Jedan minut i 55 sekundi iskorišćenog vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Trošiću vreme ovlašćenog kao zamenik predsednika poslaničke grupe. Želim da razjasnim jednu formalnu nejasnoću, ne samo za ovaj slučaj nego za sve slučajeve podnošenja amandmana na one članove zakona koji nisu predmet izmena i dopuna predlagača.
Znači, gospođa Jasmina je sasvim opravdano rekla da smo svi otišli u širinu, ali iz razloga koje je upravo ona navela: kompleksnosti zakona koji tretira mnoge učesnike i koji, kada se naprave greške, ima posledicu, ne zgužvati papir kad člana zakona ne valja ili zbir u nekoj ekstra tabeli nije dobar.
Greške ovog zakona, greške njegovog neprimenjivanja pokriva zemlja. Ljudski životi su posledice loših i zakona i njegovog nepoštovanja. Neka deluje dramatično, ali mislim da su bolji saobraćajni znaci pored puta od ograničenja brzine, cveće koje se ostavlja ili spomenici koji stoje na tim mestima, kao dokazi da je nešto crna tačka, znači, loše je rešen problem infrastrukture puta ili nepoštovanja ograničenja brzine.
To znači da ova materija, toliko važna, zaslužuje našu pažnju da mi, sada govorim o Poslovniku, doslovno čitamo član 147. Poslovnika još uvek važećeg, koji kaže: "Predlog za izmenu i dopunu predloga zakona, amandman, podnosi se predsedniku Narodne skupštine u pisanom obliku".
To znači ne samo za izmenu onoga što je dostavio predlagač, nego i dopunu onog što mi koristimo kao priliku da zakon koji je predlagač smatrao dobrim onda kada ga je dao prethodno u proceduru nismo uspeli da izmenimo ili odbijanjem amandmana ili je i nama promakla ta mogućnost, ali sada koristimo poslovničku mogućnost da dodavanjem novih članova, da razrađivanjem postojećih članova doslovno tretiramo srpski jezik i suštinu reči koje kažu – izmene i dopune predloga zakona.
To je jedno objašnjenje koje ću vam objasniti i konkretnim rezultatima. Predlagač, ministar Ivica Dačić, nekoliko puta je u javnosti, normalno, hvaleći svoj predlog zakona, što svaki radi u najboljom nameri, rekao da je broj saobraćajnih nesreća opao za 20% otkako se ovaj zakon primenjuje. To je onaj način kada vi govorite neke činjenice koje su nesporne, ali ne govorite sve što je razlog za smanjenje broja saobraćajnih nesreća.
Da li bi neko bio u situaciji da nam kaže i potvrdi na primer moju informaciju da je i promet saobraćaja opao za 40% zato što je promet na benzinskim pumpama, po izjavama onih koji tamo rade i po anketama koje su napravljene, opao za 35% zbog malih plata, zbog toga što mnogo ljudi ne prima platu, kupuje se manje goriva, 35% je opala potrošnja goriva? Da li je taj podatak uzet u obzir kada je rečeno da je 20% manji broj saobraćajnih nesreća?
Postoji proračun da je potrošnja goriva veća 5% zato što se vozi sa upaljenim svetlima za određeni broj vozila i po danu. Da li je taj detalj iz zakona doprineo smanjenju broja udesa? Ne možemo sve pripisivati izmeni zakonske regulative i ne dozvoliti da dobronamerni, a jesu svi ljudi koji sede ovde, jer je najveći broj nas vozača, nekih veštijih nekih manje veštijih, koji žele da poboljšaju zakonski predlog na takav način da im to ne možete osporiti ni poslovnikom, ni savršenošću zakona o kojem ovde i danas razgovaramo.
Za sve nas je zaista juče katastrofalna vest da su dva momka, vozeći iz pravca mosta Slobode prema centru grada, brzinom od 150 km, vozeći na zadnjem točku, ubili dečaka od 12 godina koji je prelazio pešački prelaz. Neki koji žive tamo su tome i prisustvovali i još danas ne mogu da se oporave od tog šoka.
Zato ću podržati, i vi morate da uzmete u obzir kada razmatrate i amandman koji je tretirao sličnu materiju koju je kolega iz LDP-a branio, ali koju su i poslanici SNS podneli vama. Nemojte biti formalisti, nemojte čitati srpski jezik onako kako mislite da vama odgovara zbog dužine rasprave, slave predlagača.
Dajte da čitamo mogućnosti za podnošenje amandmana, poboljšanje zakona, koji zaista ima posebnu težinu zato što tretira ljudski život i što se greške jedino u ovoj oblasti, kao i u medicini, vide golim okom i, da ne ponavljam tu morbidnu stvar, pokrivaju zemljom.

