Dva minuta i 15 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanici Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević zajedno su podneli amandman kojim se posle člana 2. dodaje novi član 2a. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Drago mi je, gospodine ministre, što ste se vratili. Ministar koji drži u kabinetu sliku Miloševića, Tadića i Obame trebalo bi malo više naginje prema evropskim vrednostima, kako novopečeni Evropljani kažu. Možda vam je neprijatno zbog ove navale Evropljana, ali moramo ipak da upristojimo ovaj zakon.
Odbijate da prihvatite amandmane koji omogućuju bezbedniji prevoz dece, odbijate da prihvatite amandman kojim se vožnja motorcikla na zadnjem točku svrstava u nasilničku vožnju, pa onda nije čudo što u članu 62. odbijate da prihvatite proširenje privilegija sa policije na zdravstvene radnike.
Zbog gledalaca pročitaću član 62: "Vozač ne sme da zaustavi, odnosno parkira vozilo na mestu na kome bi ono ugrožavalo bezbednost drugih učesnika u saobraćaju ili predstavljalo smetnju za normalno odvijanje saobraćaja i kretanje pešaka".
Stav 2, čitam osnovni zakon: "Odredbe ovog zakona o zaustavljanju i parkiranju ne primenjuju se na policijske službenike u obavljanju službene dužnosti, ako bi obaveza poštovanja odredbi o zabrani zaustavljanja ili parkiranja vozila omela uspešno obavljanje službene dužnosti".
Ne tražimo da se policiji oduzme ta privilegija da mogu da parkiraju gde hoće. Samo kažemo – dodajte i zdravstvene radnike. Zdravstveni radnici vode ljude na dijalizu, nose teške bolesnike na nosilima. Zašto i oni nemaju tu privilegiju u obavljanju službene dužnosti, nego samo policija?
Ako niste ono prihvatili, onda mi je potpuno jasno zašto i ovo nećete da prihvatite. Što bi samo policija imala pravo da nepropisno parkira, da parkira tako da ometa saobraćaj? Stvarno mi nije jasno.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Ako ne, na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Zoran Krasić je tražio da se član 3. briše uz obrazloženje, kako je on naveo, da ni postojeće podzakonske akte, ni Vlada, ni Ministarstvo, a ni službenici koji treba to da poštuju ne poštuju.
Ono što je činjenica jeste i dokaz, naš amandman na član 1. tačka 100), gde smo rekli da je regulativa zakona implementirana u amandman i da je amandman odbijen, onda kako možemo verovati da ubuduće bilo koji podzakonski akt bilo koji službenik može da poštuje?
Najpre, radi se o članu koji se odnosi na reviziju bezbednosti saobraćaja, u kome se kaže da ministar nadležan za poslove saobraćaja može doneti propis i uslove koje moraju ispunjavati lica koja će te postupke sprovoditi.
E sada, ovde sa druge strane imamo i amandmane Odbora za bezbednost i saobraćaj, u kom smo čuli predsednika odbora koji navodi kako su se neki amandmani usvajali i po kom osnovu.
Ono što je meni zapalo za oči jeste obrazloženje odbora u kome se kaže – ovim amandmanima se na precizniji i adekvatniji način domaći propisi usklađuju sa propisima EU.
Sada pitam vas, koji branite ovaj zakon, u kojoj se to zemlji EU podzakonski akt ne poštuje?
Vi ovde ne prihvatate amandman u kome mi implementiramo postojeći član podzakonskog akta u zakon. Kažete – ne može tahograf da uđe u Predlog izmene i dopune zakona, iako piše u odluci pravilnika koji se donosi na osnovu člana 341. Zakona o bezbednosti saobraćaja, po kome ministar unutrašnjih poslova donosi Pravilnik o načinu postupanja policijskih službenika u obavljanju poslova, kontrole i neposrednog regulisanja saobraćaja na putevima, pa kaže – ima pravo policijski službenik da traži od lica koje je u saobraćaju tahografski uložak.
Mi sada ovo preslikamo i kažemo u zakonu treba da stoji da odmor mora da se dokaže tahografskim uloškom, a vi kažete – mi to ne prihvatamo. To nije sada tekovina EU. Kada Odbor podnese nešto, onda je to tekovina EU. Hajde prvo da se dogovorimo šta je tekovina EU, a šta nije.
Da li se prihvataju podzakonski akti ili se ne prihvataju? Pošto se po vama ne prihvataju, onda je kolega Krasić potpuno u pravu kada kaže da ne treba da donosite druge podzakonske akte jer i postojeće ne poštujete.
