Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 115 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema ustanovljeno da su u sali prisutna 84 narodna poslanika, što znači da postoje uslovi za rad.

Pitam da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika Narodne skupštine?

Dozvolite da vas obavestim da u skladu sa odredbama člana 286. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije poslaničku grupu manjina će predstavljati narodni poslanik Riza Halimi, poslaničku grupu LDP narodni poslanik Zoran Ostojić, poslaničku grupu SRS narodni poslanik Boris Aleksić.

Najpre se javio narodni poslanik Riza Halimi. Gospodine Halimi, imate reč.

 Dame i gospodo narodni poslanici, tražio bih objašnjenje od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Tiče se člana 17. Zakona o matičnim knjigama, u kojem se u prvom delu kaže da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na upis ličnog imena prema jeziku i pravopisu pripadnika nacionalne manjine, što ne isključuje i pravo na upis ličnog imena na srpskom jeziku.
Međutim, u praksi se to u većini slučajeva ne dešava. Vidim da u opštini Bujanovac prvo ide upis na srpskom, doduše latiničnim pismom, a u Vranju gde su većina u porodilištu Vranja rođeni, što se Preševa i Bujanovca tiče, koristi se ranija praksa, da se ćiriličnim pismom prvo upisuje ime i prezime, pa onda u zagradi opet po pravopisu latinice na srpskom ide u nekom smislu kada roditelji traže ili kada građani traže da se poštuju njihova zakonska prava. Međutim, apsolutno mislim da se ne poštuje zakonska odredba.
Takođe se ova zakonska odredba ne poštuje i u slučaju organa uprave u Nišu, Kragujevcu, Kruševcu, Jagodini, Vranju, Leskovcu i svim centrima gde po Zakonu o dopuni Zakona o matičnim knjigama je određeno da se vode matične knjige za područje Kosova. Tu se ne poštuje ova zakonska odredba.
Znači, prvo ide ćirilično, pa zatim u zagradi latinicom, a ne i azbukom Albanaca, jer vi znate da ima šest slova u kome se dve azbuke razlikuje, pa se dolazi do deformacije imena i prezimena Albanaca.
Međutim, sada ovde dodajem jedno još osetljivije pitanje. Kada su u pitanju ove jedinice organa uprave po centrima koje sam spomenuo, a koji izdaju izvode rođenih i državljanstva i za građane Kosova, ali dobrim delom i za građane Preševa, Bujanovca i Medveđe, koji su rođeni u porodilištima Prištine, Gnjilana i drugih centara na Kosovu, tu se začudo ne sprovodi praksa koja se primenjuje u svim drugim opštinama, a to je da se izvodi dobijaju za pet minuta. Digitalizovano je, sada je sve kompjuterski, a oni imaju stanje od pre 10-15 godina. Čuvaju nekako zaleđeno, neko ranije stanje od 90-ih godina. Tu se čeka danima, čak i nedeljama.
Tu se vrši otvorena korupcija. Ima različitih tu posrednika koji se nude jadnicima koji tamo danima treba da čekaju na jedan izvod. Sad postavljam pitanje zašto su morali sve do Jagodine, sve do Kragujevca ljudi iz Preševa i Bujanovca da odu za jedan izvod? Ako nema sudsko ovlašćenje, mora svaki za sebe da ode da obezbedi taj dokument i mora dva puta da ide, i kada dostavlja zahtev i kada treba nakon nekoliko dana da preuzme to. Za jedan običan dokument koji je nužan u svim uopšte aplikacijama ili niz drugih oblasti gde mora taj dokument da se obezbedi.
Zamislite, to se odvija više od 11 godina. Ako sad postoji jedan tretman prema građanima Kosova, onaj ko je bio u 90-tim, po čemu bi trebalo sada te jade i te muke da imaju građani Preševa, Bujanovca, Medveđe, zašto se ne obezbeđuje ono što je u svim drugim opštinama omogućeno, da se izvod iz knjige rođenih, izvod iz državljanstva i drugi slični dokumenti dobijaju za pet minuta?
Zašto ovde mora toliko dana da se čeka i da se maltretiraju ljudi, da čak moraju da nađu posrednike da bi završili posao. Mislim da je to ozbiljna stvar. Usmeno sam to ranije pokretao, ali sad javno tražim objašnjenje zašto se to dešava u našoj praksi. Šta treba učiniti da bi se prekinula jedna otvorena diskriminacija, jedna otvorena korupcija. Mislim da treba hitno videti sve modalitete da se ovo pitanje reši.

