Pozdravljam Vladu i predstavnike koji ovde jesu ili nisu u prilici da drugi put malo više uvažavanja pokažu prema onima koji su podneli amandman.
Ako u članu 4. piše da Komisija za hartije od vrednosti ima rok da izvrši usklađivanje svojih akata sa rešenjima koja su data u ovim izmenama i dopunama, odakle vama pravo da napišete da se to ne odnosi na ovaj zakon, nego na hitnost postupanja, a podnosilac amandmana baš i nije dobro razumeo kada je skratio rok sa 30 na 15 dana?
Zbog građana koji nisu u prilici da čitaju ova vaša obrazloženja, pročitaću šta piše u vašem članu 4. izmena i dopuna ovog zakona. To je svega jedna rečenica, koja kaže – Komisija za hartije od vrednosti izvršiće usklađivanje svojih akata sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Odakle vama pravo da se vi neistinito, ne znam kako već, shvatajući amandman, kojim se samo broj „30“ zamenjuje brojem „15“, vi kažete: „Hitnost na koji se predlagač amandmana poziva ne odnosi se na donošenje podzakonskih akata“. Šta znači brzina izmena zakonskih akata u trenutku kada ste vi već primenili zakon koji je neustavan i za koji treba tek podzakonska akta i pravilnike menjati?
Ovo je smešno, postupanje onih organa i ljudi koji sede sa vama u vašim ministarstvima i smešno je što je ova Skupština organ uprave u sastavu Vlade zbog ovakvog načina donošenja zakona. Koliko mi razumemo ove zakone i koliko razumemo rešenja koja ovde iznosite, sada ću da vam obrazložim.
Vaša odbrana, vas iz Vlade, iz Ministarstva finansija, koji su trebalo da brane ovaj zakon, da 134 milijarde evra poreza na dodatu vrednost, kao sumnjivo projektovane, nerealno projektovane kategorije za budžet 2010. godine, gde smo vam mi iz ekonomskog tima SNS i ja kao neko ko u tom timu radi, postavili pitanje - da li je ovo već povećan PDV sa 18 na 20 ili je greška ili je nestručnost? Stiglo je neko nemušto obrazloženje, na koje vam moram dati argumentaciju koju vi prećutkujete.
Kao prvo, ne možete na vanrednim okolnostima i vanrednim prihodima iz prošle godine, kada ste milijardu evra dali kroz subvencionisane kredite, od kojih ste dali 32 miliona evra za subvencionisanu kamatu bankama koje su zaradile, a vi, jer su ti krediti iskorišćeni za kupovinu trajnih, potrošnih dobara, doduše i podnih obloga iz Španije i bele tehnike iz Slovenije itd, prihodovali kroz PDV u svakom trenutku, jer kredit ne ostaje u banci, nego je išao za trajna potrošna dobra, na svakoj od tih transakcija 18%, tj. tačno i precizno 108 miliona evra.
Devet miliona evra je akciza koju predviđate u ovoj godini kao specifična akciza na cigarete i ono što je bio vanredni prihod, takođe, to je registracija automobila sa stranim tablicama, popularnih crnogoraca i one „E“ tablice. To što vi mislite da je dovitljivost vođenja ekonomske politike ono što se zove sistem podmornice, ponire u crnu zonu, pa ispliva ponovo, pa se vrati kroz PDV ili Vlada iz jednog džepa uzme, pa u drugi stavi, mislite da je za građane ili za nas koji razumemo vašu taktiku dovoljno uverljivo i da nije transparentno i prozračno, evo, ovako kao što vam predstavljam.
Kao što vidite, sve se sazna i rastumači, ali je problem pitanje – da li ćete na tih 20% vanrednih prihoda prihodovanih na ovaj način ponovo moći da ustanovite neke vanredne prihode, da zatečeni nerealni nivo plus 20% ostvarite i još ga i povećate, a to je onaj zbir 34 milijarde dinara?
Pitam se – koja je to alhemija koju vi mislite da primenite ili mislite da mi zaista imamo mentalnu lenjost ili bilo koje drugo ograničenje, a najveće je nedostatak vaše svesti da ovde još neko radi i misli o opštem interesu, pa nam ovakva rešenja podnosite ovde?