Zato je tražio brisanje člana 3. u kome se definišu uslovi, propisuju uslovi koje morate ispunjavati i lica koja će te postupke sprovoditi koje donosi ministar, vezano za reviziju bezbednosti saobraća.
Revizija bezbednost saobraćaja je nešto što zahteva veliki broj zaposlenih ljudi, oblast koja će biti posebno odeljenje u Ministarstvu i tim ili grupa ljudi koja će se baviti samo ovim nadležnostima predviđeno je članom 3. u kome se kaže – bezbednost saobraćaja na putnoj mreži, provera bezbednosti puta, redovne provere puta u eksploataciji, praćenje stanja bezbednosti saobraćaja, analize visokorizičnih deonica, analize doprinosa puta saobraćajnoj nezgodi sa poginulim licima, obaveštavanje o snimanju saobraćaja i drugih veličina saobraćaja u toku.
Uslove moraju ispunjavati revizori, način sprovođenja obuke i polaganje ispita za revizora. Uslove koje sa aspekta bezbednosti saobraćaja moraju da ispunjavaju putni objekti i drugi elemente javnog puta propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Sada kada neko sluša ovu moju diskusiju može da pomisli da smo protiv toga da bude bezbednost u saobraćaju na najvišem nivou. Ne, upravo obrnuto. Vi ćete propisati podzakonskim aktom kako će se regulisati nadležnost revizora bezbednosti puta, a kada on treba to da sprovede, ta odluka može da se ne poštuje.
Zašto dajem primer da se ne poštuje? Zato što postojeću odluku o tome kako treba službeno lice da vreše kontrolu kada zaustavlja vozilo, kako može da traži ličnu kartu i tahograf, vi kažete – tahograf ne mora da traži, to stoji u članu 322. Onda što bi morao da traži bezbednost puta ako ne mora da traži osnovni član zakona koji je već usvojen još u prvoj verziji postojećeg zakona koji je menjan ne znam koliko puta?
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ne znam na koji način da ilustrujem ili da napravim paralelu da poredim ono što je dobro za građane Srbije, da bezbednost mora da postoji i da amandmani koji deluju na bezbednost moraju biti usvojeni. Sam predsednik odbora kaže da postoje dobri amandmani koji nisu bili usvojeni zato što većina tako nije htela.
Šta je većina u odboru uradila od tih amandmana? Napisala obrazloženje da su postojeći predlozi zakona sa izmenama u toku sa tradicijom EU. Zar nije tradicija EU da se postojeći podzakonski akti poštuju? Pošto to ovde nije, onda se nemojte pozivati na EU ili usvojite ovaj amandman pa da nam svima bude lakše.

Iskorišćeno je pet minuta i 22 sekunde vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Jasmina Milošević.

Govoriću u svojstvu ovlašćenog, da znate da možete to vreme da mi oduzmete. Planirala sam nešto kasnije da se javim, ali sam prilično izrevoltirana rečima gospodina Avramovića da on kao da je bio na Odboru za saobraćaj pa zna da mi kao većina namerno nismo hteli da prihvatimo amandmane opozicije.
Prvo, želim to da demantujem, jer se smatram uvređenom, jer to nije tačno. Član sam tog odbora i tamo sam stalno. Osim toga, nije tačno, jer imamo prihvaćen amandman koji je LDP podnela.
Kao drugo, broj amandmana koji ste vi podneli, kao i ljudi iz LDP, koji nam nisu zamerili, ipak se odnosi na neke članove zakona koji sada nisu na dnevnom redu. Može samo to da bude razlog i ništa drugo.
Vi ste ovde par puta spomenuli i vezano za tahograf. Po meni je to nešto što je pleonazam, jer podrazumeva se da je tahograf nešto što svaki vozač teretnog vozila mora da daje kao dokaz i ono što definiše način i upravljanje tim vozilom.
Elem, vratila bih se samo vezano uopšteno za ovaj predlog izmene i dopune zakona. Ukoliko uporedim sad stvari koje sam rekla u izlaganju u načelu, malo toga mogu da kažem a da se ne ponovim.
Smatram jako bitnim, to sada apropo gospodina Mića Rogovića, ne želim ništa loše da kažem, niti da izazivam repliku, ali zar vama nije normalno da ukoliko se u jednom momentu ispostavi da neki član zakona nije dovoljno primenjiv na putu ili dođe momenat, vi ne možete unapred da znate kada će koji član zakona u živom saobraćaju, kada će empirijski da se dokaže da nešto nije dobro. Vi ne možete neke stvari da predvidite i znate unapred.
