Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, ovaj amandman iako bi po sadržini mogao da bude amandman o kome bi moglo da se razgovara i da se eventualno razmotri mogućnost da se prihvati, mi imamo jednu suštinsku prepreku dakle, nemoguće je amandmanom intervenisati na članove zakona koji izmenama zakona nisu obuhvaćeni.
Dakle, to je zaista suštinski problem i uobičajeno je bilo da Zakonodavni odbor takve amandmane odbacuje, jer oni zadiru u onaj deo zakona koji ovim izmenama nije obuhvaćen.
Inače, apsolutno se ne slažem sa onima koji misle da je zakon labav, da je zakon ovim izmenama još više olabavljen i da mi na taj način zapravo napor koji država i društvo ulaže u borbu protiv korupcije potpuno slabimo.
Naprotiv, moje duboko uverenje da je ovaj zakon previše rigidan, dakle, da je ovaj zakon previše strog, da je on stroži od onoga što jesu demokratski evropski standardi.
Dakle, borba protiv korupcije jeste namera društva da se izbori sa pojavama do kojih dolazi i kada neko vršeći javnu funkciju, zloupotrebljavajući tu javnu funkciju, stiče neosnovano on ili omogućuje nekom drugom da stiče nekakvu korist, ne mora uvek biti imovinska korist, i na taj način nanosi štetu građanima u čije ime treba da obavlja te funkcije.
Društvo se bori, između ostalog, i tako što definiše posebnim zakonima šta jeste situacija koju ne prihvata kako bi onemogućila poziciju u kojoj može da dođe do korupcije. Jedan od načina je da stvara takođe nezavisno državno telo, koje će biti nezavisno od Vlade i samim tim imati punu samostalnost da sprovodeći zakon ozbiljnije se bori protiv ove zaista ozbiljne društvene bolesti.
Naravno da je sredstvo društvu u toj borbi i zakoni i kazne. Dakle, radi se o tome da su mnoga od tih dela u kojima se nađe nosilac javne funkcije krivično delo i da on za to snosi posledice na osnovu zakona po kome se kažnjavaju takva krivična dela.
Činjenica je, takođe, da smo mi doneli još jedan zakon koji je izuzetno bitan, a to je Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom.
Mi imamo već konkretan primer da je bivšem direktoru "Beogradskih elektrana" oduzeta imovina stečena zloupotrebom, zapravo u obavljanju funkcija koje je obavljao i na taj način stekao bogatstvo. Dakle, ovo nije jedini način na koji se društvo bori i ono što moram da kažem jeste da je Srbija do sada pokazala da je spremna da gradi sistem i institucije iz zakonskih rešenja koje će stvoriti uslove da se društvo bori protiv korupcije.
Dolazimo do toga šta ovaj zakon u stvari jeste i šta Agencije jeste? Agencija jeste, dakle, Agencija se bavi, na osnovu zakona kojim mi to definišemo, onim slučajevima u kojima društvo kaže: da bih se obezbedio od moguće korupcije ja ću da stvorim nekakve instrumente kojima ću onemogućiti nosioce javne funkcije da on dođe u situaciju uopšte da uđe u koruptivan odnos, i onda sredstvo u toj borbi, između ostalog, jeste i pozicija funkcionera koja se zove sukob interesa.
Dakle, kada se funkcioner može naći u sukobu interesa, to je ovim zakonom definisano. Sukob interesa jeste sukob između javnog i privatnog interesa, dakle, kada neko obavljajući javnu funkciju stvori mogućnost sebi ili nekom drugom da ostvari nekakav interes.
Pozicija sukoba interesa može biti vrlo specifična i različita i ona se zaista uvek ne odnosi na sticanje bogatstva. Navešću samo jedan primer. U Engleskoj je bila široka debata o tome da li je jedan ministar koji treba da donese zakon o drogama, o tome da li neke droge treba da budu slobodne na tržištu ili ne, u sukobu interesa zbog činjenice da je njegovo dete narkoman.
Dakle, da li će on, zbog činjenice da ima ličnu situaciju u kojoj neće biti objektivan, učestvovati u donošenju zakona koji može da bude pristrasan na jednu ili na drugu stranu.