Ovakva taktika više ne prolazi, rekao bi jedan moj prijatelj, ni kod nakupaca na stočnoj pijaci. Niko od nas nije dovoljno glup niti dovoljno zaplašen da o ovim stvarima ne govori na pravi način.
Zarađuje država, zarađuju banke, a građanima se stvar privid rada u njihovom interesu, kao što eufemizmi za subvenciju kredit odnosno davanje za kupovinu cenzusa od 5% koje nazivate 621, nabavka finansijske imovine, lepo se na vašim uplatama iz trezora vide i čitaju kao dat novac iz budžeta, a nama kažete imate sistem i možete da uredite državu zadužujući se kreditima milijarde i milijarde evra koje ostaju kao dug.

Iskorišćeno je četiri minuta i 30 sekunda vremena predsednika poslaničke grupe.
Na raspolaganju kao ovlašćene predstavnice poslaničke grupe je tri minuta i 45 sekundi, a na raspolaganju poslaničke grupe još 19 minuta i 45 sekundi.
Na član 5. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Mirko Munjić i zajedno narodni poslanici Jorgovanka Tabaković i Stefan Zankov. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, pa narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Mada je član 5. Predloga zakona odredba koja reguliše datum stupanja na snagu ovog zakona, Vlada je predvidela da stupa narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku" RS.
Gospodin Mirko Munjić je tražio da to bude u skladu sa Ustavom, osmog dana od dana objavljivanja.
Moram da konstatujem da su na strani 3. obrazloženja stvarno dati razlozi zašto bi ovaj zakon mogao da stupi i pre ovog roka propisanog Ustavom Republike Srbije, ali mislim da ti razlozi uopšte nisu opravdani, čak su kontradiktorni onome što je navedeno u Predlogu zakona.
Krenuo bih nekim redom. Ne znam da li predstavnici Vlade znaju da možda i nemamo Komisiju za hartije od vrednosti. Sećate se kada je bilo ono neuspelo preuzimanje akcija "Knjaza Miloša", da je onaj Štimac nekako pretekao, koknuo ga infarkt, nekako pretekao, dao ostavku, posle toga još nekoliko njih su dali ostavke. Ništa se nije desilo, nastavili su dalje da rede.
Da vas podsetim da smo preko Odbora za finansije još pre tri-četiri meseca molili poslaničke grupe da dostave predloge, pošto je po zakonu o hartijama od vrednosti predlagač izbora članova Komisije za hartije od vrednosti Odbor za finansije, molili smo i upozoravali poslaničke grupe da, mislim da je avgusta istekao rok, istekao mandat ovim ljudima, a u članu 4. Predloga zakona, gospodine Mrkonjiću, to kažite Cvetkoviću, da se mane knjigovodstva, neka pogleda malo i ovo što daktilografkinje kucaju, navedeno je da će ta komisija pod ostavkom, kojoj je istekao mandat, da izvrši usklađivanje svojih akata sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
A naročito je opravdani razlog što ovo stupa na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja to što se već završio posao. Taj privilegovani investitor, profesionalni, koji treba da se uortači sa državom je već tu, samo čeka zakon.
To je ona priča od pre nekoliko dana na koju nemamo odgovor - šta su to standardi, evropski, međunarodni, svetski? Koristio sam primer Austrije. Austrija je nacionalizovala privatnu banku. Kaže, pa međunarodni standard je svetska finansijska kriza, banka vrlo važna za finansijski sistem Austrije, država morala da interveniše.
I mi smo imali banke koje su vrlo važne bile za finansijski sistem, gospodine Mrkonjiću. Naša prijateljica Borka je bila na čelu jedne banke. Došao je Mlađa i uništio je sve. Kaže - banke ne mogu da budu u državnoj svojini, mora privatno sve da bude. Kako se to promeniše standardi za devet godina? Sada je opet nacionalizacija.
Treba otvoreno da se kaže MMF je ova zaduživanja koja treba da se obave u 2009. i 2010. godini uslovio time da Republike Srbija smanji svoje učešće u kapitalu banaka i osiguravajućih društava.