Iskorišćeno je šest minuta vremena zamenice predsednice poslaničke grupe.
U skladu sa članom 27, starajući se o usklađenom radu radnih tela, dajem sledeće obaveštenje Narodnoj skupštini. Predlog zakona izmena i dopuna predstavlja određeni broj članova koji ovlašćeni predlagač u okviru predloga zakona šalje u Skupštinu, i isključivo i samo se na članove koji se menjaju ili na članove kojima se osnovni tekst zakona dopunjava mogu podnositi amandmani. Ni na jedan drugi član koji nije predmet predloga zakona izmena i dopuna.
Zašto govorimo o članu 27? Zato što je činjenica da su takvi amandmani trenutno predmet rasprave, moj propust i moja greška, zbog toga što Poslovnik propisuje da Zakonodavni odbor u razmatranju amandmana ima obavezu da amandmane koje narodni poslanici podnose na članove zakona koji nisu u tekstu predloga izmena i dopuna odbaci. Pošto Zakonodavni odbor nije uspeo da održi sednicu sa dovoljnim brojem članova da se donose odluke, ne mogu samostalno da odlučim da neki amandmani, bez obzira što su podneti mimo poslovničkih pravila, da ne budu predmet rasprave, odnosno kasnije predmet glasanja.
Dakle, ne radi se ni o kakvom tumačenju jezičkom, radi se, ponavljam, o nemogućnosti predsedavajućeg da potpuno primeni član koji propisuje obaveze Zakonodavnog odbora da amandmane, koji su podneti zato što su poslanici tako rešili, iz neznanja ili iz namere, u to se ne ulazi, a koji ne mogu biti predmet rasprave jer se odnose na članove koji nisu u tekstu predloga izmena i dopuna zakona ili, kao u ovom slučaju, Predloga izmena i dopuna zakona.
Sreto Perić je prijavljen, vi ćete imati pravo na reč posle njega, da koristite ili vreme zamenice predsednika ili vreme poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, vreme na raspolaganju je 53 minuta i 40 sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovo je jedan od retkih zakona, kada kažem zakona mislim na Zakon o bezbednosti saobraćaja, pa na izmene i dopune Zakona, koji nema u sebi političke komponente. Potpuno sam siguran da i predlagači zakona, kao i svi učesnici u raspravi u načelu, a i sada kada se radi o pojedinostima, žele da ukažu na nešto što je objektivan problem. Ne mogu reći da je predlagač zakona hteo da pobere neke političke poene predlažući ovakav predlog, ali mogu sa sigurnošću da ukažem da nisu dovoljno osvetljene neke činjenice.
Mi svi kao pojedinci, a posebno kao predstavnici građana, moramo da ukažemo na neke situacije koje smo lično imali prilike da uvidimo u praksi i nema saobraćaja bez subjekta i objekta. I pešak koristi saobraćajnicu, dakle, postoji objekat, i vozilo je objekat i činjenica je da je vozilo samo po sebi opasna stvar.
Ponekad kod vršenja nekih krivičnih dela polazi se od objektivne odgovornosti učesnika u postupku, što nam daje za pravo da ne aminujemo samo ono što je predlagač predložio nego očekujem da se ovde uključe, naravno, u skladu sa poslovničkim mogućnostima, i oni koji će glasati u danu za glasanje za ovaj zakon, da ukažu na neke propuste predlagača.
Nema pozitivne afirmacije. Jedan od ozbiljnih razloga za pristupanje izmenama i dopunama ovog zakona jeste bio što nema dovoljno zatvorskih mesta da bi preko 4.000 onih koji bi trebalo da odgovaraju za prekršaje iz saobraćaja trebalo da odu na izdržavanje kazni. Nema dovoljno mesta, pa eto država se dosetila da to pretvori u novčane kazne.
Zbog čega? Plaćanjem poreza na dobra i usluge svaki građanin ima pravo da pita državu gde se troši taj moj novac? Želimo na kvalitetniji način da se upotrebe ta sredstva i nije primarno ovde nemanje dovoljno kapaciteta u zatvorima, pa ćemo sada povećati novčane kazne. Ima li efekta od toga ili nema?
A nema pozitivne afirmacije ovih zakonskih propisa u smislu što se za one učesnike u saobraćaju koji doslovno poštuju ovaj zakon kad god je to moguće, a pokazaću vam da ponekad i za savesnog vozača to nije moguće, za one koji kad god postoje uslovi za poštovanje ovih zakonskih propisa, pa u toku jedne godine zašto Ministarstvo nije razmišljalo o nagrađivanju takvih? Onda bi to bio sigurno veći efekat nego sada što kažemo da je manje za 20% saobraćajnih udesa i svega onoga što proizilazi iz toga.
