Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministarka, zadivljujuća je sposobnost i lakoća sa kojom se računa na amneziju i na zaborav.
Danas ovde kukaju i jadikuju što će možda ovim zakonom biti omogućeno da, u skladu sa Ustavom, neko obavlja više od jedne javne funkcije i to rade upravo oni koji su u vreme kada su bili na vlasti po jednom čoveku imali više funkcija nego što svih 250 poslanika imaju zajedno.
Dakle, ako govorimo o tome da li se vraća vreme nahija ili se ne vraća vreme nahija, opet bih podsetila na vreme u kome su, dok su vršili vlast, zaista sprovodili zakon - ko je jači, taj je u pravu.
Sada ne želim da se vraćam unazad i da nabrajam sve silne primere koji su bili plaćani i životima. Ono što hoću da kažem jeste da cilj ovog zakona nije sprovođenje nekakvog nepostojećeg u međunarodnim standardima principa – jedan čovek, jedna funkcija. To ne postoji nigde kao standard koji se primenjuje u temelju neophodnom za izgradnju demokratskog društva.
Kada se društvo odluči da se bori protiv korupcije, onda ono traži i instrumente. Jedan od instrumenata može biti i da se smanjenjem broja funkcija onemogući koncentracija vlasti i moći. To može biti sredstvo i to u nekim zemljama jeste, jače ili manje izraženo, sredstvo u borbi protiv korupcije.
Mi ovde ne raspravljamo o Zakonu o deakumulaciji ili o sprovođenju principu – jedan čovek, jedna funkcija, mi ovde govorimo o Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije. Naravno, legitimno raspravljamo i o tom mogućem instrumentu kojim možemo da se poslužimo kako bi se borili protiv korupcije. Ono što definitivno ne postoji nikakav dokaz da je više od jedne funkcije jednako mogućnost za korupciju. To nigde nije dokazano.
Dakle, postoji princip koji se dosledno sprovodi na osnovu principa podele vlasti, a to je da postoje nespojive funkcije. Ovaj zakon dosledno sprovodi princip nespojivosti funkcija. Istovremeno, nespojivost funkcija ne znači automatski da jedan nosilac jedne javne funkcije ne može da obavlja ni jednu drugu javnu funkciju i da to na bilo koji način dovodi u koruptivan položaj ili da ga na bilo koji način dovodi u sukob interesa.
Da ne bi sada opet građani mislili da se ovde radi o nečemu o čemu se ne radi, oni koji kažu da je ovo vraćanje unazad, mogu da kažem da je ova Vlada i ova parlamentarna većina, koja je odlučila po prvi put u istoriji Srbije da zakonom i izgradnjom institucija ograniči sopstvenu vlast i da kontrolu nad sopstvenim radom prepusti nezavisnim državnim institucijama, jeste vlada koja zaslužuje u svakom smislu pohvale i to dokazuju oni koji, zahvaljujući našoj nameri da se uključimo u Evropu, ocenjuju ono što radimo, te tako svi ovi zakoni jesu ocenjeni najvišim ocenama.
Ono što mislim da nije korektno jeste princip po kome ne postoji jednak aršin i jednak kriterijum. Ovde smo čuli da zbog činjenice da se jednoj nezavisno instituciji, i osobi koja je na čelu te nezavisne institucije, i ekonomskom nezavisnošću želi dati veći stepen samostalnosti, u ovom slučaju konkretno tretira, ne želim da ponovim sve ružne reči koje su upotrebljene, ali da se u suštini tretira kao pokušaj da se izvrši korupcija prema toj osobi.
Želim da vas podsetim da kada smo nekim drugim nosiocima visokih ovlašćenja na čelu nezavisnih državnih institucija povećavali plate, možda zato što oni nisu bili članovi ili su bili članovi stranaka koje su bile u to vreme na vlasti, pa su onda svi smatrali da je u redu da oni imaju tako visoke plate i da to nije pokušaj da ih korumpiramo.