Sada će delovati čudno, po postojećem zakonu o preuzimanju, država je izuzeta onog postupka, ona ima svoj monopol, može interno da kupuje, ali sada se šlepa neki investitor, jer navodno zajednički deluje sa državom u preuzimanju akcija, pa je moguće da u ovoj fazi, gde država preuzima, ona učestvuje sa 1%, a taj investitor drugi koji dobija status profesionalnog investitora na bazi samo jednog pisma Komisije za hartiju od vrednosti, šlepa se uz državu a nije država, već obično pravno lice. To je ta opasnost. Na taj način vi u stvari simulirate ono što se radi u inostranstvu, s tim što država neće biti vlasnik nego će učestvovati sa 1% u onome što zajedničkim delovanjem neko uzme.
Ko bude radio po ovom zakonu, gospodine Mrkonjiću, kažite Dačiću neka odmah hapsi i kroz pet godina može slobodno da počne suđenje, nikakva greška neće da bude, jer kazna je sigurno veća od pet godina zatvora, ali je potrebno da se legalizuje glasovima 126. Mi nećemo da učestvujemo u ovome.
Opet unapred kažemo šta se krije iza ovoga. Na čemu je istestiran ovaj način preuzimanja? Na "Metals banci", gospodine Mrkonjiću. Da li znate kako su tamo uradili? Godine 2008. autonomna pokrajina povuče svoje depozite iz "Metals banke", navodno se dovede u pitanje likvidnost te banke, uvede Jelašić privremene mere, razdrmaju tamo tu situaciju za nekoliko meseci, nađu projekat kako da se izađe iz krize, kaže treba da se izvrši dokapitalizacija. Kako ćemo da je izvršimo? U jednom zatvorenom postupku. Kako? Autonomna pokrajina dobija status države, da može privilegovano da učestvuje kao profesionalni investitor, otkupi akcije i navodno se stabilizuje ta buduća razvojna banka, buduća monetarna banka nezavisne države Vojvodine. Pošto je ta operacija uspela u Novom Sadu, sada je vreme da krenemo i ovde. Znate, po sistemu videla žaba gde se konji potkivaju, pa i ona digla batak - ako mogu Amerikanci, ako mogu Englezi, ako mogu Italijani, ako mogu Austrijanci, ako mogu Nemci, što ne bi mogla Srbija? Ali, mi nemamo kapital da bi država izvršila nacionalizaciju.
Država će da ide sa nazivom, a materijalna podrška za nacionalizaciju biće, možemo da pretpostavljamo, možemo bilo koga da stavimo na taj spisak - energetske tajfune, trgovinske tajkune i tajfune, jer posledica će biti tajfunska. Zato nema gospođe Diane.
Jutros se ona svađala sa mnom. Nije se ona svađala sa mnom, nego sa revizorom. Osporavala je ono što sam pročitao iz izveštaja revizora. Ali, postala je zlatousna, krhka, nejaka žena. Kako to?
U prošloj etapi ste dovodili ministarku koja je bila trudna, pa posle porođaja ponovo, da se stvori slika evo poneki zli opozicioni poslanici napadaju. Sve što smo joj rekli pre godinu dana za sudove i za tužilaštva, evo, vidite, samo revolucija što se ne digne još. Sve je urađeno kako smo rekli da će da se uradi.
Zato nećemo da glasamo, gospodine Mrkonjiću, za ovaj predlog zakona. Vodite računa u kakvo ste se društvo upleli.

Iskorišćeno je osam minuta vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Da.) Reč želi narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Celina amandmana koje smo podneli kao poslanička grupa završavala se vraćanjem na neki redovni rok stupanja na snagu sa prvog narednog dana na osmi i u načelnoj raspravi sam obrazlagala da ste vi u Vladi doneli 27. jednu uredbu kojom ste i pripremili teren za ovo, doneli ste još jednu uredbu za restrukturiranje, što je još jedan od načina da se mimo uobičajenog sistema provere boniteta klijenata usmeravaju sredstva sa računa Vlade, subvencije i razni krediti onim nefinansijskim organizacijama, privatnicima, 454 pa 451.
