Poštovani predsedavajući, upravo ovaj član 11, o kome je danas bilo dosta rasprave, na neki način i prikazuje evoluciju opstrukcije primene ovog zakona u trenutku kada je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije počeo da se primenjuje od 1. januara ove godine.
Kada se pogledaju sve njegove norme i sve ove izmene koje su ovde sada sadržane, ne možemo da ne kažemo ono što se sluša ovih dana bez ikakve zle namere, a to je da to jeste korak unazad u odnosu na rešenja koja su bila u osnovnom tekstu zakona.
Mi možemo danas ovde naći hiljadu razloga da objasnimo zašto donosimo ove izmene, ali te izmene kada se pogledaju sa ipak preciznijim normama koje su bile u osnovnom tekstu jesu korak unazad. Voleo bih da čujem, a pošto sam pravnik čitam pažljivo tekst i znam da tumačim pravo, u kojoj meri ovaj zakon jeste bolje rešenje nego što je bilo rešenje osnovnog teksta i kakav će on konkretno veći efekat u borbi protiv korupcije imati u odnosu na rešenja koja su sad bila? Mi to obrazloženje nismo dobili. Gde je bolji efekat ovog zakona u borbi protiv korupcije u odnosu na rešenja koja smo sad imali?
Evo, sada ću da čitam stavove ovog člana. Bilo je ovako – pre prihvatanja druge javne funkcije, odnosno kandidovanja za drugu funkciju, funkcioner koji namerava da vrši više funkcija, dužan je da zatraži saglasnost Agencije, pre nego što je stupio na tu funkciju. Sada se predlaže rešenje – kada je već izabran, onda traži saglasnost Agencije da bi ostao na funkciji na koju je već izabran. Zaista, korak unazad.
Agencija treba da ceni po prvobitnom rešenju da li on može da dođe u situaciju da bude u sukobu interesa i da se stvore uslovi za korupciju, pa da mu kaže – ne, ne možeš da budeš uopšte izabran, a sada kada je stvoreno faktičko stanje, kada su mogući politički pritisci, Agencija može da se sukobljava sa tim funkcionerom i da mu kaže – sada će te taj organ koji te je izabrao razrešavati. Korak unazad.
Dalje, Agencija može da, u odnosu na rešenje koje nije postojalo u sadašnjem tekstu zakona, utvrdi druge javne funkcije koje funkcioneri mogu da obavljaju bez saglasnosti Agencije. Toga nije bilo u osnovnom tekstu zakona.
Ono što jeste u stvari ključni problem u ovom članu 11, osnovni tekst zakona spominje način izbora funkcionera. Ovde se sada uvodi pojam funkcionera neposredno izabranog od građana i tu je u stvari suštinski problem.
Mi imamo spor sa velikim brojem funkcionera, koji su se našli posle 1. januara 2010. godine na pojedinim funkcijama, da tvrde da su na te funkcije izabrani neposredno od građana i da nije ni moralno, ni pošteno, niti je u duhu izborne volje građana da se sada povlače sa funkcija na koje su izabrani neposredno od građana.
Ustav govori o pojedinim kategorijama koje su neposredno izabrane od građana. To su predsednik Republike, narodni poslanici, odbornici, pokrajinski poslanici u pokrajinskim skupštinama. Onda kreće tumačenje mnogih tih funkcionera da su funkcije gradonačelnika, predsednika opština, pokrajinskih sekretara, predsednika opština u Vojvodini, funkcije na koje su izabrani neposredno od građana. To nije tačno.
Te funkcije na koje su oni izabrani kaže se – građani su znali koga biraju na izborima u maju. Nisu znali koje gradonačelnike biraju i nisu znali koje pokrajinske sekretare biraju. Te ljude su izabrale skupštine gradova, skupštine opština i Pokrajinska skupštine. Oni nisu neposredno izabrani od građana, oni su u sukobu interesa i oni ne potpadaju pod kategoriju neposredno izabranih građana.
Sada ovaj član omogućava da se ti ljudi tretiraju kao neposredno izabrani od građana i da mogu da vrše funkcije i dalje. Tu je problem o kome mi govorimo i to ćete videti vrlo brzo, da će se davati takva mišljenja, da su ljudi koji su gradonačelnici, koji su pokrajinski sekretari, da su oni izabrani od građana, neposredno izabrani od građana. Narod ih je birao u maju 2008. godine. Nije ih birao, birale su ih skupštine kao izvršne organe. Vi stvarate ovde uslove da ti ljudi ostanu na tim funkcijama i da se tretiraju kao neposredni građani.