Nisu ovde samo pooštrene zakonske odredbe dovele do toga, nego i niz drugih objektivnih okolnosti koje nemaju veze s tim.
Koleginica Jasmina Milošević je, čini mi se, s pravom pokazala da je dobar član Odbora za saobraćaj i veze, ali i ona nije imala nameru da ukaže na nešto što je objektivan propust pa kaže, ko poštuje zakon ne mora da se plaši.
Evo, ja sam jedne prilike doslovce poštovao zakon i poštovao ograničenja, sve do momenta dok mi nije pao kamen sa vozila teretnog koje je prevozilo rasipni materijal, a da pri tome nije imalo zaštićen taj materijal, nije pokriveno, iako su mi drugi učesnici u saobraćaju ukazivali da postoji kontrola saobraćajne policije. Da bih spasio i vozilo i sebe morao sam da pretičem vozilo na pravcu na isprekidanoj liniji, ali nisam mogao u momentu preticanja da ispoštujem ograničenje brzine i bio samo u obavezi da platim kaznu za prekoračenje brzine.
Dakle, imao nameru i sve dok je objektivno bilo moguće poštovao zakonske propise, i u momentu kad to više nije bilo moguće sam napravio prekršaj.
U ovakvim situacijama biće vrlo često i drugi, da ne poštuju, ali iz razloga što sve nije upodobljeno i nema mogućnosti da se donese idealno dobar zakon, to je sasvim jasno i svima je to jasno. Ali, ono što nam je poznato iz prakse mi moramo da ukažemo, iako ovaj put, gospođo predsedavajuća, možda nema mogućnosti da se prihvate neke moje sugestije, ali ne sedim ovde samo za ovaj dan i ne samo za ovaj zakon nego i za ovaj zakon u narednom periodu u perspektivi.
Da konačno predložim i gospodinu Mrkonjiću, kad je u pitanju registracija vozila koje obavljaju poljoprivrednu ili privrednu aktivnost, trebalo bi imati u vidu pa prilikom registracije da oni imaju neke povoljnosti, što do sada nije bio slučaj.
Vozila koja koriste pčelari, vozila za poljoprivrednu proizvodnju morala da bi imaju neke benefite, neke pogodnosti vezane za samu registraciju, jer da bi očuvali tu granu, a koja u direktnoj vezi sa saobraćajem, tu granu privredne proizvodnje ili bilo koje druge privredne oblasti, moramo da budemo aktivni i odgovorni učesnici sa pozicija vršenja vlasti, da jednostavno ti, koji očekuju od svoje države da im izađe u susret kad je god to moguće, mogu da računaju da će to u objektivnim mogućnostima biti njima i pruženo.
Šta se dešava sa tim kaznenim poenima? Da bi znali kakva je situacija, jedne prilike, naravno, ne u našoj državi, jedan od učesnika u saobraćaju, bila je to pripadnica lepšeg pola, napravila je prekršaj. Tamo se buše rupe na vozačkoj dozvoli ukoliko se napravi neki propust, ne upisuju se kazneni poeni, i kada je policajac saznao čija je to ćerka, on je ponovo od nje uzeo vozačku dozvolu i napisao:" Ova rupa nije rupa".
Hajmo da saobraćajni znaci, da ovaj zakon važi podjednako za sve. Moram da kažem da policija prilično korektno izvršava ovaj zakona, ali vrlo često oni nisu u mogućnosti da ispoštuju uslove puta, uslove terena i predlagač zakona, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova, ne znam s kim je sve radilo ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja, nije imalo u vidu ono što se desilo od momenta donošenja zakona, njegove primene i do momenta predlaganja izmena i dopuna tog zakona.

Iskorišćeno je sedam minuta i pet sekundi vremena poslaničke grupe. Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković ima reč.

Koristim vreme ovlašćenog i vaš pokušaj da obesmislite moj odgovor vama nema mnogo smisla, jer kad kažete da poslanici nemaju pravo da podnesu amandman na ono što nije predmet predloga izmena i dopuna predlagača, vi samo potvrđujete strah vlasti da se o zakonima uopšte i govori.
Ako imate mehanizam da odbijete predloženi amandman, i da na amandman odgovorite, a odbijaju se i kvalitetni i dobri, i oni koji su na članove zakona koji jesu predmet izmena i dopuna, ne vidim tu vrstu rigidnosti za ograničavanje i uticaja onog što se zove parlament u ovoj zakonodavnoj aktivnosti.
