Molim vas, repliku. Imam prava da odgovorim da nisam uputio ovo na sve lekare. Ima časnih lekara, na njih se to ne odnosi. Drugo, sudska praksa je u poslednjih godina…(isključen mikrofon)                                               

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik profesor Mileta Poskurica. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Predrag Mijatović.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre nego što bih prešao na ovaj amandman….
Da li mogu da nastavim, s obzirom da se dešava nešto?
Ako prekoračim vreme, molio bih da to oduzmete od vremena poslaničke grupe.
Ne želim da uvredim gospodina ministra, ali hteo sam da pitam dokle će 200 hiljada lekara Srbije i ne znam koliko osiguranika trpeti i biti taoci samoljublja ministra zdravlja? Stvarno samoljublje ministra zdravlja ide toliko daleko da nam je zdravstveni sistem skoro sasvim urušen, a da je zdravstvo u jednom potpuno haotičnom stanju.
Šta smo mi dobili sa ovim zakonom koji nam je sada ministar poslao? Vratili smo se na početak.
Gospodine ministre, sa ovim ste počeli 2008. godine i vratili ste se na početak. Prvo je bilo zabranjeno da se uopšte radi u privatnoj praksi. Onda ste rekli da može da se radi u privatnoj praksi, s tim da se napravi ugovor. Pa onda je išao ugovor do 20% radnog vremena u privatnoj ordinaciji, 80% u državnoj i shodno time da se prinadležnosti skinu.
Posle toga su odjedanput ljudi počeli da prave ugovore na 5%, što je bilo potpuno smešno, a radili su po nekoliko sati. U međuvremenu ste rekli da privatno ne može da radi niko, pa onda mogu da rade samo profesori, što je predstavljalo diskriminaciju i to se direktno kosilo sa zakonom o zabrani diskriminacije. Onda ste uvideli da ste pogrešili, pa ste rekli – mogu i drugi. Sad smo se vratili na početak, i ovo je bilo na početku 2008. godine.
Pitam vas čemu ovaj eksperiment? Zašto eksperimentišete sa srpskim zdravstvom? Zašto eksperimentišete sa osiguranicima? Donesite jedanput jedan čvrsti zakon koji može barem nekoliko godina da opstane. Ako niste sposobni i niste u stanju da napišete sami, pretpostavljam da raspolažete znanjem nekoliko stranih jezika, pa prevedete nemačke, austrijski, prevedete švedski, prevedete neki zakon o zdravstvenoj zaštiti primenjen srpskom mentalitetu i dajte nam ga, a nemojte eksperimentisati non-stop.
Šta ste uradili? Odavno sam hteo to da pokažem i voleo bih da to kamera zumira. Vi ste nama lekarima dva puta, ja sam lekar 31 godinu i smatram da ste nam pljunuli u lice prvi put kad ste nam rekli – doktori, operite ruke. To je bilo jako ružno sa vaše strane. Posle toga ste nam poslali jedan strip. Ako može kamera ovaj strip da zumira. Voleo bih da zumirate da ga građani Srbije vide, jer ovo nije bilo upućeno osiguranicima, nego je upućeno lekarima.
O čemu se radi? Na jednoj strani su nacrtani onako kako ministar zdravlja vidi lekare i medicinske sestre, namrgođene, pune besa, nezadovoljstva, i uplašene pacijente pored njih. S druge strane nam ministar zdravlja kao učiteljica kaže – no, no, to nije lepo što vidite sa leve strane, treba da se ponašate onako kako sam vam rekao, a to se nalazi sa desne strane ovog pamfleta. Pamflet se inače zove – zdravlje se osmehom prenosi.
Ovim ste nam, gospodine ministre, studirao sam toliko godina i to sam naučio, ovim ste nam pljunuli u lice, svim zdravstvenim radnicima i nije vas to pogodilo ni na koji način, kao što i eksperimentišete sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, a da ne govorim o tome da vas zakoni o zdravstvenoj zaštiti ne interesuju.
Prošli put kad smo branili određene amandmane, vi ste nam poslali nekompetentnog ministra i niste bili prisutni. Kada smo na Odboru za zdravlje, koji vodi gospodin Momčilov, diskutovali o ovim amandmanima, niste našli za shodno da dođete i da date svoje mišljenje, nego ste poslali svoje saradnike koji nemaju nikakvo pravo, koji se jednostavno ne mešaju u vaš posao.
Na šta je ličio Odbor za zdravlje? Ni našta nije ličio. Znalo se da ima veći broj poslanika iz pozicije i ti poslanici su, normalno, odbili sve amandmane koji su bili i smisleni i dobri. Neko je čak i napustio sednicu, smatrajući da nije validna takva sednica koja se vodi.
