Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da postoji tu suštinsko nerazumevanje. Dakle, ono o čemu mi danas raspravljamo i na šta podnosimo amandmane zove se zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, dakle ne zove se zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Ono što jeste predmet naše rasprave jeste zakon o izmeni. Naravno da je svaki poslanik vlastan i svaka poslanička grupa da podnese i nov zakon, i da podnese predlog o izmenama i članova koji nisu obuhvaćeni ovim predlogom zakona.
Ovo se zove zakon i ono na šta mi možemo amandmanima da reagujemo jeste zakon. Dakle, oni članovi zakona koji postoje u ovom predlogu, to je ono na šta mi možemo.
Nažalost, to je tako jer kada bi bilo drugačije onda mi zapravo ne bismo imali nikakva pravila, onda bismo mi napravili potpuni haos od ovog parlamenta.
Niko nijednom narodnom poslaniku ne onemogućava da podnese predlog zakona o izmenama i dopunama zakona svakog zakona koji postoji i da tim zakonom obuhvati svaki član zakona za koji smatra da treba da se menja ili treba da se dopunjuje.
Ono na šta mi zaista jedino možemo da podnosimo amandmane jeste predlog zakona koji ima ovoliko članova i samo ove članove koji ovde postoje. To nije nikakvo dodvoravanje vladi niti ponižavajući odnos prema vladi.
To je jednostavno pravilo koje postoji u svim parlamentima. Dakle, ni u jednom parlamentu, kad je na dnevnom redu izmena nekog zakona, ne može da se amandmanom reaguje na članove zakona koji se novim predlogom zakona ne menjaju. To je prosto pravilo.
(Zoran Ostojić: Samo dopuna.)

Nemate pravo na repliku. Nemate pravo ni na dopunu, dopuna ne postoji. Možete da dobijete repliku ili da ne dobijete repliku. Nemate pravo na repliku.

(Zoran Ostojić: Povreda Poslovnika.)

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Zoran Ostojić dobija reč na osnovu člana 100. stav 1. jer želi da govori o povredi Poslovnika.

Član 104. Gospođo Kolundžija, navešću vam sutra, navešću vam primere...

Narodni poslaniče, morate navesti, narodni poslaniče, narodni poslaniče, morate navesti u čemu je sadržaj povrede člana 104, a da sam ja, kao predsedavajuća, načinila povredu.

Član 104. Povreda dostojanstva ovog parlamenta. Gospođa Kolundžija je iznela nešto što nije tačno, vi niste reagovali. To se dešavalo. Ona kaže da se nikad nije desilo. To što kaže da se nije desilo, dešavalo se. Ne mogu sad napamet da kažem koliko puta smo menjali zakon, koliko puta..

Narodni poslaniče, da bi se ugrozilo dostojanstvo Narodne skupštine, odnosno da bi to učinila predsedavajuća potrebno je da date obrazloženje. Slučaj o kome govorite nije dovoljno obrazloženje. Da li želite da se u danu za glasanje Narodna skupština izjasni? Ne želite.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da, pre svega, treba da se vratimo na početak ovog zakona, a to je etimološko značenje reči korupcija. Dakle, "korupcija" je reč latinskog porekla i znači kvarenje, znači pokvarenost.
Vi se ovih dana, gospodo iz vladajuće koalicije, hvalite da ste doneli nekoliko stotina zakona, a moram da vas podsetim da su još rimski pravnici i filozofi rekli i postoji jedna latinska sentenca na tu temu, da "najpokvarenija država na svetu ima najviše zakona", corruptissima in re publica plurimae leges.
To danas uče srednjoškolci u gimnazijama, vi se hvalite time da ste doneli veliki broj zakona, a mi vas sad pitamo, izvinite, kakvu korist država Srbija i njeni građani imaju od tih silnih zakona. Nikad više zakona u Srbiji i nikad više pokvarenosti u tom najširem društvenom smislu te reči.