Ono što ovde nas zanima kada je korupcija u pitanju jeste da li se nosilac javne funkcije ili funkcioner, kako se to ovde zove, nalazi u poziciji u kojoj će, obavljajući jednu javnu funkciju i obavljajući drugu javnu funkciju, naći se u sukobu javnog i privatnog interesa, a ne javnog i javnog interesa.
Mislim da je jako važno razumeti da, ako govorimo o dva javna interesa, obavljanja funkcije za dva javna interesa, onda ne može da se govori o sukobu interesa.
Sada dolazimo do drugog instrumenta koji društvo može da primeni kako bi omogućilo sebi da se bori protiv korupcije, a to je razdvajanje funkcija.
Ovim zakonom su definisane nespojive funkcije. Dakle, šta ne može da se radi istovremeno kao dve funkcije, kako ne bi dolazilo, kao što je ovde istaknuto, do koncentracije vlasti koja, naravno, za posledicu može da ima zloupotrebu i istovremeno može da onemogući vršenje funkcija organa koji će kontrolisati organ koji mu je podređen?
Ne slažem se s tim da smo mi ovim izmenama zakona na bilo koji način Agenciji, koju smo formirali da obavlja posao sprovođenja ovog zakona, uzeli bilo kakvo sredstvo u toj borbi ili bilo kakvu alatku koja joj je data. Naprotiv, mislim da je ovaj zakon malo precizirao neke situacije u kojima se ispostavilo da zbog toga što zakon nije bio dovoljno precizan i jasan, postojao je problem u njegovoj primeni, da smo čak u nekim stvarima dali veće nadležnosti Agenciji i na neki način ojačali samu poziciju Agencije.
Da li je najveći problem to što se ovim zakonom definiše prostor u kome neko može da obavlja više od jedne funkcije? Po mom dubokom uverenju, ukoliko obavljanje te dve funkcije ne spada u onaj korpus nespojivih funkcija, gde mora da se sledi strogo podela vlasti, mislim da naš problem nije suštinski u tome da li neko obavlja još jednu javnu funkciju ili još dve javne funkcije.
Ono sa čim ću se saglasiti, to je i prošli put bilo navedeno, jeste gde je mogući prostor korupcije. Naša javna preduzeća, u ovakvoj poziciji u kakvoj sada jesu, zaista jesu prostor u kome može da se dešava nešto što je na štetu građana, odnosno nešto što može da nanosi štetu građanima. To jeste sada posebno pitanje, jeste pitanje koje treba otvoriti i za koje treba tražiti sistemska rešenja.
Ovim zakonom jeste definisana i nespojivost funkcija upravljanja javnim preduzećima i nekih drugih funkcija. Možda to nije dovoljno definisano, ali dogod država jeste vlasnik preduzeća i ima obavezu da u njih šalje svoje predstavnike da upravljaju tim preduzećima, dotle mi možemo da govorimo o prostoru u kome nema možda dovoljno kontrole i u kom može da dolazi do zloupotreba.
Mislim da je ovaj zakon to, sa stanovišta sadašnje pozicije javnih preduzeća, dovoljno dobro definisao, ali da je istina da poziciju javnih preduzeća treba sistemski rešiti. Hvala.

Devet minuta i 30 sekundi iskorišćeno je vremena predsednice poslaničke grupe.

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, pa narodni poslanik Zoran Ostojić, zatim narodna poslanica Vesna Pešić i narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Meni je posebno drago da smo otvorili suštinsko pitanje, da li i šta ovaj zakon reguliše, a iz tog suštinskog pitanja proizišlo je i ovo formalno, da mi imamo potrebu da intervenišemo na one članove zakona koji nisu predmet izmena. Šta je to suštinsko?
Kao što vidite, u javnosti se priča o Agenciji za borbu protiv korupcije u stvari svela na kumulaciju funkcija. Upravo iz onog što ste maločas rekli možemo da zaključimo, s pravom, da je to tek jedan mali deo gde se pojavljuje korupcija kao zlo protiv kojeg se moramo boriti i ovakvim zakonima.