Prema tome, zamolio bih vas da se malo više bavite bazičnom medicinom, da se bavite našim odnosima, a manje visokoumnom naukom koja ne može običnom čoveku toliko da pomogne, koliko može da mu pomogne organizacija primarnog zdravstva. Primarno zdravstvo nam je, ministre, na najgorem mogućem nivou. Traženo je od nas da se podelimo, da se zdravstveni centri, u čijem sastavu su bili domovi zdravlja, podele i da lokalna samouprava…
Što je ovde neko rekao – lokalna samouprava nema ništa sa zdravstvom, i bio je u pravu, jer zdravstvo treba da vodi država Srbija i ministar zdravlja. Sada su u sukobu zdravstveni centri i bolnice, znači, sekundarna zdravstvena zaštita sa primarnom zdravstvenom zaštitom.
S tim što ste tražili da to pređe u ingerenciju lokalne samouprave, vi ste samo napravili haos u zdravstvu. Ljudi ne mogu više da se snađu. Tačno, čekaju po dva do tri dana da dođu na red da dobiju recept. Na listi čekanja čekaju mesecima itd.
Šta ćemo dobiti dalje s tim? Dobićemo da ljudi otvaraju, sada ponovo imaju pravo da otvore ordinacije na tuđa imena, pa će prebacivati pacijente iz društvenog u privatni sektor. Ponovo ozakonjujete. Ne radim privatno, nikada neću da radim privatno i ponosim se time što ne radim privatno.
Onoliko koliko mi plaćate, dovoljno mi je. Ne želim da varam, lažem i kradem pacijente posle podne, kao što radi ogroman procenat lekara koji drže privatne ordinacije. To je čist hohštapleraj. Dajte mi 66 hiljada kao specijalisti, hvala vam lepo, ali mi nije potrebno ništa posle podne.
Elem, da pređem na temu o kojoj danas govorimo, a to su amandmani na ovaj vaš predlog. Mi smo se bazirali na član 3. i gospodin Poskurica je dao amandman na stav 1. Evo o čemu se radi. Vaš predlog koji menjate kaže – ugovor o dopunskom radu zaključuje se u pismenom obliku i sadrži vrstu, način, vreme trajanja, visinu i način utvrđivanja naknade za rad, obveznika uplate, utvrđene naknade za pruženu zdravstvenu uslugu, u skladu sa zakonom i opštim aktima poslodavca.
Mi smo tražili da se ovo promeni. I to ću vam pročitati, nemojte da vam bude dosadno. Ne znam da li ste vi pročitali. Kaže – ugovor o dopunskom radu zaključuje se u pismenom obliku i sadrži vrstu, način, vreme trajanja itd, kao i obaveze u pogledu praćenja stanja pacijenta nakon pružene zdravstvene usluge do konačnog ishoda lečenja, visinu i način utvrđivanja naknade za rad obaveznika, uplate utvrđene naknade za pruženu zdravstvenu uslugu, u skladu sa zakonom i opštim aktima poslodavca. Malo sam brže čitao.
O čemu se radi? Vi ste ovaj amandman odbili sa obrazloženjem, samo jedan deo ću da pročitam, pa kaže – s obzirom na činjenicu da se ugovor o dopunskom radu zaključuje na ograničeni rok trajanja, odnosno da angažovanje zdravstvenog radnika po osnovu dopunskog rada traje ugovorom određeni vremenski period.
Pitam vas, Pera Petrović doktor sklopiće ugovor sa zdravstvenom ustanovom državnom, doći će i odradiće, govorim vam plastično zbog građana Srbije, ne zbog vas, vi to znate, određenu dijagnostičku metodu ili operativni zahvat. Šta će biti sa tim pacijentom posle? On će za taj zahvat dobiti, određenu dijagnostičku metodu, određenu materijalnu nadoknadu. Ta materijalna nadoknada će se deliti, biće jedan deo za njega, jedan deo za njegove saradnike i jedan deo za bolnicu.
Postavljam vam pitanje šta je sa komplikacijama u takvoj dijagnostičkoj ili operativnoj situaciji? Šta će biti kad ugovor istekne a zdravstveno stanje se iskomplikuje kod tog pacijenta? Ko će o njemu voditi računa? Opet mi, koji radimo u državnoj službi, to ćete mi reći.