Gospodine Halimi, prošlo je pet minuta..
Narodni poslanik Zoran Ostojić ima reč.

Koleginice i kolege, u ponedeljak sam bio u Kraljevu, na poziv lokalnog odbora naše stranke i s vama podelio neka razmišljanja. Ovo što ću reći vi iz izvršne vlasti nemojte shvatiti kao neku žestoku kritiku, više kao želju da pomognem, a na kraju imam i neka pitanja.
Situacija je mnogo gora nego što naizgled izgleda. Grad je trošan, rastresen i šteta unutar zgrada je mnogo veća nego šteta koja se vidi spolja. Ovaj zemljotres je razotkrio i takvu situaciju sa Kraljevom i sve nelogičnosti, nezakonitosti i oko urbanizma, i oko gradnje i oko nadzora, jer činjenica je da su oštećene teško zgrade koje su građene pre godinu, dve ili pet, što je apsolutno dokaz da nije sve bilo u redu sa poštovanjem zakonskih propisa kada se gradilo.
Ako je, recimo, Kolonija, koja je građena 1948. godine, zaista oštećena i izgleda da će morati da se ruši, onda je neshvatljivo da se to desilo sa gotovo novim zgradama.
Kada je u pitanju organizacija života i pomoći od strane kriznog štaba, ne može se sve rešiti pi-arom. Zaista ima mnogo nelogičnosti. Moramo da shvatimo da kad ljude pogodi takva nesreća, onda je nepravda ono što nikako ne sme da se desi. Pomoć može brže ili sporije da stiže, ali nepravde ne sme biti.
Po kojim kriterijuma se deli crep, to još niko nije utvrdio. Jasno je da ekipe koje idu i procenjuju koliko su zgrade oštećene, da li u njima može da se boravi ili ne može, one u tom trenutku nemaju ljude iz lokalne samouprave koji će popisivati koliko u tim zgradama, gde ne može više da se živi, ima ljudi, da bi se oni eventualno izmestili negde.
Ljudi u objektima koji su skloni padu, a stalno se pomera tlo, i dalje žive, ne mogu da ostave svoje stvari, neće da ostave svoje stvari. Nije napravljen, uslovno rečeno, sistem gde bi mogle te stvari da se odnesu. Kada govorimo o crepu, to se očigledno radi na telefonski poziv, a ne na osnovu procene neke komisije o oštećenjima.
Posle nekoliko dana, juče ili prekjuče, čuli smo da su otkrivene razne malverzacije. S druge strane, stižu crepovi koji često ne mogu bez stavljanja novih letvi da se stave na krov. Ako je nekome, recimo, oštećeno pet-šest kvadrata i treba mu 100-200 crepova, često crep nije istog formata, jer postoje crepovi Kikinda 1 i Kikinda 2, a često im stižu velike količine crepova koji nisu ni Kikinda 1, ni Kikinda 2, tako da ne može tek tako da se zakrpi rupa, nego moraju cele celine.
S druge strane, imamo osećaj da su ljudi ostavljeni i prepušteni sami sebi. Nestručno se to obavlja, često su tu grede trule ili je zgrada predviđena za rušenje ili će biti rušena, a ljudi koji nisu stručni pokrivaju crep, pa naiđe novi zemljotres, pa taj novi crep pukne. Sve su to neki problemi, čini mi se, koji bi sa malo više organizacije bili otklonjeni.
Prvenstveno, mora da se zna koliko novca je stiglo i koliko će novca stići, jer krizni štab je objavio samo koliko ima na računu. Ljudi u Kraljevu pričaju da ne žele da se pomoć deli na partijskim osnovama nego da se deli na stručnim osnovama.
Čini nam se da su i sela zaboravljena, stalno se priča samo o gradu Kraljevu. Sve su to neki problemi koji moraju biti otklonjeni. Mi smo ljudi kratkog daha, to se pokazuje i u sportu. Sada smo svi skočili da pomognemo, ali se bojim da ćemo posle dve-tri nedelje zaboraviti te ljude.
Zato pitam Vladu, mi smo ovde doneli na Kolegijumu Skupštine da svi jednu dnevnicu odvojimo za Kraljevo, koliko se sećam, bila je preporuka da to uradi i Vlada i svi državni organi. Ovako nagojena država, sa ovolikom administracijom, kada bi svi, kao mi, doneli odluku da jednu dnevnicu odvoje za Kraljevo, bio bi to ozbiljan novac.
Zato pitam Vladu kada će ona da donese odluku kakvu smo mi iz Skupštine doneli i da preporuči svim državnim organima da za početak odvoje jednu dnevnicu za Kraljevo?
Najava da će Kraljevu biti pomognuto kroz rebalans budžeta je jedina prava i sistemska pomoć, jer ovo ad hok, da li će ova ili ona pevačica to da uradi, to nije rešenje.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Reagovanje u ovim situacijama je, u suštini, evropska vrednost. Mi zato hoćemo da uvedemo Evropu ovde, jer država u ovakvim situacijama mora da bude država i da pokaže da je sposobna da reši ovaj problem.