Sada kada oni nisu u poziciji da odlučuju i da odlučuju ko će biti na čelu te nezavisne državne institucije, onda to, zaista sasvim neprimereno i nedopustivo štetno, tretiraju kao pokušaj da neko bude korumpiran. Da li želite da vas podsetim koliko smo odredili da imaju primanja nosioci, odnosno rukovodioci nezavisne npr. Državne revizorske institucije, da ima više nego što je predviđeno da ima neko ko je direktor Agencije za borbu protiv korupcije?
Ako neko misli da nezavisni državni revizor treba da bude finansijski samostalan, kako ne bi bio podložan korupciji, a da direktor Agencije za borbu protiv korupcije ne treba da bude samostalan i dovoljno stabilan u svojoj poziciji, kako bi bio otporan na moguće pritiske, onda očigledno ne razume da Agencija za borbu protiv korupcije jeste izuzetno važna državna institucija, jeste izuzetno važno da se stvori mehanizam u kome će ta institucija biti u potpunosti nezavisna, oslobođena svakog mogućeg uticaja i pritisaka.
Mislim da to prosto nije fer. Dakle, ajte da imamo isti kriterijum. Ako je ekonomska kriza, ajte onda da svi imaju male plate, ali ako za jedne nije ekonomska kriza, onda mislim da, vrednujući važnost institucije, ne smemo, u pokušaju da se dobije nekakav politički poen, zloupotrebljavati i degradirati jednu instituciju za koju sam sigurna da je od ogromne društvene važnosti.
Sigurna sam takođe da neki, bez obzira na to što im kada su bili na vlasti nije padalo na pamet da donose zakone kojim bi ograničili sopstvenu vlast, sada svejedno misle da je dobro da to ova vlast uradi, jer sam sigurna da su svesni toga da oni za to nisu imali hrabrosti, nisu imali odlučnosti, nisu imali želje da se odreknu privilegija koje je takva pozicija donosila.

Sedam minuta i 40 sekundi.
Reč ima gospodin Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam, gospođo Kolundžija, da sam očekivao od vas, kao jednog iskusnog političara, da budete malo kreativniji, međutim, o kojoj god temi da se povede rasprava ovde u Narodnoj skupštini, vi uvek imate jednu te istu poštapalicu – a kako je to bilo kad je SRS bila na vlasti. Nema te teme o kojoj se raspravlja u Narodnoj skupštini, a da nam neko ne prebaci – a kako je to bilo kad je SRS bila na vlasti. Bilo je onako kako je bilo i kad je SPS bila na vlasti, pa sad baš nešto ne vidim da vam to mnogo smeta.
Drugo, gospođo Kolundžija, ti koji su možda u ime SRS zaista radili nešto nemoralno, nemojte baš da budete suviše oštri prema njima, znate, jer sutra ćete možda morati s njima da pravite i zajedničku vladu, jer kako čujemo i kako čitamo u dnevnoj štampi, sad ni za vas, a ni za njih, između kojih inače postoji mrtva trka ko će biti veći Evropejac, Kosovo više nije prepreka za ulazak Srbije u EU.
Sad oni koji su 1993. godine u Knežini bili proglašeni za četničkog vojvodu, danas u štampi izjavljuju da EU nema perspektivu. E sad ako su oni u tom periodu zaista i uradili nešto što nije bilo u skladu sa zakonom ili što nije bilo moralno, budite malo blaži prema njima jer, ko zna, možda ćete, kako dolaze signali iz Brisela, možda sutra ili vrlo brzo biti koalicioni partneri, pa da vam se ne bi desilo kao i sa SPS, da ste godinama sve najcrnje o SPS, međutim, kad vas je stislo, onda ste morali sa SPS da pravite Vladu. Nemojte sad mnogo ni da napadate Tomislava Nikolića jer, ko zna, sutra će vam možda biti koalicioni partner u nekoj budućoj vladi.