Znači, mi smo jednom malom segmentu, koji se zove mogućnost zloupotrebe javnog interesa u privatne svrhe, kumulacijom funkcija pridali toliki značaj da su sve novine brujale samo o tome da li se ono što je Ustavom definisano kao nespojivost funkcija može nekako sada kroz zakon provući kao i dalje vršenje tih nespojivih funkcija, i to zato što je zakon navodno stupio na snagu posle prihvatanja da se obavljaju jedna i druga funkcija koje su, u stvari, nespojive.
Hajte prvo da se složimo, a morate da se složite sa mnom, da ono što u Ustavu piše kao nespojivost izvršne, zakonodavne i sudske vlasti ne može uopšte da bude predmet tretiranja nižim podzakonskim aktima. Ne možemo mi time što ćemo umilostiviti Boga prinošenjem žrtve dobiti pravo da radimo ono što je nezakonito. Nije ovo prejaka reč, prinošenjem žrtve umilostiviti Boga.
Mi direktoru Agencije dajemo tako visoku poziciju i tako velika ovlašćenja da ne odbor Agencije, nego sam direktor odlučuje da li se neko nalazi u sukobu interesa u kumulaciji dve funkcije koje su inače nespojive. Kako? Time što dajemo drugačiji kriterijum da ima platu višu od ostalih, da se na takav način ne formira plata zamenika, da on bira svog zamenika direktora, gde u stvari prihvatamo da upravo ovakvim zakonom radimo ono što teorija zove korupcija interesa i moći.
Znači, od tri pojavna oblika korupcije koju tretira teorija prvi je korupcija ugleda i običaja. To je ono na šta smo svi mi navikli, ono darivanje kada vam neko učini uslugu, pa je prosto sramota da mu ne uzvratite. To krene od 200 grama kafe i čokolade, do toga da vi uz svaku veliku medicinsku ustanovu imate prvo prodavnicu u kojoj se može kupiti slatkiš, pa onda i viski, pa onda i prodavnicu nekih ekskluzivnih i vrlo skupih poklona, gde se upravo dešava ono što teorija tretira korupcijom ugleda i običaja.
Ali, ovo što mi radimo ovim zakonom, kada kažem mi, mislim na državu, kad kažem vi radite, a mi se protivimo, mislim na to da vi u samom zakonu promovišete korupciju interesa i moći. To znači da je u ovoj vrsti korupcije obostrani interes, jer će onaj ko bude davao mišljenje i stavove da li se neko nalazi u sukobu interesa upravo ovim podmićivanjem, koje se zove moć koju ne može da ima istovremeno jedan čovek, koji je dužan da tretira povrede zakona, a onda on donosi i stavove i mišljenja o tome, a onda on potpisuje i to da li se neko nalazi u sukobu interesa, mi u stvari dozvoljavamo međusobnu razmenu sredstava, znači, plate 20% veće nego do sada, govorićemo o tome konkretno, i time da trgujemo, s druge strane, nekim pravima i interesima.
Imam samo jednu dilemu – da li to što sada radimo sa ovim delom zakona podvodimo teorijski pod korupciju jedan na jedan ili korupciju klike i jednog s druge strane? To bi oni teoretičari koji se bave ovom materijom mogli preciznije da utvrde. Ono što tvrdim i što ćete mi, gospođo Kolundžija, sigurno dati za pravo je sledeće – sve konvencije na višim nivoima iz tog sveta, koji je od nas daleko odmakao, koji nema otomansku tradiciju koju smo mi nasledili da nije sramota nagraditi za neku uslugu, taj svet ovaj deo kumulacije funkcija najmanje tretira.
Ono što mi ne tretiramo ovim zakonom je zaista u jednom delu javnih preduzeća, ali manje u javnim preduzećima nego što je u javnim agencijama. Javna preduzeća u jednom delu i objavljuju konkurse za zapošljavanje, a javne agencije, neka mi se neko pohvali da je mogao konkursom da dođe do posla u nekoj od javnih agencija, gde uživa svu moguću i nemoguću zaštitu i vrlo visoku platu.
Čak i ova agencija, o kojoj danas govorimo, koja se bori protiv korupcije, 19. februara je raspisala konkurs, one koji su prijavljeni na taj konkurs niti je obavestila o rezultatima konkursa, niti ih je pozvala na razgovor i malobrojni kandidati tvrde da su, kad su odnosili da predaju dokumenta, radna mesta za koja je konkurs raspisan već pisala na vratima gde Agencija radi, na kojima su takođe bila i imena onih koji tu već rade.
