Na član 29. podneo sam amandman, a član 29. reguliše udovoljavanje tužbenom zahtevu od strane tuženog. Kaže se "ako tuženi za vreme sudskog postupka", predložili smo da umesto "za vreme sudskog postupka" stoji "u toku".
Ovde se ne radi samo o preciziranju i o boljoj formulaciji, nego se radi o suštinskom kvalitetu. O čemu se tu radi? Ako kažemo - ako tuženi za vreme, vreme nečega, vreme postupka ili rasprave ili ono vreme kada sudija pozove optuženog ili okrivljenog i kaže da treba da dođe u 10 časova, počeće neka rasprava i vodi raspravu i ona traje do 11 časova, znači, vreme od 10 do 11 časova, ali postupak teče i ono se ne okonča. Tok postupka nije završen za tih sat vremena, i ako se odloži rasprava ili ako bude ponovo zakazana zbog izvođenja dokaza ili zbog bilo kojeg drugog procesno-pravnog razloga.
Mislim da je odbor i prihvatio, ali verovatno je donošenje, odnosno predlaganje ovog zakona na brzinu. Ne mogu prosto da verujem da u ministarstvu nije bilo toliko stručnih ljudi da mogu da razumeju razliku između vremena i toka postupka u upravnom sporu.

Vlada je inače prihvatila amandman.
Na član 40. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo”. Da li neko želi reč? Gospodin Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o postupku po tužbi i predlogu SNS da se na neki način ubrza taj postupak. Smatramo da danas kako se to dešava po sudovima da to traje čak i po dve godine, pa i duže, i to nije u interesu građana, a često ni u interesu privrede, a, na neki način, i podstiče korupciju u sudstvu.
Mi smo amandmanom hteli da obavežemo sudove da sporove rešavaju u roku od šest meseci. Znači, nakon uredno podnesene tužbe, želeli smo da obavežemo sud da u roku od tih šest meseci postupak okonča.
Smatramo da bismo došli do jedne delotvorne žalbe, naravno, mora ta žalba da se reši u nekom adekvatnom roku, u roku koji je, kao što rekoh, u interesu građana i nalazimo da je i te kako bilo razloga da u nizu novih prava, kada su u pitanju sudstvo i sudije, neka prava dobiju i građani, a jedno od osnovnih prava je pravo da se njihova tužba reši u jednom razumnom roku. Žao nam je što niste imali razumevanja za ovaj amandman.

Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Da) Ima reč gospodin Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 40. stav 2. upotrebljen je jedan krajnje neprimeren termin. Ne mislim neprimeren u nekom kulturološkom smislu, nego u smislu pravne terminologije.
U članu 40. kaže se da upravni sud tužbu može da uvaži. Kad vi nekog uvažavate, prvo, taj neko mora da bude ličnost, mora da bude ljudsko biće. Dakle, vi nekoga uvažavate zbog nekih njegovih kvaliteta, ličnih, moralnih, intelektualnih itd. Ne može tužba da se uvažava. Možete da eventualno uvažavate podnosioca tužbe zato što je ovakav ili onakav, a tužba može ili da se usvoji ili da se odbije.
Međutim, predlagač zakona koristi tu nesrećnu terminologiju da se tužba uvažava. Tužba ne može da se uvažava. Tužba može da se usvoji, ako je osnovana, ili se odbija, ako nije osnovana. A uvažavati se mogu samo ljudi međusobno. Mislim da ste ovaj amandman zaista morali da prihvatite.

Na član 44. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo”. Da li neko želi reč? (Da) Gospodin Zoran Antić, izvolite.

Još jedan amandman SNS koji je, verujem, u interesu građana. Odnosi se na presude donete u sporu zbog ćutanja uprave. To je u našoj praksi jako čest slučaj. Ćutanje uprave i donošenje rešenja u zakonskom roku je najveći problem građana danas u Srbiji, bar mi to tako vidimo.
Što se tiče ovog člana 44, mi smo dali jedan potpuno novi član koji unosi i neke nove institute, neke nove obaveze, obaveze kada je u pitanju sud, znači, da u roku od 15 dana donose rešenje kojim se nalaže organu koji je napravio grešku da u roku od isto 15 dana donosi odgovarajući akt. Znači, želeli smo rokovima da obavežemo i sud i organe uprave da moraju da se na adekvatniji način odnose prema građanima, da moraju da budu ažurniji.
Isto tako, predvideli smo i mogućnost, odnosno obavezu da se odgovorno lice u organu uprave koje nije postupilo na osnovu ovog naloga suda kazni sa nekih 50.000 dinara. To je danas isto tako jedan veliki problem – da odgovorna lica ne snose nikakvu odgovornost ukoliko ne poštuju prava građana.
Smatramo da bi ovo znatno ubrzalo postupak, da bi, jednostavno, postupak učinilo i bitno efikasnijim i da bi uz pomoć ova dva nova instituta koja su predložena građani Srbije mogli da pravo koje zbog ćutanja administracije ne mogu da ostvare ostvaruju znatno efikasnije.

Na naslov iznad člana 45. i član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić i Miroslav Petković. Gospodin Jovan Palalić ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u okviru ovog člana želeli da ukažemo na jednu stvar koja se tiče u stvari realnog života, a to je – koliko su u stvari u upravnom postupku i konkretno u upravnim sporovima sudovi rešavali parnične stvari, koliko je sudova rešavajući predmet upravnog spora odlučilo da presuđuje i za naknadu štete i za povraćaj stvari.
Ovu normu smo imali u sadašnjem zakonu i voleo bih da čujem od predstavnika ministarstva i od ministra kada se vrati neku informaciju, statistički podatak koliko je uopšte predmeta rešeno u situaciji, kako se ovde kaže, ako utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov za to da se može rešiti pitanje naknade štete ili povraćaj stvari.
Mislim da se to može nabrajati na prste jedne ruke. Ovo je, neverovatno, u praksi postojala kao jedna mrtva norma. U tom smislu je pitanje da li takva norma treba i dalje da postoji. Naravno, postavlja se pitanje u kojoj meri bi se čitav upravni spor zakomplikovao kada bi sada i odlučio se upravni sud da rešava ovakav jedan slučaj.
Naravno, može se sve uvek to napisati, lepo to zvuči. Sud će da sam procenjuje, jedan će hteti da skine sa vrata i upravni spor, da se još bavi i naknadama štete i povraćajem stvari.
Mislim da ova norma uopšte nije realna i da predstavlja jedan dekor, da se kaže, eto, daje se mogućnost i upravnom sudu, pa građanin može da očekuje da će neki upravni sud ili neki sudija u upravnom sudu rešavati i njihov predmet za naknadu štete ili povraćaj stvari.
Mislim da ova norma nije realna i da u stvarnom pravnom životu ne predstavlja ništa.

Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević, Aleksandra Ilić i Zlata Đerić. Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na naziv Glave 9. iznad člana 49. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.