Devet minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe je iskorišćeno. Reč ima gospodin Čikiriz.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Ne znam da li smo mi čitali isti član i isti Predlog izmene stava 3. U Predlogu izmene stava 3. kaže se da će se doneti rešenje u roku koji ne može biti kraći od tri minuta. Znači, do tri minuta postoji tolerancija, bez obzira što je nepropisno parkirano, zaustavljeno itd.
Čak i ako se pojavi u postupku uklanjanja vozila vlasnik ili korisnik vozila, odustaće se od uklanjanja vozila. Pre toga ide upozorenje policijskog službenika da ne smete tu da se zaustavite, naravno, ako je tu policijski službenik, ili da se parkirate.
Ovo nema nikakvih dodirnih tačaka sa onima koji voze džipove, sa punjenjem budžeta, sa udaranjem po džepu građana, itd. Otiđite u Solun, otiđite u Atinu, otiđite u Prag, videćete da u centru grada uveče ne možete da nađete parking mesto na javnim parkiralištima ili garažama u roku od, recimo, pola sata do jednog sata. To su uslovi današnjeg života u velikim gradovima.
Pričao sam da se razlozi zbog čega nema dovoljno parking mesta ne tiču ovog zakona, ne tiču ovih odredbi i zbog toga mislim da je ova odredba po kojoj policijski službenik prvo upozorava, pa onda ako se pojavi vlasnik odustaje se od uklanjanja vozila itd, vrlo korektno.

Minut i 40 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Ostojić.

Hvala, gospodine Novakoviću.
Radi se o istom članu. Nekako mi se čini da se kolege Avramović i Čikiriz ne razumeju oko tih tri do pet minuta. Hajde da kažem da ovo što predlažemo Kenan i ja na neki način je neki kompromis. Ima veze, gospodine Čikiriz, sa "Parking servisom", gospodin Avramović je u pravu.
Šta mi predlažemo ovim amandmanom? Ovaj član izmene zakona u suštini reguliše odnošenje nepropisno parkiranih vozila, ne kazne. Svako nepropisno parkirano vozilo treba da plati kaznu, po zakonu.
Vlada odbacuje naš amandman, a mi predlažemo sledeće – "da se prvenstveno nose samo vozila koja ugrožavaju bezbednost saobraćaja i značajno ometaju saobraćaj". Vlada kaže, ali član 62. kaže da "vozač ne sme da zaustavi", normalno osim policijskog službenika, "odnosno parkira vozilo na mesto na kome bi ono ugrožavalo bezbednost drugih učesnika u saobraćaju ili predstavljalo smetnju za normalno".
Kaže ovako Vlada – to što vi predlažete da se prvenstveno nose vozila koja ometaju saobraćaj je glupo jer zakon zabranjuje parkiranje na mestima gde vozila ometaju saobraćaj. Nije tačno. Zakon zabranjuje da se parkira na mestima gde ugrožava saobraćaj, plus gde je zabranjeno parkiranje. Sva ta vozila treba da plate kaznu. Da li sva ta vozila trebaju da budu odneta? Da, kada bi bilo hiljade pauka, nadamo se da nećemo doći do te situacije.
Mi predlažemo sledeće, da ne bude na policijskom službeniku, jer on daje nalog parking servisu, ne može parking servis da nosi po svom nahođenju, nego policajac kaže – ovo vozilo je nepropisno parkirano, nosi ga, a mi kažemo – policajac treba da kaže – ovo vozilo je nepropisno parkirano, lepi mu kaznu, ometa saobraćaj i ugrožava bezbednost, pa ga nosi.
Mnogo je više vozila, ovo se prvenstveno odnosi na gradove, na Beograd i još neke veće gradove koji imaju službu za odnošenje vozila. Policajac u poslednjem selu može da naplati kaznu za nepropisno parkiranje, ali nema parking servisa.
Mi kažemo – nemojte, gospodo policajci, da nosite vozila koja jesu nepropisno parkirana na periferiji Beograda na širokom trotoaru, gde je ovde zakonom apsolutno zabranjeno parkiranje na trotoaru, parkirano je vozilo. Lakše je policajcu i parking servisu da odnese to vozilo nego onaj džip o kome je on govorio. To je činjenica.
