Dame i gospodo narodni poslanici i dame i gospodo iz Vlade, zaista ne razumem razlog zašto je odbijen ovaj amandman.
Naime, vi ste Predlogom zakona o upravnim sporovima isključili mogućnost podnošenja žalbe. Dakle, zakonom je onemogućeno da se žalba podnese protiv presude upravnog suda.
Šta je žalba? Redovno pravno sredstvo. Dakle, redovnog pravnog sredstva nema u upravnom sporu, tako ste napisali u Predlogu zakona.
Glava 9. u vašem predlogu zakona nosi naziv – vanredna pravna sredstva. Ta podela na redovna i vanredna pravna sredstva ima smisla u onim postupcima u kojima su dozvoljena i jedna i druga, a u vašem predlogu zakona nema žalbe kao redovnog pravnog sredstva.
Sada se postavlja pitanje u odnosu na koja pravna sredstva su ova vanredna, kada su samo ona dozvoljena? Nema potrebe da koristite tu terminologiju vanrednih pravnih sredstava u situaciji kada su samo jedina ona dopuštena. Onda to nisu vanredna pravna sredstva, onda je to jednostavno pravno sredstvo.
Predložili smo našim amandmanom da Glava 9. nosi promenjeni naziv – pravna sredstva, jer su samo ona dozvoljena, nisu ni redovna ni vanredna, nego su jedina pravna sredstva koja u Predlogu zakona postoje.
Vlada odbija ovaj naš amandman iz sledećeg razloga: amandman se ne prihvata zato što podela na redovna i vanredna pravna sredstva ima značaja, između ostalog, i radi utvrđivanja nadležnog suda koji rešava po ovim sredstvima.
Gospodo iz Vlade, pitam vas koji sud rešava po redovnim pravnim sredstvima u upravnom sporu? Ako uspete da mi odgovorite na ovo pitanje, prihvatiću da amandman nije dobar. Naravno, na to pitanje ne možete da odgovorite zato što ne postoji sud koji rešava o redovnim pravnim sredstvima u upravnom sporu iz najjednostavnijeg mogućeg razloga – pa, redovnih pravnih sredstava u upravnom sporu nema, a vi kažete podela ima smisla. Nema smisla.

Na član 50. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević, Aleksandra Ilić i Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima Srđan Spasojević.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poslanički klub NS je podneo amandman da se član 50. zakona o upravnim sporovima briše.
Šta piše u ovom članu? Zahtev se predaje Vrhovnom kasacionom sudu preko punomoćnika iz reda advokata na način određen u članu 20. st. 1, 2. i 4. ovog zakona.
Obrazloženje. Amandman se ne prihvata zato što je na isti član Predloga zakona prihvaćen amandman narodnog poslanika Vlatka Ratkovića.
Stvarno sada ništa ne razumem. Da li je moguće da je amandman Nove Srbije odbijen zbog toga što je prihvaćen amandman gospodina Vlatka Ratkovića? Ne želim uopšte da umanjujem znanje gospodina Ratkovića.
Jednostavno, ovde mi nije jasno ko je pre podneo amandman. Da li je možda Ratković video da smo mi podneli amandman, pa je posle brže – bolje? Jer vidimo da je masa amandmana ovde prihvaćena, znači da ste veoma loše napisali ovaj zakon. Predstavnici Vlade su vrlo loše uradili ovaj zakon.
Lepo je kolega Perić rekao, trebalo je sve amandmane da prihvatite i onda bi ovaj, praktično, predlog zakona imao nekog smisla. Kada bih bio na vašem mestu, kada bi trebalo da prihvatim ovoliki broj amandmana i kada bih video toliko grešaka, ja bih povukao iz procedure ovaj predlog zakona, jer očigledno da smo imali neke amandmane, kao što je ministar Marković rekao, malopre, u potpunosti se slažem s vama, gospodine Spasojeviću i ja isto mislim, ali ne prihvatamo amandman.
O čemu se ovde radi? Bilo bi korektno, gospođo predsednice, da se kaže da su oba amandmana prihvaćena i gospodina Ratkovića i poslaničkog kluba Nove Srbije. On je potpuno isti, a vi ne prihvatate amandman, zato što je amandman gospodina Ratkovića prihvaćen. Nije korektno.
Nije korektno iz više razloga. Prvo, nije korektno što je 24-25 zakona dato u petak veče ili subotu ujutru, i mi predstavnici opozicije smo se potrudili, evo vidite, koliko amandmana je prihvaćeno, da to napišemo, a onda se ipak nečiji trud i muka i na kraju krajeva i znanje ovde nipodaštava. To nije apsolutno u redu, smatram da je trebalo prihvatiti amandman gospodina Ratkovića i naš i to bi bilo zaista korektno.

