Očigledno je ovaj član 9, kojim se menja član 21. postojećeg zakona o Agenciji, kod većine poslanika izazvao istu reakciju, a to je da smatramo da zamenika direktora ipak treba da bira Odbor Agencije.
Moje kolege su naveli više razloga zbog čega nije dobro da se direktoru Agencije daje i ovo ovlašćenje da on ili ona biraju, jer znamo ko nam je direktor Agencije, i svog prvog saradnika i osobu koja jeste i zamenik, pa u slučaju da direktor ne može da obavlja u nekom trenutku funkciju on je menja.
Mnogo je bolje rešenje da to radi Odbor Agencije i s obzirom da ovo jeste takva agencija koja bi trebalo da obavlja neke "teške" poslove, nije dobro da je i prvi saradnik po želji tog direktora. Da kažem da direktor i zamenik direktora u suštini treba da kontrolišu jedan drugog.
Ono što je neobično i ironično u obrazloženju zbog čega se odbija amandman, da direktor nije taj koji bira na osnovu spiska koji će utvrditi Odbor od tri kandidata, već da to treba da radi Agencija, pa ovde predlagač zakona kaže u obrazloženju zašto se ovo odbija da na predloženi način odbor Agencije zadržava dosadašnje nadležnosti u postupku izbora, osim što se direktoru Agencije daje ovlašćenje da može izabrati zamenika
Ovo je zaista malo ironično, da ne kažem, bezobrazno obrazloženje. Vi kažete da, bože moj, Agencija zadržava nadležnost, a ta nadležnost se sastoji u tome što će napraviti spisak od tri kandidata. Mislim, to verovatno može i sekretar ili sekretarica koji rade pri tom odboru da urade, da naprave spisak od tri kandidata.
Tako da vi praktično oduzimate tu nadležnost Odboru, a smatramo da je mnogo bolje da organ koji se sastoji od većeg broja članova izabere zamenika, a ne da to radi direktor koji će izabrati svog prvog saradnika tako na svoj način. Tako da, kad bude taj javni oglas, vi možete da objavite i sliku da prosto ta osoba koja će biti zamenik zna da se javi.