SRS ne može da se složi sa onim što je rekla gospođa Nada Kolundžija da je ovaj zakon suviše strog. Ne, ovaj zakon je suviše blag. Ovaj zakon postoji reda radi, da bi se reklo, eto, ispunili smo još jedan uslov za ulazak u EU time što imamo Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, ali suštinski ovaj zakon nikog u Srbiji, a kad kažem – nikog u Srbiji, mislim naravno na moćnike iz vladajuće koalicije, neće da spreči ne samo da vrše više javnih funkcija, nego da te javne funkcije na najdrastičniji mogući način zloupotrebljavaju.
Najbolji dokaz za to su vam lokalni izbori. Nema lokalnih izbora, gospođo Malović, u to vas uveravam, koji su održani u Republici Srbiji, da ne idemo dalje u prošlost, od 2008. godine pa do danas, svi vanredni lokalni izbori u Srbiji, bilo gde da se održavaju, održavaju se u potpuno neregularnim uslovima.
Tu imate jednu pojavu koju ovaj zakon čak i ne tretira, a to je korupcija biračkog tela. To je pojava da stranke vladajuće koalicije, ali bogami i ova novoformirana evropska stranka, koja se hvali time da Kosovo nije prepreka za ulazak Srbije u EU, služe se takvim sredstvima kojima se ne služi apsolutno niko upravo u toj EU.
Ako mi navedete primer ijedne države članice EU gde se biračima, da bi glasali za partiju kojoj pripadam, daje gotov novac, veštačko đubre, štapovi za pecanje, kineski mobilni telefoni, gde se ljudi mame da glasaju za jednu političku stranku time što im se asfaltira put do kuće ili im se tri dana pred izbore postavi bandera.
Ili, gospođo Malović, imate neviđeni primer ponižavanja ljudi u Srbiji gde se kaže – da, dobićeš tih 50 evra ako glasaš za ovu ili onu stranku, ali moraš da uđeš na biračko mesto sa mobilnim telefonom i da uslikaš mobilnim telefonom glasački listić. Ako vidim da si zaokružio broj ispred naziva moje političke stranke, onda ćeš dobiti tih 50 evra. To ste imali u Vrbasu, to ste imali u Odžacima, to ste imali u Boru, to ste imali u Negotinu, to ste imali u Aranđelovcu.
Nije suština ovde samo šta piše u zakonu, nego postoji li politička volja da se zakon sprovodi. A izvinite, ko će da ga sprovodi? Isti oni koji korumpiraju te ljude, koji brutalno zloupotrebljavaju činjenicu da građani u Srbiji teško žive, da ima mnogo nezaposlenih, da ima mnogo socijalnih problema, i onda ti koji će navodno da primenjuju zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, na dan izbora ili neposredno uoči izbora dolaze u jednu opštinu sa kamionima, sa bagerima, sa parama.
Imali ste u Negotinu slučaj, ljudi bre delili farmerice iz Novog Pazara i šporete za grejanje i na osnovu toga dobijali izbore. I kad se završe izbori, o tome nema ni jedne jedine reči, nego – ja sam osvojio 25%, ja sam osvojio 26% itd. Kako sam ih osvojio? Da li vas to neko u Srbiji pita? Ne.
Dakle, to je osnovni problem s kojim se država Srbija suočava. Ako zaista imate iskrenu nameru da pristupite EU, ne vredi da govorite po sto puta – mi smo za Evropsku uniju. Ponašajte se malo kao što se ponašaju oni tamo. Kažite mi da li je u Francuskoj normalno da ministar na dan izbora deli farmerke u nekoj opštini, recimo u Tuluzu, u Nici itd? Je l' ste čuli da se to negde dešava? Ja nisam čuo.
Ili da nemački ministar finansija deli šporete po Drezdenu, Bremenu, Minhenu itd? Ja nisam čuo. Možda ste vi čuli? To se u državi Srbiji dešava. I to se dešava na jedan tako ogoljen način da se to prosto kosi sa elementarnim moralom.