Pitam sad ovde i predstavnika Ministarstva, ministarku Malović, koju uvažavam, da kaže koje su to funkcije neposredno izabrane od građana, mimo onih koje su određene Ustavu? Ovde se kaže da samo u Ustavu, evo čitam Zakon, funkcioner koji je izabran na javnu funkciju neposredno od građana može bez saglasnosti Agencije da vrši druge javne funkcije na koje se bira neposredno od građana, osim u slučajevima nespojivosti utvrđenih Ustavom. Koje su to još funkcije voleo bih da čujem. Da li je to gradonačelnik? Voleo bih da čujem da li je gradonačelnik? Da li je pokrajinski poslanik?
Ako nisu, onda se na te ljude primenjuju odredbe, onda niste morali menjati zakon. Ti ljudi su morali da prestanu da obavljaju svoju funkciju posle 1. aprila. Ovde je suština, i treba da pričamo iskreno, u sledećem – pojavio se spor između tih funkcionera, Ministarstva pravde i Vlade i Agencije za borbu protiv korupcije.
Nažalost, taj spor koji je pokrenut pred Ustavnim sudom rešava ovaj zakon. Ustavni sud je doneo rešenje kao privremenu meru kojom obustavlja izvršenje rešenja koje je pokrenula Agencija, a da se ta stvar ne bi unedogled odugovlačila i da bi se na neki način spasao obraz i Agenciji, i Ministarstvu, i svima, i Ustavnom sudu, da ne bi i dalje bio u sporu sa tim državnim institucijama, menja se zakon.
To je suštinska stvar. Spor koji je pokrenut između svih tih organa, nažalost, rešava se izmenom zakona. To je suštinska istina. Da bi ti ljudi i dalje ostali na tim funkcijama i da bi se kasnije tumačilo da su oni neposredno izabrani od građana i da se ne krši izborna volja.
A ti ljudi su stekli te funkcije gradonačelnika, predsednika opština, pokrajinskih ministara i sekretara, kako se već sad po statutu kaže, posle izbora u Narodnu skupštinu ili u Skupštinu AP Vojvodine kao neposredno izabrani od građana pokrajinski poslanici.
Ta druga funkcija koje je trebalo da se odreknu je ta druga funkcija za koju nisu izabrani neposredno, a to je funkcija gradonačelnika ili pokrajinskih sekretara, ili direktora javnog preduzeća u pojedinim gradovima, u Vojvodini u konkretnom slučaju, a u centralnoj Srbiji takvih situacija nemamo. Trebalo je te druge funkcije da se odreknu i sada imamo situaciju da oni neće da se odreknu te funkcije i traže aboliciju od strane zakona.
Evo videćete kako će Agencija da tumači šta znači neposredno izabran od građana. Tumačiće upravo ovako, vrlo široko i zato se daju ovlašćenja Agenciji da može da tumači primenu zakona u svakoj konkretnoj situaciji.
Nažalost, uvučene su sve institucije u ovaj spor da bi neki ljudi ostali na funkcijama. Uvučeno je Ministarstvo pravde, uvučena je Agencija za borbu protiv korupcije, uvučen je Ustavni sud, uvučena je sad i Narodna skupština. Četiri važne institucije u ovoj državi se bave nekim ljudima koji hoće da zadrže dve funkcije, a na koje nisu izabrani neposredno od građana i to treba da kažemo – ne, vi niste izabrani.
Da su ti ljudi izabrani kao direktno izabrani gradonačelnici, pa da se postavi pitanje legitimiteta i osporavanja izborne volje, narod ih je birao. Nije ih narod birao, birali su ih odbornici ili poslanici u Narodnoj skupštini ili poslanici u Pokrajinskoj skupštini.
Odakle njima tolika politička moć? Jedino što možemo da tumačimo je da je to politička moć koja se zasniva na podršci Vladi ili u krajnjoj liniji politička moć koja postoji unutar najveće vladajuće stranke, da bi se ovakav zakon izglasao.