Zahvaljujem na obrazloženju. Međutim, predstavnici Vlade me informišu da amandmani imaju razlike u sadržini i da se na radi ipak o identičnim tekstovima, po tendenciji i po ideji.
Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković. Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo mi smo sada u istoj situaciji u kojoj smo bili i kod prethodnog amandmana. Drugim rečima, amandman se ne prihvata zato što je prihvaćen, istovetan amandman narodnog poslanika Vlatka Ratkovića. Sada neću da ulazim u to da li Vlada više voli poslanike iz reda Demokratske stranke nego poslanike iz reda opozicionih stranaka. Ljubav je stvar srca i ja u to neću da se mešam.
Ovde postoji nešto što je mnogo važnije. Naravno, ovo što piše u članu 50. je besmisleno. Dakle, da onaj ko podnosi zahtev za preispitivanje sudske presude, koja je doneta u upravnom sporu mora da angažuje punomoćnika iz reda advokata.
U članu 49. ste napisali da taj zahtev može da podnese i nadležni javi tužilac. Onda, znači, vi obavezujete javnog tužioca koji je državni organ, da angažuje privatnog advokata da mu on napiše i podnese zahtev za preispitivanje odluke. Prosto, takvo rešenje je besmisleno. Toga ste svesni i vi, čim ste prihvatili amandman gospodina Vlatka Ratkovića.
Šta govori ovoliki broj amandmana i prihvaćenih i ne prihvaćenih? Na jedan predlog zakona koji je relativno kratak. Dakle, ovaj predlog zakona ima ukupno 79 članova. Dakle, spada u red, sutra, kada ga izglasate, spadaće u red kraćih zakona. Takav je i ovaj postojeći Zakon o upravnim sporovima iz 1996. godine. Dakle, relativno mali zakon.
Na tako mali zakon imate podnetih na desetine amandmana. Vlada je prihvatila deset amandmana. To znači da nešto nije zaista, suštinski, koncepcijski u redu sa ovim predlogom zakona. Uopšte ne razumem brzinu sa kojom je Vlada ušla u skupštinsku proceduru kada je u pitanju ovaj predlog zakona.
Postojeći Zakon o upravnim sporovima manje – više je u proceduralnom smislu korektan i on je mogao da se primenjuje, dok se ne sačini neki kvalitetniji tekst predloga zakona. Ovo mi sada deluje, što bi rekao naš narod, sa konja na magarca. Prestaće da važi postojeći Zakon o upravnim sporovima koji je suštinski mnogo bolji od ovog.
Dakle, ne shvatam brzinu sa kojom je Vlada ušla u skupštinsku proceduru, očigledno je da postoje brojne manjkavosti u ovom predlogu zakona, a sutra kada se ovaj zakon izglasa to će biti jedan od osnovnih procesnih zakona i ljudska prava i slobode će biti direktno tangirana ovim zakonom.
Šta će biti u praksi, ostaje da se vidi. Srpska radikalna stranka smatra da je Predlog zakona loš, da ima brojna rešenja koja su loša i sa nomotehničke, i sa jezičke i sa ustavne tačke gledišta i kao što je rekao, uvaženi kolega Spasojević, čim na ovoliki, mali broj članova Predloga zakona imate ovoliko veliki broj amandmana, najbolja odluka je bila, koju nažalost niste hteli da donesete, da se Predlog zakona povuče iz skupštinske procedure i sačini jedan korektan tekst Predloga zakona.

Reč ima gospodin Srđan Spasojević.