Gospođa Kolundžija potpuno previđa jednu činjenicu. Ovim zakonom, gospođo Kolundžija, vi ne da ne sankcionišete, vi stimulišete ljude da se upuštaju u razne vidove korupcije. Kažite mi koja je sankcija za one koji, po važećem Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, nisu do 1. aprila 2010. godine se izjasnili koju javnu funkciju zadržavaju? Ima li neke sankcije za njih? Nema. Hajde probajte da se u Beogradu parkirate tamo gde nije dozvoljeno. Platićete kaznu od 10.000 dinara.
U državi Srbiji sistem moralnih vrednosti je sledeći: možeš da vršiš sto funkcija, ne moraš da poštuješ Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, ali nemoj slučajno da si se parkirao tamo gde nije propisano, odmah ćeš da platiš kaznu. Kažite mi, u takvom sistemu moralnih vrednosti, ko će da se izbori sa korupcijom? Neće niko.
Po ovoj varijanti zakona, po izmenama i dopunama, produžavate rok sa 1. aprila do 1. septembra. U postojećem zakonu, do 1. aprila je funkcioner trebalo da se izjasni koju funkciju zadržava, a sad do 1. septembra samo treba da obavesti Agenciju koje funkcije vrši. To je besmisleno.
Koje funkcije javne neko vrši, to je, gospođo Kolundžija, notorna stvar. Zna gospođa Malović šta to znači, notorna činjenica. To je činjenica koja se ne dokazuje, koja je svima poznata. Svima je poznato da je danas 21. jul, da sija sunce, da nije nedelja itd. Vi ćete o notornim činjenicama da obaveštavate Agenciju za borbu protiv korupcije? Valjda ona to zna.
Šta se onda dešava kad je obavestite? Onda ona procenjuje dve stvari: da li postoji sukob dve javne funkcije i da li postoji sukob javne funkcije i privatnog interesa.
U zakonu je definisano kad postoji sukob privatnog interesa i javne funkcije. To je ono što se u zakonu naznačava kao sukob interesa i to nije sporno. Ono što jeste sporno i ono što će u praksi da izazove brojne zloupotrebe, jeste što zakonom nije definisano u kojim situacijama postoji sukob dve javne funkcije.
Jer, u izmenama i dopunama Zakona piše da Agencija procenjuje u kojim situacijama postoji sukob dve javne funkcije, ali nigde ne piše kad se ima smatrati da postoji taj sukob, nego će Agencija od slučaja do slučaja da kaže – ovde postoji sukob dve javne funkcije, a ovde ne postoji. Čim Agenciji dajete pravo da ona arbitrarno procenjuje ima li sukoba dve javne funkcije ili ne, to znači da nema dosledne primene zakona, to znači da u praksi zakon može da se tumači i da se primenjuje od slučaja do slučaja. Umesto da zakon spreči korupciju, zakon će korupciju da stimuliše.
I šta se onda dešava kada taj vajni funkcioner do 1. septembra obavesti Agenciju da ima dve javne funkcije? Onda Agencija procenjuje da li su dve javne funkcije u sukobu, pa ako su u sukobu, ostavlja mu rok od 30 dana da se on izjasni koju javnu funkciju zadržava, pa ako se ne izjasni, onda Agencija sprovodi postupak da se utvrdi da ne može da vrši dve funkcije. Znate li koliko će to vremenski da traje? Do sledećih izbora. I ovaj zakon će ostati mrtvo slovo na hartiji.
Evo, sada je jul 2010. godine, bude li se ovo sprovodilo ovako kao što je napisano, teško da će do kraja 2011. godine bilo ko biti u prilici da se odrekne neke svoje javne funkcije, prosto zato što neće imati vremena. Ovo će prilično da potraje.
Gde su vam ovde garancije da će da se primenjuje princip – jedan čovek, jedna funkcija? Na to smo vam ukazali u načelnoj raspravi. Temelj moderne demokratije jeste princip da jedan čovek može da ima samo jedan glas, bez obzira na to koje je nacije, koje vere, koje je rase, kog je pola, koliko je obrazovan, koliko je bogat.