Iskorišćeno je 45 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić, koji ima reč. Izvolite, gospodine Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, amandman koji sam podneo na član 9. stav 3. je potpuno u skladu i logičan sled amandmana koji je gospodin Aleksandar Martinović podneo, takođe u ime SRS, na član 9. stav 2, gde predlaže da, umesto direktora, zamenika direktora bira Odbor. U stavu 3. stoji da zamenika direktora razrešava direktor. Predložio sam da Odbor Agencije razrešava direktor.
Međutim, gospođo Malović, mislio sam kad ste vi u ime Vlade ovde predstavljali Zakon o sudskim veštacima da je to poslednji loš zakon koji ste vi, kao osoba sa ličnim stručnim kvalitetima na određenom nivou, poslednji neozbiljan zakon koji ćete vi zastupati, međutim, taj zakon u odnosu na ovaj je cveće bio.
Prisećam se reči gospodina Velimira Ilića, mog kolege, koji vam je, kad se o ovom zakonu govorilo u raspravi u načelu, rekao da podnesete ostavku. Sada ću da budem suprotan njemu, pa da vas zamolim da ne podnosite ostavku dok cela Vlada ne podnese ostavku jer svaki naredni ministar bi bio lošiji, to nam pokazuje praksa od 2000. godine pa naovamo. Zato ostanite vi dok su i ostale vaše kolege tu.
Ovaj zakon je toliko besmislen da ne znam kako i na koji način vi možete jednu pohvalnu reč reći za ovaj zakon. Ajde da pođem od jednog prostog pitanja. Očekivao sam kada ovo bude na dnevnom redu da ćemo mi ovde raspravljati o nekim imenima, o nekim osobama, o nekim ljudima, o nekim političarima, o nekim funkcionerima koji su kršili do sada važeći zakon.
Na koji način pokriti kršenje ovog zakona od 1. aprila pa do današnjeg dana, odnosno dok ovaj zakon ne bude stupio na snagu, odnosno do 1. septembra 2010. godine? Naravno, vi nemate kvalitetan odgovor, nemate nikakav odgovor.
Ali, kao što je jedan novinar, politički ne volim tu zemlju iz koje on jeste, ali to je Volter Liman, rekao – demokratija je i suviše ozbiljna stvar da bi se nudila narodu. Mogu da kažem – novac ili pare su i suviše ozbiljna stvar da bi takođe one bile u narodu. Sve ovo, izmene i dopune ovog zakona, zapravo se radi zbog određenog broja ljudi.
Neko je rekao da u ovom momentu imamo oko 1.800 do 1.900 lica koja su u sukobu interesa, koja istovremeno vrše više funkcija, ali mnogi su nebitni i neznačajni. Ne bih da potcenjujem, ali određeni broj kolega koji je u svojoj diskusiji hteo da omalovaži važeće odredbe ovog zakona, pa rekao – eto, jedan odbornik i neko ko je član u školskom odboru, hajde, ti ljudi i ne mogu toliko da ga krše.
Neko je ovde, ako to nije gospođa Nada Kolundžija, rekao – sukob javnog interesa ili opasnost za korupciju ne postoji u nekim političkim funkcijama, nego u javnim preduzećima. Mi se pridružujemo tome. Kakav uticaj može da ima jedan gradonačelnik ili nekoliko gradonačelnika koji su istovremeno i narodni poslanici, a znamo da je lokalna samouprava osnivač javnog preduzeća na tom lokalnom nivou?
Eto mnogo razloga da je ovde trebalo da raspravljamo kako i na koji način sankcionisati one koji nisu poštovali odredbe ovog zakona, a mi ovde sada govorimo kako i na koji način da ga izigramo. Umesto da nam se u Agenciji nalaze borci protiv korupcije, evo i član 9. omogućava da tamo budu borci za korupciju.
Ne bi mogla Agencija da bude uopšte ta, a njen direktor pogotovo, ta osoba koja može da odluči da li je neko u sukobu interesa. To je trebalo precizirati i definisati zakonom, a Agencija da odradi tehnički deo posla.
Dokle vi razvlačite i razvodnjavate ovaj zakon, ukazuje i to što zapravo treba dvostruko donošenje odluka da je neko u sukobu interesa. Treba prvo to da utvrdi Agencija, pa onda organ koji ga je birao da se opredeli ovaj ko je nosilac određene funkcije da li se nalazi u sukobu interesa ili ne.
Kada smo danas imali na dnevnom redu amandmane vezano za bezbednost saobraćaja na putevima i kada je bio predlog da se vozilo zadrži tri minuta, kolega Nemanja Šarović je predložio da se vreme sa tri poveća na pet minuta, nije bilo spremnosti da se to prihvati. A mi danas ovde imamo ne da nam se gube dva minuta, nama se gubi nekoliko meseci i to za one koji su bili u sukobu, koji su kršili odredbe važećeg zakona, na koji mi sada imamo ovde izmene i dopune.
Zaista mislim da ćete posle ovog zakona debelo razmisliti da li o ovako neozbiljnim zakonima treba da se pojavljujete, zbog vašeg ličnog integriteta, da branite, da zastupate ili bar bilo šta afirmativno kažete o ovim zakonima.

