Zahvaljujem. Prethodni amandman, koji je na član 1. podneo narodni poslanik Petar Petrović, jeste prihvaćen, ali on ostaje u raspravu zbog toga što ne postoji izveštaj Zakonodavnog odbora, te ne može da postane sastavni deo Predloga zakona. Čim je u pretresu, neko ko želi ima prava da dobije reč. U danu za glasanje ćemo se izjašnjavati.
Da li još neko želi reč po amandmanu kojim se uspostavljaju novi članovi 1a i 1b? Narodni poslanik Velimir Ilić ima reč.

Meni je drago da smo mi dobili na Odboru za saobraćaj i veze izuzetno puno amandmana koji su bili dosta dobri i da poboljšaju malo zakon, jer mi smo znali kada je zakon usvojen da će biti određenih problema, naročito što se tiče novčanih kazni, zatim zatvorskih kazni za neke prekršaje.
Meni je drago da je jedan deo amandmana prihvaćen i poboljšan je zakon, ali bilo bi dobro da je još jedan deo amandmana prihvaćen, da ne bi kasnije sigurno na jesen ponovo stavljali ovo na dnevni red i usvajali neke nove amandmane.
Prema tome, mi smo bili sigurno za to da se ipak još jedan deo amandmana, koji su bili izuzetno značajni, prihvate da bi poboljšali zakon i da bi imali sigurno mogućnost da ovaj zakon dugo traje. Meni je drago da je ovaj zakon pisan jednim delom i za vreme mog mandata, nešto je malo ispravljen, da je dosta dobar zakon i da je dao efekte u bezbednosti saobraćaja.
Ali, ostaje jedna činjenica koja je izuzetno važna, da moraju neki magistralni putevi da se izgrade u autoputeve jer je nemoguće održati bezbedan saobraćaj tamo gde je frekvencija saobraćaja izuzetno velika.
Ne možemo govoriti o bezbednosti saobraćaja bilo kakvom zakonskom odredbom ako imamo na magistralnom putu, na primer kod Lazarevca 27.000 auta dnevno, ako imamo na primer u Ćelijama 17.000 auta dnevno, što zahteva, da bi saobraćaj bio bezbedan, autoput, a ne magistralni put.
Znači, na tome se mora raditi i to se mora staviti u prioritet. Ne da se rade autoputevi tamo politički gde se zahteva, već tamo gde diktira frekvencija saobraćaja. Nemoguće je i treba ubrzati ove radove na mostovima oko Beograda, na obilaznici oko Beograda, šteta je što je to stalo. Nemoguće je reći da će biti bezbedan saobraćaj na Gazeli, ako je ona projektovana za 40.000 automobila dnevno, a već sada imamo 160.000 auta dnevno.
Bez obzira, bilo kakav zakon, bilo kakve kazne ne mogu toliko uticati da se saobraćaj poboljša i da smrtnih slučajeva, saobraćajnih nesreća bude što manje ako je tehnički nemoguće da se saobraćaj odvija. Zato apelujem na nadležne i u Ministarstvu policije, a i u infrastrukturi da ubrzaju gradnju ovih puteva gde je neophodno da se izgradi autoput da bi se kvalitet saobraćaja znatno poboljšao, a samim tim i bezbednost.
Prema tome, bio sam za to da se usvoji još jedan deo amandmana koji su bili izuzetno dobri od političkih stranaka koje su davale, međutim, neka praksa da se amandmani opozicije ne usvajaju nije dobra jer imalo je mnogo dobrih amandmana. Sada smo čuli jedan amandman koji je bio dosta dobar i trebalo ga je podržati.
Ne možemo, da bi imali bezbedan saobraćaj, deliti amandmane na poziciju i opoziciju. Dobar amandman, koji može poboljšati sigurno i napraviti veću bezbednost u saobraćaju, mora se usvojiti, bez obzira ko ga predlaže. Toliko. Hvala.