Da, postoje neke stvari koje mogu u toku projektovanja puta, da bi se kasnije u toku eksploatacije ispostavilo da nešto nije dobro, kao što je gospodin Velimir Ilić rekao da ipak izvesne saobraćajnice po kapacitetu, a i tako su projektovane da saobraćaj koji se odvija na njima prevazilazi taj kapacitet i da je to nešto što zaista treba da se odradi.
Zato smatram da nije loše što se uopšte vrše izmene i dopune ovih i pojedinih članova zakona, jer se praktično pokazalo u praksi, u živoj njegovoj upotrebi da nisu bile dobre. Znači, ne valja kada donosimo zakon u startu i sad ne valja i kada ono što nije bilo dobro ispravljamo. To je samo nelogičnost koju nisam mogla da razumem.
Prosto, postoji nešto u državi što se zove saobraćajna politika. Saobraćajna politika je nešto što kao prioritet ima saobraćajnu bezbednost i sveobuhvatno od države, u ovom slučaju to su ministarstva infrastrukture, policije, pa i Ministarstvo obrazovanja, koji svi zajedno praktično treba da učestvuju u izgradnji i definisanju te saobraćajne politike.
Samo ministarstva, a i celokupno društvo mora da se trudi da praktično promoviše mere koje predlaže Vlada, zapravo nadležna ministarstva iz razloga što jednog momenta kada se dođe do loših situacija svi pitaju ko je odgovoran i zašto se to desilo, da li ste imali neki cilj, neki program i kakvi su vam rezultati?
Inače, statistika je pokazala da, recimo, na jednu novčanu jedinicu koja se uloži u bezbednost saobraćaja gotovo da se deset puta više vraća u odnosu na troškove koji bi bili da se ne sprovodi bezbednost saobraćaja.
Druga stvar, mislim da do sada nije spomenuto da mi jesmo članica CENTA i da članice CENTA imaju zapravo cilj da do 2012. godine broj poginulih, zapravo ukupno stradalih na saobraćajnicama smanje za 50%. To upravo činimo i mi i pretpostavljam da je to još jedan od razloga koji smo i mi naveli da do 2012. godine želimo da 50% smanjimo ukupan broj nesreća koji se dešava.
Što se tiče revizije bezbednosti saobraćaja, nešto znam o tome, gospodine Avramoviću, pa bih rekla da je to nešto što i u Evropi baš toliko nije zastupljeno, još uvek je tek u povoju iz razloga što je jako skupo, teško i komplikovano.
Mi ćemo imati priliku, nadam se i verujem, da se bavimo revizijom saobraćajnice, jer one se vrše i na postojećim i na novoprojektovanim, na onim koje su tek u eksploataciji i koje će biti. Zašto? To podrazumeva praćenje, analize, mere, merenje saobraćaja, uopšte kakve odgovore daje sama infrastruktura i sama vozila i način vozila i uopšte frekventnost na tom delu puta.
To će, nadam se iskreno i verujem, kada zaživi u potpunosti agencija za bezbednost saobraćaja, jer će upravo ona biti taj organ koji će skupljati sve te podatke na osnovu kojih će se vršiti analize i u budućnosti stvari definisati i uopšte definisati preventivne mere da se te neke stvari dovedu u red.
Dakle, volim što je tu gospodin ministar Mrkonjić iz razloga što upravo imamo izgradnju Koridora 10, pratećih saobraćajnica i kompletne infrastrukture koja prati tu. Sada ste i u prilici da već u startu u projektima na minimalnu meru moguću svedemo kritične deonice po bezbednost u saobraćaju i praktično na taj način već u startu tim infrastrukturnim projektima umanjimo mogućnost dešavanja, odnosno tih loših nezgoda koje mogu da se dese na putu.
Dakle, znam da živimo u vremenu gde smo ovisnici i od automobila, i od mobilnih telefona i još od drugih tih savremenih uređaja, ali prosto nikada ne smemo da dozvolimo da nam toliko padne koncentracija i da toliko budemo opterećeni drugim stvarima da sedamo za volan u stanju alkoholisanom, što se dešava ljudima. Ne smemo dozvoliti da nam padne koncentracija u toj meri da vozimo nasilnički i praktično ono što treba svi da imamo kao zadatak jeste promovisanje upravo te neke defanzivne vožnje, što se tiče vozača.