Nastavak, logički nastavak, filozofski nastavak tog principa jeste princip da jedan čovek može da obavlja samo jednu funkciju, osim u retkim izuzetnim situacijama.
Kod nas ono što treba da bude izuzetak postaje pravilo. Po ovom izmenjenom zakonu postaće izuzetak da čovek može da vrši samo jednu funkciju, a pravilo da može da vrši dve ili više javnih funkcija. I onda će nam se desiti ono što je Njegoš lepo rekao – za pravilo ludost izabraše. Onda od tog principa da jedan čovek može da obavlja samo jednu funkciju neće ostati ništa.
S jedne strane, omogućavate potpunu patološku kumulaciju društvene i političke moći. Govorili ste o mogućim zloupotrebama javnih preduzeća i to ne samo da je mogućnost, to je praksa u Srbiji.
Vi znate kako se danas dobijaju glasovi, time što se nazove neki direktor javnog preduzeća i kaže – ima da spremiš toliko i toliko para za izbore, jer nama treba toliki i toliki broj glasova. Unapred se proceni koji je to broj glasova koji je potreban da se pobedi u jednoj opštini. Jedan deo glasova ćemo da dobijemo na legalan način, a veći deo na nelegalan način, kupovinom i to svi znaju.
Nema poslanika vladajuće koalicije koji ne zna da se to radi u Srbiji i to je već sad postala javna tajna. To što mediji o tome ćute, to je nešto drugo, ali vi koji ćete glasati za ovaj zakon, vi znate da se to radi. Možda su neki od vas u tome učestvovali.
Postavlja se pitanje iz kojih izvora potiče novac, iz kojih izvora potiču te materijalne vrednosti iz kojih se kupuju glasovi, bolje rečeno ljudske duše danas u Srbiji. Je l' ministri sami daju po 50 ili 100 evra iz svog džepa, odvajaju od usta svoje dece. Da li ministri sami kupuju te paketiće, sami kupuju novopazarske farmerice i smederevce ili se novac uzima iz državnih izvora? Uzima se iz državnih izvora.
Sumnjam da je neko, tako da kažem, human pa da sve to radi o sopstvenom trošku. Takvog u Srbiji nema, ja bar nisam čuo ni za jednog takvog ministra, ni za jednog takvog poslanika, ni za jednog pokrajinskog sekretara.
Gospođo Malović, ovim zakonom, između ostalog, amnestirate, pre svega, pokrajinske poslanike Demokratske stranke, G17 plus i Socijalističke partije Srbije, koji su bili u obavezi, budući da su istovremeno i predsednici opština i pokrajinski poslanici, da se izjasne do 1. aprila koju funkciju zadržavaju. Od njih 20 i nešto ne znam da li postoje dvojica koji su rekli evo ja se odričem jedne od funkcija.
Imali ste čak primere gde se neki moćnici u Vojvodini, recimo Goran Ješić, javno hvale, kakav zakon, kakva Agencija za borbu protiv korupcije, ja ću biti na funkciji na koju su me izabrali građani, ne pada mi na pamet da se odričem bilo koje funkcije.
U Vojvodini je to, gospođo Malović, jedan dodatni problem zato što u Vojvodini imate jednu instituciju koja se zove Fond za investicije, Fond za kapitalna ulaganja u Novom Sadu. Tu imate takvu situaciju da su predsednici opština članovi Upravnog odbora Fonda za kapitalna ulaganja.
Naravno, po principu košulja je bliža od kaputa, pa pre će čovek da usmeri sredstva u svoju opštinu nego u neku drugu, čak i onda kada za tim ne postoji objektivna potreba. Da ne govorimo o tome koliko se para o iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine daje da bi se duvalo u jedra Demokratskoj stranci ili G17 plus da bi oni pobedili u izborima u nekoj opštini.
