Vreme. Gospodin Čedomir Jovanović i da završimo krug replika. Izvolite.

Gospodine Čolakoviću, vaša partija nije otkrovenje. Svako društvo koje je prošlo kroz tranziciju, pojavili su se demagozi koji su se obraćali onim slojevima društva koji su najviše ugroženi. Da li su to bile partije, stranke umirovljenika, penzionera, to više nije toliko važno, ali su sve one jedno leto i potom nestale.
Po pravilu su se povlačile sa političke scene kada je postalo onima kojima su se obraćali jasno da su još jedanput prevareni i zloupotrebljeni. Godine 2000. penzija u ovoj zemlji nije ni postojala, a onda je na vlast došla jedna koalicija koja je nasledila razorenu zemlju, zašto je definitivno neko morao da bude odgovoran. I u svakom normalnom društvu bi to bilo. Tu je počelo stvaranje osnova za razvoj i transformaciju Srbije u modernu evropsku državu.
Ta politika je surovo zaustavljena 12. marta 2003. godine, ubistvom predsednika Vlade, od tada narednih nekoliko godina mi tumaramo u uverenju da je moguće održati postojeće odnose u društvu.
Još jedanput vam kažemo, mi ništa penzionerima ne želimo da uzmemo, samo skrećemo pažnju na činjenicu da se penzionerima daje ono što realno ne postoji i to tako što se uzima na drugoj strani, ne razmišljajući o posledicama jednog takvog odnosa.
Lepo je što ste vi ušli u vašu vladajuću koaliciju čistih računa, ali ta vaša koalicija mnogo košta, gospodine Čolakoviću. Vaših pet glasova je koštalo 500 miliona evra. To je cena, vrednost vašeg zahteva. To je možda prihvatljivo za vas i vašu vladajuću koaliciju. Mislimo da je to preskupo, da je to već koštalo 30% smanjenja vrednosti dinara. Vredelo je kada ste ušli u vladu 75, danas je 95. Probijene su javne finansije. To su činjenice.
Hajde da se dogovorimo, slažem se, gde je prostor za dogovor? Niste nikada organizovali razgovore, niti konsultacije. Prošli put kada ste menjali budžet, rebalans budžeta je bio inflatoran. Sve zemlje su stezale kaiš, vi ste insistirali na inflatornom budžetu. Sada smo ga dobili. Dajte, hoćemo da se dogovorimo, da vidimo kako možemo jedni drugima da pomognemo.
Ali, nije ta penzija jedina obaveza države prema penzionerima. Šta ćemo sa sistemom zdravstvene zaštite? Kakav je on? Šta ćemo sa svim drugim segmentima života na koji oni imaju pravo, koliko su kvalitetni? U kakvim uslovima žive porodice tih penzionera? U kakvim uslovima žive porodice tih penzionera.
Znate li koliko se penzionera javilo LDP i reklo izdržavamo decu od te naše penzije. To nije normalno. Od penzije se kupi čokolada detetu, za rođendan unuku, izvede se u šetnju. Ne može penzija da zameni platu, 70% od plate u Srbiji je jedna penzija.
U Rusiji, u koju se kunete, to je 25-30% maksimalno. Dajte više da radimo, pa ćemo imati i više da damo penzionerima. Ovako ćemo svi ostati na ulici, kao što smo jednom i ostali 90-ih godina, za šta neko definitivno treba da preuzme odgovornost. Mislim da su neki preuzeli, da i sami socijalisti kažu – grešili smo, da se menjaju, da se i Nikolić promenio.

Prošlo je tri minuta.
Gospodin Milisav Petronijević ima reč. Izvolite.
Izvinite, gospodine Petronijeviću, najpre gospodin Čolaković po Poslovniku. Samo se prijavite, gospodine Čolakoviću.

Moram da priznam da je gospodin Jovanović dobar orator i da sve ovo što je sad u poslednjem delu govorio ima mesta. Molim vas, nemojte nama to spočitavati. Nismo krivi što je zdravstvene zaštita takva. Nismo krivi što je propala država.