Vi ste u obavezi, i tačno sam po svim nekim merilima u obavezi da vodim računa. Da li je to pošteno, ministre? To vas pitam. Da li je to u redu? Neko će da pokupi kajmak, da uzme novac, a posle toga će oni koji rade u državnoj službi vaditi kestenje i voditi računa o tom privatnom pacijentu koji se nalazi u bolnici. Zato smo tražili da se ovim amandmanom to promeni i da obaveza, bez obzira na potpisan ugovor važi i dogod je taj pacijent se nalazi na bolničkom lečenju u državnoj ustanovi. Zahvaljujem.

Poslanik Milan Dimitrijević ima reč.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, DSS je u načelnoj raspravi iznela stavove povodom izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti i o planu razvoja zdravstvenog sistema. Ono što smo mi postavili kao osnovno pitanje, a odgovor od ministra nismo dobili, jer je vrlo retko prisutan, pogotovo na sednicama odbora, čini mi se da to pitanje delimično stoji u razlozima za donošenje izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Dakle, šta se kaže u razlozima za izmenu ovog zakona? Stvaranje uslova za zadovoljavanje stalno rastućih potreba stanovništva u korišćenju zdravstvene zaštite kroz obezbeđivanje dostupne zdravstvene zaštite svim građanima na teritoriji Republike Srbije.
Gospodine ministre, pitali smo vas nekoliko puta da li je sistem sposoban da odgovori zahtevima korisnika usluga zdravstvenog sistema? Vi ste nama odgovorili da je sistem sposoban. Čemu dopunski rad, ako je sistem sposoban? Šta se dešava sa privatnim sektorom? Kako je on uključen u zdravstveni sistem Republike Srbije?
Gospodine ministre, moram reći da su zdravstveni radnici zaposleni u državnom zdravstvu jedina kategorija službenika iz javnog sektora državnih organa kojima zakon dozvoljava da dopunski rade u istoj delatnosti. To je presedan koji ne postoji više nigde u svetu.
U načelnoj raspravi smo analizirali efekte dosadašnje prakse dopunskog rada. Sada ću ih ponoviti. Dakle, u periodu donošenja Zakona uočava se da postoji pad produktivnosti državnih ustanova u redovnom radnom vremenu i na taj način se pacijenti obezbeđuju za tzv. vaše klinike. Formiraju se veštačke liste čekanja u državnim ustanovama, radi slanja pacijenata u privatni sektor.
Legalizovanje zdravstvene diskriminacije u sistemu javnog zdravstva za stanovnike koji ne mogu da plate dopunski rad državnih lekara. Time se otvara konflikt interesa i na taj način se podriva efikasnost profesije i smanjuju standardi kvaliteta. Rast ukupne zdravstvene potrošnje se povećava, jer osiguranik, pored obaveznih doprinosa, plaća ponovo uslugu u dopunskom radu i to ponovo iz svog džepa. Smanjuje se fiskalna disciplina, jer osiguranici nisu motivisani da uplaćuju doprinose.
Žao mi je što je gospodin ministar morao da izađe, očigledno on ovo ne može da sluša. Legalizuje se konflikt interesa u državnom zdravstvu i time se dovodi do urušavanja osnovnih principa na kojima počiva naše zdravstvo, a to je solidarnost. Time se omogućava postojanje lažnog privatnog sektora koji egzistira na osnovu privlačenja pacijenata iz državnih ustanova. Na kraju, time su temeljno narušena prava pacijenata na dostupnu, pravičnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu.
Dakle, to su bile analize koje smo mi predočili gospodinu ministru. Međutim, šta se sada dešava? Ovi predlozi izmena nekih zakona, umesto da rešavaju sve ove probleme, oni vode ka suprotnom. Otvara se mogućnost sistemske korupcije i to na taj način da ta korupcija dobija oficijelnu podršku najviših državnih organa, tj. Ministarstva zdravlja. Čini mi se da to postaje zvanična politika ove vlade.
Dakle, srpsko zdravstvo se nalazi na vrlo niskim granama. Ne transparentnost, jedna od osnovnih mana, a transparentnost je odlično sredstvo za dezinfekciju ovakvog društva i ovakve vlasti. Srpsko zdravstvo su unazad u vrlo kratkom periodu potresle dve krupne afere, afera Kraba. Da ne ponavljam reči ministra policije, da ne govorim o aferama sa vakcinama, koje mi sufliraju kolege narodni poslanici.