Ovaj zakon u odnosu na prethodna rešenja, voleo bih da čujem u ozbiljnoj raspravi, a ne porukama i parolama da je ovo bolje rešenje, u čemu se sastoji kvalitet i pozitivni efekti u odnosu na rešenja koja su bila u osnovnom tekstu. Voleo bih da čujem i do uvažene ministarke Malović, voleo bih da čujem i od predstavnika vladajuće koalicije i da u jednoj otvorenoj debati vidimo u čemu je loš kvalitet rešenja koja su bila iz oktobra 2008. godine. Samo to.

Iskorišćeno je sedam minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? Gospodin Munjić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, kada smo malopre slušali priču o našoj socijalno odgovornoj Vladi, zaista onaj ko ne zna o čemu se radi ili onaj koji na svojoj koži ne oseća kako živi uz tu socijalnu odgovornu Vladu mogao bi zaista da pomisli da živi u jednoj jako uređenoj državi u kojoj, kako rekoše, državni funkcioneri žive i dele sudbinu svog naroda.
Mogu reći da se tako nešto može reći za neke druge države, za neke druge režime u kojima državni funkcioneri zaista žive, deluju i rade deleći sudbinu svog naroda, kao što je na primer jedna Švedska. Daleko smo mi od te Švedske i kilometražom, a još smo dalje načinom na koji ova Vlada vlada, na koji ova Vlada radi.
Što se tiče ovog amandmana koji sam podneo, on se odnosi na to da javna funkcija prestaje u slučaju iz člana 7. ovog člana prestaje danom prijema odluke o prestanku funkcije od strane funkcionera. Ovo je jedno čisto pravno pitanje, pitanje koje u stvari se odnosi na nastupanje pravnih posledica donošenja jedne takve odluke.
Radi se o situaciji kada Agencija donese odluku o tome da je izbor, imenovanje ili postavljenje funkcionera urađeno suprotno odredbama zakona i u takvom slučaju vi predviđate da organ koji je funkcionera izabrao, imenovao ili postavio imao obavezu da donese odluku o prestanku te funkcije.
Ako već funkcija ne prestaje po automatizmu, kao što bi trebalo da bude, postavlja se pitanje od kog momenta u stvari prestaje ova funkcija. Koji je to momenat koji se može uzeti kao stvarni momenat prestanka funkcije? Radi se o pravnim posledicama odluke o prestanku funkcije. Postavlja se pitanje da li ta funkcija prestaje ili može prestati donošenjem odluke od strane Agencije, donošenjem odluke od strane organa ili pak, kao što smo mi tražili, momentom prijema odluke od strane funkcionera.
Smatramo da je ovo treće rešenje najispravnije i upravo je ovim amandmanom tako i traženo. Jer, kako će neko znati ili kako će neko prestati sa svojom funkcijom faktički ako ne zna u kom momentu i kada je ta odluka doneta, a to će znati najbolje i jedino u onom momentu kada primi odluku o prestanku te funkcije. Dakle, taj i takav momenat, momenat prijema odluke od strane funkcionera, imao bi se smatrati momentu u kome prestaje jedna funkcija.
Hoće li tumačenje koje Vlada ima u pogledu momenta prestanka funkcije otvoriti mogućnost za različita tumačenja? Znate, gospođo ministre, ukoliko se neka odredba bilo kog zakonskog propisa donese na takav način da ona daje mogućnost da se tumači ovako ili onako, da se tumači na dva različita načina, to zaista nije dobro. Jer, u takvom slučaju neko može da nastavi sa vršenjem druge funkcije, nastavi zbog toga što nije faktički primio odluku o prestanku te svoje funkcije.
Vi svesno dovodite do situacije koju, evo da se našalim, Crnogorci malo šaljivo, a malo ozbiljno, kažu dužnik će dug vratiti ako rđa šćedne sačekati, pa se ovde može preneti, funkcioner će funkciju ostaviti ako rđa htedne sačekati. Verujte da se po ovom zakonu jednostavno ne zna kada će se to desiti. Postoji mogućnost različitog tumačenja. To je ono što nije dobro i to je ono zbog čega bi trebalo prihvatiti ovaj amandman.

Tri minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Ima još 29 i po minuta.
