Vi ste jedna od retkih osoba koja priznaje da je napravila grešku. Da li je možda greška i to što je pola miliona Srba u Srbiji pod istragom za patriotizam?
Naime, ovih dana u dnevnoj štampi, u „Blicu“ od 18. decembra, osvanuo je skandalozan naslov – Država će ispitati rad veroučiteljA ultridesničara, posvećen Ivanu Ivanoviću, veroučiteljA iz Aranđelovca i predsednikA Udruženja građana „Naši“.
Postavlja se pitanje – da li je pod medijskom optužbom kojoj je izložen Ivan Ivanović da je učestvovao na mitingu koji je završen neredima i rušenjem grada u ovom času istovremeno pod istragom i više od pola miliona Srba i drugih građana Srbije koji su učestvovali na raznoraznim mitinzima, na nesreću, imamo ih mnogo – odbranu Kosova i Metohije, Radovana Karadžića i od NATO genocida? Da li su to ekstremni mediji u Srbiji postali tužioci i preki sud? Izgleda da jesu, jer, kako birate tužioce i sudije, izgleda da je to tačno.
Sasvim je jasno da nijedan novinar ili bilo koji drugi javni delatnik ili obični građanin u Srbiji ne sme da zbog javno izgovorene reči postane predmet linča ili bilo koje druge vrste maltretiranja i diskriminacije. To je nešto što je nedopustivo i što mora biti zaustavljeno na vreme.
Ali, isto tako, ekstremni medijski intelektualci, medijske kuće, ne smeju pomisliti da su zamena za tužilaštvo i srpstvo u Srbiji i da imaju pravo da koristeći nacionalne frekvencije jednostavno uđu u obračun s kime god hoće, lepeći medijske etikete kakve im padnu na novu ideološku pamet i vređajući dostojanstvo mnogih pojedinaca i udruženja, pa i srpskog naroda u celini.
Ovo je samo jedan deo saopštenja koji je izdao Srpski sabor Dveri, koji se i sam toliko puta našao na udaru raznih vrsta medijskih etiketa, prećutkivanja zlonamernosti.
Slične neprijatnosti imali su i pripadnici Otačastvenog pokreta Obraz, Organizacija 1389, a svi ti ljudi su svrstani u grupu „huligana“ samo zbog toga što vrlo jasno i deklarativno priznaju da jesu srpski nacionalisti i patriote.
Između pojma „navijača“ i pojma „huligani“ nikako ne mogu da stoje znaci jednakosti. Ukazaću vam na to navodeći samo neke od akcija koje su, recimo, Delije uradile za Kosovo i Metohiju od 2000. godine.
Prva akcija, koja je bila još pre onih izbora na kojima je izabran dr Vojislav Koštunica, petoro ljudi je otišlo u selo Prilužje, 15 km od Prištine, odnevši u ove enklave školski pribor. Druga akcija, u sela Suvo Grlo i Banje, opet se radi o dve enklave sa par stotina duša i to uglavnom starijih ljudi, odneli su ljudima 100 džakova brašna konzervirane hrane. Treća akcija, selo Batuse, čuveno je po tome da jako dugo nisu imali struje, odneli su odeću, hranu, a na zahtev samih žitelja ovog sela klub je poslao i Zvezdine dresove.
Bila su organizovana i dva koncerta na Marakani, gde je prikupljeno od ulaznica par desetina hiljada evra i, naravno, sav prihod je išao manastirima na Kosovu i Metohiji. Na utakmicama Zvezda – Bajern i Zvezda – Bolton karte su prodavane u paketu i dogovor je bio da se cena ulaznica poveća za po 50 dinara, tako da je prikupljeno 3.760.000 dinara, od čega je tri puta 400.000 otišlo u manastire Zočište, Arhangel i Duboki Potok, 1.200.000 narodnoj kuhinji u selu Prekovce, koji vodi popadija Svetlana, tada je ta kuhinja bila pred gašenjem, a sada su napravljene četiri.