Ono što vi, gospođo Kolundžija, ili ne razumete ili nećete da razumete, ovde se radi o tome da vi ovim zakonom amnestirate one koji nisu primenjivali na svojoj sopstvenoj koži Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Sada vas srpski pitam – kakva je sankcija za one vaše funkcionere iz DS, iz G17 plus, iz SPS, iz LSV, koji se do 1. aprila nisu izjasnili u skladu sa važećim zakonom? Pazite, taj zakon i sada važi, još uvek nisu izglasane izmene i dopune. Šta će biti, koja je sankcija prema tim ljudima koji se do 1. aprila nisu izjasnili? Ima li sankcije? Nema. Ima li sankcije za građanina Republike Srbije koji u roku ne plati porez? Ima. Sada vas pitam – gde su ti demokratski standardi? Gde je tu princip da se zakon jednako primenjuje na sve?
Ovaj zakon, gospođo Kolundžija, rezultat je kompromisa, svađa, sukoba, preganjanja. Imali ste ove zaista farsične scene. Ljudi podnesu amandman i onda nas ubeđuju preko televizijskih kamera – ne, nisam podneo amandman, majke mi, onda - jesam, ali u nečije drugo ime. Na kraju se taj amandman povlači. Znači, nisam podneo amandman, ali povlačim amandman koji nisam podneo. To je suludo. Toga nema nigde u svetu. Ali, toga, nažalost, ima ovde u parlamentu Srbije.
Ovaj zakon, koji je plod vrlo trulog dnevno-političkog kompromisa, ovaj zakon koji je plod jedne buvlje političke pijace, donosi se ovakav kakav je, ne zato što vi želite da budete ograničeni principom jedan čovek – jedna funkcija, nego zato što to od vas traži EU.
Ovo je jedan u nizu tih tzv. evropskih zakona. Vi lupate recke – doneli smo ovaj zakon, doneli smo onaj zakon, ovo je evropski zakon, ovo je evropski standard. Ovo nije nikakav standard. Formalno, ovo jeste u skladu sa evropskim principima jer imate Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, formalno, tehnički. Suštinski, to nije ni evropski, a nije ni demokratski standard.
Što se tiče ocena koje o vama daje EU, ne mislim, naravno, o vama lično, nego o režimu koji vlada Srbijom od 2000. godine, pa to sve piše u izveštaju Evropske komisije. Mi smo, upravo mi iz SRS, citirali taj izveštaj, da ne bi ispalo da sada mi dajemo neku jalovu kritiku onoga što vi radite.
Ne, citirali smo ono što piše u izveštajima Evropske komisije, o napretku reformi u Srbiji za 2006, 2007, 2008, 2009. godinu itd. Vrlo negativne ocene u raznim oblastima društvenog života, pa i kada je u pitanju borba protiv korupcije. Ta situacija neće biti bolja posle ovog zakona, u to vas uveravam, to znate i vi.
Vi sada možete da nabrojite poslanike, što narodne, što pokrajinske, možete da nabrojite gradonačelnike, predsednike opština zbog kojih se ovaj zakon donosi. Vi ih sve znate. To su vaši ljudi. Vi ste im omogućili da se ponašaju na taj kabadahijski način. Šta te briga, izglasaćemo mi izmene i dopune. Nemoj ništa da se sekiraš. Samo kada su izbori, ako si ljubazan da nam odvojiš nekoliko stotina hiljada evra, jer, znaš, moramo da pobedimo u toj i toj opštini. Nismo ništa uradili, ali moramo da pobedimo, trebaju nam procenti, pada nam rejting itd.
Vi svi znate kako se osvajaju glasovi danas u Srbiji, ajde da se ne lažemo, ajde da budemo potpuno otvoreni. Što glumite da ste fini, kada u praksi to niste? Svi vi znate kako se zloupotrebljava budžet Srbije, kako se zloupotrebljavaju ti tzv. dispozicioni fondovi, kako se zloupotrebljavaju velika javna preduzeća, kako se zloupotrebljavaju i kako se koriste ljudi kojima ste vi omogućili da se obogate od 2000. godine pa do danas.
Sve vi to znate. To znaju i građani. To što mediji o tome ćute, to što za medije ne postoji korupcija biračkog tela, za neke medije, to ne znači da ta pojava ne postoji u Srbiji. Građani će malo po malo o tome moći da saznaju.