Poslanik Miloš Aligrudić ima reč.

Pažljivo sam saslušao mog prethodnika, pošto je moje pitanje vrlo slično pitanju koje je postavio Zoran Ostojić. Ono što me zaprepašćuje to je odnos poslanika u ovoj sali, bez obzira kojoj političkoj stranci pripadaju, koji sve vreme žamore i ne slušaju kolegu koji govori o nečemu što se desilo u Kraljevu, o zemljotresu.
Bez obzira na naše neslaganja, jer LDP i DSS su na potpuno suprotnim stranama na političkoj sceni i žestoko se napadamo, ali prosto ne mogu da verujem i moram da stanem u odbranu kolege Ostojića, koji je postavio jedno vrlo ozbiljno pitanje, da očigledno nikoga u sali ne interesuje ni šta pita i 90% ljudi ovde, da ih neko pita šta je čovek pričao maločas, ako ne pogledaju stenogram, nemaju pojma.
Dakle, vrlo konkretna stvar je u pitanju. Pre neki dan bio je Kolegijum, koji ste vi sazvali, predsednice Skupštine. Između ostalog, jedna tačka dnevnog reda bila je posvećena pitanju Kraljeva i pomoći. DSS tom kolegijumu nije prisustvovala. Javnost zna da je politički stav poslaničkog kluba DSS da ne prisustvuje kolegijumima. To je jedan načelan politički stav.
Međutim, da ne odreagujemo na saznanje činjenice da je to na dnevnom redu, kada smo to saznali, mi smo uputili jedno pismo u kojem smo vas obavestili da, bez obzira na to šta će biti na Kolegijumu, da je DSS u Skupštini odlučila da svako od poslanika da svoj lični doprinos za pomoć Kraljevu. Posle smo videli da je i na Kolegijumu jedna takva mera predložena poslanicima, što pozdravljam i što je sasvim u redu.
Mi smo dali po 10.000 dinara, što je nešto manje od desetak posto naših ukupnih neto primanja. Mislimo da je to korektno. Bilo bi lepo da je i ostatak Skupštine, bar poslanika, zaključio da je to neki minimum, ali nije to toliki problem, to je jedan lični odnos. On jeste minimum i ako ste zaključili da je to jedna dnevnica, pretpostavljam da je to minimum. Neko može da da i više, ko oseća da je potrebno.
Poenta je u nečemu drugom. Mi smo u tom pismu, koje smo vama uputili, naveli da očekujemo da Narodna skupština, kao institucija sistema, pomogne. Jedno je apelovati na poslanike koji mogu dati svoj doprinos, to nije sporno, ali drugo je kako mi možemo, kao institucija sistema, a i po nekom saopštenju koje smo čuli u javnosti sa tog kolegijuma, ispada da smo mi sa tog kolegijuma pozvali i druge institucije sistema da reaguju.
Dakle, kako mi kao institucija sistema možemo da pomognemo?
Način na koji mi vidimo tu pomoć sličan je načinu koji je predloži maločas gospodin Ostojić. Mora da postoji metod kojim mi kao Skupština možemo da reagujemo, recimo, da odvojimo 10 miliona dinara za pomoć Kraljevu. To možemo formalno da uradimo samo kroz odluku Narodne skupštine. Ne postoji način da sekretar Narodne skupštine ili vi, kao predsednica, označite ta sredstva, mimo načina trošenja koji je već utvrđen, ali postoji mogućnost kroz rebalans budžeta, postoji mogućnost kroz leks specijalis, koji može doneti ova Skupština, pri čemu vam mi kao poslanička grupa, svima, svi jedni drugima treba da stojimo na raspolaganju. Dakle, to nije sporno.
Ako imamo određene troškove investicione za održavanje itd, možda možemo nešto od tih radova i da odložimo za godinu dana, jer ovo je vanredna okolnost i možda možemo da preraspodelimo namenski ta sredstva za određenu svrhu. To je moje pitanje vama.
Prvo, da li ste pročitali naše pismo na Kolegijumu? Valjalo bi da nam to kažete, jer ste ga svakako dobili pre početka Kolegijuma. To što mi iz političkih razloga ne prisustvujemo Kolegijumu ne znači da vi nemate obavezu da upoznate druge naše kolege sa dopisima koje šaljemo vama, ne zbog vas nego zbog svih nas.
Drugo pitanje, kada već doznačujemo ta sredstva, da li može Skupština da reaguje, kakav je vaš stav? Ako ne možete sada da nam kažete, Skupština kao institucija da nam kažete nešto, pošto nije cilj pitanja da vas mi zaskačemo ovde nečim i da pravimo poene, ako ne možete sada da mi precizno odgovorite, ako je to pitanje prethodnih konsultacija, onda makar to recite, pa nam dajte u sledeća dva-tri dana neki pisani odgovor sa neko idejom.
Treće konkretno pitanje, da li može Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, tj. ministar Marković, da nam obezbedi u sledećih nedelju dana jedan konkretan pregled kako se do sada prispela sredstva troše, kako su ona konkretno locirana za potrebe Kraljeva i da li tu postoji nekog fizičkog traga kako ta sredstva idu, da bi se razne dileme i razne spekulacije, koje su možda i neopravdano dospele u javnost, demantovale?
Dakle, to je moje pitanje i moja sugestija istovremeno.