Svojim sam očima video, pričao, rukova se s čovekom, gde smo bili, u Odžacima, kada je u nedelju, na dan izbora, došao direktor Fonda za kapitalna ulaganja iz Novog Sada i hvali se, eto, došao sam da pomognem svojima. Ne da im pogura kola, ne da obilazi birače, nego da donosi novac. Gospodin Novaković kaže da to nije tačno. Evo, kažem da je tačno.
Gospođo Malović, to su sve praktični problemi koji danas u Srbiji postoje. Da li ćete ih ovim zakonom rešiti? Nećete. Možda imate dobru volju. U vašu dobru volju ne sumnjam, ali praksa vas demantuje.
Žao mi je što ovde nije gospođa Nada Kolundžija. Ona je navela primer iz engleske prakse. Moram da vam navedem primer iz naše prakse, političke prakse Kraljevine Srbije, kada tadašnja opozicija nije mogla da zameri ništa tadašnjem predsedniku srpske Vlade, Nikoli Pašiću, u načinu na koji vodi svoju Vladu, u načinu na koji vodi državu, odnosno tadašnju Kraljevinu Srbiju.
Ali, uhvatili su se za jedan detalj. Nikola Pašić je imao problematičnog sina, Radomira, Radu Pašića, i dok je otac bio nacionalni entuzijasta, dok se borio za to da država Srbija bude što jača i što bolja, sin Radomir je obilazio kafane po Skadarliji, voleo je kažu i da se napije, i da se kocka i to je jedina stvar koju je tadašnja opozicija imala da prigovori Nikoli Pašiću.
Danas u Srbiji niko o tome i ne govori. Danas je to minorna stvar. Danas je elementarna stvar da se službeni automobili koriste u privatne svrhe. Danas na dan izbora više možete da vidite službenih automobili iz Beograda i Novog Sada nego automobile sa registarskim oznakama te opštine.
Nekada je opozicija u srpskom parlamentu vodila debatu s Nikolom Pašićem, sme li žena Nikole Pašića da se vozi u državnom fijakeru. I odatle imate onu čuvenu anegdotu, jedan poslanik opozicije je rekao – gospodine Pašiću, vaša žena nema pravo da se vozi u državnom fijakeru, a Baja je onako mudar, lucidan, izašao za govornicu i rekao – u pravu ste. Onda je izašao jedan radikalski poslanik i rekao – niste u pravu vi, žena gospodina Pašića ima pravo da se vozi državnim fijakerom. Baja je i njemu reko – i vi ste u pravu.
Hoću da kažem da se nekad u Srbiji o tome izuzetno vodilo računa. Danas možete da potrošite milione evra narodnog novca da vas niko ne pita zašto i zbog čega. Danas možete, u vreme ekonomske krize, tako brutalno da zloupotrebljavate državni budžet, pokrajinski budžet, opštinski budžete, budžete javnih preduzeća, da je to praksa koja ne znam da li postoji danas u nekoj najzaostalijoj državi, negde na dalekim meridijanima Azije ili u Africi. To su problemi, gospođo Malović, s kojim ćete morati da se suočite.
Ili, još jedan primer iz malo bliže prakse. Znate da je gospodin Mirko Cvetković, aktuelni predsednik Vlade Srbije, na mesto direktora Agencije za privatizaciju došao sa mesta izvršnog direktora konsultantske kuće "Ces Mekon". Šta se desilo posle toga? Kada je postao direktor Agencije za privatizaciju, on je zaključio 14 konsultantskih ugovora sa firmom u kojoj je do tada radio. Ukupna vrednost ugovora 455 miliona dinara. To je vreme kada je dinar vredeo nego što vredi danas. Da li je taj čovek sankcionisan?
Nekad je vođena rasprava u srpskom parlamentu sme li žena predsednika Vlade da se vozi državnim fijakerom. Da li ste čuli nekad raspravu ovde da li je pogrešio možda Mirko Cvetković? Da li je prekršio neku zakonsku ili moralnu normu? Ne, taj čovek je nagrađen time što je nakon toga postao ministar finansija, danas je predsednik Vlade.