O tome već znaju građani gde su se održavali vanredni lokalni izbori. To danas nije nikakva tajna za građane Zemuna, Voždovca, Vrbasa, Odžaka, Rume, Prijepolja, Bora, Negotina itd. To je možda nepoznanica za građane koji žive u Zrenjaninu ili u Subotici, ili u Nišu, ili negde gde nije bilo vanrednih lokalnih izbora. Tamo gde ih je bilo, ljudi su u praksi videli kako se kupuju glasovi.
Sada nas vi ubeđujete kako ćete vi u Srbiji da uvodite evropske i demokratske standarde, kako je sve to super itd., a vodite rat protiv Agencije za borbu protiv korupcije. Vi ste potpuno dezavuisali ovu gospođu koja je direktor Agencije. Uopšte nemam o njoj nikakav subjektivan stav, ali žena je jasno iznela svoju volju da ljudi koji su sukobu interesa 1. aprila moraju da se odreknu jedne od funkcija.
Umesto da je podržite u tom nastojanju, vi ste rekli vašim poslanicima obratite se vi Ustavnom sudu, to su naši ljudi, izabrani po političkoj liniji i oni će da vas zaštite. Oni su ljudi to tako i uradili. Da biste kupili vreme sad izglasavate izmene i dopune zakona, gde prolongirate rok sa 1. aprila na 1. septembar, ali još u daleko blažoj formi, jer u postojećem zakonu do 1. aprila su morali da se izjasne koje funkcije se odriču, a sad samo da obaveste Agenciju koje sve funkcije vrše.
Dakle, ovaj zakon je potpuno besmislen. On u praksi ne da neće dati pozitivne rezultate, daće negativne rezultate. Onda malo stavite vi sami prst na čelo, pa se preispitajte zašto je to tako. Najlakše je reći - kad ste vi u SRS bili na vlasti, bilo je tako i tako.
Bilo je svakako. Bilo je i dobrih stvari, bilo je i loših, ali mi smo bili na vlasti dve godine, vi ste na vlasti od 2000. godine, imate na raspolaganju sve moguće i nemoguće instrumente vlasti. Danas u Srbiji vlast mora da bude po vertikali identična sa centralnom vlašću u Beogradu.
Mora da bude isti sastav saveta mesne zajednice, skupštine opštine, opštinskog veća, pokrajinske skupštine, pokrajinske vlade, republičke Skupštine, republičke Vlade. Mora na silu Boga. Negde gde građani hoće – super, gde neće – tu je naša Vlada, tu je naša policija, tu je naš ministar za lokalnu samoupravu, tu se donose zaključci kojima se obara volja građana itd.
To su uslovi, gospođo Kolundžija, u kojima ćete vi da primenjujete ovaj zakon koji je, ponavljam još jedanput, plod jednog dnevno-političkog kompromisa, jednog kompromisa koji građanima Srbije neće da donese ništa dobro, sem što će vašim lokalnim kabadahijama da omogući da i dalje rade šta hoće.

Devet minuta i 25 sekundi.
Reč ima gospodin Veroljub Arsić, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, mislim da ste i vi prekršili član 103. Poslovnika, jer prethodni govornik je u prvom delu svog izlaganja govorio ne o tački koja je na dnevnom redu, već o SNS i gospodinu Tomislavu Nikoliću. Ne vidim kakve veze ima Agenciju za borbu protiv korupcije sa Tomislavom Nikolićem i SNS.
Očigledno da je razlog što tako moj prethodni govornik govori, taj da je SNS jedina stranaka danas u Srbiji koja može da pobedi DS. Razlog za tu histeriju je zato što ne mogu da ispune naređenje svog predsednika da ne dozvole da SNS pobedi njegovu DS.

Gospodine Arsiću, ako je iko povredio Poslovnik, to ste uradili vi, ja sigurno nisam. Ne vidim u kome delu, u prvom delu ste se prepoznali, ajde da vam verujem na reč, ali nisam prepoznao da je gospodin Martinović jednom uvredljivom rečju spomenuo niti stranku, niti poslaničku grupu, niti gospodina Nikolića.