Vrlo je zanimljivo da ovde niko ne vodi računa o malim akcionarima, gde čak i oni predstavnici stranog kapitala koji nedvosmisleno priznaju da su ovakvim postupkom oštećena prava manjinskim akcionarima. Ono što me posebno brine je što u ovoj zemlji svaki izuzetak postane pravilo. Dovoljno je samo jednom otvoriti nezakonito postupanje.
I mi ovde - jednom kad prekineš sednicu, prekidali smo je tri puta. Čak je poslednji put i u toku glasanja bilo prekida, pa sednica, pa nastavak. Sada ono što bi trebalo da bude pravilo je u stvari izuzetak. Očekujemo da uvedemo normalnost i da ličimo na svet i kažemo - dostići ćemo standarde.
Svaki drugi zakon ima ovakav hitan postupak i stupanje na snagu. Za ovaj zakon trebalo je da napišete - stupio je na snagu, pa mi vas, Skupštinu, kao evidentičare nismo mogli da zaobiđemo na putu do Službenog glasnika. To bi bilo iskrenije.
Mnogi misle da iskrenosti nije mesto u politici, a uverena sam da će doći vreme i da se u politici, i u zakonodavstvu, i u rešenjima u zakonodavstvu zaista takav kriterijum primenjuje kao prvi, osnovni i najznačajniji.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Završili smo pretres Predloga zakona u pojedinostima. Pošto smo završili, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM DUGU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Dejan Mirović, Mićo Rogović i Zoran Antić. Primili ste izveštaj Odbora za finansije i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Zoran Krasić.

U izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, a da podsetim da je taj zakon donet 2005. godine, sada što se menja, menja se u članu 36. nekoliko delova, stavova i evo kako to Vlada zamišlja izmene i dopune, čitam, izuzetno od stava 2, pa onda da preskočim nekoliko stavova u tom jednom istom članu, izuzetno od stava 4.
Vidite, u jednom jedinom članu Predloga zakona, ne računam drugi koji reguliše stupanje na snagu, kojim se menja neka odredba osnovnog teksta zakona, dva pasusa, dva nova stava počinju sa rečju - izuzetno. Šta je to izuzetno? Šta je to što je izuzetno pa se pojavilo pri kraju 2009. godine, a trebalo bi da nam važi u 2010. godini?
To je mogućnost da jedinice lokalne samouprave se zadužuju kod poslovnih banaka za neke svoje kapitalne investicije, a sve jedinice lokalne samouprave imaju potrebe za nekim kapitalnim investicijama, da li je u pitanju ulica, put od opštinskog značaja, seoski put, vodovod, kanalizacija, grejanje.
Zašto ne reći nešto što se tiče zaštite životne sredine, gde je nadležna jedinica lokalne samouprave?
Pošto nema sredstava za razvoj u budžetima jedinica lokalne samouprave, nema u javnim preduzećima od opšteg značaja, ne postoji mogućnost obezbeđenja sredstava, postoji mogućnost velike zloupotrebe iz NIP, gospodine Mrkonjiću, jer NIP takođe može da investira u regionalnu i lokalnu infrastrukturu, pa će gospođa Kalanović, kao što je nekada za svoje selo, tako i sada za opštine gde je G17 plus na vlasti, a ove druge neka čekaju.
Zbog toga postoji taj NIP i to su sa gledišta budžeta kapitalne investicije i to bi trebalo da bude kod vas u ministarstvu. Ali, ne. Treba da se G17 udomi, jer očigledno kada je vršena podela ministarstava, bio je takođe jedan kriterijum - srazmernost jačini, ali i kada se deli budžet u ministarstvima, valjda je srazmeran i treba da se poštuje.
To što ste vi uskraćeni, gde vam nominalno i pripada, pošto vodite kapitalne investicije, za jedan deo koalicionog kolača prema koalicionom dogovoru.
Znate li kako je u feudalizmu? Zna se međa. Zna se gde počinje i gde se završava. Nije bitno koliko je opravdano.
Opasnost ovog zakona jeste što se povećava limit, odnosno ograničenje koje je do sada postojalo u jedinicama lokalne samouprave, što se daju navodno još neki kriterijumi, ali se iz ovog teksta ovog člana vidi opredeljenje države da stimuliše jedinice lokalne samouprave, da se bukvalno rečeno za sve kapitalne investicije, ukoliko nedostaju sredstva, kreditno zaduži kod neke poslovne banke.