Međutim, razmotrićemo po novom Poslovniku mogućnost da neko protumači šta u srpskom jeziku znači predlog izmena i dopuna i da li dodavanje novih članova, ili "a", "b", "c" i "d" člana na postojeći član, nama omogućava ili ne omogućava pravo da neki zakon poboljšamo.
Nemam nameru da nikome držim lekcije, ali ne mogu da ostanem nema da vi prvu kvalifikaciju upotrebite, kao mogućnost za podnošenje i ovakvu reakciju, neznanje poslanika.
To vama neka služi na čast. Kažem da mi poslanici nemamo zlu nameru. Naprotiv, zakon je toliko važan da iz najbolje namere podnosimo amandmane, ekstenzivno tumačeći pravo da amandman bude podnet na izmenu i dopunu zakonu.
Ono što juče nisam rekla, ali ste me zadužili da kažem danas povodom razmatranja zakona o trgovini juče, da li je to površnost rukovodstva Skupštine ili Vlade, kada u mišljenju na podnete amandmane poslaničke grupe SNS, grupe Napred Srbijo, napiše da se amandman na član 73. i 74. odbijaju zato što nisu bili potpisani, a svima je jasno i očigledno da poslanička grupa Napred Srbijo, SNS, podnosi amandmane sa spiskom svih poslanika koji čine tu poslaničku grupu, pa je nemoguće da član 73. i 74. ne budu potpisani i to je vrlo moguće greška u samoj Vladi, ali je to činjenica da vi, kao rukovodstvo Skupštine, ne čitate mišljenja Vlade koja vam dostavljaju i da takvu besmislicu ispravite na vreme. Izvolite, proverite, pričam samo o činjenicama.
Pitam vas, ako ćemo u toku dana raspravljati i o Agenciji za borbu protiv korupcije, kada ćemo mi stići da pogledamo mišljenje Vlade koga još uvek nema? Da li ćemo biti u stanju da radimo konstruktivno, sa znanjem ili neznanjem, sa zlom ili dobrom namerom, prepustite vi nama, ali nam dajte blagovremeno mogućnost da se sa zakonima upoznamo i da na njih reagujemo na najbolji način.

Iskorišćeno je tri minuta i 25 sekundi vremena zamenice predsednika poslaničke grupe.
Ponovo primenjujući član 27. dajem sve potrebne informacije. Nakon informacije da Zakonodavni odbor nije obavio sastanak na kojem je postojala većina članova, Poslovnikom propisana za odlučivanja, imala sam nameru, o kojoj sam se konsultovala, da amandmane koji nisu pravno mogući, obaveštenjem predsedavajućeg kažem da ne mogu biti predmet rasprave.
Nijedan član Poslovnika ne zabranjuje predsedavajućem, ni izrikom ni opisom, da se stara o tome koji amandmani, ukoliko je nadležni odbor propustio da obavi svoju poslovničku obavezu, mogu ili ne mogu biti predmet rasprave.
Smatrajući da bi time bila, bez ikakve krivice i odgovornosti, umanjena prava poslanika koji su amandmane takve vrste podneli, to nisam učinila. Ako smo se pažljivo slušali, ja sam vas obavestila da se radi o mojoj odgovornosti.
Ako govorimo o tome da li je neznanje ili namera, onda to govorim zato što predmet amandmana može biti nešto u zakonu što je podneto Skupštini.
Ako je predlog izmena, onda je to jedan član koji je podnet i možete podneti amandman na taj jedan član koji je podnet u predlogu zakona o izmenama nekog zakona. Ako je predlog dopuna nekog zakona, onda možete podneti amandman na ono što je u proceduri u Skupštini, to je jedan član kojim je dopunjen neki zakon.
Ako je predlog zakona o izmenama i dopunama, onda imate najmanje dva člana u takvom predlogu zakona na koja možete podnositi amandmane.
Ne možete podnositi amandmane na članove zakona koji nisu predmet predloga zakona o izmenama i dopunama zakona. Pravo je poslanika i da tumači, pravo je poslanika i da ne zna, pravo je poslanika i da ima nameru. Što se mene tiče, govoreći vam o mojoj odgovornosti za amandmane koji su trenutno u proceduri, mislim da je pravo poslanika da, čak i ako amandman nije pravno moguć, on bude predmet pretresa, odnosno rasprave u pojedinostima.
Ostaje odgovornost za neodržan sastanak Zakonodavnog odbora, koji ima poslovničku obavezu da takve amandmane odbaci, da oni ne budu predmet rasprave. Konsultacije o tome da li će i kako ti amandmani biti predmet u danu za glasanje još uvek traju i, evo, unapred da vam kažem jasan svoj stav – mislim da moraju da budu predmet glasanja, koliko god to isto predstavljalo pravnu dilemu, sasvim očiglednu što se mene tiče.
