Dame i gospodo narodni poslanici, na Zakon o prekršajima, na deo koji bitno uvećava visinu kazni, bez ikakvih argumenata po nama, eventualno skraćuje rokove plaćanja, SNS je podnela niz amandmana, u tom prvom delu zakona.
Smatramo stvarno da bi poslanici mogli da prihvate ove izmene i dopune zakona, potrebna je jedna znatno ozbiljnija analiza, jedna analiza koja je morala biti dostavljena poslanicima, da bi se na osnovu te analize, broja prekršaja i eventualno ponavljanja prekršaja, kretanja broja izvršenih dela, moglo da dođe do nekog zaključka da li su ove drastične promene u visini kazni potrebne.
Konkretno u članu 1. vi dajete, po nama, jednu jako problematičnu mogućnost, dakle, da se spajaju kazne zatvora i novčane kazne. Mi jesmo do sada imali to na neki način regulisano, ali samo u onim težim delima, delima koja se odnose na eventualno život, imovinu. U svakom slučaju, nije se ta kazna često primenjivala.
Ovim predlogom zakona na neki način suprotno nekim opštim načelima i opredeljenjem kada je u pitanju kaznena politika, bar opredeljenjima koja smo imali do sada, dok nismo dobili ovaj zakon pred nama, vi dajete neke mogućnosti što se tiče novčane kazne, a ujedno se kažnjava čovek i novčano i kaznom zatvora.
Sama odredba koja je data u članu 1. je poprilično nejasna. Nejasno je da li je neophodno da te dve kazne idu skupa i da to bude neko kumulativno kažnjavanje ili se ostavlja alternativa da čovek bude ovako kažnjen ili kazna zatvora ili novčanom kaznom. Smatramo da je tu napravljen veliki propust.
Isto tako u definisanju samog člana, kao što malopre rekoh, smatramo da visine kazni koje su predviđene ovim zakonom i koje iznose do nekih 150.000 dinara i mogućnost da neko bude kažnjen sa 60 dana zatvora, u situaciji kada je prosečna plata 30.000, u suštini su male. Ukoliko je neko kažnjen i maksimalnom novčanom kaznom od 150.000 dinara, a faktički ide i zatvorska kazna sa tim paralelno, nekog i pre svega nečiju porodicu kažnjavate i te kako drastično, trebaće meseci i rada i odricanja da bi se ta kazna isplatila.
U ovakvoj situaciji, u situaciji i u vremenu u kome živimo i te kako je teško doći do posla, u kojoj su primanja mala, stičem utisak da ste ovim predlogom zakona u stvari želeli, pre svega, da obezbedite administraciju, da obezbedite prihode za sudove i da ste ponovo na ovu srpsku sirotinju prebacili izdržavanje sudova u nekoj meri koja je neprimerena, bez obzira što i sami znate koliki je deo poreskih opterećenja u odnosu na plate i dohodak građana i privrede.
Ovo je neki dodatni namet, dodatna kazna, nekritički uvedena i rekao bih generalno za SNS neprihvatljiva. Mi ćemo kada krenemo po ovim amandmanima pre svega, zbog javnosti, po par rečenica o svakom ovom zakonskom predlogu koji je pred nama, kako bi građani bili jednostavno upućeni u to koliko ste na jedan bezočan način osmislili kažnjavanje kada su u pitanju prekršajne sankcije. Podsetio bih da društvena opasnost od prekršaja nije ni približno, ubeđeni smo, tako velika u odnosu na kazne koje ste predvideli ovim zakonom.