Gospodine Aligrudiću, raduje da razmišljate potpuno isto kao što su to učinili ovi članovi Kolegijuma koji su bili na Kolegijumu. Naravno da je Kolegijum javno upoznat sa stavom vaše poslaničke grupe i odlukom koju ste doneli.
Ono što smo razgovarali i o čemu razmatramo i razmišljamo to je da nakon rebalansa budžeta i prethodne odluke Administrativnog odbora i Skupština kao institucija reaguje, ali moramo sačekati rebalans budžeta, ali smo o tome razgovarali.
Pozvali smo naravno i sve druge institucije da u skladu sa zakonom i potencijalom koji imaju i voljom koju imaju učine maksimalnu moguću pomoć postradalima. Tako da o detaljima ćemo razgovarati u vreme kada bude realno da donesemo i određene odluke. Zahvaljujem na pitanju.
Narodni poslanik Nikola Krpić ima reč.

Poštovana predsednice, pošto su se danas postavila sva ova pitanja oko Kraljeva, kao Kraljevčanin želeo bih da kažem – sigurno da se vodi dosta dobra evidencija prispele pomoći i svega ostalog što se tiče samog grada. Ali, u Kraljevu u ovom momentu sigurno da je potrebna pre svega solidarnost i ona stiže sa svih strana i grad Kraljevo je sigurno zahvalan u tom delu pomoći.
Drugo što bih želeo da kažem, možda bi jedna velika pomoć bila da se lokalna samouprava i radne organizacije na teritoriji opštine Kraljevo oslobode raznih doprinosa i ostalog što sad moraju da imaju u ovom vremenu kada privreda ne radi, kada je grad opustošen. Možda je to oslobađanje od distribucije električne energije, gasa i ostalog, mislim da bi to bilo u ovom momentu jedna pomoć, ukoliko vi i Skupština i svi poslanici budu za to glasali, to će biti sigurno jedna velika pomoć gradu.