Četiri minuta iskorišćeno je vremena predsednika poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanici Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević zajedno su podneli amandman kojim se posle člana 1. dodaju novi čl. 1a, 1b i 1v
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman. Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Hvala potpredsednice, a, b, v – na ćirilici. U svakom slučaju Vlada nije prihvatila ove naše amandmane iz formalnih razloga, kaže Vlada, zato što oni menjaju članove koje Vlada ovim izmenama zakona nije htela da menja.
Pod jedan, to što Vlada nije htela da menja, to je greška. Mi poslanici hoćemo da iskoristimo priliku kad se menja zakon da se promene i oni članovi koji treba da se promene. Ne vidim zaista šta znače formalni razlozi. Ovde je u pitanju život, smrt, povrede, šteta. Kakvi formalni razlozi?
Nažalost, još nije završen Zakonodavni odbor, ako su naši amandmani pravno mogući, Vlada ne može, pozivajući se na formalne razloge, da odbija da se promeni nešto što treba da se promeni.
Šta mi predlažemo ovim amandmanima da se promeni? Bezbednost dece. Sada piše da deca preko tri godine mogu da se vezuju pojasom, a da do tri godine budu u onom izdignutom sedištu.
Međutim, nebezbedno je po evropskim standardima da se deca ispod 150 santimetara vezuju pojasom za odrasle. Idu im preko vrata, preko lica, može da se uguši, mogu da budu velike povrede. Zato predlažemo da umesto tri godine piše šest godina. Otprilike sa šest godina deca dostižu visinu od 150. Šta je tu sporno? Neko dete će preživeti ili će se spasti teških povreda.
Zatim, u zakonu sadašnjem piše do tri godine deca mogu da se voze u prednjem sedištu, u posebnoj korpi koja se stavlja na prednje sedište i okrenuto je unazad. Međutim, neka deca već sa dve godine to sedište, imaju tamo neku svoju kategorizaciju nula i on je predviđen za decu do 13 kila. Ima dece koja već sa dve godine postignu tu kilažu. Zato predlažemo da se tu, kako i proizvođači tih sedišta kažu, da se tu deca voze do 13 kg, bez obzira koliko imaju godina.
Na ove izmene nas obavezuje direktiva EU broj 2003-20/3 i prosto mi nije jasno zašto iz formalnih razloga se ne prihvata, kad je ovo u interesu bezbednosti saobraćaja. Nikakva politika, ništa se policiji ne oduzima, nikakvo ovlašćenje. Ako kažete da je iz formalnih razloga, nema ministra da ga pitam, znači, ako se slažete sa ovim šta očekujete od nas, da u septembru, kad počne redovno zasedanje predložimo izmene ovog zakona, pa ćete usvojiti, ali nemam koga da pitam.
Na kraju krajeva, ovim amandmanom, ovim članom, predlažemo da se u nasilničku vožnju uvrsti voženje motorcikla na zadnjem točku. To nije regulisano dosadašnjim zakonom. Od trenutka kad smo predložili amandman do danas, do jutros, eto desio se jedan smrtni slučaj. U Novom Sadu je juče neki divljak vozio motorcikl na zadnjem točku i ubio dete. Sad vi kažete, ne prihvata se iz formalnih razloga. Znači, pošto vi niste hteli taj član da menjate, neka ginu ljudi, zato što neko vozi motorcikl za zadnjem sedištu. Stvarno mi nije jasno.

Minut i 45 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika. Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o bezbednosti saobraćaja, i to tako da se taj član 2. briše. Moram da kažem da ovaj amandman nisam podneo tek tako, hajde da bude amandman radi amandmana, i da se član briše, nego iz jednog suštinskog razloga. Naime, ovaj član 2. izmena i dopuna zakona proširuje krug, opseg vozila za koja se uvodi graničnik brzine.
S druge strane, zakonodavac je predvideo jednu veoma bitnu stvar. Ovde se traži i brisanje odredbe člana zakona koji potvrđuje, odnosno koji obavezuje da se taj graničnik brzine koristi. Tako ispada da vozilo obavezno mora imati graničnik brzine, ali se iz zakona sklanja obaveza da taj graničnik brzine mora da se koristi.