Znači, postoji niz odluka i niz akcija koje su Delije uradile, i ne samo Delije, nego i mnogi navijači koji su zapravo okupljeni u humanitarnu organizaciju „Srbi za Srbe“ i koji su uprkos nekakvoj klupskoj nepomirljivosti našli kao zajednički interes to da pomognu ugroženim Srbima i građanima Srbije, i to širom Balkana. Znači, ne samo u Srbiji nego i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori.
U to ime mislim da je dobro da vas informišem i da javnost, onaj deo javnosti koji navijače vidi isključivo kao huligane, informišem da će u organizaciji Delija biti održan humanitarni koncert u petak, 15. januara, u 19.00 časova, u sali Ruskog doma u Beogradu, s ciljem prikupljanja novčanih sredstava za obnovu manastira Bogorodica Brainska.
U dogovoru sa našim fudbalskim klubom, na utakmici protiv Slavije iz Praga, već je prikupljen značajni prilog od 1.483.600 dinara koji je uručen bratstvu manastira. Manastir se inače nalazi u opštini Medveđa, na administrativnoj liniji razdvajanja Kosmeta od uže Srbije, zadužbine svetog cara Uroša iz 14. veka, koju je nakon izgradnje poklonio ruskom svetogorskom manastiru Svetog Pantelejmona.
Gospodo poslanici, naročito gospodo iz Vlade, imate sasvim solidna primanja, pošto je broj ulaznica ograničen na 400, prodaja će početi od ponedeljka, 21. u butiku Delije na zapadnoj tribini Marakane, kao i u Ruskom domu, po ceni od 1.000 dinara. Idite i otkupite taj tiraž. To je ono što možete da uradite i shvatite da ovo sigurno ne organizuju huligani i kriminalci, nego istinski navijači.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima gospodin Dušan Marić.

Dame i gospodo, ovim predlogom zakona zabranjeno je da navijači u toku sportskog događaja, u toku utakmice prelaze sa jednog dela tribina na deo tribina na kojem se nalaze protivnički navijači, navijači protivničkog kluba.
Podneo sam amandman kojim predlažem da se zabrani prelazak navijačima iz jednog dela gledališta, iz jednog dela tribina na bilo koji drugi deo tribina. Zaista, za mene je neshvatljivo što Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Na zapadu, na čije principe se vi stalno pozivate, navijač mora da sedi na svome sedištu. Ulazak na stadion, tačno se zna na koji prolaz ulazi, seda na svoje sedište i može da izađe jedino istim putem kojim je došao na to sedište. Šta jedan navijač koji sedi na južnom delu tribina, među navijačima Partizana, ima da traži na zapadnom delu tribina, gde se takođe nalaze navijači Partizana? On treba da preskoči jednu ogradu koja je visoka metar i po – dva metra. On ne ide tamo sa dobrom namerom. Ide tamo da napravi nekakav belaj.
Druga stvar, taj prelazak čak predstavlja opasnost po samog navijača, posebno u situaciji kada se utakmice igraju po vlažnom vremenu, kada pada sneg, kada pada kiša, zato što je ograda klizava i može doći do samopovređivanja. Znači, ne postoji apsolutno nijedan razuman razlog da ovaj amandman ne bude prihvaćen.
Prokomentarisaću samo još jednu odredbu. Ovde je pod nasiljem, nedoličnim ponašanjem predviđeno oštećivanje sportskih objekata, opreme, uređaja, instalacija, na sportskom objektu na kome se održava sportska priredba, izazivanje nereda, uništavanje imovine i tako dalje i tako dalje. Međutim, ono što je zanimljivo jeste da je propušteno da se navede da se pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem podrazumeva uništavanje imovine navijača. Znači, jedan navijač može da uništi imovinu drugog navijača, po ovom zakonu to nije nasilje.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Željko Tomić i Aleksandar Pejčić. Reč ima gospodin Pejčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministre, predstavnici Vlade, naime, činjenica je da smo se svi složili ovde da je jedan ovakav zakon Srbiji i te kako potreban. Složili smo se sa činjenicom da Srbija već ima ovakav zakon i nama nije jasno da u roku od dve godine ovaj zakon postane potpuno anahron.
Naime, ovaj zakon se donosi iz jednog prostog razloga što je veliki pritisak jedne javne medijske kuće i na osnovu toga mi menjamo danas zakon o nedoličnom ponašanju na sportskim priredbama.