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Izvolite, gospođo Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo vodili raspravu u načelu, poslanički klub SRS istakao je da su dva člana ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije u stvari članovi koji odslikavaju suštinu izmena, i to član 11. kojim se menja član 28. osnovnog zakona i član 29. kojim se menja član 82. osnovnog zakona.
Rekli smo već da se ovim izmenama želi da omogući pojedinim funkcionerima da dalje obavljaju više funkcija. Kada je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije bio na usvajanju pred Narodnom skupštinom, to je bilo pre nešto manje od dve godine, definisana je zabrana vršenja druge javne funkcije za sve funkcionere, osim ako je zakonom i drugim propisom obavezan da vrši više javnih funkcija. Takođe je definisano da se izuzetno može vršiti druga funkcija, na osnovu saglasnosti Agencije. I te su odredbe izazivale određene nedoumice, međutim sada ovim izmenama jasno se otkriva namera da se omogući vršenje više funkcija jednom funkcioneru.
Tako je izmenama i dopunama predviđeno da se u članu 28. dodaju novi stavovi i da poslednji stav glasi – za pojedine kategorije funkcionera direktor Agencije može opštim aktom da utvrdi druge javne funkcije koje funkcioneri mogu da obavljaju bez saglasnosti Agencije iz stava 5. ovog člana.
Poslanički klub SRS se ne slaže sa ovim i zato smo podneli amandman kojim smo tražili da se ovaj navedeni stav briše. Ukoliko ovo bude usvojeno, da se direktoru Agencije omogući ovako nešto, onda se ostavlja dosta prostora zloupotrebama. Takođe, ovako napisano ''pojedine kategorije funkcionera'' može biti predmet proizvoljnog tumačenja koje su to kategorije?
U prethodnim stavovima kojima se vrši izmene stoji da se ograničenje u vršenju funkcije ne odnosi na funkcionere koji su izabrani neposredno od građana. To nije u redu. Razlog tome jeste situacija u kojoj se našao veliki broj takvih funkcionera na dan početka primene ovog zakona 1. januara ove godine, i to što ti funkcioneri zapravo ne žele da se odreknu nijedne funkcije koju vrše. Imali smo prilike da u raspravi čujemo od magistra Martinovića da su takvi funkcioneri u Vojvodini brojni i da su im i funkcije mnogobrojne, da pojedinci imaju i do šest funkcija.
Takođe, na čitavoj teritoriji Srbiji imamo funkcionere koji su u organima izvršne i u organima zakonodavne vlasti, što je najjasniji oblik sukoba interesa. Ako ćemo da pogledamo Ustav Republike Srbije koji jasno kaže, u delu koji se odnosi na zabranu sukoba interesa, u članu 6, niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima.
Ustav kaže niko, a predlagač ovih izmena kaže neko, tačnije pojedine kategorije. Tim pojedinim kategorijama funkcionera biće omogućeno da uopšte ne traže saglasnost od Agencije prilikom stupanja na funkciju i ovo je otvoreno stavljanje pojedinaca iznad odredbi najvišeg pravnog akta.
Da nisu želeli da se stave iznad Ustava i iznad zakona pojedini, za sada još uvek nekategorisani funkcioneri, ali ako se ovo usvoji biće kategorisani funkcioneri, da su želeli da poštuju slovo zakona, oni bi se do 1. aprila izjasnili koju će jednu funkciju nastaviti da obavljaju.
Očigledno da je njihov cilj bio nepoštovanje zakona, a kako je teško poštovati zakon najlakše rešenje je izgleda promena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji se sada menja, ne radi unapređenja borbe protiv korupcije, već prema željama onih koji žele da zadrže postojeće funkcije. Time se stvara mogućnost da u svakom trenutku bilo ko od njih može reći, tako piše u zakonu.
Takođe, da se želelo poštovanje zakona koji je usvojen pre manje od dve godine, kada je stupio na snagu i nakon ostavljenog roka za izjašnjavanje, postupilo se već 2. aprila po onome što je definisano u članu 28. stav 6. važećeg zakona, koji kaže – funkcioneru koji je izabran, postavljen ili imenovan na drugu javnu funkciju suprotno odredbama ovog zakona, kasnija funkcija prestaje po sili zakona.