Tu je potpuno druga kamatna stopa, to morate da znate, pa je data i mogućnost da postoji neki grejs period i to su pokušali da definišu ovim predlogom zakona, vodeći računa da ipak to bude neki sistem, ali nezavisno od toga što ovo liči na neki sistem, ovo je opasno, jer ako imate jednog raskalašnog predsednika opštine, koji smatra da ta opština pre njega nije postojala i da po njemu treba da bude sve, ili imate predsednika opštine koji je dva puta pokušao samoubistvo, pa mu nije uspelo, kada je došao treći put za predsednika opštine, na grafitu zgrade piše - treća sreća.
Našao je u livadi da se tu sudaraju vode iz Vranjske Banje, Prolom Banje, Kuršumlijske Banje, pa je našao čovek i naftu. Da vam ne pričam šta je našao. To se vi raspitajte, neću ime i prezime. Vrlo je interesantna pojava na političkoj sceni.

Vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi je iskorišćeno. Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo potpredsednice, uvaženi gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo šta kaže teorija ponekad. Međutim, doktrina i praksa se u Srbiji vrlo često razlikuju.
Prvi put sam čuo da je seoski put kapitalna investicija. Ne znam da li je gospodin Mrkonjić za to čuo ili se možda uči na nekim fakultetima i školama.
Znam, gospodine Mrkonjiću, da ne beše vas i Fonda za kapitalne investicije i tih fondova kojima država Srbija pomaže lokalne samouprave, grad Kruševac iz koga dolazim, a u kome je nažalost jednog trenutka politički eksperiment sprovodila jedna politička stranka, vrlo neuspeo, nikada ne bi uspeo da uradi neke kapitalne projekte, ali zaista kapitalne projekte. Baš zahvaljujući tom fondu i tom kreditnom zaduženju smo to uspeli.
Međutim, čini mi se da je gospodin Krasić malopre baš dobro opisao situaciju u nekoliko gradova gde je na vlasti bila SRS.
Evo kako to izgleda u gradu Kruševcu iz koga dolazim - u vreme političkog eksperimenta u gradu Kruševcu, kada je SRS, između ostalih, bila na vlasti, ostao je dug u budžetu od 180 miliona dinara i naknadno smo utvrdili da iznosi 10 miliona dinara. Gradska toplana, kojom je takođe gazdovala, i to podvlačim - gazdovala SRS, zadužena je bila za 80 miliona dinara na pragu zime.
Ostali smo i bez energenata i bez sredstava da grejemo grad. Šta sad treba da radimo? Da ne zadužimo grad? Da ne donesemo ovakvu odluku? Da se građani smrzavaju zbog toga što je neko izvodio politički eksperiment? Naravno da lokalna samouprava ima pravo da se zaduži i naravno da nažalost ti dugovi nekada služe i za vraćanje dugova ovakvih političkih eksperimenata i egzibicija.
Gospodine Mrkonjiću, ima na ulazu u grad Kruševac jedan hrast, zapis, star je jedno 350 godina, kad bi moj ljudski vek bio toliki, kad bi čovek toliko živeo, ja bih možda i dozvolio da neko jedno tri-četiri godine proba i da napravi neki eksperiment, jer, šta su četiri godine naspram 350 godina. Ali, dobri gospod bog meni je dao biološko ograničenje, kao i svim ljudima i ja živim onoliko koliki je ljudski vek i zbog toga ne mogu ni jednu jedinu godinu svog života da prepustim nekome za političke eksperimente.
Zato smatram da je dobro što lokalne samouprave imaju pravo da se zaduže, da imaju pravo da investiraju, da poboljšavaju kvalitet građana, a vama, gospodine Mrkonjiću, u ime građana Kruševca hvala što završavate onu obilaznicu koju ste obećali, jer, kako sam obavešten, to bi trebalo da bude završeno do 29. decembra, uprkos nepovoljnim vremenskim prilikama.

Iskorišćeno je dva minuta i 55 sekundi vremena poslaničke grupe. Pravo na repliku ima narodni poslanik Zoran Krasić.