Onda vi iz vladajuće koalicije se pozivate na praksu iz Engleske, iz ko zna gde. Nema potrebe da idete u Englesku, to je jedna dobro uređena država, bez svake sumnje, ali imali ste primer nekadašnje Srbije, pre nego što je zavladao komunizam, gde su takođe važili ti principi.
Jeste li ste čuli da je neko nekad zamerao ljudima poput Nikole Pašića, poput Milovana Milovanovića, poput Stojana Protića da su nemoralni zato što vrše dve, tri ili pet funkcija. Ne, tim ljudima nije padalo na pamet, iako nisu imali Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, da vrše dve ili više funkcija.
Tada se znalo – predsednik vlade je predsednik vlade i ništa drugo. On je morao da stavi prst na čelo pre nego što stavi svoju ženu u fijaker da mu opozicija to ne bi zamerila. Danas možete da budete ministar, možete da budete konsultant, možete da budete poslanik, direktor javnog preduzeća, možete da budete gradonačelnik, narodni poslanik, pokrajinski poslanik, pokrajinski sekretar, član upravnog odbora Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodina, za sve vas je majka rodila, sve umete super da radite, mnogo ste pametni.
I onda se na celu tu situaciju kao kruna donosi zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije kojim se ne sankcionišu ljudi koji na očigledan način se bave korupcijom u Srbiji, nego im se daje jedna široka amnestija. Nema veze to što niste poštovali 1. april kao rok. Gospodo, imate novi rok do 1. septembra, ali ne da se izjasnite koju funkciju zadržavate, nego samo da obavestite Agenciju o notornoj stvari, o tome koje funkcije vršite.
Sada vas pitam, gospođo Malović, kao pravnik – šta će biti sa građanima Srbije koji nisu u roku platili porez na imovinu, porez na dohodak građana, bilo koju drugu fiskalnu obavezu državi? Ima li nekoga u državi Srbiji ko će te građane da amnestira? Ne, poslaćete im poreske izvršitelje. Da li je moralno da jedan standard važi za običnog čoveka, a drugi standardi da važe za javne funkcionere.

Iskorišćeno je 15 minuta ovlašćenog predstavnika i 5 minuta i 50 sekundi vremena poslaničke grupe.

U elektronskom sistemu su prijavljeni narodni poslanici Milica Radović i Jovan Palalić. Kažite mi kojim redom, pošto nisam sigurna? Narodni poslanik Jovan Palalić ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, zaista je neverovatno kakva smo obrazloženja odbijanja amandmana dobili i koliko sve ono što smo dobili kao obrazloženje zašto se amandmani odbijaju odudara od onog što piše u Zakonu.
U obrazloženju odbijanja ovog amandmana kaže se da amandman predviđa izuzetke za pojedine kategorije funkcionera od primene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, što je u suprotnosti sa koncepcijom zakona. Svaki član ovog predloženog zakona predviđa izuzimanje pojedinih kategorija funkcionera iz primene zakona.
Počećemo od člana 11 - Agencija može opštim aktom da utvrdi druge javne funkcije koje funkcioneri mogu da obavljaju bez saglasnosti Agencije. Član 14: Za pojedine kategorije funkcionera, odnosno za određene posebne delatnosti, direktor Agencije može opštim aktom da propiše da nije potrebno dostaviti obaveštenje itd. Zaista moram da kažem da ovakve formulacije, ne znam ko je pisao ovo obrazloženje, vređaju zdrav razum kada se pogleda čitav koncept zakona.
Ono što smo danas čuli, što smo čuli i kada je bila načelna rasprava, danas ponovo su neverovatna obrazloženja, meni je žao što ovde gospođa Kolundžija nije, kako se ovaj zakon brani i koja su sve to obrazloženja da bi se ovaj zakon odbranio u Narodnoj skupštini. Čuli smo neverovatnu stvar, da ne postoji sukob javnog i javnog interesa, da to prosto nije moguće utvrditi, zato su ovako uopštene i neprecizne formulacije.