Nadam se da ste zadovoljni ovim objašnjenjem, a vrlo sam ga pažljivo slušao. Ako niste, u danu za glasanje Skupština će se izjasniti o tome, ali vas molim da ubuduće pažljivije slušate ili da reklamirate Poslovnik kad stvarno meni nešto promakne, kao pomoć i to bih vrlo rado prihvatio. Hvala vam.
Sada reč ima gospođa Milica Vojić Marković.

Gospodine predsedavajući, bilo je ovde jako mnogo reči koje je trebalo da zamagle suštinu. Izgleda da se ponavlja ono da, kada hoćemo sami sebe da ubedimo u nešto, govorimo jako mnogo i bez ikakvih činjenica.
Ono što je mnogo jednostavno i što je krajnje jasno i sažme se samo u jednu izjavu koja je izašla u "Politici" 29. juna 2010. godine: "U vladajućoj koaliciji juče su bili veoma uzdržani u komentarisanju predloženih izmena zakona i njihovog povlačenja iz procedure. Jedan od retkih koji je hteo nešto da kaže bio je Meho Omerović, ZES – SDP (dakle, kolega gospođe Kolundžije, koji sedi pored nje), koji je ocenio da se, nažalost, pojedinci ponašaju tako da i zakone moramo da prilagođavamo njima i njihovim interesima, jer tobože od njih zavisi vladajuća koalicija. Mislim da će ovako loši potezi kad-tad da nam se obiju o glavu".
Dakle, ovo je sažeto sve ono što je gospođa Kolundžija vrlo opširno pričala. Ne kaže samo kolega Meho Omerović kome će ti potezi da se obiju o glavu, da li koaliciji ili Srbiji. Na kraju Srbiji, ako oni ostanu na vlasti.

Minut i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima gospođa Kolundžija.

Gospodine predsedavajući, sigurno se s razlogom prepoznaju oni kojima, kada bacimo pogled u prošlost, vidimo činjenice koje ne idu njima u prilog. To nisam kriva ni ja, niti su krive činjenice.
Ono što jeste uvek povod da se vraćam u prošlost, iako to zaista ne bih radila, jeste što neko za jedan civilizacijski iskorak koji pravimo, pokušavajući da zakonom i institucijama koje gradimo stvorimo branu korupciji, neko naziva vraćanjem u tursko vreme. Tada provocira i traži da se pokaže da oni iz poimanja turskog vremena neke stvari sebe vide drugačije no što zaista jesu.
Sećam se dobro da je, isto tako, besmislen bio Zakon o bezbednosti u saobraćaju, pa se ispostavilo da taj zakon donosi rezultate koji znače manje žrtava na našim putevima. Isto tako sećam da je bilo tvrdnji da je besmislen Zakon o oduzimanju imovine i da mi to samo zamazujemo oči i da nikada ničija imovina neće biti oduzeta, pa sada govorimo o stotinama miliona evra oduzete imovine stečene kriminalom.
Isto tako se sećam da, kada smo donosili Zakon o državnoj reviziji, da je to takođe bio zakon koji je besmislen, da je to takođe bio zakon kojim smo pokušali da zamaglimo oči, a onda posle toga su svi stali u odbranu državnog revizora i rekli – dobro je, treba ga podržati, treba da nastavi to što radi.
Sećam se, isto tako, da je besmislen bio i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i izbor poverenika za informacije, da su bili silni napadi kako je to partijska volja, truli kompromis, kako niko ništa tu neće da radi i neće uraditi, nego se mi samo dodvoravamo Evropi, pa mi radi Evrope nešto radimo, a zapravo nema volje da radimo.
Danas se ispostavlja da smo uradili dobar posao, da na temeljima tog posla možemo da gradimo zaista istinski demokratsku zemlju. Verujem da će sudbina ovog zakona i Agencije biti slična.
Danas govorite da je zakon besmislen, danas govorite da nemamo političku volju, a verujem da ćete za dve godine podržavati Agenciju, tvrdeći kako je ovaj zakon dobar i kako je omogućio da se Srbija bar malo institucionalno izbori sa korupcijom.

Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Donka Banović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić i Milica Radović. Reč ima gospodin Palalić.