Iskoristiću vreme poslaničke grupe NS. Podržavam amandman gospodina Aleksandra Martinovića. Apsolutno, gospođo predsednice, pošto se sve ovo odnosi na isto, zaista mi nije jasno šta su predstavnici Vlade suštinski, sadržinski mogli da promene u jednoj i po rečenici u odnosu na to da kažu da se amandman briše.
Jedino ako, još jednom ću pročitati – član 50, zahtev se predaje Vrhovnom kasacionom sudu preko punomoćnika iz reda advokata na način određen u članu 20. Molio bih, pošto ste mi rekli da su stručne službe obavestile, da mi kažete argumentovano šta ste ovde mogli da promenite u odnosu na ono što je poslanička grupa NS predložila.
Neću iz pristojnosti da kažem – ovolika količina gluposti da se u jednom ovakvom članu, da pored svih nadležnih državnih organa punomoćnik podnosi žalbu u ime državnog organa, koji nije neuka stranka, to je potpuno nešto što svakom građaninu Srbije ne može da bude jasno, nego je skandalozno. Preko punomoćnika iz reda advokata se podnosi Vrhovnom kasacionom sudu.
Samo me interesuje šta ste to suštinski mogli da promenite, a posle da kažete da se briše ili da kažete preko punomoćnika iz reda možda javnih tužilaca. Ne znam šta ste mogli da promenite. Nisam zadovoljan odgovorom. Očekivao sam, predsednice, da budete korektni, da kažete da ukoliko je to suštinski…
Svako može da promeni jednu reč, pa da se razlikuje od mog amandmana koji sam podneo i da se taj prihvati a ovaj ne, ali suštinski sam siguran da gospodin Ratković i ja na isto mislimo.

Moje ingerencije nisu dalje od onih koje sam malopre iznela.
Na član 71. amandman je podnela grupa od 21 poslanika poslaničke grupe “Napred Srbijo”. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Saša Maksimović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, amandman koji su podneli poslanici SNS se odnosi u stvari na pravne posledice pasivnog nepostupanja u presudi.
Amandman glasi – sud će po službenoj dužnosti podneti krivičnu prijavu protiv odgovornog lica u organu koji bez opravdanog razloga ne izvrši presudu u roku iz stava 1. ovog člana.
Obrazloženje Vlade je sledeće – amandman se ne prihvata iz razloga što je obaveza državnih organa da prijave krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti, o kojima su obavešteni ili za njih saznaju na drugi način utvrđen u članu 222. Zakona o krivičnom postupku. Upravo to govori ovaj amandman i u stvari ne ostavlja mogućnosti nedoumica ili izbegavanja obaveza od strane suda.
Predloženi amandman ima cilj da na jasan način obaveže sud da podnese krivičnu prijavu protiv odgovornog lica za krivično delo za neizvršenje sudske odluke i to iz člana 340. Krivičnog zakonika. Podnošenje prijave jeste zakonska obaveza svakog državnog organa, pa samim tim i suda koja se u velikom broju slučajeva ne poštuje. Oštećeni građani izbegavaju podnošenje prijave delom zbog nepoznavanja prava, a delom zbog činjenice da su i dalje upućeni da se moraju obraćati istom organu protiv čijeg odgovornog lica bi trebalo podneti prijavu.
Iz ovih razloga u praksi niko od odgovornih lica ne bude optužen za neizvršenje sudske odluke, pa se presude u upravnim sporovima često i ne izvršavaju, već su stranke prinuđene da ponovo podnose tužbu za izvršenje, što postupak čini dugotrajnim i samim tim i nedelotvornim.
Uspostavljanje postupka koji je efikasan i dovoljno brz da suštinski zaštiti pravo građana u odnosu na akte vlasti je i međunarodna obaveza Republike Srbije kao potpisnika međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, koji propisuje obavezu države da svakom licu obezbedi pravno delotvorne žalbe.
Međutim, ako se na odluku o žalbi mora čekati godinama, što je uglavnom u našem pravosuđu slučaj, onda ta žalba svakako nije delotvorna. Istu obavezu naravno propisuje i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i to u članu 6. stav 1, kojim se zahteva pravična i javna rasprava u razumnom roku pred nezavisnim sudom, a što je dobrim delom ovim amandmanom i predviđeno.

Na član 75. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe "“Napred Srbijo”". Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 77. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović. Vlada je prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, zaključujem pretres Predloga zakona o upravnim sporovima u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PREKRŠAJIMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Sreto Perić, Mirko Munjić, Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Aleksandar Martinović, Milorad Buha, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković i Dragan Čolić, Jovan Palalić, Miloš Aligrudić i Miroslav Petković.
Narodni poslanici Jovan Palalić, Miloš Aligrudić i Miroslav Petković pisanim putem povukli su amandmane na članove 206b, 206v i 206g, koje su podneli 21. decembra 2009. godine.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe "“Napred Srbijo”". Vlada nije prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.