Vrlo sam strpljiva, sa životnim iskustvom da sačekam svaku dobru nameru aktuelne vlasti da ono što radi pokaže dobre rezultate, ali kako mogu da verujem u borbu protiv korupcije ako mi u jednom zakonu tretiramo i borbu protiv korupcije i istovremeno neka formalna pitanja osnivačkog akta te agencije, plate direktora, statusa zaposlenih i direktora, a da se u stvari baziramo samo na jednom malom deliću koji u ovom društvu jeste problem kao korupcija uopšte.
Šta je najveći problem ovakvog zapošljavanja koji se nigde i ničim ne tretira, u kojem ne možete da opovrgnete tvrdnju da su državni sekretari, mimo konkursa, zakonom propisanih procedura, i dalje na mestima na kojima ne bi trebalo da budu na takav način imenovani, znate o čemu govorim, ovde smo više puta govorili o tom zakonu.
Postavlja se pitanje – kada nekoga zaposlite, a svi smo mi ljudi, i ako taj neko ne dolazi na posao konkursom i kvalitetom koji dokazuje, završenom školom, stručnošću, za koga će taj tako zaposlen da radi: za državu, za građane koji se obraćaju preko šaltera, zamolnica, molbi, zahteva itd., ili će da radi upravo za onog ko ih je zaposlio, za onog ko ih unapređuje, za onog ko ih ocenjuje i stimuliše njihovu platu i od koga mu zavisi sve ostalo?
Molim vas, ljudi, dajte da razgovaramo razumljivim rečnikom. Niti se držimo kriterijuma koji poštuje svet, niti smo ih obuhvatili ovim zakonom. Naprotiv, ovim zakonom mi promovišemo poslušnost, da zavisite od boga, ko god da je. Zna se ko u ovom domu, u ovoj Skupštini unapređuje zaposlene.
Zna se ko kod vas daje predlog za unapređenje. Da li se će oni truditi da se dopadnu ministru Snežani Malović ili će se truditi da odgovore onima koji se vašem ministarstvu obraćaju sa molbom da im se reši neki privatni problem. To su ljudi koji lepo procenjuju od koga zavisi njihova plata, njihova ambicija i zadovoljenje te ambicije postavljenjem na neki viši položaj. To su osnovni izvori korupcije – načini zapošljavanja.
Zašto su najkorumptivniji ti načini zapošljavanja u javnim agencijama? Jedino tu trudnica može da ode na trudničko bolovanje, a da ne izgubi posao. Kod privatnika se to pita pre nego se zaposli u banku – da li imate nameru da zasnujete porodicu itd? Doduše, ima izuzetaka. U Agenciji za privatizaciju je 13 trudnica ostalo bez posla, iako se svi javno jasno i glasno zalažemo za natalitet, ali recimo da je to izuzetak.
Znači, želim da pričamo o eliminaciji korupcije iz ovog društva, ali moramo da pričamo i o Zakonu o javnim nabavkama, koji se pojavljuje kao ono što maločas koleginica Pešić reče – gde god pipnete, meko je. To su ta prva mesta i borba protiv korupcije javnim interesom koja se zove zloupotreba prava i moći.
Jer nije svim ljudima jednaka osnova da imaju tu vrstu moći, npr. materijalni interes ili novac. Imate vi ljude koji svoj koruptivni interes iskazuju i tako što su korumpirani od nekog drugog, moć da odlučuju o sudbinama drugih ljudi. Razne su vrste patologije i nauka to istražuje, ali mi ne koristimo dostignuća te nauke, onemogućavajući tu vrstu vlastoljublja već, naprotiv, podstičući je neodmerenim ovlašćenjima koja dajemo pojedinim ljudima, ne kontrolišući ih, makar ovde, razmatrajući izveštaje, ne dopuštajući da onaj ko samo prijavi porez, što smo imali u poreskoj administraciji, kad prijavi korupciju da ne nastrada.