Na član 2. amandman je podnela grupa od 21. narodnog poslanika Poslaničke grupe "“Napred Srbijo”". Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 2. se reguliše član 32. osnovnog zakona, gde se predviđa da kazna može po Zakonu o prekršajima da bude zatvorska kazna da bude duža od 30, odnosno do 60 dana. Tražili smo da se našim amandmanom taj novi predlog izbriše. Međutim, izgleda mi da su amandmani bili malo ispod događaja, verovatno je kriva brzina u kojoj je zakazana sednica, čak sada mislim da bi i ovaj rok trebalo da bude duži od 60 dana, s obzirom na obrazloženje koje je dala Vlada.
U obrazloženju se kaže - Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je mišljenja da i u drugim oblastima, izuzev javnog reda i mira, mogu postojati tehnički teški prekršaji za koje može propisana kazna biti 60 dana zatvora.
Ovo su retke prilike kada se slažem sa Vladom Republike Srbije. Može biti i težih prekršaja, a pogotovo kada se recimo nenamenski troše sredstva iz budžeta Republike Srbije. Sve bi bilo u redu kada biste u ovom zakonu stavili da ministri koji nenamenski troše sredstva iz budžeta Republike Srbije ne mogu da se pozivaju na svoj ministarski imunitet, nego da odgovaraju pred sudijom za prekršaje. Kazna ne može biti manja od 60 dana do godinu dana.
Zašto to kažem? Voleo bih da čujem sadašnjeg potpredsednika Vlade Božidara Đelića, koji je za daleko blaže stvari svojim prethodnicima pisao krivične prijave, a sada koalicionim partnerima iz SPS. Zašto sada ne traži da se protiv nesavesnih ministara, pa čak i iz njegove Vlade, ukoliko nisu namenski trošili sredstva iz budžeta Republike Srbije, podižu krivične prijave. Ostaće malo da se narod raduje saopštenju DRI i da će pisati prekršajne prijave. Ministra ne možemo pozvati na prekršajnu odgovornost jer ima imunitet, a koji mu je postavila Vlada itd.
Ako već ne možemo da ministri odgovaraju, bar neka u zakonu piše, ko zna, možda u nekom drugom vremenu, kada se više ne budu mogli zaklanjati iza imuniteta, odgovaraju prekršajno za ovako krupna dela, kakva ste vi u ovom slučaju predvideli.

Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo”. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Antić.

Zbog javnosti, u članu 3. imamo vaspitne mere rada, predlog da se one uvećaju za dva puta. Ono što je elementarna nelogičnost, to je da na osnovu Zakona o radu one mogu da iznose samo dva sata dnevno, što znači da se bitno i poskupljuje trošak kompletne administracije. Ne znam gde ste ovo našli. Potrebno je da bi se, recimo, maksimalno ovakva kazna odradila nekih 120 radnih dana, što najbolje govori koliko je u stvari ovaj predlog, na neki način, besmislen.

Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo”. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 5. Predloga zakona u vezi člana 35. osnovnog zakona. On se odnosi na visinu novčanih kazni. Da ne bih sad zamarao kolege, predviđeno je bilo 500 dinara, što se sad menja na pet hiljada, 50 hiljada se povećava na 150 hiljada.
Mi smo dali drugi predlog u drugim finansijskim iznosima. Smatramo da je to primereno i finansijskoj situaciji, ali ne može finansijska situacija da bude jedini razlog za naš predlog za ovakav amandman. Mi imamo tu niz razloga još da predložimo da bude drugačije.
U razlozima za neprihvatanje ovog amandmana Vlada kaže – dosad smo imali blage novčane kazne, pa nisu dale efekte – kažnjavanje pravnih i fizičkih lica. Onda ste morali da izvršite analizu. Šta vi mislite do kog iznosa da povećavate kazne? Ako sad ne postignete određene efekte, da li ćete vi ove kazne, inače su povećane 10, neke čak i 50 puta, povećavati još?
Ako se novčana kazna pretvara u kaznu zatvora, po Zakonu o prekršajima, tu se iznos povećao za jedan dan samo za 500 dinara. Na jednoj strani se gleda samo država, a na drugoj strani njeni građani uopšte ne gledaju.
Moram i danas da vas podsetim, to sam uradio i juče, rimsko pravo nije poznato samo po određenim institutima koje mi danas izučavamo na pravnim fakultetima, nego i u odnosu na to vreme države prema svojim građanima.
Ako nema efekata, ako se određene negativne pojave i dalje dešavaju, preispitajte se malo da li je Ministarstvo prosvete, Ministarstvo kulture, Ministarstvo finansija, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, da li su oni odradili sve poslove koji im stoje u Zakonu o ministarstvima, u Zakonu o Vladi, zbog čega uostalom oni i postoje. Sigurno je da nisu.
Prisetite se samo, nije to tako davno bilo, kada je Mlađan Dinkić u to vreme kao ministar finansija tražio po Srbiji neke potkazivače koje će prijavljivati vlasnike samostalnih trgovinskih radnji koji nisu dali kupcu fiskalni isečak. Nagrađivao ih je sa 500 dinara.
Onda se u Srbiji pojavio određeni broj ljudi, istina ne veliki, koji su to pretvorili u zanimanje, pa im je bilo dovoljno dnevno da prijave 10 takvih ljudi i oni su imali neku dnevnicu koju teže mogu da zarade na nekom drugom mestu.
Uzmite se malo u pamet. Razmišljajte o nečemu drugom. Ako ne može ni na jedan drugi način da se spreče ta dela, onda preventivno treba nešto raditi od predškolskih ustanova. Ne možemo očekivati da će čovek koji je naučio i usput je izgrednik, da će on zato što se povećala novčana kazna od jednom da to poštuje i da neće više činiti prekršaje. Morate da razmišljate na drugačiji način, da napravite analizu i sve što je moguće da uradite za građane Srbije, a ne samo da ih kažnjavate.
Meni ovo liči na onu koju možemo često da čujemo u narodu – ako nemate drugog načina, vi njega po džepu. To bi bilo u redu da ste brojnim građanima koji danas leže na prugama, koji nemaju nikakvog zaposlenja omogućili da rade. Onda bi mogli da pričate o povećanju kazni. Ovako kada država ništa ili skoro ništa ne čini za svoje građane, iz dana u dan je sve veći broj onih koji ostaju bez posla, hajmo sad da povećamo novčane kazne. Ne radi se tako.

Na član 6. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo”. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospođa Jelena Budimirović.

Gospođica! Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, moje kolege i ja smo u ime SNS u interesu građana Srbije podneli amandman na član 6. i predložili brisanje člana 6. Članom 6. je predviđeno skraćivanje rokova za plaćanje novčanih kazni sa šest meseci na rok ne duži od tri meseca.
Smatramo da je neprihvatljivo skraćivati rokove za plaćanje novčanih kazni, naročito u periodu kroz koji prolazi Srbija i njeni građani. To je vreme kada je evidentan pad zaposlenosti, pad životnog standarda građana Srbije, pad likvidnosti preduzeća i privredne aktivnosti.
Da li vi zaista smatrate da će predloženo rešenje biti produktivno i da će se na ovaj način postići efikasnija naplata novčanih kazni za prekršaje. Kada sam pomenula životni standard građana Srbije, ne mogu da ne pomenem da sam jutros prisustvovala jednoj vrlo neprijatnoj situaciji. To je samo jedan primer koliki je standard građana Srbije i koliko građani Srbije teško žive.
Dakle, jutros kada sam dolazila na sednicu Skupštine imala sam priliku da vidim kako čovek na benzinskoj stanici daje ličnu kartu točiocu i moli ga da mu u iznosu od 300 dinara uspe gorivo, jer nema pare. Znači, daje ličnu kartu, nema da plati, ne može da uspe gorivo u vrednosti 300 dinara.
O kom onda mi standardu građana Srbije govorimo? Kako će on onda da plati kaznu? Teško da će platiti kaznu i u roku od šest meseci, a ne u skraćenom roku od tri meseca. Dakle, skraćivanje rokova zajedno sa mnogostrukim povećanjem iznosa kazni bi mnoge kažnjene dovelo u situaciju da ne mogu da plate kazne na vreme, te bi im bile zamenjene zatvorom, što nije interes građana Srbije, a nadam se ni interes države, niti je u skladu sa praksom u civilizovanim zemljama. Predlažem vam da prihvatite ovaj amandman.

Zahvaljujem gospođici Budimirović.
Na član 7. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo”. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Antić.