Međutim, sada se ovo tumači tako da se ovo odnosi na one koji će ubuduće stupati na druge funkcije i izgleda da se ova odredba nikada neće ni primeniti, jer će se naći pokriće u ovom aktu kojim će direktor Agencije utvrditi da je moguće obavljanje i drugih funkcija bez saglasnosti Agencije, i onda kada bi organ, odnosno stalno radno telo organa koji je funkcionera izabrao, postavio ili imenovao na kasniju funkciju, želeo da postupi po zakonu i bukvalno rečeno oduzme drugu, tj. kasnije funkcije, onda dobije odgovor: Ja sam rešenjem, odlukom ili čime već, direktora Agencije za borbu protiv korupcije, pojedini kategorisan funkcioner i ne možete mi ništa.
Time se obesmišljava i navodni napor da se nametne obaveza da se ovo uradi tako što će se propisati za učinjeni prekršaj novčana kazna u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u državnom organu ili organizaciji, organu teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, javnoj službi i drugom pravnom licu koje vrši javna ovlašćenja ako ne donese odluku o prestanku funkcije u roku iz člana 28. stav 8. ovog zakona.
Izvesno je da se nešto ovako neće dešavati jer će se ovim izmenama i dopunama Zakona obezbediti to toliko potrebno pokriće za vršenje više funkcija.
Poslanički klub SRS je mišljenja da u kršenju zakona prednjače upravo oni koji znaju za nespojivost funkcija u organima zakonodavne i organima izvršne vlasti. Znali su to i prilikom stupanja na te funkcije i oglušili su se na odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Nisu se izjasnili koju će funkciju nastaviti, već hoće da zadrže sve, pozivajući se na to da su na te funkcije stupili pre početka primene zakona i da tako treba da ostane do kraja započetih mandata. To je samo još jedan od dokaza da oni koji usvajaju zakone prvi žure da ih krše i da ih prilagođavaju svojim potrebama, kako bi u svojim rukama držali sve konce.
Zato što se takve stvari omogućavaju, zato što postoji tolika koncentracija moći, za nama imamo, između ostalog, i takav proces privatizacije u kome je, s jedne strane, mnogo ljudi ostalo bez posla, bukvalno na ulici, bez mogućnost da školuje, pa čak i prehrani svoju decu. Kada nekome uzete sve, kad mu uzmete posao, uzmete budućnost dece, time ste uzeli njegov život. Imamo situaciju da ljudi seku prste, da zakucavaju eksere u šake.
U tom procesu, s druge strane, izašli su neki prebogati ljudi, čije imovinske karte na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije je zaista, zaista nepristojno čitati.

Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Nikola Lazić. Niko se nije javio za reč.
Na član 13. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima gospodin Bečić.

Poštovani građani, uvažene kolege, ispred poslaničke grupe Napred Srbijo SNS podneli smo amandman na član 13. Predloga zakona, tako da se članu 30. stav 5. menja i glasi: "Protiv odluke Agencije podnosilac zahteva može pokrenuti upravni spor, kao i u slučaju da Agencija ne odluči o zahtevu u roku iz stava 4. ovog zakona". Takođe, da se stavovi 6. i 7. brišu.
Član 13. Predloga zakona nije prihvatljiv, jer se unošenjem reči "odnosno, podrazumeva se rad sa punim radnom vremenom ili je na stalnom radu", ova odredba čini nejasnom i dozvoljava različita tumačenja.
Predloženim amandmanom se menja stav 5. člana 30, tako da se nedonošenje odluke Agencije u roku ne može smatrati prećutnom saglasnošću, već se propisuje da podnosilac može pokrenuti upravni spor, a prema opštim pravilima koja važe za sve građane i pravna lica.
Naročito je neprimereno da ćutanje administracije postane pravni osnov za odstupanje od načela utvrđenih zakonom i Ustavom, a mora se imati u vidu potencijalno veliki broj zahteva i problemi Agencije da ih reši u kratkom roku u svakom momentu.
Bilo je slučajeva, i čak sam i u neke imao uvida, recimo, da pokrajinska administracija ili pojedini pokrajinski sekretari za neke podnete zahteve iz opština gde nije ista vladajuća većina kažu – podnesite zahtev, nećemo odgovarati, ćutanje administracije, vaš zahtev će biti usvojen, samo da se ne bi zamerao koalicionim partnerima.