Gde su najbolji inspektori iz SUP koji su prijavili najveće korupcije? Smenjeni su. Gde su ljudi iz uprava, UBPOK-a, koji su otkrivali, bili po novinama, završe sa novinskim tekstom od kojeg sutra neko napravi molersku kapa ili domaćica baci ljuske krompira? Da li je to borba protiv korupcije gde se afere otvaraju i zatvaraju u novinama, gde se u novinama presuđuje i osuđuje, gde ne postoji ni prezumpcija nevinosti?
Molim vas, dobru volju svih nas, svi se u tome slažemo, da se borimo protiv korupcije. Donošenjem zakona niste realizovali, koji je ovde odredio kriterijume za ono što svi vidimo i za ono protiv čega smo svi, ali nismo svi sa jednakom željom da se protiv toga borimo. Ovaj zakon više tretira osnivačka prava i unutrašnje uređenje Agencije, koja nije opravdala svoje poverenje, jer za ovoliko vremena koliko postoji, čak ni imovinske karte nisu izašle ispravne na sajtu.
Ko je to već procenio toliku složenost i odgovornost direktora Agencije da tako visoko procenjuje platu tog direktora Agencije, a da mi u stvari imamo mnogo problema u vezi s tim šta su zakonom nespojive funkcije, a šta jesu funkcije za koje se može dati saglasnost.
Da li vi našu nameru da vam pomognemo da se borite protiv korupcije dokazujete time što nam dostavljate izveštaj o amandmanima, gde piše da Vlada nije prihvatila ni jedan jedini amandman? Vi sami to znate najbolje. Osnivali ste jedno, drugo, treće telo, niste im davali uslove da rade, mnogi od njih su bili diskreditovani u javnosti i za neke se s pravom može reći da su iz nezadovoljstva sopstvenom pozicijom upirali prst u neke druge.
Ali, ne može da se kaže da svi mi upiremo prstom u one koji su se nezakonito obogatili zloupotrebljavajući javni interes u privatne svrhe, imamo zlu nameru ili nemamo znanja ili ne želimo da pomognemo vlasti.
Da li to baš Vlada zna sve najbolje? Ako zna sve najbolje, ne mogu ništa drugo da vam poželim već da se izbori na kojima će to vaše visoko znanje i borba protiv korupcije biti visoko ocenjeni od građana.

Iskorišćeno je 14.05 minuta vremena zamenice predsednika poslaničke grupe. Reč ima poslanica Vesna Pešić.

Evo, izašla je gospođa Nada Kolundžija, koja je rekla da je Agencija ovim izmenama i dopunama ojačana. Htela sam samo da pročitam, da bi bilo potpuno jasno ono o čemu sam govorila, član 82. i da pročitam sadašnji član 82. i da se onda potpuno jasno vidi razlika o kojoj sam govorila.
Član 82. glasi: "Funkcioner koji obavlja više javnih funkcija na dan početka primene ovog zakona, dužan je da se u roku od 90 dana od dana početka primene ovog zakona izjasni koju će javnu funkciju vršiti i dalje. Izjašnjenje iz stava 1. ovog člana funkcioner dostavlja Agenciji". To je potpuno jasno.
Umesto člana 82, reći ću vam kako taj član zvuči u izmenjenom izdanju. Funkcioner koji je vršio više javnih funkcija, odnosno uz javnu funkciju obavljao drugi posao ili delatnost na dan 1. januara 2010. godine, a nije se do 1. aprila 2010. godine opredelio koju će javnu funkciju nastaviti da obavlja, dužan je najkasnije do 1. septembra 2010. godine, ne da se opredeli koju će da vrši, nego da obavesti Agenciju koje sve funkcije, poslove ili delatnosti obavlja, a onda će, kao što vidimo, Agencija, po prijemu obaveštenja, da utvrđuje da li se vršenjem ovih javnih funkcija, odnosno obavljanjem posla ili delatnosti "ugrožava nepristrasno vršenje".
Znači, jasno je bilo u čemu ste promenili ovaj zakon. Dok je član 82. u izvornom zakona kako je bio donet kao sistemski zakon jasno stavio na znanje da funkcioneri ne mogu vršiti dve funkcije, nego da se do 1. aprila moraju izjasniti, sada do 10. septembra prijavljuju ponovo funkcije, niti se izjašnjavaju koju zadržavaju, dakle, mogu da zadrže sve, a Agencija će onda da vidi da li su one u saglasnosti, nisu, da li nepristrasno vrše ili ne vrše. To je ogromna promena, gospođo Kolundžija. Nema veze jedno s drugim.