Hoću jedno da kažem na kraju, pozivam se na član 104. Poslovnika – dostojanstvo. Nemojte nam ništa davati i mi nećemo tu milostinju. Ono što je ova generacija zaradila i onoliko koliko je ulagala u fond, to neka dobije. Ni manje ni više. Onaj ko ju je upropastio, neka odgovara. Jesmo li tu saglasni? Zašto bi mi sad tu odgovarali?
U tom pogledu, molim da sa ovim delom replika završimo i povredom Poslovnika. Ako ste spremni za razgovor, izražavam još jednom tu spremnost.

Gospodine Jovanoviću, nema osnova za repliku sada. Po Poslovniku i vi, mada ovde nije bilo, po meni, povrede Poslovnika. Prosto ste iznosili svoje stavove, razjašnjavali ste se. Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Pozivam sa na član Poslovnika, onaj koji mi dopušta da objasnim kolegi poslaniku, prosto nije razumeo ono o čemu govorim. Niko od nas nema ništa protiv prava penzionera da koriste novac koji su sami zaradili.
Gde je taj novac, gospodine Čolakoviću? Pitam vas. Pa tog novca nema, o tome se radi. Evo i ministarka finansija, svi bi mi bili srećni da možemo da trošimo novac koji smo zaradili, samo ga nema. Četrdeset odsto penzije su sredstva koja stižu iz fonda, ta sredstva u fondu su doprinosi koje mi uplaćujemo.
U tom fondu nema novca iz 90-ih godina, 80-ih, 70-ih, da, tog novca nema. A ostatak, ostatak novca ide iz budžeta koji se puni opet novcem koji mi plaćamo. Znači, od generacija koje u ovoj zemlji rade, sto postotno je napunjen penzioni fond. Drugih izvora sredstava nema.
Postavljamo pitanje šta će biti 2011. godine? Svoje pravo da to pitanje postavimo gradimo na činjenici da je sve ono što smo rekli 2009. godine u raspravi u 2010. godini je potvrđeno - da će nas skupo koštati politički ustupak koji je napravljan delu vladajuće koalicije.
Obraćamo se vama, kao delu vladajuće koalicije. Prihvatite amandman koji obavezuje Ministarstvo finansija, Ministarstvo za rad, da započne proces brzih reformi penzionog fonda i svih drugih segmenata javnih finansija. Ne govorimo mi samo o penzijama, sve drugo želimo da sredimo, ali vidite dokle smo stigli. Dalje od ovoga se ne može, a da ne bude preskupo.
Naravno da govorimo o interesima mladih ljudi, ali ne o interesima birača LDP, nego svih mladih ljudi koji u ovoj zemlji imaju pravo na drugačije političke stavove, pa i podmlatka PUPS, pošto, kako da vam kažem, u vašoj politici oni jedino svoj interes mogu da prepoznaju u dalekoj budućnosti, pošto nikakvu korist ne mogu da imaju od toga što vi radite.

Nema povrede Poslovnika. Gospodin Milisav Petronijević ima reč.

Poštovana predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, želim da govorim o amandmanu, isključivo o njemu i da iskažem stav SPS-JS u vezi sa tim.
Ne želim da pričam o prošlosti, previše se priča o prošlosti, kao da će nam samo prošlost biti budućnost. Računam da moja Vlada odgovara za sadašnjost, za danas, kakve poteze da vuče danas da bi sutra bilo bolje, a pridružio bih se onima koji tvrde da stalno vraćanje u prošlost čine oni koji su i sami prošlost.
Želim, takođe, da iskažem stav i siguran sam da je Vlada to činila i ovim budžetom, naravno u skladu sa ekonomskim uslovima koji vladaju u ovoj zemlji, da podjednako brine i o deci, i o mladima, i o nezaposlenima, i o zaposlenima i o penzionerima. To i jeste naš stav, obaveza države, država treba da brine o kategorijama tih stanovnika. Nema ko drugi.
Socijalna politika je u državi, a nije u privredi, nije u firmama i država mora da brine o svim tim kategorijama, potpuno se slažem, naravno ekonomski održivo ali, dame i gospodo narodni poslanici i socijalno izdrživo i čini mi se da treba ići u tom pravcu traganja za tom ravnotežom.
