite fond i nemojte nam više poturati ovakve zakona, jer dok je ove Vlade i dok je ovakvih zakona, nema ovoj zemlji bolje.