Nije da nije tačno, objasnila sam vam da ste zaista to pogrešno shvatili, niste namerno, pretpostavljam, ali ako pročitate ova dva člana onda ćete videti ovo što je govorila gospođo Tabaković. Da li ste onda kada ste ovde uspeli da ih ubedite da odustanu od ovog strog kriterijuma da nema kumulacije funkcija, nego da sad ne moraju, sada do 10. septembra praktično samo obaveštavaju koje funkcije imaju, a onda će Agencija, ne zna se na osnovu kojih kriterijuma, da to sve ustanovljava, umesto ovoga kako je bilo na početku. U istom zakonu kažete da povećavate plate, da ima zamenika, da sama bira zamenika i to pri tom ne navedete uopšte koji su uslovi za tog zamenika. Nemate uslove za zamenika.
Znate, ne mogu sada time da se bavim, imate jako mnogo neurednosti u samom zakonu. Recimo, imate zamenika direktora za kojeg ne kažete koji su uslovi da se neko izabere za zamenika direktora. Ne kažete - isti uslovi kao za direktora ili nešto slično, nego nema toga, nego da će ova sama može od troje da izabere koga hoće, a nema uslova za zamenika direktora.
Onda imate i 10%, 20% povećanje plate. Znate šta, stvarno onda čoveku pada napamet da je to neka vrsta trgovine bila i da ste onda na osnovu toga uspeli da dođete do ovakvog predloga. Ne kažem to samo zato što znam gospođu koja jeste, imam poverenja u nju, ne verujem da je to bilo tako, ali je ovo neukusno kako je ovde ispalo.
Možemo da imamo sumnju i da tu sumnju izrazimo, iako lično imam još uvek poverenja u tu osobu koja je direktora da nije takva osoba, da se nije tome izložila, čemu je mogla biti izložena. Ali, sada ste vi zaista to uradili sa članom 82, sada ste izbrisali tu mogućnost da jedan funkcioner ima jednu funkciju, sada ste to raširili i omogućili da se ponovo vrši veći broj funkcija, Agencija će odlučivati da li može ili ne može.
Drugo, nije reč o nesaglasnosti, niti o nepristrasnosti, kako ovde stoji, zato što neko ko vrši dve funkcije, na mnogo mesta niste odlučili koja funkcija traži celo radno vreme, puno radno vreme ili stalni radni odnos. Da li, recimo, poslanik traži puno radno vreme ili ne traži puno radno vreme? To uopšte, recimo, nemate precizirano u zakonu.
Ali, reč je o tome da vi ne možete fizički, tako narušavate javni interes kod kumulacije funkcija, zato što ne možete vredno u interesu građana da obavljate toliki broja funkcija. Kako može neko ko je direktora na tri mesta obavlja silne te poslove, da bude još negde funkcioner i da u interesu građana to vrši?
Nije reč samo o nepristrasnosti, nego i o tome da štetite građane. Drugo, zašto da vrši jedan član tolike funkcije? Šta je on, nekakav genije pa vrši tolike funkcije? Kad stiže, kad spava noću uopšte?
Znači, reč je koncentraciji moći koju ste pod pritiskom prihvatili, od toga ne mogu da odustanem, žao mi je što Nada ne može ovo da shvati, nego, evo, pokušava da se ovde na neki način opravdava.

Iskorišćeno je pet minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe.

Reč ima ministarka pravde Snežana Malović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, mislila sam da o ovom članu 82. govorimo kasnije kada on bude bio na dnevnom redu povodom amandmana, ali dobro, nikad nije bitno vreme kada će se o tome govoriti.
Odgovorno tvrdim da u ovom predlogu zakona nije favorizovan princip zadržavanja većeg broja funkcija ili akumulacija funkcija i mislim da se kroz ceo tekst, ukoliko se pažljivo čita, može to videti.
Podsetiću vas da je ovaj tekst urađen u saglasnosti sa Agencijom za borbu protiv korupcije. Svaka reč koja je ovde napisana je usaglašena od strane radne grupe koju su činili predstavnici Ministarstva pravde i Agencije za borbu protiv korupcije. Takođe, ovaj tekst zakona se nalazio ispred Odbora Agencije koji se pozitivno izrazio.