Slažem se potpuno, ako je ideja da se što pre počne sa reformom penzijskog fonda, to podržavam. Ali reformu penzijskog fonda, koliko sam ovde razumeo, ona je počela da se radi i očekuju se već neki rezultati u vezi sa tim. Ali i to želim da kažem na sledeći način.
Amandman koji je ovde podnet, vraćam se na njega, glasi: "Visina starosne penzije iz stava 1. ovog člana umanjuje se za 1% za svaku godinu penzijskog staža koja predstavlja razliku između penzijskog staža od 40 godina i ostvarenog penzijskog staža konkretnog lica".
Ideja kao ideja je vrlo prihvatljiva, ali moram da kažem da ona ovako formulisana u ovom trenutku, što se nas tiče, nije prihvatljiva, iz dva razloga. Prvi razlog, što smo protiv umanjivanja zakonom stečenih prava. Penzija je zakonom stečeno pravo koje proističe iz osiguranja. Drugi razlog, što je ovaj kriterijum, inače se potpuno slažem, imamo dosta penzionera koji imaju manje od punog radnog staža i treba da osete to kroz visinu primanja, ali molim vas, sistem utvrđivanja visine prava je to predvideo. To je drugi razlog.
Sistem kakav je sad na snazi, koji potiče od 2003. godine, određuje visinu penzije imajući u vidu dva kriterijuma. Jedan - visina zarade, odnosno doprinosa koji je uplaćivao korisnik u penzijski fond i to se odražava kroz njegov godišnji lični koeficijent koji se stavlja u odnos sa prosečnom zaradom u Srbiji. Drugi kriterijum je upravo godine staža osiguranja.
Da li postoji kakva razlika? Na jednom ću konkretnom primeru, pre svega, radi javnosti, a držim da svi mi imamo pravo ovde na politički stav, na političko mišljenje, da se za njega borimo, a držim da je vrhovni sudija koji odlučuje o tome građanin, birač i on neka odluči.
Uzećemo na primer dva korisnika koja su imala iste plate i neka to bude još lakše u visini prosečne zarade Srbije. Neko ko je imao prosečnu zaradu istu kao prosečna zarada Srbije i ima koeficijent 1, a ako ima 20 godina staža osiguranja, on ima 20 ličnih bodova, a onaj ko ima 40 godina staža, ima 40 ličnih bodova.
Ako pođemo od formule za izračunavanje penzije, da se broj bodova množi sa vrednošću opšteg boda, sad je negde, čini mi se, 604 koma nešto dinara, dođemo do podatka da onaj koji je 20 godina radio ima penziju od 12 hiljada i nešto, a onaj koji je radio 40 godina ima 25 hiljada. Dakle, taj kriterijum je već ugrađen u sistem koji određuje visinu prava.
Govorim naš stav, naše mišljenje, mogao bih ovo da razumem, malopre sam to ponovio, kao početak ili zahtev ili predlog da se brže ide u reformu, ne samo penzijskog sistema, nego ova država mora da bude u stalnim reformama da bi mogla da prevaziđe stanje u kome se nalazi. Mogao bih to da razumem kao deo koji treba da se razmatra u okviru te reforme. Dakle, deo i to, pre svega, kada se posmatra sticanje prava, a ne visina.
Visina je po našem mišljenju pošteno određena, koliko godina si radio, koliko si uplaćivao, toliko imaš. Ja sam to malopre na primeru pokušao da objasnim. Ali, drugo pitanje je sticanje prava, koje su to donje granice, da li su one prihvatljive, koliko najmanje staža, koliko najmanje godina ako je pun staž itd.