Da li je sa aspekta bezbednosti saobraćaja opravdano da se pre to vozilo nosi, koje jeste nepropisno parkirano, koje treba da plati kaznu zbog toga, ali koje ne ometa saobraćaj, nego vozilo ispred kafića u maloj ulici i u centru grada Beograda, gde zaista ometa saobraćaj.
Zbog toga što se ovim zakonom daju tako široka diskreciona ovlašćenja policiji, prošle godine ovaj zakon nazvao sam policijskim, pa ako je to politička kvalifikacija neka bude, ali u principu to je vrednosna kvalifikacija, jer je taj zakon pisala policija.
U drugim zemljama gde policija, takođe, sprovodi i stara se o sprovođenju zakona o bezbednosti saobraćaja, zakon ne piše policija, nego piše struka, stručnjaci. Policija svakako učestvuje sa svojim iskustvom, a ovde je obrnuto. Ovde policija piše, stručnjake pozove, uvaži njihovo mišljenje ili ne uvaži i na kraju dobijamo policijski zakon. Zašto? Zato što ga je pisala policija. Kad piše policija, onda svakako jedino policija ima pravo da se nepropisno parkira i niko drugi. O tome se radi.
Mi predlažemo da se prihvati ovaj naš amandman. Imate još vremena, em što su pravno mogući svi amandmani, sledeći član je vezan za ovo, em što je ovaj naš amandman upravo na zakon o izmenama, jer vi ovde regulišete odnošenje, ne kažnjavanje.
Kažnjavanje reguliše član 62. i s njim u vezi kaznene odredbe. Morate, trebalo bi, zbog Beograda i velikih gradova, posebno zbog Beograda, da bi se smanjilo to diskreciono pravo da policajac odlučuje svojom voljom koje će vozilo odneti, pa mu je svakako lakše da da nalog, pa na kraju krajeva i parking servisu, neko vozilo koje je nepropisno parkirano, a ne ugrožava saobraćaj.
Evo, na Novom Beogradu živim, zaređa pauk tamo gde je znak zabranjeno parkiranje, gde objektivno ne ugrožava bezbednost saobraćaja vozilo, tamo zaređa, a u centru grada gužva. Zato što im je lakše. Dobro, hajde uverite me da nije policijski zakon tako što ćete bar u ovom članu smanjiti to diskreciono pravo policije da uđe u Vojvode Stepe, pa ako ima 40 nepropisno parkiranih vozila da da nalog za 36. ili za 25., a ne da počne od početka. O tome se radi.
Prvo, oni koji ugrožavaju saobraćaj ili znatno ga ometaju, a onda one ostale nepropisno parkirane. Ovim drugim treba naplatiti kaznu, ali ih ne treba nositi pre nego ove prve i to je suština ove naše izmene.

Četiri minuta i 20 sekundi, potrošili ste vreme ovlašćenog predstavnika i načeli vreme poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Zoran Ostojić podneo je amandman kojim se posle člana 6. dodaje novi član 6a i želi reč. Izvolite, gospodine Ostojiću.

Nastavljam gde sam stao. Znači, mi predlažemo da lokalna samouprava donese godišnji plan u kome postoje prioriteti, odnosno nekakva načela i principi po kojima se kontrolišu nepropisno parkirana vozila u gradu.
Upravo da bi smanjili diskreciono pravo policije i parking servisa da bira koga će nositi i odakle će nositi. U obrazloženju kojim Vlada odbija ovaj amandman stoji da je ovim zakonom jedino policija nadležna da se stara o bezbednosti saobraćaja, što čitam otprilike ovako – šta ima tu lokalna samouprava da donosi planove.
Planove parking servisa, pa nije sad policija uzela i parking servis pod svoju kontrolu. Još malo pa će ti u parking servisu po tome da nose i uniforme. Ne, mi upravo kažemo da mora da postoji plan. Vi u policiji imate plan gde postavljate radare.