Gospodo, Ustav Republike Srbije govori koje javne funkcije pojedini funkcioneri ne mogu da obavljaju ako se na jednoj nalaze. Da li je javna funkcija narodni poslanik? Da li je javna funkcija pokrajinski poslanik? Da li je javna funkcija odbornik? Da li je javna funkcija izvršna vlast Republike Srbije? Da li je javna funkcija pravosuđe?
Ako Ustav govori da postoji sukob interesa i ne dopušta gomilanje javnih i javnih funkcija, mi ovde danas slušamo opravdanje činjenice da neko vrši nekoliko funkcija i da to nije sukob interesa, da to nije gomilanje funkcija. Prosto je neverovatno šta ćemo čuti u ovoj Narodnoj skupštini i ignorisati ustavnu normu, konkretno član 102. Ustava.
Osnovni problem ovog zakona jeste njegova nepreciznost, a nepreciznost se rešava tako što se Agenciji za borbu protiv korupcije daje mogućnost da tu nepreciznost popunjava svojim tumačenjima. Onda ulazimo u jedan problem, sad vas pitam - kako će to tumačenje da izgleda, a nadasve da li je posledica ovakvog rešenja ono što se desilo u pripremama o rešenju Ustavnog suda Republike Srbije.
Mi smo danas svi, kao članovi Zakonodavnog odbora, dobili tu odluku Ustavnog suda, kojom je faktički obustavljeno izvršenje svih onih rešenja, gde Ustavni sud kaže da je sporno pravno tumačenje člana 82. od strane Agencije. Ponovo Ustavni sud kaže da je Agencija donela zaključak za davanje saglasnosti koje je takođe sporno. Ustavni sud govori o spornim tumačenjima i pravi problem, a onda se sada ovako daje široko pravo Agenciji da ona tumači zakon.
Mislim da je predlagač zakona zaista napravio ogroman problem, jer je sad u pitanju kako i na koji način će Agencija da tumači ove odredbe i da li ćemo imati niz sada sporova pred Ustavnim sudom zbog takvog tumačenja kao što je ovaj, i u krajnjoj liniji, da li se takvim velikim diskrecionim pravom koje se daje Agenciji daje mogućnost da se veliki broj funkcionera nađe u poziciji da vrši nekoliko funkcija.
Ovo je, nažalost, moram to da kažem, zakon koji opravdava gomilanje funkcija. To je potpuno suprotno od onoga što se pričalo u oktobru 2008. godine, kada se ovde iznosio stav da ćemo na sve moguće načine sprečiti gomilanje funkcija.
Jedini način da se reše problemi koji će se tek stvoriti u praksi, mnogo veći nego što su bili do sada, jeste da se vrlo precizno definiše koje to funkcije ne mogu biti spojive. Vi ste to izbegli i otišli ste korak unazad, čak i u odnosu na rešenje iz osnovnog teksta. Baš zato što niste to precizirali, naći ćemo se u problemu i naći ćemo velika osporavanja od strane građana.
Najbolje rešenje je da se vrati zakon nazad na doradu i da se vrlo precizno kaže – te i te funkcije nije moguće zajedno vršiti. Nema Agencija za borbu protiv korupcije nikakva ovlašćenja da tumači. Vrlo usko tumačenje ovaj zakon zahteva. Tako ćemo sprečiti gomilanja funkcija i tako ćemo moći da kažemo da se ovaj zakon u potpunosti primenjuje u duhu Ustava Republike Srbije.
Ovako bojim se da ulazimo u jedan period kada ni na koji način nećemo moći opravdati sve ono što smo govorili ovde, a to je da se ide ka rasterećenju vršenja funkcije i nadasve ka sprečavanju potencijalnih mogućnosti da se dođe u poziciju da se vrši i ostvari korupcija.

Iskorišćeno je pet minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Narodna poslanica Milica Radović ima reč.