Primedba je zašto je rok ostavljen do 1. septembra. Podsetiću vas da u članu 1. ovog predloga zakona možete videti da, pored javnih preduzeća i uopšte funkcija, dodaju se i preduzeća kojima može da bude osnivač Republike Srbije. To je jednostavno bilo propušteno u prvobitnom tekstu zakona, a sada je dodato ovim predlogom zakona, tako da i ta lica koja se nalaze ovde moraju da prijave Agenciji.
Da li će ovaj zakon u potpunosti sprečiti korupciju? Naravno da neće. Da li će Krivični zakonik ili Zakonik o krivičnom postupku u potpunosti sprečiti korupciju? Neće. Ali sam duboko uverena da će se napraviti određeni mehanizmi koji će omogućiti preventivnu ulogu u sprečavanju korupcije, a zatim i ukoliko dođe do takvih pojava, onda će naravno imati i svoju represivnu ulogu.
Određene stvari su naravno i pitanje primene zakona i zbog toga u samom zakonu ne može se striktno propisati sve to što se može obavljati uz jednu funkciju. To je naravno i dato kao nadležnost Agenciji.
Navešću vam jedan primer koji možda izgleda banalan, ali je jednostavno izazvao probleme u praktičnoj primeni, u samoj praksi Agencije za borbu protiv korupcije.
Da li neko može da bude odbornik i član školskog odbora? Da li to predstavlja sukob interesa ili akumulaciju funkcija? Takve stvari i takvi primeri su ostavljeni da Agencija odredi koje su to funkcije koje ne predstavljaju sukob interesa.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Ne ulazeći u sve manjkavosti zakona suštinski, gde faktički neko ko je direktor perionice u Vranju ne može da bude u upravnom odboru "Studija B" jer je jedno s drugim nespojivo. Ne ulazeći u sastav Agencije koji je, čini mi se, sastavljen od profesionalnih boraca protiv korupcije, a koliko su uspešni pokazuje i stepen korupcije u Srbiji, govorim zato što se provlače kroz antikorupciona tela već godinama, a većina njih obavlja više funkcija. To na stranu, ovde pričamo o kumulaciji javnih funkcija i sukobu interesa i sve se pomešalo.
Još je Milošević deakumulirao Čovića negde 93. godine. Tada smo prvi put saznali, gospođo Kolundžija, za tu deakumulaciju. Možda ste tada bili član te partije. Kada ima puno funkcija javnih može da se obavlja jedna besplatno, ali uticaj i moć, to se na zapadu zove trgovinom uticaja, to je izvor korupcije.
Sukob interesa je nešto sasvim drugo, ne između dve javne funkcije, nego javne i privatne. Mogli ste da nađete bliži primer, nego tog britanskog ministra čiji je sin narkoman i koji predlaže zakon protiv narkomanije.
Gospodin Vlahović, on je član upravnog odbora, ako ne i predsednik, jedne privatne banke, a ovde je odlučivao o davanju garancija za kredit koji ta banka daje. Privatna i javna, nije dve javne, a u suštini može da bude sukob interesa, čak veći nego gospodina Bajatovića, koji obavlja dve javne funkcije. Gospodin Bajatović akumulira veliku moć i može da trguje uticajem jer je na čelu ozbiljne, bogate firme, ovde je privatno.
U Americi se to rešava četvrtim dugmetom za glasanje. Ima mnogo primera takvih kao što je gospodin Vlahović i to se ne smatra ni nemoralnim, ni nepoštenim, ali kada dođe takav zakon u kome on, koristeći funkciju na koju ga je izabrao narod glasa, odnosno treba da glasa, četvrto dugme pritiska, a na njemu piše – ne glasaj jer je u sukobu interesa.
Ne daj bože u Americi u nekim državama da takav čovek pritisne za ili protiv, nego mora da pritisne – uzdržan i sam objavljuje da je u sukobu interesa i da neće o tome da glasa. Ako glasa, onda ima i krivične sankcije.