Ne kaže komandir stanice saobraćajne policije, hajde sad kud koji, uzmite po radar i idite, stanite gde hoćete i lovite vozače, nego postoji neki plan, čak taj plan objavljujete u sredstvima javnog informisanja da bi koristili, hajde da kažem, odvraćanje, odnosno upozoravali vozače gde se nalaze radari tog i tog dana na kojim putevima. Što to ne bi radila i lokalna samouprava i time još malo smanjili to diskreciono ovlašćenje koje ima policija.
Znam da, kao i pre godinu dana, džabe ovo pričam, ali ću završiti, pošto je ovo poslednji naš amandman, gospodine Novakoviću, žao mi je što tu nije gospođa Čomić i gospodin Mićunović, koji je nakratko bio, žao mi je što nisu predstavnici najveće partije vaše vladajuće, obraćam se vama gospodo iz vladajuće većine. Rasprava oko ovog zakona pokazuje koliko dopuštate da vlada gazi ovaj parlament i to nije dobro za vas iz vladajuće većine.
Razumem lojalnost vladi, vi ste je birali, zadovoljni ste, donosili ste nekakve deklaracije o pomirenju između dve stranke. Ovakvo ponašanje Vlade prema parlamentu na kraju će se obiti svima nama o glavu.
To što gospođa Čomić tumači da mi kao poslanici moramo samo da podnosimo amandmane na članove zakona koje je predložila vlada i ništa drugo je apsolutno samo jedan u nizu razvaljivanja, odnosno degradiranja parlamenta koje traje već godinu dana, kroz kampanju kolike su nam plate, kolike su nam dnevnice, koliko koštaju šampite i krempite u restoranu itd.
Mi smo poslanici i svako od nas može da podnese zakon, da podnese, da li će doći na dnevni red, to se odlučuje drugačije, većinom. Mi možemo da predložimo izmene i dopune bilo kog zakona, a nama ovde neko osporava da predložimo amandmane na član zakona koji je na dnevnom redu.
Šta je na dnevnom redu? Izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ako mi predložimo izmene i dopune nekih članova na koje Vlada, policija, predlagač, ko god, nije mislio, nama se to osporava. Mi imamo i zakone pravo da predlažemo Kakvo je to ograničavanje prava? Ko može više, valjda može i manje.
Kako se zove tačka dnevnog reda? Izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Kad predložim amandman da se vožnja motocikla na zadnjem točku tretira kao nasilničko ponašanje, oni kažu - pa nismo mi mislili taj član da menjamo. Na šta to liči, molim vas?
Je l' oćemo da popravimo zakon. Je l' nas terate da podnosimo predloge zakona, pa da ih ne usvajate? Šta znači - izmene i dopune? Šta znači reč dopuna u zakonu? Menja se nešto što postoji, a dopuna, šta je to? To je – dodaje se nešto što ne postoji.
U skladu sa dnevnim redom smo predložili i oni, i mi i oni amandmane.
Na kraju, nije jedanput da su prošli amandmani i da su usvajani amandmani koji su bili na članove zakona koji nisu bili predloženi izmenama zakona. Praksa poslovnička nije usaglašena, tako da apelujem na vas.
Žao mi je što nije tu predsednik političkog saveta DS da založi svoj autoritet, da ne dopustite ovakvu degradaciju parlamenta i svih nas, prvenstveno vas, i da u danu za glasanje glasamo o amandmanima, kako bi ovaj zakon učinili boljim, jer ovaj zakon zaista nema ništa ni liberalno, ni levičarsko, ni desničarsko u sebi, nego je zakon koji svi koji su glasali za sve koji sedimo ovde i za sve koji nisu prešli cenzus i koji nisu izašli na glasanje, za sve važi.
Nemojte da dopustite dalje srozavanje parlamenta, da nama Vlada odlučuje, određuje o čemu možemo da pričamo, jer zvaće nas na kraju građani – protočni bojler Vlade, a ne znam šta je tu voda, a šta je kamenac. Vi ćete svakako biti kamenac.

Četiri minuta vremena poslaničke grupe.