Mislim da za tako nešto ima mesta kada bude rasprava o Predlogu izmena i dopuna Zakona o PIO. U ovom konkretnom slučaju mislim da nije dobro da se penzije umanje za 1% onim korisnicima koji nemaju pun staž, jer ga već nemaju, i to je ta kategorija penzionera koja ima niže penzije zbog načina obračuna, zbog toga baš što mu godine staža utiču na visinu penzije, a istovremeno smatram da je Vlada zamrzavanjem penzija na ovom nivou ova godina jednostavno poslala poruku javnosti da i penzioneri dele sudbinu svih kada je u pitanju izlazak ove zemlje iz krize, ali da ne bi trebalo da se osećaju krivim zbog toga i da ne bi trebalo da ih dodatno opterećujemo umanjivanjem za 1%.

Poštovani narodni poslanici, obaveštenje o prestanku mandata narodnog poslanika.
Primili ste zahtev DS da se, usled smrti, konstatuje prestanak mandata narodnom poslaniku Nandoru Maraciju Izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine povodom razmatranja tog zahteva, koji je utvrdio da je smrću narodnog poslanika Nandora Maracija nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 8. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 2. i 3. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 8. i stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je danom smrti prestao mandat, pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Nandoru Maraciju, izabranom sa Izborne liste Za evropsku Srbiju – Boris Tadić. Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Narodni poslanik Čedomir Jovanović želi reč. Izvolite.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, lako ćemo se mi složiti sa vama socijalistima, ali jako teško da napravimo bilo kakvu vezu između prava koja su formalno garantovana iz stvarnog života. Gospodine Petronijeviću, vrlo je nama dobro poznata formula po kojoj se obračunava penzija – lični bod, opšti bod, koeficijenti, tu ste apsolutno u pravu. Greška je sistemska, ta formula može da se primeni samo na ona sredstva koja su penzioneri zaradili. Tih sredstava nema, da ne ulazimo više u prošlost, ali ih nema.
Malopre sam vam ukazao da se 100% penzija u ovoj zemlji isplaćuje od novca koji stvaraju generacije koje su radno aktivne. Mi danas imamo više ljudi u penziji nego onih koji rade. Mi smo zbog toga predložili jednu kratkoročnu meru kojom bi u ovoj godini pokušali da uspostavimo ravnotežu i da kažemo – dobro, u 2009. smo podržali penzionere, ali međugeneracijska solidarnost je neophodna, dogovor ljudi koji žive u ovom društvu i to je obaveza vladajuće koalicije.
Znamo mi vrlo dobro kako se to računa, znamo da najviše penzionera u Srbiji ima minimalne penzije zbog toga što nisu imali prava na puni radni staž, izgubili su poslove, to sve znamo. Ali, u 2011. godini, gospodine Petronijeviću, biće još manji broj ljudi koji rade, a veći broj onih koji očekuju od države da im nekako pomogne da prežive.
Zato smo rekli – hajde da učinimo napor da na jednoj strani pokušamo da pomognemo penzionerima, ne više kroz tu milostinju koja se daje. Zaista mislim da je taj jedan procenat u odnosu na sve ono što sa svih strana curi, minimalan problem ove zemlje, ali da na drugoj strani pokušamo da stvorimo novac kojim bi pokrenuli razvoj.
Pogledajte kako nam izgledaju gradovi. Srbija je uništena zemlja, industrija ne postoji, 20% našeg izvoza je industrijska roba. Dokle ćemo stići na takav način? Kako da pokrenemo sve to? Samo unutrašnjom reformom i reorganizacijom.
Pošto su tema penzije, mi pričamo o penzijama. Vaš partijski kolega, Obradović, ovde je u subotu zahvalio LDP na pominjanju obrazovanja. Rekao je u kakvom je haosu njegov sistem, da više ne može to da se održava.
Evropski univerziteti već sada uvode novi oblik finansiranja, zadužuju studente tako što država donira njihove studije da bi bili konkurentniji u znanju koje nude. Mi o generacijama mladih ljudi nudimo najneupotrebljivije obrazovanje i to je zajednički problem.
Dajte da više ne poentiramo mi na tome, na činjenici da je LDP otvorio jednu tešku temu, nego da vidimo kako ćemo da ponudimo kvalitetno rešenje. Sve te formule koje ste pomenuli, nemamo ništa protiv njih, ali one ne mogu da se primenjuju u ovoj našoj realnosti, jer tog novca o kome se govori nema.