No, konflikti interesa su raznovrsni. Pored odnosa pacijent – lekar, podmićivanje, prebacivanje pacijenta iz državne na privatne zdravstvene ustanove, gde lekar ima više vremena da se pozabavi pacijentom, tu je sistemska korupcija, odnos pacijent – zdravstvena ustanova, kao primer nezakonitog naplaćivanja lažnih zdravstvenih usluga, kao i krupna sistemska korupcija, od nabavke opreme do pomenutih afera Kraba, do korišćenja državnih resursa za lečenje pacijenata drugih država, a dok naši pacijenti čekaju na tzv. listama čekanja, a ja bih ih nazvao listama smrti. To donosi taj dopunski rad i to je legalizovalo Ministarstvo zdravlja u Institutu za onkologiju u Kamenici.
Umesto da se ti problemi rešavaju, oni se samo komplikuju i nagomilavaju. Kada se ponudi Ministarstvu rešenje i kada se da predlog kako da se iz ovih problema izađe, kada se govori da treba doneti novi zakon o zdravstvenoj zaštiti, novi zakon o zdravstvenom osiguranju, zakon o pravima pacijenata, tada postoji autizam kod Ministarstva zdravlja i kod ministra, tada se narodni poslanici nazivaju neznalicama, tada se ide i na lično.
Gospođo predsednice, i vama je upućen ovaj prekor, zato što je u načelnoj raspravi pre izvesnog vremena, kada su ukazani svi problemi, gospodin ministar u svojoj završnoj reči, na krajnje nedopustiv način, vređao narodne poslanike, pominjući njihove bračne drugove, da li su direktori zdravstvenih ustanova sada ili su bili pre, da su narodni poslanici vodili velike zdravstvene sisteme i da su te sisteme ostavili i razrušili iza sebe.
Javnost Srbije moram da podsetim, jesam vodio jedan veliki zdravstveni sistem nepune tri godine, ali sam oteran kada sam ustao javno se bunio protiv korupcije, kada sam rekao da neću da potpisujem lažne tendere i kada je moj budžet, kao gradskog sekretara zdravlja, iznosio nekoliko desetina hiljada evra, za razliku od ministra koji je raspolagao milijardama evra. To je suština.
Kada se to govori javno, onda se kritika poslanika svodi na lične motive, zato što se nema odgovora na ova krupna pitanja. Time ću završiti, a ostalo ću koristiti vreme naknadno, kao i vreme poslaničke grupe.

 Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Knežević. Da li neko želi reč? Gospodin Mijatović.

Dame i gospodo, gospodin Dimitrijević me je podstakao samo na jednu stvar, pre nego što pređem na amandman, a to je da možemo da konstatujemo da je srpsko zdravstvo izuzetno težak bolesnik i da mu je šansa u lečenju samo vakcinacija protiv samovoljnog ministra, tj. da napravimo anti telo protiv njega.
Ovaj amandman koji je podneo dr Knežević i sledeći koji sam ja podneo u ime SNS na izvestan način je dotakao i gospodin Krasić i dao je određena objašnjenja, tako da se ne bih dugo zadržavao i govorio bi o oba amandmana, jer je ovaj sledeći.
Radi se o načinu, odnosno vremenu isplate angažovanih radnika i da se predlog koji se nalazi u ovom predlogu zakonu od dana prenosa sredstava od organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno od osiguravajućeg društva ne može prihvatiti ovako polovično, da to mora da bude usaglašeno sa zakonom i da mora da se privede tome da usluga bude plaćena u roku od 30 dana što na izvestan način govori i ovaj amandman koji je podneo profesor Knežević i amandman koji sam ja podneo.
Tako da me čudi da je ministar zdravlja ovo odbio, ili njegovi saradnici, bez konsultacija sa pravnom službom i da taj deo nije usaglašen sa našim pozitivnim zakonima. Ne znam koji su to negativni zakoni, jer se obično kaže – sa pozitivnim zakonima.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Mijatović. Vi ste praktično već obrazložili svoj amandman.

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević. Da li neko želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo, podnela sam amandman da se član 4. predloženih izmena zakona briše.
Predložena izmena je u suprotnosti sa Zakonom o javnim službama, Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama i Zakonom o državnim službenicima. Državni službenici su oni zaposleni čiji je poslodavac Republika Srbija, u konkretnom slučaju to su zaposleni u državnim zdravstvenim ustanovama.
U delu ovog zakona, članu 26. se kaže – državni službenik može da radi za drugog poslodavca, ako ne stvara mogućnost sukoba interesa ili ne utiče na nepristrasnost rada državnog službenika.
Ministar nas nije u načelnoj raspravi ubedio da se postojećim izmenama ne stvara mogućnost sukoba interesa. Naprotiv, smatramo da se na ovaj način vrši legalizacija konflikta interesa.