Na član 7. amandman je podnela grupa do 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima gospodin Mićo Rogović.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog dokaza, ovo što je kolega Ostojić pričao i što su ostale kolege poslanici pričali, računajući i gospodina Čikiriza, mi predlažemo izmene u izmenama koje ste predvideli, a odnose se na glavu 21 kaznenih odredaba i to poglavlje posebnih nadležnosti prekršajnog postupka.
Vi planirate članom 314a da nadležna organizaciona jedinica ministarstva može odustati od podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom organu, ako je prekršaj učinjen zbog toga što je učesnik u saobraćaju, čineći radnju prekršaja, postupao u cilju zaštite bezbednosti, odnosno zaštite i spasavanja života, zdravlja ili imovine.
Poslanička grupa SNS predlaže da se iz razloga koji je gospodin Ostojić, a i iz razloga zbog kojih su se mediji zajedno sa predlogom izmena i dopuna u članu 10. bavili prethodnih dana, da se predloženi član 7, kao i taj član 10, o kome će moj kolega Oto Kišmarton govoriti, brišu, iz razloga što se nedvosmisleno vidi da se ovde MUP, ili njegove nadležne organizacione jedinice, saobraćajna policija stavlja u različit položaj u odnosu na druge državne organe.
Vaše je objašnjenje da ovo nije krajnja nužda, obrazloženo u članu 314 a, a naše je obrazloženje da Zakon o prekršajima u svom članu 14 navodi da nema prekršaja ako je radnja propisana kao prekršaj učinjen u krajnjoj nuždi i sve ostalo što Zakon o prekršajima u članu 14. navodi eleminiše razloge predloga da se posle člana 314. doda član 314a.
Verovatno ova izmena u predloženom članu 314a ne odnosi se na vas kolege, na nas kolege poslanike, jer ne možemo zaboraviti da su mediji pisali ne tako davno o tome da smo mi poslanici ovog doma izuzeti od kaznenih odredaba. Recimo, navodim svoj primer da sam za prekoračenje brzine od 10 km na čas dobio uplatnicu za 5.000 novčane kazne, što su inače i odredbe posebnih nadležnosti u prekršajnom postupku, regulisane u postojećem Predlogu zakona od člana 312. do člana 314.
Vi ovim dopunama zaista dajete posebne nadležnosti, koje nisu bile u napomenutim članovima 312, 313. i 314, dajete posebne nadležnosti nadležnim organizacionim jedinica MUP-a, odnosno saobraćajnoj policiji.
Da je tako govori i situacija u kojoj sam bio pre nepunih 12 sati kao učesnik ovde ispred Narodne skupštine, u saobraćaju na semaforu pored tri službenika saobraćajne policije, na semaforu iz Bulevara kralja Aleksandra prema Takovskoj, prolazi motociklista bez opreme, bez kacige, na crveno svetlo i niko ne reaguje, ne zaustavlja ga.
To nije dokaz samo da se u Kragujevcu ili Beogradu, kao što je gospodin kolega Čikiriz govorio o situaciji u Kragujevcu, dešavaju takve stvari, nemamo malo situacija u svim gradovima, da pogotovo posle ponoći motociklisti vrše ovakve prekršaje, a situaciju da u unutrašnjosti i manjim mestima se vode i trke pred očima saobraćajne policije, sa ugašenim svetlima, između vozila kojima uglavnom upravljaju mlađi vozači.
Da li je ovaj član 7. bukvalno individualna procena organizacione jedinice, odnosno saobraćajne policije, šta treba, odnosno ko treba da bude eliminisan od prekršaja ili ne, to će praksa pokazati, ali svi razlozi i ono što stoji u Zakonu o prekršajima i što stoji u drugim zakonima, koji se ni u jednom svom zakonskom predlogu ne pozivaju na one članove koji su već nekim drugim zakonima, u ovom slučaju Zakonom o prekršaju, regulisani, izuzev u ovom Predlogu izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Zato iz svih tih navedenih argumenata i kolega koji su pre mene govorili i mnogo obrazloženja, neophodno je brisati član 7. Predloga zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Tri minuta vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanici Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević zajedno su podneli amandman kojim se posle člana 7. dodaje novi član 7a. Za reč se ne javlja niko.