Vi sami znate da vaša vlada donosi odluke kojima spaja radni staž. Koliko je ljudi otišlo u penziju, a da njihove kompanije nisu uplatile doprinose Penzionom fondu, stotine hiljada. Taj novac nikada nije ušao u fond, jednostavno nisu to mogli da urade, nije bilo novca, bio je takav trenutak. Više da ne ulazimo u tu priču.
Danas stotine hiljada mladih ljudi, naših vršnjaka, prinuđeno je da radi tako što će primati minimalnu zaradu da bi bile minimalne obaveze poslodavca prema državi. Država na to gleda kroz prste, pa je danas moguće isplatiti nekome platu bez uverenja da je izmirena i obaveza koja mora da se izmiri po zdravstvenom ili penzionom osnovu, jel tako? Šta će biti sa tim generacijama?
Mi imamo 40 godina, naši roditelji su odlazili u penzije sa 50. Stotine hiljada mladih ljudi tumara ovom zemljom, od ponoći, gospodine Petronijeviću. Više nema nikakve prepreke. Mi smo stalno govorili kako će izgledati Srbija kada iz nje budu mogli da odu svi koji žele, 70% mladih ne vezuje svoju budućnost za Srbiju. O tome treba da razmišljamo i zajedno da nađemo rešenje, ne da optužimo penzionere.
Mi to ne činimo, ali samo kažemo – pomogli smo u 2009, dajte da vidimo kako ćemo u 2010. da rešimo problem koji je ozbiljan. U 2011. toga neće biti, svi penzioneri će biti na skajpu, pa će preko interneta, jer je jeftinije, razgovarati sa svojim unucima u Evropi i svetu, to su činjenice.
Hajde da se više ne beži iz Srbije, nego da kažemo – teško je, ali evo ga plan, perspektiva jasne vizije koja obavezuje svaku stranu koja želi dobro svojoj zemlji, a ne da se mi ovde sada ukopamo u rovove, pa vi branite penzionere, a mi branimo mlade.
Mi razmišljamo o našim roditeljima. Nema tog novca koji može da nadoknadi činjenicu da mi više ne živimo sa njima, da će naša deca otići. Roditelji nemaju vremena za decu, ali uvek imaju za unuke, da neće moći u tome da uživaju. To su naši zajednički problemi, tog novca o kojem vi govorite, na koji se primenjuje ova formula, jednostavno nema.
Vaša vlada spaja radni staž, pokriva troškove iz budžeta prema fondovima firmi u kojima su ljudi radili, a nisu mogli da urade ili nisu uradile, to su činjenice. Zato moramo otvoreno da govorimo o svemu, a vi ste vlast, treba da preuzmete odgovornost za to i da pomognete Ministarstvu finansija koje je napravilo budžet od 700 milijardi, a sa druge strane ima prihode sa minusom od 100. Zadužićemo se da to pokrijemo, ali hajde da vidimo šta će biti u narednoj godini. Taj će deficit morati da se smanjuje. Ako više ne radimo, smanjivaće se samo na uštrb prava koja su garantovana ljudima.
Ovoj našoj raspravi je prethodila izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici. Mi smo već uskratili prava koja smo prethodno dali porodici, majkama i deci. Znači, tu možemo da menjamo zakone, ali ovde ne možemo zato što su ljudi kojima se ta prava uskraćuju razuđeni svakodnevnim životom i nisu organizovani da bi mogli efikasno tome da se suprotstave. Vi nemate efikasno udruženje majki u Srbiji ili porodica.
Kada se smanjuje PDV, onda nema razumevanja za zahtev porodica da se smanji PDV na bebi opremu, ali zato postoji efikasno Udruženje penzionera, pa čak i Partija penzionera. Mi mislimo da je došlo vreme da se artikuliše jedan drugačiji odnos prema građanima. Prvo, ako volite ovu zemlju, recite joj istinu, a onda zajedno moramo izaći iz krize u kojoj smo se našli, koja je hronična i duboka, koja nije proizvod samo vaše vlade, koja je već postala pravilo našeg života.