Naravno da će biti prosleđeno odgovarajućim subjektima. Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi smo vas do sada nekoliko puta obaveštavali o teškom zdravstvenom stanju prof. dr Vojislava Šešelja, koji se nalazi u pritvorskoj jedinici Tribunala u Hagu.
Njegovo zdravstveno stanje je i dalje teško i ozbiljno. On i nakon svih intervencija koje su sprovedene u Hagu ima problema sa aritmijama, sa tahikardijama, sa krvnim pritiskom. Dakle, nijedna metoda koja je upotrebljena u Hagu da bi se on navodno izlečio nije dala rezultata.
Isto se desilo i sa poslednjom intervencijom, operacijom koja je obavljena 28. oktobra. Do dana današnjeg njegovi rezultati, odnosno rezultati te operacije nisu poznati, niti je Vojislav Šešelj obavešten o tim rezultatima.
Želim da vas podsetim da, prema nalazima stručnjaka lekara iz Srbije, Vojislav Šešelj najkasnije od oktobra 2009. godine u terapiji ima tzv. kardiotoksične lekove, lekove koji izazivaju aritmiju i do dana današnjeg njegova terapija u tom delu nije promenjena. Za nas pravnike to je apsolutna jasna situacija, ukoliko nekome dajete lekove koje izazivaju aritmije, a onda taj čovek sve više i više oboleva i dovodite njegov život u opasnost, onda je na sceni pokušaj ubistva. Ukoliko je na sceni pokušaj ubistva, svi nadležni državni organi, pa i predstavnici ove vladajuće većine u Skupštini moraju da reaguju na pravi način. Međutim, vi ne samo da ne reagujete na pravi način, već predstavnici Vlade RS, oličeni u Draganu Šutanovcu, zabranjuju lekarima iz Srbije da daju svoje stručno mišljenje o zdravstvenom stanju Vojislava Šešelja, kao što je zabranjeno lekaru Zdravku Mijaliloviću da da svoje stručno mišljenje od strane Dragana Šutanovca.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac je takođe zabranio Zdravku Mijalioviću da se pojavi na Odboru za zdravlje kada se raspravljalo o zdravstvenom stanju Vojislava Šešelja.
Nagrada je vrlo brzo stigla i iz američke ambasade, iz ambasade SAD donirano je ministru Šutanovcu prvo 74 hiljade dolara, potpisao je sporazum Miodrag Jevtić, koji je takođe zabranio Zdravku Mijalioviću, kao načelnik VMA, da se pojavi na Odboru za zdravlje i da da svoje stručno mišljenje o zdravlju Vojislava Šešelja.
Da bi pre nekoliko dana iz SAD prema Ministarstvu odbrane bila obećana nova donacija od milion dolara. Eto, toliko košta pomoć u ubijanju Vojislava Šešelja, koja je isplaćena ili treba da bude isplaćena na račun Vlade RS i Ministarstva odbrane.
Što se tiče odgovora koje smo mi dobili od strane Vlade vezano za zdravstveno stanje Vojislava Šešelja oni su bojažljivi, vidi se da Vlada RS ima strah od Haškog tribunala, od Tužilaštva Tribunala u Hagu, iako je Tužilaštvo samo jedna strana u postupku, i vidi se da se iznose neki neistiniti podaci.
Pre svega, mi smo naveli da je do sada ubijeno 16 Srba koje je tražio Tribunal u Hagu. Vlada RS je svojim dopisom iz oktobra, od 20. oktobra 2010. godine, navela brojku od 14 Srba, koja je netačna. Želim da ovde ovom prilikom navedem da su takođe ubijeni kao petnaesti Krsto Mićić, ubijen 15. marta 1999. godine u Ugljeviku, Vidoje Tomić ubijen 3. aprila 1999. godine, kao šesnaesti i kao sedamnaesta stradala je supruga jednog osumnjičenog od strane Tribunala u Hagu, stradala je Rada Abazović. Tom prilikom ranjeno je i jedanaestogodišnje dete.
Podsećam vas da prilikom ubistva Dragana Gagovića u njegovom vozilu su se nalazila deca, petoro dece od 11 do 12 godina. Pored svega toga takvom Haškom tribunalu vi nastavljate da izručujete Srbe. Povećali ste nagradu za generala Ratka Mladića na deset miliona. Evo, prvi se javio Tomislav Nikolić, koji je 10. novembra rekao da je spreman da izruči generala Ratka Mladića Tribunalu i to upravo onom tribunalu u Hagu koji je ubio 17 Srba ili je 17 Srba umrlo sa poternice Tribunala u Hagu, onom tribunalu u Hagu čije je gašenje tražila Ruska Federacija 8. novembra 2010. godine saopštenjem Ministarstva inostranih dela.
Zaista zbog svega ovoga treba da vas bude sramota.