Iskorišćeno je tri i po minuta vremena poslaničke grupe.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Nikola Lazić. Reč ima gospođa Vojić Marković.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 9, zapravo članu koji menja član 21, u stavu 3. napisali ste – zamenika direktora razrešava direktor.
Mi smo smatrali, i u tom pravcu ide naš amandman, da zamenika direktora razrešava Odbor Agencije. Dakle, svako demokratsko društvo koje drži do sebe i koje zaista vodi računa o tome da su demokratske procedure vrlo stroge i da se dobro sprovode, kvalitetno sprovode, mora da stavi mnogo zabrana za funkcionere koje na neki način postavlja.
Mi smatramo da pošto Odbor Agencije već postavlja direktora, sasvim je normalno da treba da postavlja i zamenika direktora. Pošto ga postavlja, onda je sasvim normalno da ga i razrešava. Na taj način smo naš amandman i napisali.
Šta se dobija na taj način time? Smanjuje se mogućnost subjektivnosti. Direktor može da bude krajnje subjektivan i da postavi svog prijatelja, kao što to radi recimo gospodin Boško Ristić. Imamo kumove koji su postavljeni na razna mesta u pravosuđu. Možda su oni zaista kvalitetni ljudi, zaista je moguće da su kvalitetni, ne poznajem ih i ne mogu to da govorim, ali oni ipak na neki način ugrožavaju demokratski princip.
Znači, ako direktor tako postupi, onda je to zloupotreba. Samim tim, ako Odbor ima pravo da postavlja njegovog zamenika i da razrešava njegovog zamenika, tu mogućnost ćete izbeći.

Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić. Da li želite reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Nikola Lazić. Reč ima gospođa Banović, pa gospodin Petronijević.

Član 10. menja dosadašnji član 22. Zakona. Ovde se radi o predlogu da se način obračuna plata direktora Agencije i zamenika direktora menjaju.
Naime, predlagač smatra da direktor ima pravo na platu u visini osnovne plate sudije Vrhovnog kasacionog suda, a da zamenik direktora Agencije ima pravo na platu u visini osnovne plate sudije Apelacionog suda.
Dakle, ovde predlagač smatra da njihove plate treba vezati za visinu osnovnih plata određenih sudija u nekim sudovima u Srbiji. Ono što smatram da uopšte nije dobro, to je da vi predviđate da odbor Agencije može da uveća te osnovne plate za 20%, to je stav 3, pa navodite kao razlog – zbog složenosti poslova i odgovornosti radnog mesta.
Predlažemo i smatramo da direktor Agencije treba da ima platu u visini osnovne plate jednog ministra, a da zamenik treba da ima platu u visini državnog sekretara. Pokušala sam i na vašem sajtu gde su funkcioneri prijavljivali svoje osnovne plate, pa ima tu dosta različitih primanja, to nije tako uniformno, ali smatramo da je u ovom ekonomskom trenutku primerenije da ove plate budu vezane za ove.
Mada može čak i da se desi da je negde čak plata veća kod ovih što ste vi predložili ali, u svakom slučaju, nije dobro da predviđate mogućnost da se plata poveća za 20%. Znate, ima mnogo složenih poslova u ovoj zemlji koje ljudi obavljaju, a da nemaju tu mogućnost da im odbor u toj njihovoj kući poveća platu za 20%. Dakle, ima mnogo složenih poslova, pa nisu te mogućnosti predviđene.
U obrazloženju zašto odbijate ovo kažete da je Agencija samostalan i nezavisan državni organ, to je već diskutabilno, pa da je i vezivanje plate direktora Agencije za osnovne plate nosilaca pravosudnih funkcija primerenije. Kao tobože i ovi što rade u pravosuđu, oni su samostalni i nezavisni, pogotovo posle ove čuvene reforme i posle ovakvog reizbora i nakaradnog izbora sudija, mi treba još da verujemo da su i pravosudni organi potpuno nezavisni i oni su oličenje nezavisnosti, pa će se i drugi organi ugledati na njih. Mogli ste da vežete ovo i za plate narodnih poslanika. I Skupština je nezavisan organ.

Minut i 10 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima gospodin Milisav Petronijević.