Na član 10. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima gospodin Oto Kišmarton.

Poštovane kolege narodni poslanici, predložili smo da se u izmeni zakona član 10. briše, a tim članom se predlaže zamena zatvorske kazne novčanom kaznom.
Predložena zamena kazne zatvora novčanom kaznom smatramo da neće doprineti bezbednosti saobraćaja, već može imati suprotne efekte.
U obrazloženju Vlade zašto ne prihvata naš predlog kaže –prema dosadašnjem rešenju za vrlo teška protivpravna ponašanja upravljanja vozilom bez odgovarajuće vozačke dozvole, vožnja pod dejstvom alkohola više od dva promila, prekoračenje brzine kretanja za više od 70 km na sat u naselju i 80 km van naselja i drugo, bila je predviđena isključivo zatvorska kazna. Pri tome smo da to tako i treba da ostane i dalje u ovom zakonu.
Dalje u obrazloženju Vlade stoji, mislim da je ovo najbitnije i da se cela izmena zakona donosi baš zbog ovog člana 10, gde u daljem obrazloženju zašto se ne prihvata amandman kaže – s obzirom da je znatan deo novčanih sredstava od naplaćenih novčanih kazni predviđen za unapređenje bezbednosti saobraćaja, pozitivan efekat primene ovakvog rešenja bio bi višestruk.
Iz ovoga vidimo da je najvažnije za Vladu taj finansijski efekat, a ne bezbednost, znači da se što više para prikupi od građana vozača i ostalih učesnika u saobraćaju.
Iz samog obrazloženja je vidljivo da razlozi i nisu briga za bezbednost, već namera da se u kasu policije slije što više novca, ako u članu 18. ovog zakona veći deo naplaćenih kazni ide neposredno policiji.
Značajno učešće u najtežim prekršajima imaju upravo vlasnici luksuznih i brzih vozila, kojima plaćanje novčane kazne ne predstavlja nikakav problem, ni razlog da prestanu sa ugrožavanjem bezbednosti. Oni plate kaznu od hiljadu evra i voze dalje, dalje ugrožavaju bezbednost. Za takve prekršioce kazna zatvora već predstavlja razlog da počnu da izbegavaju divljanje po putu.
U svojoj želji da od građana uzme što više novca, policija kao predlagač ovog zakona ni najmanje ne vodi računa o socijalnim razlikama. Za neke prekršioce je 120.000 ili 150.000 dinara samo prepodnevni džeparac, dok za većinu građana predstavlja ekonomsku katastrofu. Građani sa prosečnim platama neće moći da plate takvu kaznu, jer je većina već i bez toga prezadužena, a da ne govorim o onima koji primaju minimalne plate ili su bez posla.
Rad policije ne može se vrednovati po tome koliko je policajac kazni naplatio, jer nije valjda cilj policije samo kažnjavanje građana i punjenje budžeta. Cilj policije treba da bude, pored ostalog, i bezbednost građana. A budžet treba da pune radni ljudi u svojim fabrikama i svi ostali zaposleni ljudi.
Kao što se ne može reći za lekare da su najbolji lekari, recimo u Kikindi, gde u gradu ima najviše bolesnika. Znači, njihov zadatak je preventiva. Najbolji će biti oni gde nema bolesnika. Tako je i sa policijom. Uspeh je policije utoliko veći ukoliko je u nekom gradu najmanje saobraćajnih prekršaja, najmanje udesa se dešava itd. Dakle, posao policije nije da puni budžet. Policiju treba nagraditi u onim gradovima gde se dešava najmanje udesa i najmanje saobraćajnih prekršaja.
Ministar nije tu i sigurno neće prihvatiti ovaj amandman. Verujem da će u nekom narednom periodu, možda na jesen, neki drugi ministar razmotriti ovo i prihvatiti mnoge amandmane koji su bili veoma dobri, a predlagani od strane opozicije, i koji će sigurno znatno poboljšati ovaj zakon, naravno, u korist građana Srbije.