Tako da je i brisanje stava 6. predloženo, jer se njime propisuje da Agencija može opštim aktom propisivati i druge poslove koji se mogu obavljati bez saglasnosti, koja odredba nije u skladu sa članom 6. stav 2. Ustava, kojim je propisano da sukob interesa određuje se Ustavom i zakonom, tako da se to ovlašćenje ne može propisivati drugom vrstom opšteg akta.
Brisanje stava 7. je predloženo jer je u koliziji sa stavom 1. istog člana, kojim je propisana opšta zabrana obavljanja drugog posla ili delatnosti, pa nije moguće propisivanje dodatnih zabrana, posebno nije moguće propisivanje zabrana drugim propisima, jer je članom 6. stav 2. Ustava propisano da se sukob interesa uređuje zakonom.
Ali, zakon za neke ne važi, a za neke da, ili je to pitanje morala i ličnog integriteta, jer takođe, recimo, iz ličnog primera, gde sam 2003. godine bio izabran sa većinske liste za pokrajinskog poslanika, a istovremeno sam obavljao i dužnost narodnog poslanika u Skupštini Srbije, ali promenom Ustava 2006. i posle novih izbora 2007. godine podneo sam ostavku na funkciju pokrajinskog poslanika, iako sam bio direktno biran na tu funkciju od građana, jer sam poštovao Ustav i član 102. koji je propisao da su funkcija narodnog poslanika i pokrajinskog poslanika nespojive.
Toliko o poštovanju zakona.

Iskorišćeno je minut i 40 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Nikola Lazić, Donka Banović i Miroslav Petković. Niko se ne javlja za reč.
Na član 14. amandmane u istovetnom tekstu su podneli narodni poslanici Zlata Đerić i zajedno Jovan Palalić, Milica Radović, Milica Vojić Marković i Miroslav Petković. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 14. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima gospođa Jelena Budimirović.

Gospođica. Poštovane kolege, poštovani građani Srbije koji ćete ovu sednicu pratiti u odloženom prenosu, želim da iznesem amandman koji sam zajedno sa svojim kolegama podnela u ime poslaničke grupe Napred Srbijo.
Amandmanom smo predložili izmenu celokupnog teksta člana 14, pa ću pročitati kako on po nama treba da glasi. Član 14. Predloga menja se tako da član 31. glasi: "Lice koje treba da stupi na funkciju radi čijeg vršenja se zasniva radni odnos, dužno je da pre stupanja na funkciju prestane sa obavljanjem drugih delatnosti ili da pribavi saglasnost Agencije za njihovo obavljanje, osim delatnosti iz člana 30. stav 2.
Agencija je dužna da odluči o zahtevu u roku od 15 dana.
Protiv odluke Agencije podnosilac zahteva može pokrenuti upravni spor, kao i u slučaju da Agencija ne odluči o zahtevu u roku iz stava 2. ovog člana".
Kao što sam rekla, amandmanom je predložena izmena celog teksta člana 14. Predloga, odnosno člana 31. Zakona tako da se funkcioner obavezuje da pitanje nespojivosti obavljanja drugih poslova ili delatnosti mora rešiti pre stupanja na funkciju bilo prestankom obavljanja ili dobijanjem saglasnosti Agencije.
Predloženim amandmanom se menja stav 3. člana 31. tako da se nedonošenje odluke Agencije u roku ne može smatrati prećutnom saglasnošću, već se propisuje da podnosilac može pokrenuti upravni spor prema opštim pravilima koja važe za sve građane.
Amandman uključuje i brisanje stava 4. člana 31. Zakona kojim se propisuje da se pravila ne odnose na članove organa upravljanja iz reda zaposlenih. Tom se odredbom jedino omogućava da članovi organa upravljanja postanu lica koja su na rukovodećim položajima i već imaju status funkcionera. Za druge zaposlene nije potrebno propisivanje izuzetaka, jer se na njih zakon i ne primenjuje.
Stav 5. zakona je neprihvatljiv iz razloga što se pitanje sukoba interesa uređuje zakonom, pa ne treba ostavljati mogućnost da Agencija donosi propise kojima se propisuje izuzimanje nekih kategorija funkcionera i delatnosti od pravila utvrđenih zakonom.

Zahvaljujem, pola minuta ste samo potrošili vremena poslaničke grupe.
Na član 15. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima Igor Bečić. Izvolite.