Zbog toga je ovaj član zakona kontradiktoran i iz tog razloga sam podneo njegovo brisanje. Vlada je ovde, u obrazloženju zbog čega se ne prihvata ovaj amandman, navela da je graničnik brzine definisan evropskom direktivom i da u tom i tom konkretnom slučaju to mora da se poštuje.
Naravno, nisam tražio brisanje člana zbog toga da se ukine graničnik brzine, graničnik brzine i te kako treba da postoji, ali mislim da ste prevideli ovde, pogledajte, i apelujem ovde na prisutne predstavnike Vlade da razmisle dobro da prihvate ovaj amandman i da se amandmanom uvede obaveza da se taj graničnik, kad već postoji, koristi.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo podnela je amandman na član 2. kojim se posle člana 2. dodaje novi član 2a
Konsultacijom sa narodnim poslanikom videli smo da ima greške u izveštaju. Izvinjavam se, nije namerno napravljeno. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Igor Bečić.

Dame i gospodo poštovani poslanici, poštovani građani, u ime Srpske napredne stranke obrazlažem amandman gde se član 2. Predloga zakona menja tako da u članu 45. stav 2. glasi: "U teretna vozila mase preko 1.200 kilograma i autobuse mase preko 1.000 kilograma mora biti ugrađen uređaj za ograničavanje brzine kretanja, počev od 1. januara 2012. godine".
Posle stava 2. dodaju stavovi 3, 4. i 5. koji glase: Uređaji za ograničenje brzine moraju biti podešeni na sledeće maksimalne brzine: na 90 kilometara na čas za teretna vozila mase preko 1.200 kilograma, na 100 kilometara na čas za autobuse mase preko 1.000 kilograma, na 80 kilometara na čas za teretna vozila koja se koriste za prevoz opasnih materija. Vozila iz stava 2. koja se prvi put registruju u Republici Srbiji nakon 31. decembra 2010. godine ne mogu biti registrovana ako nemaju uređaj za ograničenje brzine kretanja.
Takođe, odredba stava 2. ne primenjuje se na vozila Vojske Srbije, vatrogasna vozila i vozila koja se koriste za održavanje javnog reda i mira i zaštitu bezbednosti i spasavanje ljudi i imovine, vozila koja se koriste za naučna istraživanja, ispitivanja na putevima, vozila koja po svojim konstruktivnim osobinama ne mogu dostići propisanu maksimalnu brzinu iz stava 3, vozila koja se koriste za javni prevoz i druge komunalne potrebe isključivo u naseljenim mestima i takođe vozila koja su registrovana pre 1. januara 2011. godine bez uređaja, a nemaju tehničke mogućnosti za naknadnu ugradnju.
Takođe, stav 3. se briše. Mi smo želeli tu, iako Vlada nije dala izmenu na ovaj član, a to ne znači da mi ne možemo da definišemo član koji nije predmet ove izmene zakona, jer član 2. Predloga zakona se mora promeniti jer nije u skladu sa direktivom 96/6 od 10. februara 1992. godine.
Njome se propisuje da uređaj za ograničenje brzine moraju imati sva teretna vozila mase preko 3.500 kilograma i svi autobusi. Međutim, članom 1. direktive je propisano da se ova obaveza odnosi samo na autobuse mase preko 10 tona i teretna vozila mase preko 12 tona, odnosno na vozila kategorije M3 i N3, kako su kategorije utvrđene direktivom 70/156.
Amandmanom je predložena izmena kojom se tekst člana 2. Predloga usklađuje sa navedenom direktivom 92/6. Takođe su određeni rokovi i postupak za usklađivanje sa zakonom, jer bi u protivnom desetine hiljada vozila moralo biti isključeno iz saobraćaja nakon stupanja zakona na snagu u roku od osam dana od objavljivanja.
Primena ove odredbe na već registrovana vozila bi imala povratno dejstvo, što je u suprotnosti sa članom 197. Ustava. Direktiva 92/6 u članu 3. stav 2. daje mogućnost da se dodatno ograniči brzina vozila koje prevozi opasne materije, dok u članu 6. propisuje izuzetke, što je sve obuhvaćeno ovim amandmanom.