Što se tiče pešaka, zaista deca treba da dobiju od same škole taj neki edukativni program, koji mora da postoji, jer nekada, morate priznati, roditelji nisu pravi primer detetu kako se treba ponašati u saobraćaju. Zato postoji obrazovanje koje bi tu trebalo da uputi decu.
Smatram jako dobrim to što će sada izvestan deo sredstava ići na osavremenjivanje saobraćajnica, kako prateće signalizacije i biće dobro kad jednog dana budemo imali kamere postavljene na raznim mestima, ne samo u Beogradu, već pričam za celu Srbiju, jer kad pogledate realno, nemate nigde ni jednu jedinu delatnost koja je toliko rogobatna i koja ima toliko suprotnosti koje morate da spojite i da iznivelišete.
Vi imate profesionalce, vi imate amatere. Vi imate za volanom čoveka koji vozi 30 godina, vi imate dete u istom momentu na pešačkom prelazu koje ima pet ili šest godina gde vi morate kroz taj jedan zakon da usaglasite sve njihove potrebe i da svako od njih u startu zna kako treba da se ophodi u saobraćaju.
Zato smatram jako dobrim, ali i komplikovanim napraviti dobar zakon za bezbednost, kao što je i sam ministar Dačić izložio da je on praktično živ organizam, koji tek nakon upotrebe ima svoj razvoj, znači doživljava svoje promene i to je ono što i u budućnosti očekujem da će se dešavati, baš iz razloga što je cilj ovog zakona sprečavanje broja saobraćajnih nesreća, čuvanje ljudskih života i, naravno, već sam ponovila apropo čuvenog člana koji se tiče mogućnosti da se umesto zatvora 15 dana plati novčano.
Samo želim još jednom da ponovim građanima, shvatiće ko razume što bi rekli, zakoni nas čine slobodnim. Ko poštuje zakone one neće imati problema niti sa jednom kaznom, niti će ga zanimati da li će ići u zatvor ili treba platiti kaznu. Stoga ponavljam još jednom da će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati izmene i dopune ovog zakona.

Sedam minuta i 40 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Milan Avramović. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe 58 minuta i 30 sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušajući ovo prethodno obrazloženje donosimo svi zaključak da je ovaj zakon neophodan, da je ovaj zakon toliko dobar da izmene i dopune nisu ni potrebne. Moram da se složim da su neke tekovine normalne i da u jednom predlogu zakona, ako postoji jedan član, on mora da se primenjuje. Upravo zbog toga što se ne primenjuje kontrola odmora od vozača koji koriste odmor, kroz tahograf ne primenjuje, mi smo napisali amandman da je obavezna kontrola tahografa.
Pročitaću šta kaže Vlada, da ne bi bilo zabune da govorim neistinu. Očigledno se ne razumemo, a mislimo isto. Kaže: "Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što je sintagma, što dokazuje tahografskim uloškom, suvišna i neprecizna, s obzirom da se ovaj podatak može dokazati tahografskim uloškom samo kada se radi o analognim tahografima, dok se kod digitalnih tahografa taj podatak utvrđuje uvidom u memorijsku karticu".
Gde u Predlogu zakona postoji memorijska kartica? Ne postoji nigde. U članu 322. postoji samo tahograf. Mi smo na osnovu tog člana napravili implementaciju amandmana.
Pošto se slažem s vama da je normalno da se to koristi, a nenormalno je da se to odbije kao korišćenje, jer je Vlada odbila ovaj amandman, a onda imamo izveštaj bivšeg ministra za infrastrukturu i sadašnjeg predsednika odbora, koji kaže da je to amandman koji je dobar, a nije prihvaćen od strane odbora i onda imamo tu paralelu koja se kosi, šta treba primeniti, a šta ne, a vezana je za podzakonski akt.
Dakle, ako hoćemo da primenimo zakon koji treba da deluje na bezbednost i na revizora za bezbednost, moramo onda da primenimo i uslove za vozače. Imamo deonicu Beograd-Čačak od 150 km kojom se putuje četiri sata. Koji su to uslovi za svakog vozača da 150 km putuje četiri sata? Onda, ako mu pukne guma, puna linija je iza njega, ko god ga obiđe napravio je prekršaj, jer nema parking za isključenje.
Znači, napravimo saobraćajne uslove, napravimo onda revizora da kontroliše saobraćajne uslove. Mi sada imamo revizora koji treba da kontroliše nešto što na 50% saobraćajnih deonica u Srbiji ne postoji. Postoji isključenje za parking i zaštitna mreža na autoputu, a na magistralnom putu ne, a onda dođemo u situaciju da putujemo od Beograda do Čačka četiri sata, poštujući ograničenja saobraćaja.