Uvaženo predsedništvo, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru vremena koje ima poslanička grupa želim da govorim o članu 10. koji govori o plati direktora i zamenika direktora, o amandmanu na član 10. i povodom amandmana na član 10.
Prvo što želim da kažem, mi nismo učestvovali u raspravi do sada i smatramo da kadgod imamo šta da kažemo, mi kažemo, kad nema, ne pričamo. Naš predstavnik grupe je u načelnoj raspravi podržao predlog ovog zakona. Nismo tražili, osim toga, ništa više, ništa manje, podržali smo predlog koji je Vlada uputila Skupštini. Podržavamo i podržaćemo i mišljenje Vlade da se ne prihvate amandmani koji su predloženi.
Imam poverenja u Vladu i smatram Vladu odgovornom da predloži one izmene zakona koje su potrebne da se reše neka sporna pitanja, otklone nedoumice i dovoljne da se ne dovede suština zakona u pitanje. Mi ćemo nastaviti taj pristup da podržavamo.
Kada su u pitanju plate, ne podržavamo amandman. Podržaćemo ovo rešenje o platama direktora i zamenika direktora. Smatramo da treba da imaju pristojnu platu i smatramo da, u tom smislu, ovo rešenje koje je dato neka bude tako.
Povodom toga, želim da upozorim i Narodnu skupštinu, i moju Vladu i javnost – nešto nam se ponavlja u zadnje vreme kada su u pitanju nezavisna tela, da zakonska rešenja koja su vezivala njihove plate za plate predsednika Skupštine i ministara beže od toga. Skoro smo imali predsednika Saveta DRI, čija je plata bila u osnovnom zakonu rešena da ima platu predsednika Skupštine, a onda smatrajući da je to malo, tražili razna rešenja i razna opravdanja kako da bude više.
Sada imamo situaciju da, kada su u pitanju direktor i zamenik direktora Agencije, beže od ministarske plate smatrajući je malom, tražeći više. Dakle, vrlo sam bio jasan. Nećemo dovoditi u pitanje to, podržaćemo zato, ali želim da upozorim i javnost i Skupštinu da, kada vršimo ove izmene zakona, skoro da omalovažavamo predsednika Republike, ministre i narodne poslanike.
Stalno imamo obrazloženje da nezavisna tela rade odgovoran posao, za razliku, pretpostavljam, od ovih koji to rade neodgovorno, da su nezavisni, za razliku od ovih za koje se može pretpostaviti da su zavisni itd.
Ne zalažem se, molim vas da se pogrešno ne razumemo, da se povećaju plate predsedniku Republike, ministrima i poslanicima, jer smatram da treba da dele sudbinu naroda u ovom vremenu, u ovim ekonomskim uslovima, ali pozivam nezavisna tela da se i oni priklone tome. Nije kriterijum da neko bude nezavisan samo tako što će imati veću platu, ima mnogo drugih. Biti nezavisan državni organ znači samostalnost, nezavisnost, autonomnost u radu, ali ne može da bude nezavisan od ove ekonomske situacije, od ovog stanja u kome se nalazi zemlja.
Dakle, moj apel, moj poziv, nemojte više da nam se pojavljuju stalno nezavisna tela sa platama da im je malo ministarska, malo plata predsednika Skupštine, a onda da to obrazložimo time da rade odgovoran posao kao nezavisna tela. To smatram uvredom za predsednika, za ministre, za narodne poslanike.
Povodom toga, kao što sam rekao, pa ću reći i povodom amandmana, mislim da je prilika da Vlada izradi i izađe sa jednim predlogom zakona koji će uvesti red u ovoj oblasti u ovoj državi, predlogom zakona gde će se napraviti iole pristojan odnos plata, počev od toga šta je i ko je državni funkcioner, šta je i koja je to javna funkcija itd, da se utvrde neki kriterijumi. Inače ovako samo možemo stvoriti sliku u javnosti da je predsednik Republike neodgovorno mesto, Narodna skupština takođe, Vlada takođe itd.
Znam da je ovo osetljivo pitanje, ponavljam, ne tražim, ne predlažem da se povećaju plate predsednika, ministara, poslanika, jer treba i mora da deli sudbinu naroda, ali tražim da sva nezavisna tela svoju nezavisnost pokažu kroz autonomnost u radu, kroz obavljanje nezavisno poslova, ali da svoje zahteve prilagode ekonomskoj situaciji u kojoj se nalazi država Srbija.

Iskorišćeno je sedam minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Miroslav Petković. Reč ima gospođa Vojić Marković.