Predloženim izmenama ide se korak unazad u odnosu na neophodnost reformisanja zdravstva. Umesto stvarnih reformni, već 10 godina imamo evolutivne pokušaje u zdravstvu. Evo, kako je to teklo.
U prvoj evolutivnoj fazi ministar je najpre tražio da se lekari izraze da li žele da rade u državnoj ili privatnoj ustanovi. Oni koji se odluče da puno radno vreme provedu u državnoj ustanovi, a nastave da rade u privatnoj praksi, biće otpušteni. Ne znam nijedan takav slučaj, ni pojedinačni, ni opšti, a znam bezbroj slučajeva da su tada lekari iz državnih ustanova radili i u privatnim ordinacijama.
Ovim merama, rekao je tada ministar, a to je bila konferencija za novinare 6. avgusta 2008. godine, postigle bi se veća bezbednost pacijenata ispred politike i otvorilo mesto za još 1000 radnika u zdravstvu, lekara, pretpostavljam.
Rekao je da se tim merama ne remeti konkurentnost na tržištu, podstiče da se najbolji stručnjaci u ovoj oblasti zadrže u državnim ustanovama, a to je jedan od načina da se iskoreni korupcija u zdravstvu. U drugom, višem stepenu evolucije, ne evaluacije, da ne bude zabune, zdravstveni radnici, lekari, moći će da rade četiri sata u državnoj i četiri u privatnoj ustanovi.
Posledice tog koncepta su bile da su lekari sedeli na dve stolice, da su se pacijenti prebacivali iz državnih u privatne ordinacije, da su se stvarale veštačke liste čekanja itd, sve na štetu pacijenata. Tada je bilo diskriminacije lekara, pa su tu privilegiju imali samo lekari u nastavi, pri tom je trebalo da privatnici uplaćuju lekarima iz državnih bolnica koje angažuju i doprinose za deo radnog vremena angažovanog lekara.
Novim pravilnikom će biti regulisano tezgarenje lekara iz državnih ustanova, reče ministar tada, decembra meseca 2008. godine. I da reč konačno ne znači definitivno, imao i ove izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Evo nas u završnoj ekspertskoj fazi eksperimenata, u finalu evolutivnog lanca zdravstvenih usluga koji će se obmotati oko vrata i džepa pacijenata. Dopunski rad lekara i ostalih saradnika iz državnog zdravstva, koji ništa kvalitativno ne donose u ostvarivanju prava istih, jer će oni finansirati iz sopstvenih džepova usluge koje će im pružati lekari u dopunskom radu.
Tako se građanima uzima dodatnih 300 miliona evra za zdravstvene usluge, koje i onako plaćaju kroz obavezno zdravstveno osiguranje.
Ovo su sve recesivne mere u odnosu na prava pacijenata. Zbog toga i nema definisanog paketa osnovnih zdravstvenih usluga, već nečega što se naziva listom vanstandardnih usluga, da bi se moglo njome lakše manipulisati.
Vi ove izmene pravdate time da se stvarju uslovi za zadovoljavanje stalno rastućih potreba stanovništva u korišćenju zdravstvene zaštite, kako ste naveli u obrazloženju. Međutim, stanovništvo je imalo uvek iste potrebe za zdravstvenom zaštitom, a to je da ima pravo da se leči. Ako su sada potrebe rastuće, to znači da su u porastu njihova oboljenja i bolesti, pa se postavlja pitanje prevencije tih bolesti u proteklom periodu.
Jedan od razloga koji navodite u obrazloženju za donošenje ovih izmena je da se njima obezbeđuje smanjenje liste čekanja, odnosno vremenskog perioda koji je protekao do momenta pružanja odgovarajućih zdravstvenih usluga, ali ne kažete da to smanjenje liste čekanja ima i svoju cenu koju plaća pacijent.
Opet pominjete uslove za stvaranje uslova za zaposlenje itd. Pitam – šta se to promenilo u odnosu na one evolutivne faze, kada su donošeni neki drugi pravilnici, najbolji, kada se dopunski rad nazivao tezgarenjem. Ovo nije prvi put da isti sastav ministarstva menja Zakon o zdravstvenoj zaštiti, u nesposobnosti da se sprovedu istinske reforme u zdravstvenom sistemu pribegava se ad hok potezima, sve jedan od drugog nelogičniji, ali dosledni uskraćivanju prava pacijenata da se leče na teret sredstava koje uplaćuju za obavezno zdravstveno osiguranje.

Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević, koja želi da obrazloži amandman. Izvolite.