Šta je suština? Uslovi koji nisu napravljeni ne mogu se kontrolisati. To je razlog zašto se briše član 3.
Druga stvar, Odboru nije potrebno da zaseda netransparentno ili transparentno da bi drugi poslanici znali šta se na njemu dešava. Postoje poslaničke grupe koje imaju predstavnike u svim odborima i koji znaju šta je bila tema i tok kako je išao same sednice Odbora. I na samom Odboru nisu prihvaćeni neki amandmani, zato što dolaze sa strane sa koje dolaze. Jer, to je bila sugestija predsednika Odbora, to sam čuo jutros u ovoj sali. To nije moje lično mišljenje, nego mišljenje predsednika Odbora. Ako predsednik Odbora govori neistinu, onda govorim i ja.
Još jedna veoma važna stvar, ako je Odbor baziran na tekovini EU i propisa koji se odnose na infrastrukturu, na bezbednost, na kontrolu, što onda ne prihvatite te amandmane, onda niste za tekovine EU. Možemo napraviti reviziju bezbednosti puta u onoj situaciji kada napravilo uslov i kad napravimo put. Reviziju bezbednosti saobraćaja, saobraćajnih objekata, isključenja, nadvožnjaka, podvožnjaka, težinu koja će preko toga ići možemo da pravimo samo kad to napravimo. Mi još to nismo napravili, a imamo reviziju.
Uostalom, šta radi agencija koja je zadužena za bezbednost? Koja je uloga? Je l' ona zaživela? Mi smo imali agenciju revizora budžeta, pa nije zaživela. Moramo naći paralelu u kojoj ćemo uskladiti želje i mogućnosti, da uklopimo uslove sa vozačima, a onda da kažnjavamo vozače za bilo koji prekršaj. Ovako ćemo kazniti vozača za prekršaj koji je morao da napravi.
Dao sam jedan običan primer. Deo deonice puta rezervisan za saobraćaj motornih vozila Beograd – Čačak 150 kilometara u kome se putuje četiri sata, poštujući ograničenje. Ne daj bože nezgode da vam se izbuši guma, vi morate stati na deonicu puta, svi koji rade obilaženje napraviće prekršaj jer gaze punu liniju.
Šta ćemo onda da radimo? Ovaj revizor će da napravi procenu da je bezbednost puta ugrožena. I koji je njegov zaključak? Naplati kaznu ovome što je bušna guma ili da vozi do prvog isključenja na felni. Nemojte da se ponašamo neodgovorno, ako se već pozivate na EU, ispratite standarde EU pa onda kažnjavajte.

Četiri minuta i 50 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Mićo Rogović ima reč. Vreme na raspolaganju 14 minuta i 55 sekundi.

Evo, radi razumevanja, odnosno pojašnjenja nerazumevanja, poštovana koleginice Milošević, mi ili se ne razumemo ili se nedovoljno slušamo. Zaista ne želim da ponavljam ono što sam u načelnoj raspravi rekao vezano za podnet predlog izmene i dopune o bezbednosti saobraćaja, barem ne sve ono što sam rekao jer zaista bi bilo previše da u roku od tri dana pričam potpuno iste stvari.
Mi smo kao poslanička grupa izneli situaciju da je dobar Zakon o bezbednosti saobraćaj na putevima, ali smo takođe zatražili da se ovom prilikom, prilikom izmena i dopuna postojećeg zakona, uvaže još neki amandmani da ne bi eventualno dolazili u situaciju da u nekom tzv. zimskom periodu menjamo opet ovaj isti Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Neshvatljivo je da u trenutku ono što ste vi predložili bude samo ispravno i mi zaista nemamo ništa protiv tih predloga izmena, ali samo tražimo pojašnjenje istih, dodavanje novih članova koji su se zaista pokazali neadekvatnim prilikom primene i primenu evropske regulative na postojeći zakon.
Iz obrazloženja i svega ostalog i materijala koji smo vam predali stoji da Predlog zakona nije usklađen u kompletnosti sa evropskom regulativom.
Šta je ono što je nepredvidivo u saobraćaju? To je infrastruktura koja se poboljšava, to je modernizacija po pitanju sredstava, odnosno učesnika saobraćaja, vozila, a sve ostalo, poštovana koleginice Milošević, davno je nastalo, nije nastalo danom niti podnošenja ovog zakona niti podnošenjem predloga izmena zakona.