Poštovane dame i gospodo, evo kako jedan čovek koji je lekar po profesiji, a ima izražen osećaj za pravdu i pravičnost, može da učini jednu pravnu normu, odnosno jedan član vrlo prihvatljivim.
Da biste razumeli o čemu se radi, moram da pročitam tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama, a kasnije amandman. Nije mi jasno zbog čega Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Član 82. glasi: ''Funkcioner koji je vršio više javnih funkcija, odnosno uz javnu funkciju obavljao drugi posao ili delatnost na dan 1. januara 2010. godine, a nije se do 1. aprila 2010. godine opredelio koju će javnu funkciju nastaviti da obavlja, dužan je najkasnije do 1. septembra 2010. godine obavestiti Agenciju koje sve funkcije, poslove ili delatnosti obavlja.
Agencija, po prijemu obaveštenja, utvrđuje da li se vršenjem više javnih funkcija, odnosno obavljanjem posla ili delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, odnosno da li to predstavlja sukob interesa.
Ako utvrdi da se vršenjem više javnih funkcija, odnosno obavljanjem posla ili delatnosti iz stava 1. ovog člana ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, odnosno predstavlja sukob interesa, Agencija donosi odluku kojom određuje rok, koji ne može biti duži od 30 dana, u kojim je funkcioner dužan da prestane sa vršenjem nespojive funkcije, odnosno obavljanjem posla ili delatnosti.
Ukoliko funkcioner ne postupi u roku iz stava 1. i 3. ovog člana, Agencija sprovodi postupak za utvrđivanje povrede ovog zakona.''
Evo, ovaj zadnji stav, koliko je nesavršen, kaže – ukoliko funkcioner ne postupi u roku iz stava 1. i 3. ovog člana, Agencija sprovodi postupak za utvrđivanje povrede ovog zakona; sprovodi i započeće, može da započne, ali ne mora da ga okonča. Do kada ne mora da ga okonča? Ne mora do 2012. godine, ukoliko nazor ili na neki način izgura ova vlada.
Šta je dr Paja Momčilov predložio izmenama člana 29. odnosno člana 82? Funkcioner koji obavlja više javnih funkcija na dan stupanja na snagu ovog zakona dužan je da se izjasni koju će javnu funkciju vršiti dalje u roku od sedam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Znači, vrlo pojednostavljeno, praktično i potpuno jasno. Ukoliko se nije izjasnio do 1. aprila 2010. godine, u roku od sedam dana od dana stupanja na snagu zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, dužan je da se opredeli koju funkciju će da obavlja.
Ovde smo mogli da čujemo da određene odredbe ovog zakona ne mogu da se primenjuju retroaktivno.
Složićete se sa mnom, drage kolege, da funkcija narodnog poslanika je veoma ozbiljna i odgovorna, ali one zbog kojih se menja ovaj zakon, koji svojim kapacitetom žele da pojačaju ili sačuvaju ovu Vladu, retko kad ih viđamo. Nije ovo zasigurno, kao što sam rekao zbog 1.800 ili 1.900 ljudi, građani Srbije kod kojih se možda prepliću neki sukobi interesa, nego je zbog malog broja ali veoma uticajnog i oni koji direktno imaju uticaja i imaju mogućnost da utiču na dalji opstanak ove Vlade.
Znamo dobro da oni koji istovremeno jesu narodni poslanici i gradonačelnici vrlo retko, odnosno samo u izuzetnim situacijama, a to je kada treba utvrditi kvorum ili kada treba glasati, oni su samo tada prisutni na sednicama Narodne skupštine, što ukazuje ipak na ono o čemu je kolega Martinović govorio, jedan čovek može da obavlja više funkcija, ali ovo o čemu je reč ovde, zasigurno ne može.
Nešto mora da trpi, pa da li izbor za gradonačelnika koji nije neposredan, koji je izvršen na osnovu volje odbornika u određenim lokalnim samoupravama, ili ono gde su građani rekli i na neposredan način izabrali narodne poslanike.
Mislim da ovaj zakon, pored toga što nije pravičan i pošten, on je i sraman sa ovakvim odredbama koje postoje i ni u kom slučaju u danu za glasanje ne može se očekivati ne samo podrška od poslanika SRS, nego mislim od svih onih koji imaju izražen osećaj za pravičnost, kao što je to gospodin Paja Momčilov, i koji ne bi trebalo da daju podršku ovom zakonu.
Treba da se borimo za doslednu primenu zakona, a ne da nalazimo modalitete kako i na koji način možemo da ih izigravamo i da ih ne primenjujemo. Kada jednog dana, uz puno strpljenja, mi to imamo, SRS dominantno bude vršila vlast, onda će određene Evropske zemlje, po uzoru na zakone iz Srbije, donositi takve zakone, a ne danas da zadovoljavamo neke standarde, neke evropske zakone koji nemaju smisla, odnosno skupštinska većina ih donosi samo da bi zavarala one od kojih u ovom momentu zavisi.