Javio sam se samo zbog jedne stvari. Ponovili ste nešto što je gospođa Čomić danas oko Zakona o bezbednosti saobraćaj pokušala da predstavi kao svoje mišljenje, u stvari kao svoje mišljenje izrekla, vi ste to ponovili. Mi poslanici, kažete, nemamo pravo da podnosimo amandmane na druge članove osim onih koje je Vlada izmenama i dopunama želela da promeni.
Apsolutno, gospođo Kolundžija. Drago mi je što ste tu, ponoviću samo deo onog što sam rekao. Molim vas, učinite sve da takvo nakaradno tumačenje naših prava nikad više u ovoj skupštini ne čujemo. Nas je narod birao. Svako od nas ima pravo da predloži ceo zakon. Svako od nas ima pravo da predloži izmene i dopune zakona.
Narodna skupština je suverena u donošenju zakona. Ne možete nas ograničavati u tome, da Vlada kaže želela bi da izmeni ovaj zakon i samo te članove, i kad dođe na dnevni red da nas ograničavate da mi moramo da se držimo toga. Vlada želi te, mi želimo neke druge. Glasanjem će uvek većina da odluči šta će se izmeniti, ali ne davanje prilike da se glasa o amandmanima koji nisu vezani za članove izmena zakona, to ste rekli gospođo Kolundžija.
Zamislite situaciju da izmenama i dopunama zakona mi se zakačimo za neki član koji Vlada želi da promeni i oni kažu super, prihvatićemo taj amandman. Ali zbog prihvatanja tog amandmana mora da se promeni neki drugi član koji Vlada nije želela. Šta ćete onda reći? Pa ne može, ili ćete reći e tada može. Ne, svaki član zakona mi možemo da menjamo.
Nije na dnevnom redu zakon o cepljenju pasa, pa da mi predlažemo amandman na borbu protiv korupcije. Na dnevnom redu je izmena i dopuna Zakona o Agenciji. Pre podne je bila izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja. Sve može da se menja. Dopuna znači da može da se doda u zakon nešto što ne postoji.
Znači možemo amandmanima da menjamo ceo zakon koji je na dnevnom redu i takvi amandmani ne mogu biti pravno nemogući. Oni su pravno mogući. Uskraćujete to. Pazite, to je odnos Vlade i parlamenta.
Koliko ste se vi puta ljutili zato što mediji, koji su pod kontrolom vaše stranke, vladajuće većine, degradiraju i ponižavaju ovaj parlament.
Da vas podsetim nedavno kad su dohvatili doajena vaše poslaničke grupe gospodina Mićunovića za neke troškove putovanja itd, ljutito ste držali konferenciju za štampu. Ovim odnosom prema Vladi, klečećim odnosom prema Vladi vi u suštini pomažete njima da degradiraju parlament, a onda se bunite kad vas razvlače za putovanja, šampite, krempite i ne znam šta.
Nemojte da ponavljate tu rečenicu, mi ne možemo da podnesemo amandmane na druge članove zakona osim Vlade. Vi zaista u podanički odnos nas poslanike stavljate. Neće Vlada propasti. Odbićete amandmane, ali dajte da o njima pričamo, dajte poslanicima mogućnost da poprave zakon i van okvira koje je Vlada utvrdila. To je naše pravo.
Mi ako možemo da predlažemo zakone, možemo i to. Naprosto, ne mogu da verujem da vi ponavljate formulacije iz ovog obrazloženja. Tako je bilo i na Zakon o saobraćaju – odbija se amandman iz formalnih razloga, jer Vlada nije taj član htela da menja. To je apsolutno nedopustivo. Dajete doprinos degradiranju ovog parlamenta.
Ako je neki dugoročni cilj vaše koalicije da se uvede predsednički sistem, pa da ovo bude zaista protočni bojler, onda u redu. Ali apelujem na vas da nam dopustite da koristimo naše pravo koje nam je dato Ustavom i svim drugim zakonima, i naprosto ako vi hoćete da budete ta voda koja prolazi, a nas doživljavate iz opozicije kao kamenac koji smanjuje protok te vode, izvinjavam se, to je loše za vas prvenstveno, a i za Vladu, a onda i za celu državu.

Vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi LDP iskorišćeno je u potpunosti. Pravo na repliku, narodna poslanica Nada Kolundžija.