Podsetiću vas da pre dve godine je ministar Jočić prezentovao osnovni Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, većina poslaničkih grupa i one koje su u poziciji i opoziciji su rekle da je zakon izuzetno dobar, da je zakon proevropski i da zakon ukoliko se primenjuje biće i te kako dobar po Srbiju.
Nije nam jasno bilo zbog čega je dopunu zakona vršilo Ministarstvo pravde, a ne Ministarstvo unutrašnjih poslova i zbog čega u toj radnoj grupi nije bilo mesta za Ministarstvo sporta, koje je moglo da doprinese dopuni ovog zakona.
Ono zbog čega sam se javio je amandman na član 4, gde želimo jasno da preciziramo određene stvari. Član 4. stav 1. govori da pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem na sportskim priredbama u smislu ovog zakona smatra se naročito, a tražili smo da se izmeni tačka 10) koja glasi – nošenje šalova, kapa ili drugih predmeta u nameri da se skriva identitet lica.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković. Da li neko želi reč? (Da.)

Na početku moram da kažem da se potpuno slažem s kolegom Pejčićem, zamislite te navijače koji pod temperaturama od minus 2 do minus 10 i slično idu bez šalova, kapa. Kakve veze ima što imaju navijačko obeležje?
Šta je u članu 5. suština? Tražila sam da se briše reč – preduzetnika, jer pošto se radi o izmenama i dopunama postojećeg Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, a verujem da taj zakon uopšte nije loš i nije bilo naročite potrebe da se menja, ali kada imate potrebe da to uradite, mišljenja sam da je jako važno precizno definisanje svih novih pojmova, a ovo je novi pojam – preduzetnik, koji praktično označava privredni subjekt i ne verujem baš da je adekvatan za definisanje pravnog lica kome se poveravaju poslovi fizičkog obezbeđenja i održavanja reda na sportskoj priredbi.
Ili to možda računate da će neki od čuvenijih preduzetnika da zglajznu, pa da puknu sa ovom deobom vakcine, da će Mišković možda da propadne, pa kada više ne bude više imao preduzetnički posao u „Delti“ možda da pređe u redarsku službu.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković. Da li neko želi reč? (Da.)

Ovo je trenutak da u stvari govorim upravo u ime svih onih koji žele da ponovo idu na utakmice na kojima neće biti agresivnih ispada i na kojima neće biti naročito onih elemenata, kako se to kaže, ubačenih i koji su zaduženi za to se utakmice završe nepovoljnim ishodom, koje po mogućnosti odlaze u svet ne bi li se prosto Srbi ponovo optužili kao narod koji je kolektivno agresivan i genocidan, da u ime svih tih ljudi koji imaju vrlo sličan stav kao i ja, a verujem da je od 100% ljudi koji odlaze na utakmice 95 takvih ljudi.
Nema tu huligana. To jesu navijači kojima je u interesu da se i njihov klub i zemlja koju vole i u koju veruju prikažu u najboljem mogućem izdanju. Stoga bi morala da postavim nekoliko pitanja. Kao prvo pitanje za koje mislim da uopšte nije beznačajno i na koje sve akcije ove vlasti ukazuju je pitanje – otkada je patriotizam zabranjen u Srbiji, jer je očigledno da je neko ovlastio nevladine organizacije, intelektualce i medije da se bave poslovima koje treba da rade tužioci, sudije?
Praktično državna ministarstva postupaju po nalozima tih tzv. intelektualaca i medija, potpuno zaboravljajući da je osnovno načelo demokratije podeljenost vlasti i nezavisnost tri vrste vlasti, zakonodavne, sudske i izvršne.
Problem je kod nas što zapravo vlast ima jedan jedini čovek, pošto ne može da se umnožava i pušta virtualne projekcije, on dovodi podobne ljude. Da li će stvarno biti pokrenute optužnice za više od pola miliona ljudi koji su učestvovali na mitinzima koji su se ticali praktično očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta države, mitinzima koji bi mogli da se nazovu promocijom Ustava ili podrškom Ustava?

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Petković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Popović.