Da li još neko želi reč? (Da.) Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković ima reč. Vreme na raspolaganju ovlašćene predstavnice je još pet minuta i 35 sekundi.

Zaista neću da ovo preraste u bilo kakvu polemiku. Uz svo dužno poštovanje vama lično i kao trenutno predsedavajućem, odvajajući te dve stvari, molila bih vas da u društvu u kojem se borimo za snagu institucija, a ne čoveka, od Narodne banke do Skupštine, ne preuzimate to preteško breme na sopstvena pleća, u smislu odgovornosti za način raspravljanja o amandmanima u ovom ili bilo kom drugom slučaju.
Vaš amandman, kada smo raspravljali o Poslovniku, bio je da amandmani uopšte ne budu predmet rasprave u plenumu. To je amandman jednog poslanika koji nije prošao. Prepustite nama pravo tumačenja, ponašanja, a namere, motive, atribute kojima se to karakteriše ostavimo za neke estradne emisije, intervjue itd. Dajte da se ovde vratimo proceduri i raspravi o samom zakonu.

Minut i pet sekundi je iskorišćeno vremena zamenice predsednice poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze su prihvatili ovaj amandman. Pošto Zakonodavni odbor nema stav, amandman nije postao sastavni deo Predloga zakona i predmet je rasprave. Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Hvala. Nisam se javio da izrazim zadovoljstvo što je ovaj, jedan jedini, naš amandman prihvaćen, nego da se nastavim na ovo gde su moje kolege započele.
Dobro, prihvaćen je ovaj amandman, ali baš ovo što smo mi prihvatili, to Vlada nije nameravala da menja, ona je menjala nešto drugo u tom članu. Sad, koleginice Milošević, svi mi, i naprednjaci i radikali koji su dosad učestvovali, ne sporimo da je taj zakon živ i da primena posle šest meseci pokazuje koja su rešenja dobra. Niko to ne spori.
Ne napadamo Vladu što je rekla – sad bi mi da menjamo šta je Vlada utvrdila da joj smeta, to što radar, koji ne može da se briše, hvata vozila pod pratnjom Tadićeve Kobre ili Bijina vozila, ali na daljinu? Vidi da su to službena vozila, mora da podnosi prekršajne prijave. Kako da podnese? Ako ne podnese, krši zakon. Sada hoće da ima odrešene ruke, diskreciono ovlašćenje područnih jedinica, između ostalog, to je izmena zakona. Dobro, hajde da razumemo.
Ali, i mi smo videli nešto što treba da se popravi, a što Vlada nije videla ili nije htela da vidi. Šta je tu sporno? Na kraju krajeva, nisam pravnik, gospođo Čomić. Činjenica je da se taj Zakonodavni odbor nije sastao. Vi možete da mislite da su naši amandmani pravno nemogući, tj. da nisu pravno mogući, mi možemo da mislimo da jesu.
Skupština je suverena. Najviša zakonodavna vlast valjda ima nekakvu slobodu da kreira zakone. Vlada je predložila određene izmene zakona, narodni poslanici su predložili neke druge izmene zakona. Ne postoji formalni papir da su naši zakoni pravno nemogući. Prema tome, 250 mišljenja mi možemo da imamo o tome. Ne postoji ta činjenica, ako ta činjenica ne postoji, oni su mogući.
Zato predlažem razum kod Vlade, gospodine Mrkonjiću. Uopšte ne znam sad ko je formalni predlagač zakona. Prošli put ste vi branili, onda je na izmenama došao Dačić, ali svejedno, očigledno je to u porodici, u SPS-u. Lepo se dogovorite.
Pošto su naši amandmani pravno mogući, jer nema Zakonodavnog odbora koji kaže da su pravno nemogući, vi imate slobodu da predložite prihvatanje onih amandmana koje nađete za shodno, iako ih formalno, kada ste predlagali izmene zakona, vodeći računa samo o nekim svojim partikularnim i uskim interesima, niste pogledali širinu.
Poslanicima je posao da pogledaju malo šire. Predložili smo amandmane i dajte da iskoristimo tu činjenicu da Zakonodavni odbor nije imao kvorum, pa većina nije naše amandmane proglasila pravno nemogućim, da ta činjenica bude sreća za nekoga ko će eventualno doživeti saobraćajnu nesreću ili zbog toga izbeći saobraćajnu nesreću. Usrećite nekoga zbog činjenice da nije bilo kvoruma na tom Zakonodavnom odboru.