Mislim da nije neophodno posebno obrazlagati zbog čega bi ugradnja skupih uređaja u vozila gradskog prevoza i druga komunalna vozila, kao i njihovo održavanje, bio nepotreban trošak za opštine i državu.
Ako države EU smatraju da nisu dovoljno bogate da te uređaje ugrađuju na sva vozila, teško da država Srbije može to smatrati opravdanim troškom.
Predlog da uređaji moraju biti ugrađeni u sve autobuse i sva teretna vozila, posebno na način koji je propisan spornim članom 2, smatramo vrlo problematičnim. Prva mogućnost je da se radi o totalnom neznanju pisca zakona, koji nije u stanju da pročitaju i protumače evropske propise, što se uveravamo kod svakog novog predloga zakona koji dolazi u Skupštinu.
Ipak mislimo da je sasvim očigledno da se radi o još jednom pokušaju pljačke građana Srbije. Pisci ovog predloga zakona su planirali da prinude par stotina hiljada vlasnika vozila da ugrade uređaje.
Iako se direktiva ne odnosi na te kategorije vozila, sve je u dogovoru sa privilegovanim pojedincima, čije će firme biti ekskluzivno ovlašćene da vrše uvoz ovih uređaja, ugradnju, održavanje. Akteri ove prevare su planirali da otmu od vlasnika vozila i građana Srbije i da uspostave još jedan namet.
Obrazloženje ne sadrži procenu troškova koje će građani imati, iako je to po zakonu obavezno.
Da buduće žrtve ne bi blagovremeno saznale šta se sprema, predlog je napisan u tajnosti i upućen Narodnoj skupštini u petak uveče po hitnom postupku. Iz svega je očigledno da je predlog napisan sa namerom da se građanima otme novac i uspostavi još jedan namet, a ne da se unapredi saobraćaj.
Ostaje samo pitanje – koji će procenat profita dobiti neko ko je pisao ovaj zakon? Hvala.

Tri minuta i 35 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Mićo Rogović. Izvolite.

Prosto je neshvatljivo da u načelnoj raspravi pričamo o ovakvim stvarima. Ispada malo smešno, ali donosite zakone zbog gužve u letnjem periodu, odnosno saobraćaja u letnjem periodu godine.
Usmeravamo vas konkretno na Evropsku regulativu, a ne samo na osnovu, odnosno član 1. pomenutog 90. člana evropske regulative.
Dajemo vam papir sa totalnim prevodom, odnosno prevodom Evropske regulative. U tom trenutku nema ministra i sada nema ministra. Uopšte nam nije jasno ko piše odgovore na amandmane, odnosno da li to radi Ministarstvo, da li rade predstavnici Ministarstva, da li rade određene skupštinske službe i ono što su prethodne kolege gospodin Ilić i gospodin Ostojić rekle, nemoguće je da zaista vi samo budete toliko pametni i da ne prihvatate ništa drugo što je vrlo bitno za bezbednost svih učesnika saobraćaja na putevima, a da moraju da se prihvataju samo oni predlozi i izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja koje ste se vi u ovom periodu, zbog povećane gužve u letnjem periodu godine u saobraćaju, setili da podnesete.
Opet ćemo doći u situaciju da pričamo o evropskim standardima, o Evropskoj regulativi, a da pomenut član uopšte nije u skladu sa standardima Evropske regulative 92 o bezbednosti saobraćaja. Šta još treba da uradimo da vas navedemo na situaciju da nije bitno odakle dolaze amandmani, ali da amandmani bukvalno treba da budu prihvatljivi samo s obzirom na bezbednost učesnika u saobraćaju i ništa drugo, ne na situaciju da li ste ih vi podneli ili da li je neko iz opozicije, kao što reče kolege Ostojić, podneo.
Zaista je neshvatljivo da vi koji se zalažete za evropske standarde i uvodite godinama Srbiju u EU ne prihvatate iste te standarde, odnosno da evropske regulative ne želite da komentarišete u celosti kako one pišu, nego samo pojedinačnim aktima na koje se evropska regulativa odnosi.